NASTANAK INTERNETA

1. NASTANAK INTERNETA

2. NASTANAK • Internet se uvek piše sa veliko I jer je ime dela svetske digitalne mreže. • Internet je digitalna mreža. • Fizičke veličine u njoj su “opisane” simbolima sastavljenim od {0,1}. • Digitalne veličine se iskazuju ciframa (DIGIT). • Analogne veličine jedne fizičke veličine u drugu. • Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. • Internet nema jedinstvenu ni konačnu strukturu. • Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih mreža, akumulisanih potreba i tehnoloških inovacija.

3. INTERNET-DIGITALNA MREZA • Internet je digitalna mreža. • Fizičke veličine u njoj su “opisane” simbolima sastavljenim od {0,1}. • Digitalne veličine se iskazuju ciframa (DIGIT). • Analogne veličine jedne fizičke veličine u drugu.

4. NASTANAK INTERNETA • Internet nije konzistentan sistem niti je namerno nastao. • Internet nema jedinstvenu ni konačnu strukturu. • Internet je proizvod niza slučajnih akcija, velikog broja parcijalnih mreža, akumulisanih potreba i tehnoloških inovacija.

5. NASTANAK INTERNETA • Nastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema prenosa podataka, već bezbednosnim razlozima. • Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža. • Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija

6. ODREDJENJE INTERNETA • Skup računara (nodova), servera i veza kojima se omogućava prenos podataka bez ograničavanja daljine u realnom vremenu i virtuelnim uslovima. • Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti – opšti naziv za medjusobno povezane računare koji rade u medjusobno povezanom sistemu. • Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih računarskih mreža kojima se uz primernu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola.

7. SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA • Pol Baran je, tragajući za bezbednošću, pronašao način da se prenos podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija – “packet switching” a neposredne posledice tog pronalaska su: • nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana, • nastala je mreža koja omogućava da medjusobno razgovaraju ne samo ljudi već i mašine – računari, i • nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca do primaoca.

8. FAZE U RAZVOJU INTERNETA • Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara i stvorena je prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe. • Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je proširena i dobila je polujavne oblike delovanja. • Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su bile u blizini. • Donošenje 1991. g. zakona u SAD kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti. • Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i komercijalne institucije.

9. INOVACIJE KOJE SU BITNO OLAKŠALE PRISTUP INTERNETU: • GRAPHICAL INTERNET VIEWER I WWW • Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli Internetov grafički prikazivač i Svetska mreža (WWW). Obe nove tehnologije omogućile su lakšu dostupnost Internetu. • WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za fiziku mikročestica (CERN) u Ženevi. • Web je stvoren da bi se informacije mogle predstaviti kompjuterskim putem uz korišćenje Standardnog opšteg makrap jezika (SGML).

10. INOVACIJE KOJE POGODUJU DALJEM ŠIRENJU INTERNETA • HTML, mozaik, “ugradjivanje,.. • Mašine za pretraživanje. • Razvoj e-maila. • Miniaturizacija računara. • Razvoj mobilne telefonije – I, II i III generacija mobilnih telefona.

11. TEHNOLOŠKE ODREDNICE INTERNETA • Pre nastanka Interneta postojao je, a i danas postoje veoma veliki broj međusobno povezanih računara, koji čine nepreglednu stalno rastuću mrežu za prenos podataka i informacija. • Fenomen stvaranja mreža, koji nisu počivala na digitalnoj tehnologiji, niti na umrežavanja računara, bio je poznat i pre nastanka digitalnih mreža. • Pošta, telegraf a naročito telefoni, radio i TV, su bile mreže koje su uspešno delovale pre pojave Interneta. U značajnim elementima te mreže su bile slične a često i identične sa strukturom koju je uspostavljena u razvoju digitalnih mrežnih sistema.

12. KARAKTERISTIKE INTERNETA KAO DELA SVETSKE DIGITALNE MREŽE Internet je poseban deo mreže jer se prenos podataka i informacija na tom delu digitalne svetske mreže vrši na osnovu: • javnih tehnologija, ili tehnologija čije je razvoj finansiran državnim (javnim) novcem te se one mogu koristiti bez plaćanja naknade • softverski paketi koji se koriste za uspostavljanje i prenos podataka su takođe javni i najčešće spadaju u domen otvorenih izvora. • značajnog pojeftinjenja hardvera i pre svega razvoja miniturizacije i user friendly tehnologija i u domenu hardvera i u domenu softvera, • sve veće i sve značajnije uloge telekomunikacionih tehnologija, pre svega uvođenje brzih sistema prenosa podataka u rad mreža.

13. INFORMATIVNA SVOJSTVA INTERNETA • Ono što je značajno kada se radi o informativnom karakteru koji sobom nosi Internet jeste to da on bitno proširuje domene delovanja medija ( i samim time mas medija), stvarajući sasvim nove uslove za prenošenje podataka i informacija. • Dvosmernost toka informacija na Internetu daje osećaj svakom korisniku da sva pitanja koje postavlja, uključujući upite za određenom stranicom, i na koja dobija momentalne odgovore se radi njega vrše. Do sad ni jedan medij masovne komunikacije mu to nije omogućavao. • Time i dolazimo na glavnu informativnu inovaciju koju Internet sobom nosi. Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do pojave Interneta su se kretale u rasponu odnosa jedan prema jedan ili jedan prema mnogima. Samo u izuzetnim slučajevima, moglo se uslovno govoriti da su postojale i veze mnogih prema mnogima.

14. BRZI INTERNET • Dvosmerna veza je ugrađena u sve pore funkcionisanja Interneta, što omogućava brze povratne kontakte na svim poljima života. • Zemaljske telefonske veze, brzi Internet i mobilna telefonija • Uspostavljanje komunikacije brzo, u svakom vremenu i u svim prostorima označava sasvim nov „medij“ koji nosi sasvim nove posledice za društvo. • Kao što je industrijska revolucija promenila socijalne strukture, institucije zbog promenjenog „saobraćaja“ među ljudima, tako je i Internet počeo da menja ne samo karakter poruka već i socijeteta. • Tehnologija, priroda, domašaj, način korišćenja i rezultati koji se dobijaju čine da je Internet sasvim osoben medij, pri čemu se medij određuje kao način posredovanja informacija.