UPRAVNO PRAVO

1. UPRAVNO PRAVO I.DEO: POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO II. DEO: ORGANIZACIJA UPRAVE III. DEO: UPRAVNA DELATNOST IV. DEO KONTROLA UPRAVE

2. I. DEO • POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO

3. TEORIJSKI POJAM UPRAVE • Šta je uprava? Pokušaj da se uprava definiše nezavisno od pozitivnog prava i od aktuelnog trenutka. • Značenje reči “uprava” sinonim “administracija”, “javna uprava”. Znači organ, izvršnu vlast, delatnost – vršenje vlasti. • Pojam upravljanja: organizovana ljudska delatnost u kojem postoji subjekt koji upravlja, objekt sa kojim se upravlja i sadržaj (proces) upravljanja:sukcesivne aktivnosti planiranja, organizovanja, naređivanja, koordinacije i kontrole (Fajol) • Upravljanje pretpostavlja vlast da se nametne volja • O “Upravi” govorimo ako se upravljanje vrše: • 1) organi države uz pomoć državne vlasti (autoritativnost) • 2) zakonima i drugim propisima je uređena nadležnosti, poslovi i delatnost uprave, i što je • 3) cilj uprave i njene delatnosti ostvarivanje javnog interesa – poželjnog stanja – definisanog propisima države • U okviru teorijskog pojma uprave uprava se može odrediti funkcionalno i organski.

4. FUNKCIONALNI POJAM UPRAVE • Određivanje pojma uprave, polazeći od specifičnosti upravne delatnosti (razlikovanje upravne i sudske funkcije!) • Negativno određenje pojma uprave (Oto Majer, Ivo Krbek) • Definisanje uprave polazeći od cilja: održavanje pravnog poretka i razvoj kulture (Georg Jelinek) • Uprava kao javna služba (Leon Digi) obuhvata delatnosti van klasičnih državnih funkcija. • Definisanje na osnovu formalnih elemenata vršioca uprave (organa, pravila, akata, kontrole) • Definisanje uprave uz pomoć pozitivnog prava – uprava je ono što potpada pod specifičan upravno-pravni režim (Benoa) • Funkcionalni pojam uprave možemo definisati kao kompleksnu delatnost koja se sastoji od izvršenja,sprovođenja i primene zakona i drugih propisa, donošenjem opštih i pojedinačnih pravnih akata, vršenjem materijalnih akata i radnji, uz posedovanje državne vlasti, kao i vršenje drugih autoritativnih i neautoritativnih stručnih poslova uključujući organizaciju javnih službi i pružanje javnih usluga, koja podleže specifičnom režimu upravnog prava i koja kao svoj rezultat ima ostvarivanje funkcija i zadataka države.

5. ORGANIZACIONI POJAM UPRAVE • Određivanje pojma uprave, polazeći od specifičnosti organa koji vrši upravnu funkciju – delatnost. • Neki autori osporavaju mogućnost definisanja uprave u organizacionom smislu: “Skup državnih organa koji vrše upravnu delatnost” • Specifičnosti upravne organizacije: • Pojam organizacije. • Tako, upravu u organskom smislu možemo definisati kao složenu organizaciju, čiji je primarni cilj vršenje upravnih funkcija – delatnosti, koji se ostvaruje vršenjem zadataka i poslova od strane ljudi sa specifičnim pravima i obavezama i statusom, korišćenjem odgovarajućih materijalnih sredstava u okviru specifične organizacione strukture i sa određenim stepenom samostalnosti u odnosu na druge organizacije u državi.

6. POZITIVNO-PRAVNI POJAM UPRAVE • Definisanje uprave polazeći od važećih pravnih normi u jednoj državi • Ustav (član 136), Zakon o državnoj upravi, Zakon o Vladi ,Zakon o lokalnoj • samoupravi, Zakon o određivanju nadležnosti APV, Statut APV • Prema pozitivnom pravu Srbije, uprava u funkcionalnom smislu jeste: 1. izvršenje i primena zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, Vlade, skupštine i izvršnih organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donošenjem opštih akata, donošenjem pojedinačnih akata kojima se rešava o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica, vođenjem javnih evidencija i izdavanjem javnih isprava, vršenjem upravnih radnji; 2. priprema nacrta zakona, propisa i drugih akata Vlade, kao i nacrta propisa i drugih akata koje donose skupština i izvršni organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 3. razvojni poslovi; 4. praćenje stanja o raznim oblastima i predlaganje mera za unapređivanje stanja; 5. staranje i nadzor nad javnim službama; 6. inspekcijski nadzor; 7. prikupljanje i analiza podataka, pripremanje izveštaja i drugi slični stručni poslovi. • Upravu u Srbiji čine ministarstva, posebne organizacije i organi uprave u sastavu ministarstva, kao organi državne uprave; zatim organizacione celine u okviru drugih državnih organa, koji kao svoju redovnu delatnost vrše pojedine poslove države uprave (službe Vlade, sudska uprava); pokrajinski sekretarijati i direkcije, kao pokrajinski organi uprave; te opštinska, gradska uprava i uprava glavnog grada Beograda, kao organi uprave jedinica lokalne samouprave.

7. UPRAVA I DRŽAVA • Država je složeni organizacioni sistem – vrhovna vlast, teritorija i stanovništvo. • Uprava je najveći, najopasniji deo državnog aparata • Pravno regulisana, složena organizacija u okviru državnog sistema, koji neposredno vrši i obezbeđuje vršenje državnih funkcija, održava pravni poredak, obezbeđuje javni interes.

8. UPRAVA I PODELA VLASTI Podela vlasti na zakonodavnu – izvršnu i sudsku vlast. Džon Lok, Šarl Monteskije. - ciljevi podele vlasti - opravdanost - mesto uprave Odnos Vlade i uprave

9. Uprava i pravna država, legalitet i legitimitet upravnog delovanja • Proces podređivanja uprave zakonima je tekovina parlamentarizma i pravom ograničene državne vlasti. • Pravna država ima korene u nemačkom konceptu “Rechtstaat” i engleskom principu “Rule of law” • Principi pravne države-vladavine prava: • - Ustavnost i zakonitost • - pravičnost i opravdanost propisa • - podela vlasti • - nezavisno sudstvo • - demokratska vlast • - Zaštita i poštovanje ljudskih prava • - Pravna sigurnost • - civilno društvo • Zakonitost upravnog delovanja (uprava vrši delatnost isključivo na osnovu zakonskog ovlašćenja i akti uprave moraju biti u skladu sa zakonom. • Legitimitet – opravdanost upravnog delovanja

10. Pojam i elementi upravne organizacije • Podela i povezivanje, kolektivno vršenje određenih poslova radi postizanja nekih ciljeva. • Elementi organizacije • 1. Normativni (cilj), zadatak, poslovi,radnje • 2. subjektivni (ljudi), odabir i raspored ljudi za vršenje zadataka. Službenici, funkcioneri.Metodi rukovođenja – autokratsko, demokratsko i liberalno • 3. materijalni (tehnička i finansijska sredstva, informatička sredstva) • 4. strukturalni (organizaciona struktura) relativno trajno organizaciono povezivanje ciljeva, ljudi i sredstava u organe i organizacione jedinice u okviru upravne organizacije. (realnom, personalnom i teritorijalnom principu) • 5. statusni (samostalnost), organ nije samostalan u određivanju svojih ciljeva

11. POJAM UPRAVNOG PRAVA Nastaje podređivanje uprave zakonima • Deo pravnog sistema, grana pozitivnog prava, ukupnost pravnih normi koji regulišu upravu i koju uprava primenjuje. Dva shvatanja uže i šire shvatanje – autoritativno istupanje. • 1. upravno materijalno pravo • 2. upravno formalno pravo • 3. upravno organizaciono pravo • 4. upravno pravo kontrole uprave

12. PREDMET UPRAVNOG PRAVA • Uže i šire shvatanje po užem su to norme koje regulišu vršenje vlasti • Ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koji regulišu: • 1. Organizaciju uprave (nastanak, strukturu, rukovođenje, odnose) • 2. Upravnu delatnost (nadzor, rešavanje o pravima i obavezama, stručne poslove) • 3. Kontrolu uprave (unutrašnju, sudsku, političku itd.)

13. UPRAVNO-PRAVNI ODNOS • Društveni odnos regulisan pravom. Uže i šire shvatanje upravno-pravnog odnosa. • Karakteristike: • 1. jedna strana je uvek organ vlasti • 2. organ vlasti nastupa u svojstvu organa vlasti, jačom voljom. Često nastaje jednostrano. • Upravno-pravni odnos postoji: 1. Između samih organa 2. Organa i preduzeća, ustanova 3. Organa i službenih lica, 4. Organa i građana • Karakteristična obeležja u pogledu Zasnivanje (upravnim aktom ili ex lege) i Prestanka (jednostrano, novim aktom ili aktom drugog subjekta)

14. Upravno-pravna norma • Nema upravno-pravnog odnosa bez upravno-pravne norme, ona reguliše upravno-pravni odnos • UPN su brojne i rasute, često se menjaju • Nalaze se u velikom broju propisa različite pravne snage • Sadržinski često neprecizne

15. Odnos upravnog prava sa drugim granama prava • Podela prava na javno i privatno pravo. Javno pravo reguliše državu i javni interes dok privatno imovinsko-pravne odnose. Privatno pravo poštoje autonomiju volje subjekata, dok javno jednostrano nameće obavezno ponašanje, jedna strana nastupa jačom voljom u pravnom odnosu. • Ustavno pravo i upravno pravo • Upravno pravo i finansijsko pravo • Upravno pravo i radno pravo • Upravno pravo i krivično pravo • Upravno pravo i građansko pravo

16. NAUKA UPRAVNOG PRAVA • Nauka je sistematizovani skup znanja o nekoj pojavi. • Pravna nauka je društvena nauka jer proučava društvene pojave – pravne norme (pravila ponašanja) i odnose koji nastaju primenom normi. Pravna nauka, kao svaka nauka sistematizuje, sintetizuje znanja o nekoj pojavi, izvodi opšta pravila i načela. • Upravno pravna nauka kao naučna disciplina proučava, sistematizuje, sintetizuje pravne norme (uključiv primenu tih normi) upravnog prava, naučnim metodama. Upravno pravna nauka je pozitivna naučna disciplina jer izučava pozitivno upravno pravo u jednoj državi. Veština. • Metod izučavanja upravno-pravne nauke: Pravno-dogmatski metod (iznalaženje pravog značenja pravne norme, tumačenje putem pravila jezika, gramatike, logike) – nedovoljan – normu posmatra izolovano, značaj interdisciplinarnog proučavanja prava! • Uporedno-pravni metod, metod apstrakicije i konkretizacije, sociološki, psihološki metod. Pravila logičkog zaključivanja (indukcija i dedukcija), analiza, deskripcija, su metodi sa kojim se dolazi do sinteze znanja i do opštih zaključaka i načela.

17. RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I SRBIJI • Nastanak nauke upravnog prava je vezan za nastanak i razvoj upravno pravnih normi i podređivanje uprave zakonu. • Upravno pravna nauka se razvila u Srbiji pod uticajem francuskog, nemačkog i auustrijskog upravnog prava. • Proučavanje uprave do nastanka upravnog prava se vezuje za nauku o upravi koja se razvila u okviru kameralnih nauka. • FR: Dikrok (Ducrocq) Kurs upravnog prava (1862),Okoka (Aucoc) Predavanje o upravi i upravnog prava (1869-1876) Lafarijer (Laferriere) Rasprava o upravnom sudovanju i sudskim tužbama (1887-1888), Oriju (Hauriou) Pregled upravnog prava (1892), Digi (Duguit) Preobražaj javnog prava (1913), Boner (Bonnard) Pregled upravnog prava (1926), Žeza (Jeze) Opšti principi upravnog prava (1936), Rolana (Rolland) Pregled upravnog prava (1951), Debaša (Debbasch) Upravno pravo i Ajzenmana (Eisenmann) s delom Kursevi upravnog prava (1983). • Među osnivačima nauke upravnog prava u Nemačkoj izdvajaju se F. F. Majer (Mayer) Osnovna načela upravnog prava (1862), O. Majer (Mayer) Nemačko upravno pravo I-II (1896). V. Jelinek (Jelinnek) –Upravno pravo (1928), Volf (Wolf) –Upravno pravo (1958), P. Badur (Badura) –Opšte upravno pravo (1988) i M. Maurer –Opšte upravno pravo (1988). • Austrija: Lorenc fon Štajn (Lorenz von Stein) Upravne nauke (1866-1884). A. Merkl –Opšte upravno pravo (1927) i L. Adamovič (Adamovich) ustrijsko upravno pravo (1924). V. Antonioli (Antoniolli) –Opšte upravno pravo (1954) i F. Koja –Opšte upravno pravo (1989).

18. RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I U SRBIJI • Srbija: • Velika škola: • Lazar Voinović predaje Državno pravo • Licej u Kragujevcu: • Pravoslovne studije: Policia • Prvi udžbenik Jovan Raić (1841) • Stojan Marković: Administracija Kraljevine Srbije (1893) • 1905 Velika Škola postaje Univerzitet u Bg • Pravni fakultet • Sl.Jovanović (1869-1958) , O državi (1906-1936) • Kosta Kumanudi (1874-1962) , Administrativno pravo (1921) • Laza M. Kostić, Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije I-III (1933-1939) • Nikola Stjepanović – Administrativno pravo FNRJ (1958) Slavoljub Popović – Upravno pravo (1960) • Savremeni autori: Zoran Tomić, Pavle Dimitrijević, Ratko Marković, Stevan Lilić, Dragan Milkov

19. NAUKA UPRAVNOG PRAVA I NAUKA O UPRAVI • Policijska i kameralna nauka, politička nauka je izučavala upravu pre nastanka upravno-pravnih normi. • Predmet proučavanja nauka upravnog prava su primarno upravno pravne norme, pozitivno upravno pravo. • Predmet nauke o upravi je sama uprava kao društvena pojava i organizaciju. Nauka o upravi izučava upravu ne samo i prevashodno sa stanovišta upravnog prava nego šire i cilj te nauke je doprinos podizanju efikasnosti rada i delovanja uprave primenom dostignuća organizacionih nauka. Empirijska a normativna nauka. • Iako je predmet proučavanja ove dve naučne discipline značajno različit, one se pre svega dopunjuju.

20. OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA • Pravno logičke konstrukcije koje predstavljaju sistematizovane celine pravnih odnosa i pravnih normi. U našem pravnom sistemu to su: • UPRAVNA STVAR (pravna stvar u kojoj se rešava o pravima i obavezama u pojedinačnom slučaju) • UPRAVNI POSTUPAK (zakonom regulisani postupak, redosled radnji i odluka u kojoj se rešava neka upravna stvar) • UPRAVNI AKT (odluka u upravnoj stvari, rezultat upravnog postupka) • MATERIJALNI AKTI UPRAVE (UPRAVNA RADNJA) materijalni akt koju obavlja organ uprave, vođenje evidencije, oduzimanje predmeta) • UPRAVNI NADZOR (kontrola primene zakona od strane uprave) • UPRAVNI SPOR (sudska kontrola zakonitosti upravnog akta)

21. IZVORI UPRAVNOG PRAVA • Izvor – stvaranje prava • Vrste izvora – oblik u kome se stvara pravo • Upravno pravo nema posebne vrste izvora, ali postoje posebna obeležja • Obeležja izvora upravnog prava: • - raznovrstnost • - mnogobrojnost • - promenljivost

22. Ustav kao izvor upravnog prava • Ustav Republike Srbije (Sl.Glasnik br. 98/2006) • Ustav je prvenstveno posredan ali i neposredan izvor upravnog prava. • Posebno značajne su sledeće odredbe Ustava: • Član 4 (Vladavina prava i podela vlasti) • Član 10 (Službena upotreba jezika i pisma) • Član 35 (Pravo na žalbu protiv autoritativnih odluka sa kojima se odlučuje o pravu ili obavezi) • Član 56 (Pravo na peticiju organima uprave) • Član 123 (Ovlašćenja Vlade prema državnoj upravi) • Član 136 (položaj i organizacija državne uprave) • Član 137 (poveravanje poslova državne uprave) • Član 138 (Zaštitnik građana) • Član 198 (zasnovanost aut.pojedinačnog pravnog akta za zakonu i sudska provera zakonitosti pojedinačnih pravnih akata)

23. Zakon kao izvor upravnog prava • Najznačajniji izvor prava generalno, posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledećem: • 1. donosi isključivo skupština • 2. donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri • 3. posebna pravila u vezi proglašenja i stupanja na snagu • 4. društveni odnosi, prava i obaveze se isključivo regulišu zakonima u ustavnim okvirima • Najznačajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava: • Zakon o državnoj upravi (2005), Zakon o ministarstvima (2012), Zakon o opštem upravnom postupku (SRJ, 1997), Zakon o upravnim sporovima (2009), Zakon o zaštitniku građana (2005), Zakon o policiji (2005), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (2002-2010) , Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji (2003) Zakon o državnim službenicima (2005), Zakon o platama državnih službenika i nameštenika (2007) Zakon o radnim odnosima u državnim organima (1991), Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV (2009), Zakon o lokalnoj samoupravi (2007), Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma (1991) Zakon o Vladi (2005) itd.

24. Podzakonski akti kao izvor upravnog prava • III. Podzakonski opšti akti: • A) Narodne Skupštine (poslovnik) • B) Vlade (Uredba, odluka, zaključak, memorandum o budžetu). Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju o obrazovanju službi Vlade itd.. • C) Organa državne uprave (Pravilnik, Uputstvo, Naredba) • D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut, Pokrajinske skupštinske Odluke kao normativni akti) • E) Podzakonski opšti akti nedržavnih subjekata (Statuti ustanova itd.) • IV.Sudska i upravna praksa • V. Običaji i drugi posredni izvori

25. II. DEO • ORGANIZACIJA UPRAVE

26. ORGANIZACIJA UPRAVE • UPRAVA I PRINCIP PODELE VLASTI • Princip podele vlasti, pojam i značaj • Izvršna vlast – mesto i uloga uprave • Odnos uprave, Vlade, Skupštine, Predsednika i sudova • PRINCIP CENTRALIZACIJE, DECENTRALIZACIJE I DEKONCENTRACIJE

27. Centralizacija - decentralizacija • Principi organizacije • Centralizacija , upravljanje organizacijom iz jednog centra • Podrazumeva upravnu organizaciju koja se sastoji iz upravnih organa koji imaju sedište u glavnom gradu i koji su podređeni centralnom rukovođenju. • Dekoncentracija – podrazumeva postojanje organizacionih celina van sedišta – područnih jedinica sa stepenom samostalnosti u vršenju poslova ali su hijerarhijski podređeni centralnom rukovodstvu organa. • Decentralizacija – upravljanje upravnom organizacijom iz više centara. Podrazumeva takvu organizacionu strukturu u kojoj zadatke uprave obavljaju organi obrazovani van glavnog grada u više centara i koji primarno za svoj rad odgovaraju lokalnoj političkoj vlasti a ne centralnoj Vladi. Uprava i dalje predstavlja povezani sistem, ali koji nije kruto podređen centralnim organima vlasti. • Razvoj i nastanak centralizovane uprave i države, prednosti i mane centralizacije i decentralizacije.

28. POJAM LOKALNE SAMOUPRAVE I POKRAJINSKE AUTONOMIJE • Pojam: lokalna samouprava i pokrajinska autonomija predstavljaju oblik decentralizacije državne vlasti kako u političkom (odlučivanje) tako i u upravnom pogledu (vršenje upravne funkcije). • Lokalna samouprava: Naročiti oblik odlučivanja i upravljanja javnim poslovima u lokalnim zajednicama od strane stanovnika lokalne zajednice ili od strane njihovih izabranih predstavnika • Lokalna zajednica: oblik neposredne povezanosti ljudi na osnovu bliskosti stanovanja • Jedinica lokalne samouprave: pojedina lokalna zajednica obrazovana zakonom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava (Glavni grad Beograd, gradovi i opštine) • Pokrajinska autonomija: Oblik teritorijalne decentralizacije državne vlasti, odlučivanje i upravljanja javnim poslovima od pokrajinskog značaja (javni poslovi koji nisu od interesa za celu državu ali su od interesa za veliki broj povezanih lokalnih zajednica) od strane stanovnike te teritorijalne zajednice, odnosno njihovih demokratski izabranih predstavnika. • Pošto većina javnih poslova koje obavljaju lokalna samouprava i autonomne pokrajine spadaju u upravnu delatnost (bez obzira dali ih obavljaju organi uprave lokalne samouprave ili njihovi izvršni organi ili skupština) lokalna samouprava i pokrajinska autonomija su usko povezane sa funkcijama uprave u državi.

29. Upravna javna ovlašćenja – poveravanje poslova • Delatnost uprave, kao državnu funkciju obavljaju pre svega organi državne uprave, organi pokrajine i lokalne samouprave (Javna uprava). Međutim upravna ovlašćenja mogu da imaju i neki subjekti koji su van državnog sistema, van organizacije države: ustanove, organizacije, preduzeća, pa čak i pojedinci. One vrše poslove i zadatke uprave kao sporednu delatnost. • Zakonsko poveravanje upravnih ovlašćenja.

30. Organi uprave • Pojam i obeležja organa uprave: • Zanačenje izraza: • organon – oruđe – sredstvo, deo biološkog organizma, glasilo, celina sa posebnim ovlašćenjima, ovlašćeno službeno lice • Deo celine sa određenom samostalnošću • Organ javne vlasti u okviru sistema države koji vrši delatnost uprave kao svoju redovnu i osnovnu delatnost. Bitna (osnovna delatnost upravna) i karakteristična obeležja (autoritativno istupanje, prinuda,neposredno ostvarivanje javnog interesa, samostalnost, nedostatak svojstva pravnog lica, inokosni princip rukovođenja)

31. PRINCIPI OBRAZOVANJA ORGANA UPRAVE Principi formiranja organa uprave: A) Realni (resorni i funkcionalni) B) Personalni C) Teritorijalni

32. VRSTE ORGANA UPRAVE Vrste organa uprave: Centralni, pokrajinski, područni i lokalni organi Civilni i oružani Samostalni i u sastavu Viši i niži Opšti i posebni Inokosni i kolegijalni Organikojiimajunormativnaovlašćenja i oni koji to nemaju

33. JAVNA, DRŽAVNA I NEDRŽAVNA UPRAVA • Javna uprava – sveobuhvatni pojam • Državna uprava – organi centralne vlasti čija osnovna delatnost jeste upravna delatnost, realni princip • Uprava u okviru drugih državnih org. • Uprava autonomne pokrajine • Uprava lokalne samouprave • Nedržavna uprava

34. UPRAVA U SRBIJI • DRŽAVNA UPRAVA – CENTRALNI ORGANI UPRAVE • Položaj državne uprave u državi: • Odnos državne upravi i Narodne skupštine • Odnos državne uprave i Vlade • Odnos državne uprave i sudova • Odnos državne uprave i teritorijalne autonomije • Odnos državne uprave i lokalne samouprave

35. REPUBLIČKA UPRAVAMINISTARSTVA • Značaj ministarstva: univerzalni organ uprave, ovlašćen za vršenje svih poslova uprave, ministarstvom rukovodi član Vlade koga bira Narodna skupština, vrši nadzor nad drugim organima uprave. • Prema Zakonu o ministarstvima iz 2012 godine, ministarstva su: • 1) Ministarstvo unutrašnjih poslova; • 2) Ministarstvo finansija i privrede; • 3) Ministarstvo spoljnih poslova; • 4) Ministarstvo odbrane; • 5) Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave; • 6) Ministarstvo saobraćaja; • 7) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma; • 8) Ministarstvo pravde i državne uprave; • 9) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; • 10) Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; • 11) Ministarstvo zdravlja; • 12) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine; • 13) Ministarstvo kulture i informisanja; • 14) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja; • 15) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike; • 16) Ministarstvo omladine i sporta; • 17) Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

36. REPUBLIČKA UPRAVAPOSEBNE ORGANIZACIJE • Osnivaju se zakonom u cilju vršenja stručnih i sa njima povezanih izvršnih poslova, a zahtevaju veću samostalnost od organa u sastavu. Sekretarijati i zavodi • Posebneorganizacijeprema zakonu o ministarstvima: • 1. Republički sekretarijat za zakonodavstvo • 2. Republička direkcija za robne rezerve • 3. Republički zavod za statistiku • 4. Republički hidrometeorološki zavod • 5. Republički geodetski zavod • 6. Republička direkcija za imovinu • 7. Centar za razminiranje • 8. Zavod za intelektualnu svojinu • 9. Zavod za socijalno osiguranje • Neke posebne organizacije su obrazovane materijalnim zakonima, zbog svog značaja izdvajamo: Bezbednosno informativnu agenciju, koja je obrazovana Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, te Komesarijat za izbeglice i Direkciju za restituciju crkvene imovine. • Rukovodi direktor koga postavlja Vlada na 5 godina. Direktor imazamenika i pomoćnike.

37. REPUBLIČKA UPRAVA – ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA • Osnivaju se zakonom za vršenje upravnih poslova koji zahtevaju veću samostalnost od organizacionih jedinica • Uprava se obrazuje za izvršne i s njima povezane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane stručne poslove, a direkcija - za stručne i s njima povezane izvršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. Zakonom o ministarstvima je obrazovano 7 uprava, po 2 inspektorata i direkcije i 3 agencije. • Od važnijih organa uprave u sastavu izdvajamo: • 1. Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Uprava carina) • 2. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Direkcija za vode, Uprava za šume, Uprava za veterinu i Uprava za zaštitu bilja) • 3. Ministarsvo odbrane (Vojnoobaveštajna i Vojnobezbednosna agencija) • 4. Ministarstvo zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine) • 5. Ministarstvo pravde i državne uprave (Uprava za izvršenje sankcija) • 6. Inspektorat za rad (Ministarstvo rada i soc.pol) • Rukovodi direktor koga imenuje Vlada na 5 godina na predlog ministra. Direktor ima pomoćnika

38. ORGANI UPRAVE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pojam autonomne pokrajine: Teritorijalna zajednica – srednji nivo vlasi, sa većom političkom samostalnošću od lokalne samouprave ali sa manjom od federalne jedinice. Srbija ima dve autonomne pokrajine APV i AP KiM ali se ustavne odredbe odnose samo na APV Član 179 i član 183 Ustava predviđa da APV samostalno svojim aktima, u skladu sa Ustavom i Statutom propisuje uređenje, nadležnost, organizaciju i rad organa i službi koje osniva. Nema zakonske regulative. Najvažniji izvori: Statuta AP Vojvodine (Službeni list AP Vojvodine br. 17/2009) Pokrajinska skupštinska odluka o pokrajinskoj upravi (Službeni list AP Vojvodine br. 20/2012) Pojam organa uprave APV. Organi uprave APV je organ obrazovan propisom Skupštine APV koji vrši delatnost uprave kao svoju osnovnu i redovnu delatnosti u okviru Ustavom, zakonom i Statutom utvrđenih prava i obaveza APV.

39. DELATNOST – POSLOVI organa uprave APV • Uređene su Statutom i Pokrajinskom skupštinskom Odlukom APV • Statut: član 60. • Pokrajinska uprava je samostalna • Obrazovanja i poslovi pokrajinske uprave se uređuju pokrajinskom skupštinskom odlukom, odgovorna ja Pokrajinskoj Vladi koja uređuje načela za unutrašnju organizaciju. Akti zasnovani na zakonu i pokrajinskoj. Skupštinskoj odluci. • PSO o pokrajinskoj upravi (član 12-13): • 1. obavljaju izvršne poslove (rešavanje u upravnim stvarima, vođenje evidencije, vršenje upravnih radnji...), 2. vrše nadzor, 3. pripremaju propise koje donose Skupština i pokrajinska vlada, 4. donose upravne propise iz svoje nadležnosti, 5. obavljaju stručne i razvojne poslove, 6. prate rad javnih službi, 7. vrše poverene poslove državne uprave i obavljaju druge poslove u skladu sa propisima.

40. VRSTE ORGANA UPRAVE APV • Pokrajinski sekretarijati • Posebne upravne organizacije • Zavodi i direkcije

41. ORGANI UPRAVE APV • 1. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo • 2. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice • 3. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje • 4. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju • 5. Pokrajinski sekretarijat za finansije • 6. Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, • 7. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, • 8. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj • 9. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine • 10. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu • 11. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova

42. Položaj organa uprave APV i odnos sa Skupštinom i Vladom APV • Pokrajinska uprava je samostalna u vršenju svojih poslova • Odnos pokrajinske uprave i Skupštine APV: • Organ pokrajinske uprave odgovara skupštini preko odgovornosti starešine. • Odnos pokrajinske uprave i Vlade: • Vlada usmerava i nadzire rad pokrajinske uprave ukida ili poništava opšte akte, Uredbom utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju, postavlja rukovodeće službenike, daje saglasnost na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

43. Rukovođenje organima uprave APV • Pokrajinski sekretarijati: • Rukovodilac: član pokrajinske Vlade – pokrajinski sekretar ili potpredsednik pokrajinske Vlade koje na predlog predsednika pokrajinske Vlade bira i razrešava Skupština APV. Obavlja sve poslove u ime i na račun pokrajinskog sekretarijata. Poslodavac. • Zamenik pokrajinskog sekretara koga na predlog Vlade bira i razrešava Skupština APV – zamenjuje i pomaže pokrajinskom sekretaru • Podsekretar: pomaže pokrajinskom sekretaru i vodi pravne i organizacione poslove. (rukovodeći pokrajinski službenik) • Pomoćnik pokrajinskog sekretara: rukovodi sektorom (rukovodeći pokrajinski službenik)

44. Poveravanje poslova pokrajinske uprave – upravni okruzi • Pokrajinskom skupštinskom odlukom se mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave, javnim službama i savetima nacionalnih manjina • Upravni nadzor samo JLS • Nadzor nad poverenim poslovima – shodna primena zakona o državnoj upravi • Pokrajinski upravni okruzi: Bačka: Subotica, Sombor, Banat: Kikinda, Vršac, Pančevo, Zrenjanin, Srem: S. Mitrovica

45. UPRAVA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE • Gradska ili Opštinskauprava: • 1) pripremanacrtepropisa i drugihakata • 2) izvršavaodluke i drugeakteskupštinegrada ili opštineodnosno gradonačelnika ilipredsednikaopštine; • 3) rešava u upravnompostupku u prvomstepenu o pravima i dužnostima 4) obavljaposloveupravnognadzora; • 5) izvršavazakone i drugepropisečije je izvršavanjepoverenoopštini; • 6) obavljastručne i drugeposlovekojeutvrdiskupštinagrada ili opštine, odnosno gradonačelnik ilipredsednikopštine. • Oragnizovana kao jedinstvena ali može i više uprava da se organizuje po resornom principu u gradovima i opštinama sa više od 50 hiljada stanovnika • Rukovodi načelnik uprave

46. UPRAVA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE – BEOGRAD Uprava glavnog grada Beograda je organizovana kao jedinstvena sa organizacionim jedinicama: Sekretarijatima, posebne organizacije, stručne službe

47. UPRAVA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE – NOVI SAD Gradske uprave Grada Novi Sad su: 1. Gradska uprava za komunalne poslove, 2. Gradska uprava za saobraćaj i puteve, 3. Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove, 4. Gradska uprava za zaštitu životne sredine, 5. Gradska uprava za privredu, 6. Gradska uprava za finansije, 7. Gradska poreska uprava, 8. Gradska uprava za obrazovanje, 9. Gradska uprava za kulturu, 10. Gradska uprava za sport i omladinu, 11. Gradska uprava za zdravstvo, 12. Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu, 13. Gradska uprava za inspekcijske poslove, 14. Gradska uprava za opšte poslove, i 15. Gradska uprava za propise. Dve posebne organizacije: Biro z pružanje pravne pomoći i Direkcija za robne rezerve

48. JAVNE AGENCIJE • Nedržavni subjekti osnovani za vršenje razvojnih, stručnih i regulatornih poslova od opšteg interesa. • Finansiraju se iz cene koje plaćaju korisnici. • Poveravanje upravnih poslova: • 1. donošenje opštih upravnih propisa • 2. Rešavanje u upravnim stvarima • 3. Izdavanje javnih isprava, vođenje evidencije • Vlada ne usmerava rad i usklađuje • Ograničena primena propisa koja se odnosi na državnu upravu: sl.jezik, kancelarijsko poslovanje stručne spreme, političke neutralnosti... • Opšti propisi o radu se odnose na plate, na prava i dužnosti zaposlenih... • Nespoljivost funkcija uređuje se aktom o osnivanju • Organi upravni odbor i direktor.

49. Službenicisubjektivni faktor upravne organizacije • Značaj ljudskog faktora • Poseban status zaposlenih koji vrše poslove uprave – službenici – posebna prava i posebne obaveze, poseban način zasnivanja, plate itd. • Njihov položaj je regulisan: • Zakon o radnim odnosima u državnim organima • Zakon o državnim službenicima • Odluka o pokrajinskim službenicima • Zakon o radu • Zaposleni u organima uprave se mogu podeliti: • 1. Funkcionere (biraju ih skupštine) • 2. Službenike (državni službenici, pokrajinski službenici, službenici u upravi lokalne samouprave) • 3. Nameštenici (vrše pomoćne poslove)

50. Državni službenici • Zaposleni u organima državne uprave koji vrše poslove iz nadležnosti organa državne uprave • 1. Državni službenici na položaju (zasnivaju radni odnos postavljenjem od strane Vlade) • 2. Državni službenici – izvršioci, svi koji nisu na položaju • Poslodavac je RS, a funkcioner vrši poslove u ime RS • Poseban način zasnivanja radnog odnosa: • A) posebni uslovi (stručna sprema, državljanstvo, nekažnjenost, punoletstvo) • B) Premeštajem, internim ili javnim oglasom izuzetno bez oglašavanja (zamena, povećan obim poslova do 6 meseci) • Posebna prava i dužnosti u radnom odnosu: • 1. Zabrana vršenja nekih delatnosti, • 2. Napredovanje • 3. Odlučivanje samo sa visokom školskom spremom • 4. Izvršavanje naloga pretpostavljenih, pravo na žalbu