OZ BILJNA DOKOLICA

1. OZBILJNA DOKOLICA doc dr Predag Cvetičanin 17.04.2014

2. OZBILJNA DOKOLICA • Termin„ozbiljna dokolica“ pojavio se početkom 1980-ih i vremenom ušao u teorijsku upotrebu. • Ozbiljna dokolica predstavlja sistematsko obavljanje amaterskih, hobi ili volonterskih aktivnosti koje učesnici smatraju toliko važnim i interesantnim da se posvećuju tome kao alternativnoj „karijeri“ stičući specijalne veštine znanja i iskustva. • „Ozbiljna“ dokolica u smislu posvećenosti, značaja i važnosti, a ne u smislu dosade, odsustva uživanja i stresa.

3. „OBIČNA“ DOKOLICA • Radi boljeg razumevanja ozbiljne dokolice, ona se obično upoređuje sa „običnom“ ili „neozbiljnom“ dokolicom, koja predstavlja relativno kratkotrajne aktivnosti koje pružaju neposredno zadovoljstvo i ne zahtevaju specijalne veštine ili znanja da bi se u njima uživalo. • Primeri ovakve „obične“ dokolice uključuju različite vrste igara, relaksaciju, pasivnu zabavu (poput gledanja televizije, slušanja muzike), aktivnu zabavu (poput izlazaka u grad, odlazaka na koncerte, plesa) i čulna uživanja (poput hrane i pića) • Ovaj tip dokolice ima manju važnost za ispitanike i ne nudi specifičnu, alternativnu „karijeru“ za one koji je upražnjavaju, kao u slučaju ozbiljne dokolice.

4. AMATERI • Tipovi ozbiljne dokolice: amateri, hobisti, volonteri • Reč amater dolazi od latinskog „amator“ ljubavnik, onaj koji voli. • Amateri se mogu naći u umetnosti, nauci, sportu, zabavi i oni su na mnoštvo načina povezani sa profesionalcima u ovim oblastima. • Njihovi međusobni odnosi i njihovi odnosa sa publikom jesu ono što definiše amatere (a ne to da profesionalci rade za novac i na taj način obezbeđuju egzistenciju ili što se delatnošću bave puno radno vreme, a amateri ne)

5. HOBISTI • Za hobiste ne postoji profesionalni alter ego, iako ponekad postoje njihovi komercijalni ekvivalenti i povremeno publika zainteresovana za to što rade. • Hobisti se mogu klasfikovati u pet kategorija: • Sakupljače (filatelisti, numizmatičari, itd) • Pronalazače i popravljače (mašina) • Zaljubljenike u specifične aktivnosti (poput pecanja) • Učesnike u sportskim (netakmičarskim) aktivnostima, poput trčanja ili plivanja • Entuzijasti u nauci i umetnosti (sistematski sticanje znanja u oblasti umetnosti, kulture, jezika, nauke, filozofije ili književnosti)

6. VOLONTERI • Treća osnovna grupa, volonteri učestvuju u dobrovoljnoj pomoći, koja se nudi formalno ili neformalno i sa ili bez ikakve finansijske nadoknade. • Volonteri mogu pomagati u delatnostima formalnih organizacija i institucija ili pak biti od pomoći rođacima, prijateljima ili komšijama u neformalnim situacijama. • Imajući u vidu altruizam kao izvor njihove motivacije, od volonterskih aktivnosti koriste imaju i volonteri i oni kojima oni pružaju pomoć.

7. ŠEST KVALITETA OZBILJNE DOKOLICE • ISTRAJNOST. Jedna od važnih karakteristika ozbiljne dokolice jeste istrajnost - u suočavanju sa opasnošću (npr. pri planinarenju), sa tremom (npr. prilikom bavljenja amaterskim umetničkim ili sportskim delatnostima)ili raznim neprijatnostima tokom volontiranja). • Pri tom je očigledno da jedan deo zadovoljstva vezanih za ozbiljnu dokolicu proizilazi upravo iz istrajnosti, odnosno iz osećaja nadvladvanja neprijatnosti koje prate aktivnosti.

8. ŠEST KVALITETA OZBILJNE DOKOLICE • Drugi kvalitet je već pomenuta mogućnost pravljenja alternativne „karijere“, kao životnog fokusa. • Većina ovakvih „karijera“ duguje svoje postojanje trećoj karakteristici „ozbiljne dokolice“ naporu za sticanje znanja, veština ili sposobnosti (ili u nekim slučajevima sva tri).

9. ŠEST KVALITETA OZBILJNE DOKOLICE • Četvrto, iz ozbiljne dokolice proizilazi veliki broj trajnih koristi, posebno za amatere i hobiste. • One uključuju samo-aktuelizaciju, samo-obogaćivanje, samo-izražavanje, osećanje ostvarenosti, socijalnu interakciju i trajne telesne karateristike. • A u slučaju nekih od aktivnosti i materijalne proizvode (slike, skupture, mašine, delove nameštaja, itd)

10. ŠEST KVALITETA OZBILJNE DOKOLICE • Peti kvalitet ozbiljne dokolice je snažna identifikacija onih koji je obavljaju sa ovim aktivnostima . • Nasuport tome, oni koji učestvuju u običnoj dokolici, čak i kada u njoj snažno uživaju ne smatraju ove aktivnosti važnim delom svog identiteta. • To je ono što je Ciceron naziva ‘Otium cum dignitate’, (dostojanstvena dokolica)

11. ŠEST KVALITETA OZBILJNE DOKOLICE • Šesti kvalitet ozbiljne dokolice jeste jedinstveni etos koji izrasta u socijalnoj zajednici onih koji se bave ovim aktivnostima. • Ovi socijalni svetovi sastoje se od četiri tipa članova: stranaca (posrednika u ozbiljnoj dokolici koji ne učestvuju ili malo učestvuju aktivnostima ozbiljne dokolice), turista (povremeno učešće i publika za ove aktivnosti), stalnih članova (regularni učesnici aktivnosti ozbiljne dokolice) i insajdera (posvećenika ovim delatostima).

12. LIČNE NAGRADE 1. Lično obogaćenje (vredna iskustva) 2. Samo-aktualizacija (razvijanje veština, sposobnosti, znanja) 3. Samo-izražavanje (izražavanje ovih veština, sposobnosti i znanja) 4. Specifični imidž (kao učesnik aktivnosti ozbiljne dokolice) 5. Zadovoljstvo (kombinacija površnog zadovoljsttva i dubokog ispunjenja) 6. Rekreacija (regeneracija kroz ozbiljnu dokolicu od napora na poslu) 7. Finansijski dobici (od aktivnosti ozbiljne dokolice)

13. SOCIJALNE NAGRADE 8. Socijalna atraktivnost (povezanost sa drugim učesnicima ozbljne dokolice osećanje pripadnosti socijalnom svetu ove aktivnosti) 9. Grupna ostvarenje (grupni napori u ostvarenju ciljeva projekata u okviru ozbiiljne dokolice, osećanje pružanja pomoći, biti potreban, biti altruističan) 10. Doprinos održanju i razvoju grupe (uključujući i pomenuta osećanja pri davanju ovog doprinosa)

14. STILOVI ŽIVOTA • Ozbiljna dokolica generiše stilove života i identitete svojih učesnika i često predstavlja njihov centralni životni interes (ili posao ili ozbiljna dokolica kao centralni životni interes) • Stilovi života predstavljaju određeni skup obrazaca ponašanja koji je organizovan oko skupa koherentnih interesa ili društvenih okolnosti (ili oba), koji se objašnjava i opravdava skupom povezanih vrednosti, stavova i orijentacija i koji, pod određenim okolnostima, predstavlja osnovu distinktivnog socijalnog identiteta njegovih nosilaca(Stebbins, 1997)