Уметност раног средњег века

1. Уметностраногсредњегвека Исидора Мицић и Тијана Теодосић

2. Под уметношћу раног средњег века подразумевамо уметничке правце који се јављају у средњовековној уметности од 5. до 11. века и ту углавном имамо појаву меровејске уметности, каролиншке уметности у Француској коју је наследила уметност када се тежиште збивања сели у Немачку познату као отонска уметност. Рани средњи век представља синтезу античке уметности и новог схватања и својим садржајем она се везује за сакралне теме и схватања, традиције и тематике јер у то доба доминира црква. Сликарство се усредсређује на илуминирање рукописа.

3. Опште карактеристике Заједничке ликовне карактеристике уметности у доба сеобе народа су изразита орнаментика и декоративност. У архитектури сви обично користе део ранохришћанске и касноантичке архитектуре. Архитектураје због номадског начина живота углавном дрвена и практична, а не и монументална. За време владавине барбарских народа европска архитектура не добија ништа ново, нити у Европи постоји јединствени повезани стил. Све грађевине су врло различите без неке ближе средње везе. Развија се углавном централна грађевина која је настала еволуцијом хришћанске гробне цркве – тзв. Мартријуми (франц. Martirium), капелице за погреб мученика који су бранили хришћанство.

4. Најзначајнији пример остроготске архитектуре је Теодориков маузолеју Равени из 6. века. Грађевина је у облику крста са крстатим сводом. Са спољашње стране има десетоугаоне зидове, а са сваке стране има једну правоугаону нишу. Горњи спрат је ужи од приземља. Цели маузолеј је подигнут од прецизно обрађеног камена (тесаника) у малтеру, што је у то време било изузетно ретко. Занимљиво је да је монументална купола исклесана из једног блока камена, тешка неколико тона, и дан данас се не зна како су успели да је поставе на маузолеј.

5. Келтски калеж из 8. века од сребра и позлаћене бронзе са емајлом. Ардаг, Ирска Архитектура је предложила скулптуру и одредила места на којима ће она моћи да се прихвати и изрази, она одређује које ће се површине скулптурално обрадити. Ово је временепостојања скулптуре. Користи се једино врло плитки рељеф за саркофаге, гробне плоче, олтарске преграде … Украси су у комбинацији розета и крижева, све у строгој геометрији. Предмети од злата који карактеришу ово доба рађени су такође у славу божју и владара. Најчешће су то реликвије (моћи - телесни остаци мученика) украшавани златом и драгим камењем.

6. Меровинска уметност Меровиншки накит Подразумева раздобље од 7. века до почетка 8. века и на љу је утицала барбарска уметност. Меровиншка уметност је развојна фаза пред уметности раног средњег века, предроманске уметности на теиторији Франачке државе која се развијала у 7. веку и почетком 8. века и названа је по владајућем роду Меровинга

7. Каролиншка уметност Каролиншка уметност подразумева раздобље од 8. до 10. века а свој процват доживљава у уметности Карла Великог. Он је покушао да сачува све што је остало од Римске цивилизације, посебно римску књижевност кроз сакупљање и преписивање старих римских рукописа. На тај начин је покушао усадити део славне прошлости Европе у барбарске душе свога народа. Данас познајемо римске писце, углавном захваљујући бројним и изузетно квалитетним каролиншким рукописима. Карло Велики је лично проучавао архитектуру царског Рима, те је у своју престоницу у Ахену, у данашњој Немачкој, пренео дух некадашње римске градње. Тако се његова Дворска капела састоји од широког нартекса, који је са сваке стране имао по две куле са степеништем. Конструкциска схема “улаза с две куле” биће основа за архитектуру средњег века. Преписивачке школе које је основао Карло Велики биле су искључиво манастирске, а преписивачи – свештеници. Данас средњовековне рукописе опремљене цртежима и сликама сматрамо манастирским уметничким целинама, али су све оне у време свог настанка биле део црквене целине и као свете књиге спадале су у опрему божјег храма као што су биле зидне слике и црквени намјештај и биле су потребне за богослужење. Пресек и основа Дворске капеле Карла Великог у Ахену, рани 9. век

8. Отонска уметност Цар Отон II око 983. После цветања за време каролинга у Француској настаје мртви период који је трајао око 100 година а тежиште збивања се пресељава у Немачку и уметност се обнавља за време отонске уметности за време Отона (936. - 973.) и напредак и процват не преживљава време смрти Хенриа III године 1056. када немачка пада у сенку Сликарство обухвата осликавање књига и минијатуре. У време Отона врло је живахна делатност школа у којима се одсликава утицај западних и источних средишта културе. Појављују се школе од којих неке његују и зидно сликарство и неке и сликарство на стаклу.

9. Отонска уметност спада у фазу касне предроманике, и то у подручју данашње Њемачке гдје је владала Отонска династија у 10. веку. Отонска као и Каролиншка династија негује тзв. аристократско-дворски карактер, што значи да је сва уметничка продукција везана само за двор и самостан. Отонска династија је такође спонзорисовала бројне и врло важне школе рукописног сликарства. Карактеристика Отонске уметности је љубав према слоновачи, што се види у бројним рељефима. Једини пример пуне пластике из овог раздобља је тзв. Геронов крст који се данас чува у Келнској катедрали. На њему је необично реалистичан призор Христа за то време Келнскa катедралa

10. Романика Романика је уметнички правац који се развио у средњовековној уметности у 11. и 13. веку и раширио се у архитектури и сликарству. На истоку се развија Византијска уметност. Назив овог појма је од речи Рим- Рома јер је правац инспирисан уметношћу старог Рима. Настаје у Италији, пробија се у Европу и класичан је пример контемплативног приступа ка вери у првој половини Средњег века. Овај правац носи и шири црква. У романици јављају се школе које су имале своје особености и своје карактеристичне боје и развијале су се у оквиру свештеничких редова по манастирима па ако постоји у уметности и профана компонента она је у односу на сакралну незнатна. У свом општем концепту уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала

11. Aрхитектура • Романска архитектура је инспирисана античком уметношћу. У инат модерним представама о животу у ово време, не само властеле и витезови већ и купци, занатлије, свештенство, мисионари, путују Европом и разносе знања потребна за конструкцију зграда. • Карактеристични знаци • кружни лук. • Грађевински материјал, камен, опека и спољашњи зидови се не малтеришу. • Карактеристике романске архитектуре • Тешки сводови, • чврсти и широки зидови у малтеру • подупирачи- велики, моћни пиластери и стубови • мали отвори за врата и прозоре • велика маса и мала разчлањеност • кружни лук (за разлику од изломљеног лука који се појављује у Готици

12. Сликарство Романско сликарство се инспирише у римској архитектури као и каролиншкој и отонској ренесанси. У сликарству се гаји зидно сликарство, јавља се мотив Христа у мандорли. Прозори се украшавају витражима а у Италији се развија сликарство на плочи. У књижном сликарству употребљава се гваш боја и златна боја- материјал је од пергамента или магареће коже. Средњовековни уметник полази од идеје и тражи у природи оно што би му помогло и послужило не интересујући се за законе у природи, већ га интересује логика слике и законе у природи јој подређује. Људска фигура нема улогу да фасцинира посматрача већ је дата сведено и у оној мери доречено да би слика била разумљива. Пропорцијски су већи и по хиерархији важности дати су ликови, па и прст који показује јесте већи и пажња треба да буде увучена у језгро догађања. Сликарство се развијало као зидно сликарство или као фреска а ређе као мозаик, а присутно је и књижно осликавање и икона као и таписерије. Не постоје велики културни центри.