GRAD KAO ŽIVI KULTURNI PROSTOR

1. GRAD KAO ŽIVI KULTURNI PROSTOR Doc dr Predrag Cvetičanin 05.03.2014

2. POJAM GRADA • Grad je složen društveni fenomen koji se prostorno, a posebno vremenski, manifestuje u različitim oblicima i sa različitim funkcijama. • Kod najstarijih definicija privredna važnost grada ima odlučujuću ulogu – grad se najčešće definiše kao središte industrije i trgovine.

3. POJAM GRADA • Kompleksnija shvatanja grada, pri kojima se osim funkcionalnih, uzimaju u obzir morfološka i druga obeležja, izdvajaju tri relevantna obeležja grada: • zatvorenost, odnosno kompaktnost naselja, • veličinu i • gradski način života u naselju (Vresk, 1980).

4. POJAM GRADA • Zatvorenost, tj. kompaktnost naselja najčešće se određuje gustinom zgrada ili drugog urbanog sadržaja te gustinom stanovništva na jedinici površine (npr. u Francuskoj 500 stanovnika/km2, u SAD 800 stanovnika/m2, a u Velikoj Britaniji 2500 st/m2. • Veličina naselja je obeležje koje se najčešće, u kombinaciji sa drugim kriterijima, uzima u obzir za određivanje gradskih naselja. Minimalan broj stanovnika naselja za sticanje statusa grada ovisi o osobinama naseljenosti neke zemlje, stepenu urbanizacije, ekonomskoj razvijenosti i td. U najvećem broju zemalja kreće se između 2.000 i 5.000 stanovnika.

5. POJAM GRADA • Gradski način života je obeležje koje se takođe često primenjuje u određivanju gradova. • Prema H. Bobeku način života stanovništva zavisi od toga koliko proizvodnja i potražnja stanovništva zavise od tržišta. • Gradskim načinom, prema spomenutom autoru, živi ono stanovništvo u naselju čija proizvodnja i potražnja zavisi od tržišta, odnosno od razmene sa drugim grupama stanovništva

6. FUNKCIJE GRADA • Nemački geograf Bosler gradske funkcije poistovećuje sa gradskim delatnostima – aktivnostima u kojima se stvaraju nova dobra ili pružaju usluge. • Funkcije grada ogledaju se u zadovoljavanju osnovnih potreba čoveka u koje se ubrajaju stanovanje, rad, snabdevanje, obrazovanje, odmor, kultura i komunikacije.

7. FUNKCIJE GRADA • Dveosnovnefunkcijegrada: • Funkcijaproizvođača robe i vršioca usluga – ovu funkciju grad ostvaruje kroz dve grupe delatnosti: • Proizvodne – sekundarne delatnosti (industrija, građevinarstvo, proizvodno zanatstvo i rudarstvo) • Uslužne delatnosti – tercijalne i kvartalne delatnosti (uprava, sudstvo, školstvo, kultura, zdravstvo, ugostiteljstvo, trgovina) 2. Funkcija rada i stanovanja, koja je uslovljena prvom funkcijom

8. ISTORIJSKI RAZVOJ GRADOVA Doc dr Predrag Cvetičanin 05.03.2014

9. RAZVOJ GRADOVA • Predistorijski period je period u kojem nastaju prvi gradovi i to u tadašnjim civilizacijama koje su se razvile u plodnim dolinama Mesopotamije (oko 3500 godine), doline Nila (oko 3200 godine ), doline Inda, Žute Reke. • Za najstariji grad na svetu smatra se grad Jerihon izgrađen na zapadnoj obali reke Jordan, danas na slobodnoj teritoriji Palestine, negde oko 7500 g. pre naše ere. • U najstarije gradove sveta ubrajaju se Ur, Uruk, Nipur, Lagaš.

10. RAZVOJ GRADOVA • Antičko doba je period kada se žariste urbanog razvoja premešta na Mediteran. Razvoj gradova je započeo u prehelenskom periodu na ostrvima. To su Mikena, Knosos, a zatim Atina, Sparta i drugi. • U antičkoj Grčkoj gradovi su bili i politički i ekonomski samostalni i to su bili tzv. gradovi-države. • U strukturi Grčkih gradova isticale su se tri funkcije i to: za religijske potrebe – svetilišta (hramovi), za javne društvene i kulturne potrebe i treca za zadovoljenje stambenih potreba.

11. RAZVOJ GRADOVA • Na razvoj gradova u antičkom svetu, veliki uticaj je imala kultura Etruraca (prastanovnici Italije koji su živeli u oblasti Toskane). • Oni su postavili prvu urbanu pravilnu strukturu grada, sa trgom u centru i dvema glavnim ulicama koje se pod pravim uglom seku u centru – karda i dekumanus. • Ta struktura gradova se kasnije razvijala u Rimskom carstvu i nadalje.

12. RAZVOJ GRADOVA • Gradovi u srednjem veku. Sa propašću Rimskog Carstva mnogi gradovi bivaju porušeni. Snažniji razvoj gradova u Evropi počeo je ponovo tek u XI veku. • Gradovi su se razvijali kao vitalni centri razmene poljoprivrednih viškova te drugih dobara i usluga, pa je iz tog razloga gradska tržnica postala jedan od najznačajnijih simbola grada.

13. RAZVOJ GRADOVA • Period renesanse i baroka traje od 1500 do 1800 godine a karakteriše se bržim razvojem gradova. • Na njega utiče razvoj kapitalizma, pojava centralističkih država te razvoj nauke, umetnosti. Sloboda umetničkog izražavanja i podrška država u revitalizaciji ostataka srednjeg veka značajno doprinose procvatu gradova ovog perioda. • Gradovi ovog perioda odlikuju se svojom prostornom strukturom na koju je pre svega uticao razvoj fortifikacijskog sistema

14. RAZVOJ GRADOVA • Moderni, Industrijski period počinje od 1800 g. i to je faza „urbane eksplozije”, intenzivnog razvoja gradova. Najveće urbane anglomeracije u 19. i prvoj polovini 20. veka nastale su u rudarskim regijama i povoljnim saobraćajnim položajima, a posle se gradovi šire u gotovo svim zemljama sveta. • Razvoj gradova ovog perioda najbolje odslikavapojava milionskih gradova, a kao prvi milionski grad sveta javlja se Peking, koji je 1800.g. imao 1 100 000 stanovnika. • Od tada pa do danas broj milionskih gradova svakodnevno raste. 1900. godine u svetu je bilo 39 milionskih gradova, a 1990. godine 288 milionskih gradova, danas više od tri stotine.

15. URBANIZACIJA I FAZE U RAZVOJU GRADOVA Doc dr Predrag Cvetičanin 05.03.2014

16. URBANIZACIJA • Naziv urbanizacija potiče od latinske reči „urbs“, što znači grad. • Ali urbanizacija ne označava samo razvoj gradova, nego i kompleksne promene u ruralnim sredinama koje dovode do smanjivanje razlika između gradova i sela. • Urbana geografija posmatra urbanizaciju s obzirom na tri bitne komponente: socijalnu, funkcionalnu i morfološku.

17. URBANIZACIJA • S obzirom na to kako se očituje u prostoru, urbanizaciju možemo podeliti na primarnu i sekundarnu. • Pod primarnom urbanizacijom podrazumevamo postanak i razvoj formalnog grada, tj. koncentraciju stanovništva u granicama grada i u njegovim urbanim zonama; • Pod sekundarnom urbanizacijom razumevaju se populacijsko-demografske, socijalno-ekonomske, funkcionalne, fizionomijske i druge promene koje smanjuju agragrna obeležja u koristi urbanih obeležja ruralnih sredina (posebno u okolini velikih gradova – prigradske urbane zone).

18. URBANIZACIJA • Danas se najčešće govori o trima stadijumima urbanizacije: • Predindustrijskom • Industrijskom • Post-industrijskom • Za svaki od ovih stadijuma urbanizacije karakterističan je određeni stepen urbanizacije, način na koji se urbanizacija sprovodi, specifična prostorna struktura gradova itd.

19. PRED-INDUSTRIJSKI STADIJUM URBANIZACIJE • U pred-industrijskom stadijumu urbanizacije stepen urbanizacije je vrlo nizak; udeo gradskog stanovništva ne prelazi 1/6 ukupnog stanovništva i gradovi su uglavnom mali (sa izuzetnom nacionalnih prestonica). • U strukturi delatnosti preovladava primarni sektor delatnosti.

20. INDUSTRIJSKI STADIJU URBANIZACIJE • U industrijskoj fazi urbanizacije glavni podsticaji urbanom razvoju dolaze od razvoja sekundarnih delatnosti, a posebno industrije. • Razvoj industrije ne podstiče samo razvoj gradova nego i uslovljava značajne socio-ekonomske i populacijske procese (ruralni egzodus i veliku koncentraciju stanovništva). • Zahvaljujući tome udeo gradskog stanovništva se sve više povećava, tako čini do 2/3 ukupnog stanovništva, od čega oko 1/3 živi u velikim gradovima.

21. POST-INDUSTRIJSKA URBANIZACIJA • Ova tercijalna urbanizacija predstavlja za sada najviši stadijum urbanizacije u kome glavne podsticaje promenama daje razvoj uslužnih delatnosti. • U uslovima visokog standarda, te zahvaljujući razvoju transportnih sredstava, nastaje proces metropolizacije. Veliki gradovi postupno gube stanovništvo, pogotovu njihovi središnji delovi – a rubne i prigradske zone se naseljavaju i urbanizuju. Tako nastaju metropolitanska područja ili urbane regije. • Društvena i prostorna mobilnost – sa socijalnom mobiilnošću, dolazi i promena načina rada i mesta stanovanja.

22. URBANIZACIJA I MOBILNOST

23. TRI FAZE U RAZVOJU GRADOVA • Po Andresu Rekvicu, evropskigradovisu u svomrazvojuprošlikroz tri faze: • buržoaskigrad koji se razvija od XVII do kraja XIX veka, • funkcionalnigrad moderneindustrijske ere (1920 – 1970) i • kreativnigrad post-modernogdoba, čija era počinje 1980-ih itrajeidanas.

24. BURŽOASKI GRAD • Buržoaski grad, premaRekvicu, karakterišudvaosnovnadualizma: izmeđugradskogiruralnogokruženjaiizmeđuprivatneijavnesfere. • Grad se u prvomredushvatakaomestotrgovineiadministrativnosedište, a u prostornomsmislukarakterišegakoncentracijaosnovnihinstitucija (političkih, ekonomskih, kulturnih) u gradskomcentru, koji se istovremenovidikaomestonakome se odvijajavniživot. • Gradskasredina se posmatrakaoekonomskiikulturnosuperiorna u odnosunaruralnookruženje, a dolazak u grad inarastanjemrežegradova se tretirajukaoprocesemancipacije, naindividualnomikolektivnomplanu

25. KRIZA BURŽOASKOG GRADA • Krajem XIX veka ova koncepcijagradadospela je u krizu. • S jednestrane, kriza je bilarezultatubrzaneindustrijalizacijeinjenihpratećihposledica: narastajućegproleterijatakoji je živeo u prostornoodvojenimdelovimagradova, u neljudskimuslovimaopisanim u knjigamaprvihsocijalista. • S drugestrane, nanivoukulturnereprezentacije - u radovimaumetničkihavangardi - tranformacijaburžoaskoggrada u metropolis, dovela je do glorifikacijeurbanog.

26. KRIZA BURŽOASKOG GRADA • Ali predmetfascinacijenisu bile prakseburžoaskogjavnogživota, negospektakularni, vizuelniaspektigradskogokruženja – modernezgradeisaobraćaj, brzinaisvetlucavostgrada, gradskispektakli, prisustvo masa naulicama – slavljeni u delima, Bodlera (Ch.Baudelaire),nadrealistailiBenjamina (W.Benjamin). • S trećestrane, buržoaski grad je bio izloženkonzervativnojkulturnojkriticikaomestorazvrataimoralnogpada.

27. FUNKCIONALNI GRAD INDUSTRIJSKE ERE • Odgovornaovukrizuburžoaskoggradapredstavljala je pojavafunkcionalnoggradamoderneindustrijske ere. Koncepcijafunkcionalnoggradabila je podjednakoprisutna u praksiurbanogplaniranjanazapadui u novimsocijalističkimdruštvimanaistokuEvrope. • Funkcionalnigrad višenijeshvaćenkaomestotrgovine, negoprvenstvenokaoindustrijskicentar. • Osnovniproblem zakojiburžoaski grad nijeimaorešenje, a čiji je moderniodgovor bio funkcionalni grad, bila je organizacijaradaiživotamasakojesuživele u gradovima. • A osnovniprincipbilo je odvajanjeovihsfera u posebnedelovegrada.

28. FUNKCIONALNI GRADINDUSTRIJSKE ERE • Obezbeđenjepristojnihuslovaživotazahtevalo je odvajanjeprostorazaživotiaktivnostidokolice, od delovagrada u kojima se nalazeindustrijskapostrojenja, a samimtim je regulacija (javnogiprivatnog) saobraćajapostalaglavnipraktični problem urbanogplaniranja. • Funkcionalnigradovisu u vizijamapoznatih arhitekata npr. Le Korbizijea (LeCorbusier) iFrenkaLojdaRajta (Frank Lloyd Wright), kojekarakterišeponavljanjeurbanističkihelemenata (blokovazgrada, soliterailiindividualnihkuća) ipuristička, anti-ornamentalnaestetika, posmatranikao „mašinezaživljenje“.

29. KRIZA FUNKCIONALNOG GRADA • Krajem 1970-ih i ova koncepcijagrada je zapala u krizu, kaorezultatdvanezavisnaprocesa. Jedna od nenameravanihposledicaformiranjarezidencijalnihoblastipoobodimagradova (posebno u SAD) bilo je pražnjenjeiodumiranjegradskihjezgarainjihovagetoizacija. • Na tajnačin je problem socijalnedezintegracije, koji je funkcionalni grad trebalo da reši, eksplodiraonanovinačin

30. KRIZA FUNKCIONALNOG GRADA • S drugestrane, delegitimizacijafunkcionalnoggradadošla je isastranepredstavnikakritičkogurbanogdiskursaikontra-kulturnihpokreta 1960-ih i 1970-ih. • U njihovimočima, funkcionalnigradovipredstavljalisunegostoljubivamesta, prostorekojipodstičuotuđenjeiubijajukreativnost.

31. KREATIVNI GRADOVI • Obrisi „kreativnihgradova“, koji se prvenstvenooblikujukaokulturnikonstrukti, počinju da se pomaljajutokom 1980-ih. • Kao i u slučajuprethodnesmene urbane paradigme, njihovekarakteristikevelikimdelompredstavljajuodgovornakrizufunkcionalnoggrada. • Istovremeno, oniizražavajuširepromenesavremenogdruštva:

32. KREATIVNI GRADOVI • Te promene uključuju • transformacijuindustrijskogdruštva, fordističkognačinaproizvodnjeistandardizovanihoblikazabave - u post-industrijskodruštvo u komeekonomijausluga, kreativnost, znanjeimanipulacijakulturnimsimbolimaimajupresudnuulogu; • post-fordističkuorganizacijuposla, kojapodrazumevazaposlenjesafleksibilnimidelimičnim (part-time) radnimvremenom, rad kodkućeisamo-zaposlenje; • iindividualizacijustilovaživotakoji se tretirajukao „životniprojekti“ ikojiimajuključnuulogu u uspostavljanjudruštvenihrazlikaiformiranjudruštvenihkolektiviteta

33. KREATIVNI GRADOVI • Ovestrukturalnepromenedovelesu do toga da razdvajanjemestaza rad imestaživotapostanepreprekanormalnomodvijanjuposlova u novoj, servisnojekonomiji; • ilida za post-materijalističkusrednjuklasuživot u predgrađimadelujekaokazna, u odnosunaatraktivnostgradskihcentaraiponuduzakulturnupotrošnju u njima.

34. KREATIVNI GRADOVI • Upravosuprotnotendencijikoja je praznilagradskojezgro u industrijskojeri, za „kreativnegradove“ je karakterističnooživljavanjegradskihcentara, koje je posledicaekonomskihrazloga (rastakreativnihindustrijazakoje je intenzivnakomunikacija, uključujućituikomunikacijulicem-u-lice, presudna) inovogestetskogsenzibilitetakoji se, poputranihavangardista, oduševljavagradomiurbanošću.

35. KREATIVNI GRADOVI • Andreas Rekvicnavodi da bi se promena od funkcionalnihgradovaindustrijske ere do kreativnihgradova post-industrijske ere, boljemoglaopisatikaoproces „samo-kulturalizacije“ gradova. • To je proces u komegradovisamisebe – svojepolitičkeinstitucije, ekonomskeorganizacije, aliiurbanuinfrastrukturu, trgovačkeirezidencijalneoblasti – vide kaokulturnefenomene.

36. KREATIVNI GRADOVI • Po Rekvicu, „samo-kulturalizujućigradovi“ dele šestkarakterikakojeuključuju: • prisustvo„žive“ umetničke scene, koja u „neo-boemskim“ delovimagradadeluje u kulturnomprostoruomeđenomumetnošću, zanatstvomikulturnimindustrijama; • koncentracijukreativnihindustrijakojepredstavljajuekonomskuosnovukulturalizovanihgradova;

37. KREATIVNI GRADOVI (3) dominacijupotrošačkekulturekojapodrazumevaprocesepreoblikovanjagradskihcentara u izlogepotrošačkeraskoši, a samčinkupovinetretirakaokarakterističnourbanuaktivnostdokolice; (4) muzealizacijuvisokekulture - oživljavanjevisokeumetnostiburžoaskekulturezakoju je u industrijskomdobuizgledalo da je zauvek „izgubilabitku“ zamasovnoprihvatanje(umesto permanentnogkarakteramuzejskihpostavki, pozorišnihrepertoara, itd, oživljavanjeovekulturepratinjenouobličenje u jednokratnekulturne „događaje“ – festivale, specijalneizložbe – čime se obezbeđujenjenaatraktivnost (zagrađaneituriste);

38. KREATIVNI GRADOVI (5) pojavuestetizovanihdelovagrada: renesansagradskihcentara, praćena je pojavomurbanihoblastikojiposvimsvojimkarakteristikamapredstavljajusuprotnostrezidencijalnihoblastifunkcionalnihgradova. (6) idiosinkratičkuarhitekturu – zarazlikui od buržoaskihstilovagradnjekojisupodrazumevaliizgradnjujavnihinstitucija, aliiprivatnihkuća u raskošnom, aliuglavnomuniformnomstilu; a posebnozarazliku od repetativnostimodernističkogstila, arhitektonskistil „samo-kulturalizujućih“ post-modernihgradovakarakterišekrajnjaindividualizacijaarhitektonskihzdanja, čijavizuelnodistinktivnaobeležjaimajupotpunudominacijunadnjihovomfunkcijom.

39. EVROPSKE PRESTONICE KULTURE • Glasgow 1990: http://www.bing.com/videos/search?q=glasgow+capital+of+culture+video+&go=&qs=n&form=QBVR&pq=glasgow+capital+of+culture+video+&sc=0-0&sp=-1&sk=#view=detail&mid=F3AE5167F5A71DBB3C86F3AE5167F5A71DBB3C86 • http://www.bing.com/videos/search?q=glasgow+capital+of+culture+video+&go=&qs=n&form=QBVR&pq=glasgow+capital+of+culture+video+&sc=0-0&sp=-1&sk=#view=detail&mid=E7930A37F159841BA03EE7930A37F159841BA03E

40. EVROPSKE PRESTONICE KULTURE • Glasgow, Škotska, 1990: • http://www.bing.com/videos/search?q=glasgow+capital+of+culture+video+&go=&qs=n&form=QBVR&pq=glasgow+capital+of+culture+video+&sc=0-0&sp=-1&sk=#view=detail&mid=E1C969C10A4BCBFDD16DE1C969C10A4BCBFDD16D

41. EVROPSKE PRESTONICE KULTURE • Istambul, Turska, 2010: • http://facedl.com/fvideo.php?f=aqauqxxiquuiexiax&istanbul-european-capital-of-culture • http://facedl.com/fvideo.php?f=aieniwwawxxne&istanbul-european-capital-of-culture-2010-hq • Pečuj, Mađarska, 2010: • http://csorna.network.hu/video/magyarorszagvarosokvaraktemplomokemberek/pecs__european_capital_of_culture_2010

42. EVROPSKE PRESTONICE KULTURE • Maribor, Slovenija, 2012 • http://www.bing.com/videos/search?q=european+capitals+of+culture+video&go=&qs=n&form=QBVR&pq=european+capitals+of+culture+video&sc=0-28&sp=-1&sk=#view=detail&mid=1D4A111BE03E9EAFB6D81D4A111BE03E9EAFB6D8 • Košice, Slovačka, 2013 • http://www.youtube.com/watch?v=eFSUmHmCin0

43. EVROPSKE PRESTONICE KULTURE • Riga, Lavtija, 2014: • http://www.bing.com/videos/search?q=glasgow+capital+of+culture+video+&go=&qs=n&form=QBVR&pq=glasgow+capital+of+culture+video+&sc=0-0&sp=-1&sk=#view=detail&mid=C942BD8C13D51299FED0C942BD8C13D51299FED0 • Umea, Švedska, 2014: http://www.bing.com/videos/search?q=glasgow+capital+of+culture+video+&go=&qs=n&form=QBVR&pq=glasgow+capital+of+culture+video+&sc=0-0&sp=-1&sk=#view=detail&mid=44FD18849DBC3CAF2D0D44FD18849DBC3CAF2D0D