100 likes | 336 Views
INTERNET. Osnovni pojmovi, arhitektura Istorijat Organizacija Interneta – protokoli i adrese. ŠTA JE INTERNET. Internet je najveća svetska računarska mreža.
E N D
INTERNET Osnovni pojmovi, arhitektura Istorijat Organizacija Interneta – protokoli i adrese
ŠTA JE INTERNET Internet je najveća svetska računarska mreža. To je mreža koja je sastavljena od drugih računarskih mreža i na nju su povezani računari iz celog sveta. Zato se za Internet kaže da je to "mreža svih mreža". Suština Interneta je da omogućuje svima ravnopravno pristup izvorima informacija, bez obzira na to u kom delu sveta se informacija ili korisnik nalaze. Broj korisnika Interneta je veliki i svakoga dana se sve više povećava Internet nema vlasnika
Arhitektura Interneta Arhitekturu Interneta je teško sagledati u celini, ali njegova struktura se danas može grubo podeliti na tri nivoa: Ø korisnički nivo - obuhvata mreže krajnjih korisnika koje mogu biti povezane sa jednim ili više provajdera. Ø pristupni nivo - obuhvata mreže Internet provajdera, preko kojih korisnici pristupaju Internetu. Ø nivo jezgra - čine medjusobno povezane mreže velikih provajdera. Ovo predstavlja neku vrstu jezgra Interneta. Mesta na kojima se mreže velikih provajdera sučeljavaju radi medjusobne razmene mrežnog saobraćaja se nazivaju čvorišta. Zbog razvoja Interneta, mnogi provajderi su formirali sopstvena čvorišta za razmenu saobraćaja sa drugim provajderima. Provajder (ISP) – firma specijalizovana za pružanje Internet usluga. Neki provajder: Eunet, SezamPro, PTT, NeoBee, Nspoint... Izbor provajdera
Kako je nastao Internet U doba hladnog rata se počelo sa izgradnjom mreže računara za potrebe američke vojske. Agencija za istraživanja i razvoj ministarstva odbrane SAD-a(skraćenica ARPA) tokom šezdesetih godina dvadesetog veka započinje razvoj mreže koja bi povezala centralne računare odredjenih institucija američke armije u jedinstvenu mrežu ARPAnet. 1975. godine ARPAnet je preuzelo ministarstvo odbrane, pretvorivši ga u sadašnju Defense Data Network - DDN. Najvažniji rezultat razvoja ARPAnet i DDN mreža jeste Transmission Control Protocol / Internet Protocol - TCP/IP. Ovaj protokol je konačno definisan 1983. godine i predstavlja način za razmenu informacija medju raznovrsnim računarima i mrežama. 1980. godine NFS (Nacional Science Fondation) je osnovala mrežu na istim principima. Ova mreža je 1986. godine povezana sa ARPAnet/DDN. Tako je nastao NSFnet. Ova mreža je u početku uglavnom okupljala akademske institucije, kasnije se pridružila i NASA i druge vladine organizacije. Širom Amerike , Evrope i u drugim razvijenim krajevima sveta se formiraju slične računarske mreže 1990. godine NFS je predstavila projekat umrežavanja raznih mreža na globalnom nivou. Tako je formirana “mreža svih mreža” - Internet Pored promena i stalnog rasta brzine, poslednjih nekoliko godina su donele i razvoj velikog broja komercijalnih servisa sa različitim namenama. Danas Internet predstavlja mrežu koja spaja na milione računara, ne samo u SAD, već i u Evropi, kao i ostalim kontinentima.
Organizacija Interneta Kao što smo ranije rekli, Internet je mreža koja u sebi sadrži mnogo lokalnih računarskih mreža. Svaka od ovih mreža se sastoji od različitih računara, koji mogu biti međusobno povezani na različite načine (telefonske linije, razni kablovi, bežičnim putem) Da bi se omogućilo da ovi računari uspešno komuniciraju i razmenjuju podatke, potrebno je: da se uvedu pravila koje nazivamo PROTOKOLI ADRESE koje su jedinstvene za svaki računar u mreži. Dakle, protokoli i adrese su osnova organizacije Interneta. Zahvaljujući ovakvoj organizaciji Interneta svaki računar može razmenjivati poruke sa svim ostalim računarima u mreži.
TCP/IP protokol Protokoli su skup pravila koja se primenjuju za komunikaciju računara u mreži. Skraćenica TCP/IP znači Transmission Control Protocol / Internet Protocol. TCP/IP protokoli obezbedjuju funkcionisanje Interneta. TCP/IP protokoli služe za komutaciju paketa. Komutacija paketa je metod prenosa podataka u kojem se podaci prilikom prenosa razbijaju u "pakete". Svaki od paketa sadrži adresu računara u koji se šalje. Paketi mogu putovati različitim putevima, ali zahvaljujući adresi na paketu, uvek stižu na željeno odredište. Kada svi paketi pristignu u željeni računar, oni se ponovo spajaju u celinu. TCP/IP je skup protokola, od kojih svaki ima specifičnu ulogu. Dva najvažnija protokola iz ovog skupa su: Ø TCP - transportni protokol Ø IP - mrežni protokol TCP protokol je namenjen za kontrolu ispravnosti i redosleda paketa informacija koji se razmenjuju. On odredjuje količinu podataka koja će se razmeniti u odredjenom vremenu i zadužen je za uspostavljanje i raskidanje veze izmedju računara. IP protokol vrši usmeravanje paketa informacija u mreži. IP ne vodi računa o ispravnosti paketa, niti o redosledu pristizanja paketa. Ova dva protokola se medjusobno nadovezuju, odnosno jedan drugom prosledjuju podatke.
Adrese računara na Internetu Svaki računar koji je priključen na Internet mora da ima jedinstvenu adresu. To znači da svaki računar ima svoje jedinstveno "ime", po kojem se razlikuje od svih drugih računara u mreži. Adresiranje se može vršiti na 2 načina: Ø numerička adresa (brojni naziv) Ø simbolička adresa (tekstualni naziv) Numerička adresa je 32-bitni broj koji se naziva IP adresa. Po ovom pravilu adresiranja, na Internet može biti priključeno 232 (4 294 967 296)računara. Svaki računar ima jedinstvenu IP adresu. Zbog lakšeg rada sa IP adresama ovaj broj se predstavlja pomoću četiri grupe cifara međusobno razdvojenih tačkom, na primer: 117.85.130.21, gde je svaka cifra osmobitni broj preveden u dekadni sistem. (teoretski u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255) Svaki paket podataka koji se šalje kroz mrežu sadrži IP adresu primaoca i pošiljaoca. Znači, da bi poslali podatke nekom računaru putem Interneta moramo znati njegovu jedinstvenu IP adresu. IP adresa može biti: statička: fiksna, dodeljuje se trajno. Neophodna je ako se hostuju WEB lokacije dinamička: dodeljuje se svaki put kada se računar poveže na Internet i važi onoliko dugo koliko smo na Internetu Pamćenje ovakvih adresa je jako komplikovano korisnicima računara pa su uvedene simboličke adrese. Pošto IP protokol omogućava konačan broj računara priključenih na Internet, a mreža se svakim danom uvećava, uskoro neće biti dovoljno adresa za svaku mrežu i računar. Zato se počelo sa razvojem nove verzije protokola IPv6 kod kojeg je adresa predstavljena pomoću 128 bita (umesto 32 bita sadašnji IP protokol) Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama.
Simboličke adrese računara, domen Simbolička (mnemonička) adresa je "ime" računara i ona se mnogo češće koristi u praksi. Sastoji se od niza imena razdvojenih tačkama. U toku komunikacije sa drugim računarima ona će se preslikati u IP adresu pomoću DNS servera (Domain Name Server). DNS server ne mora biti deo mreže, može se nalaziti na lokaciji ISP kompanije. Pr. IP adresa 207.46.245.214 će se pomoću DNS prebaciti u simboličku adresu microsoft.com. Ukoliko dođe do promene IP adrese, simbolička adresa se ne menja Simboličke adrese imaju hijerarhijsku strukturu i sastoji se od domena, poddomena i imena računara. Domen: grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Najčešće je domen identifikator zemlje: uk, yu (rs), fr... Domen može biti i: edu (obrazovne institucije), com (komercijalne institucije,kompanije), org (neprofitne organizacije), net (dobavljači internet usluga), gov (vlada ), mil (vojska) Poddomen: podcelina nekog domena, npr. ustanova u okviru države. Osnovni domen je označen krajnjim desnim imenom u simboličkoj adresi (naziva se TLD-Top Level Domain). Idući zdesna na levo identifikuju se poddomeni. Krajnje levo ime predstavlja simboličko ime računara. Na primer, adresa Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu glasi tf.zr.ac.rs. To znači da računar nosi naziv "tf", nalazi se u Zrenjaninu i priključen je na akademsku mrežu Srbije.
com –za komercijalne prezentacije • .edu – za prezentacije obrazovnih institucija • .gov – za prezentaciju država • .org – za prezentacije neprofitnih organizacija • .mil – za przentacije vojnih institucija • .info – domen namijenjen za informativne sadržaje • .net – za prezentacije organizacija koje se bave mrežnim tehnologijama (ISProvajderi,mrežni operateri) • .mobi – domen za mobilne uređaje • .biz – biznis prezentacije, alternativa .com domenu • .int – za prezentacije međunarodnih organizacija
domen • PRAVILA ZA REGISTRACIJU NAZIVA DOMENA • Akademske ustanove (univerziteti, instituti), registruju se unutar "akademskog" domena (AC.RS). • Institucije koje se bave obrazovanjem (osnovne, srednje, stručne škole), privatne škole, kao i preduzeća čija je primarna delatnost edukacija ili obuka bilo kakve vrste mogu se registrovati unutar "obrazovnog" domena (EDU.RS). • Preduzeća (privatna, društvena, mešovita, javna), registruju se unutar "korporativnog" domena (COM.RS), bez obzira na vrstu delatnosti koju obavljaju. • Organizacije i udruženja građana, kulturne ustanove (muzeji, pozorišta) i druga neprofitabilna pravna lica registruju se unutar namenskog domena (ORG.RS). • Nazivi domena mogu biti znakovni nizovi duzine 1-30 znakova. Nazivi koriste podskup Latin-1 (USA) skupa znakova, i to: slova (A-Z), brojeve (0-9) i crticu (-). Naziv domena ne sme da počne niti da se završi crticom. Mala i velika slova su, prema standardima, potpuno ravnopravna (drugim rečima, domeni dIgIt i DiGiT su isti).