SME ŠTAJ KAO ELEMENT TURISTIČKE PONUDE

1. SMEŠTAJ KAO ELEMENT TURISTIČKE PONUDE Igor Kovačević asistent igor@ekof.bg.ac.rs

2. Karakteristike smeštajnih objekata Elementi smeštaja kao proizvoda • Lokacija/pristupačnost • Opremljenost • Nivo usluga • Imidž • Cena • Sposobnost diferenciranja proizvoda za različite ciljne segmente

3. Osnovne karakteristike turističkog smeštaja: • Sezonalnost 2. Nivopopunjenostikapaciteta 3. Lokacija 4. Nivokvalitetasmeštaja 5. Visok nivo fiksnih troškova 6. Zakonska procedura i standardi prilikom pripreme hrane

4. Standarizacijasmeštajnih objekata Standardizacija je proces koji se sprovodi sa ciljem upoznavanja budućih korisnika sa vrstom i kvalitetom usluga. Faze procesa standardizacije: • Propisivanje standarda • Obrazovanje i trening svih zaposlenih • Primena standarda • Kontinuirana kontrola primene standarda i otklanjanje eventualnih odstupanja • Unapređenje standarda i permanentno obrazovanje

5. Proces standardizacije sprovodi se na dva nivoa: 1. Razvrstavanje – klasifikovanje ugostiteljskih objekata u određene grupe prema različitim kriterijumima Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u Srbiji: • Ugostiteljski objekti za smeštaj • Ugostiteljski objekti za pružanje usluge ishrane i pića • ketering objekti 2. Kategorizacija– utvrđivanje nivoa kvaliteta najznačajnijih elemenata ponude, koji su zajedničko obeležje jedne vrste ugostiteljskog objekta, na osnovu propisanih standarda.

6. Kategorizacija objekatazasmeštaj • Hoteli • Moteli • Apartmani • Apartmanska naselja • Kampovi • Svrha kategorizacije – prepoznavanje kvaliteta proizvoda • Cilj kategorizacije – Zaštita potrošača

7. Elementikategorizacije u hotelijerstvu: • obavezni (tehnički elementi i kvalitet) • izborni (izgled objekta, aktivnosti, način provođenja slobodnog vremena..)

8. Prednosti klasifikacije i kategorizacije: • Uređenje značajnog domena poslovanja i ugostiteljstva zemlje, kao i ujednačavanje uslova poslovanja u međunarodnim razmerama. • Regulisanje odnosa na bazi propisanih standarda • Definisanje kvaliteta usluga • Kvalitet na bazi standarda uslovljava konkurenciju, niveliše cenu, pospešuje promociju i prodaju i definiše osnove kvalifikovanosti stručnog osoblja • Povećava se stepen informisanosti potrošača, čime se povećava stepen zaštite potrošača i obezbeđuje njihova lojalnost. • Povećava se mogućnost kontrole poslovnih operacija.

9. Standardizacija Hotelskog smeštaja • Hotel – komercijalni objekat namenjen za kraći ili duži boravak gostiju koji koriste različite pogodnosti. • U većini zemalja ne postoji jasno definisana klasifikacija objekata, već se oni samostalno registruju, pa tako nastaju teškoće prilikom statističkog praćenja poslovanja u ovoj delatnosti. • Najčešći kriterijumi klasifikacije hotelskog smeštaja: • Fizičke karakteristike objekta • Tržišna namena • Vrsta usluga i način na koji se one pružaju • Vreme poslovanja • 5*-1*

10. Klasifikacija hotela u SAD: • Gradski hoteli • Resort hoteli • Hoteli na aerodromima • Hoteli pored autoputeva • Kazino hoteli • Kongresni hoteli • Hoteli sa punom uslugom • Badžet (budget) hoteli • Hoteli sa garni uslugama

11. Gradski hoteli • Lokacija zadovoljava potrebe kako poslovnih tako i posetilaca i turista radi odmora i razonode. • Mogu biti luksuzne, poslovne, srednje i ekonomske klase • Luksuzni gradski hoteli nude visok nivo kvaliteta usluga, savremenu tehnologiju, moderan dizajn, savremenu ponudu u vidu salona lepote, spa centara, bazena, teniskih terena, restorana, kafeterija, konferencijske sale, zdravstvenih usluga. • Usluge su dostupne 24 h

12. Ramada hotel

13. DaY’sInn hotel

14. Resort hoteli • Nastaju sa razvojem železničkog saobraćaja, a ekspanziju doživljavaju sa ravojem avio saobraćaja • Sezonski karakter poslovanja • Usmereni na sportske aktivnosti: ribolov, skijanje, golf • Nude porodične paket aranžmane • Sve veća orijentacija na poslovne turiste, kako bi se povećala popunjenost kapaciteta • Visoko stručno osoblje koje u potpunosti stoji na raspolaganju gostima • Gosti su ograničeni na uži prostor, pa očekuju da budu „razmaženi“

15. Grand Hyatt, Dubai

16. Four Season Resort, Vail

17. Hoteli na aerodromima • Kararteriše ih velika popunjenost kapaciteta • Maksimalan broj soba je 600 • Pružaju punu uslugu 24h • Konkurencija dovodi do stalne potrebe za inoviranjem pa se tako uvode sale za sastanke, konferencijske sale • Obezbeđuje se prevoz putnicima od aerodroma do hotela • Karakteriše ih niska cena, pogodna lokacija i niži troškovi prevoza.

18. Hilton, Frankfurt Airport

19. Kazino hoteli • Sektor zabave i rekreacije postaje važan motor privrednog rasta Amerike. • Najbrže rastući sektor u oblasti zabave je kockanje. • Kazino hoteli se grade po modelu manjih porodičnih hotela. • Kockanje je dostupno odraslima tako da se u okviru hotela nudi usluga čuvanja dece, na raspolaganju je veliki broj igraonica, zabavnih parkova.. • Poseduju i sale za konferencije i kongrese, jer oni nastoje da se promovišu kao poslovni hoteli. • 150 hotela na području Amerike

20. MGM Grand, Las Vegas

21. Kongresni hoteli • Nemenjeni pre svega grupi posetilaca koji održavaju kongrese i na njima prisustvuju • Menadžment ovih hotela nastoji da privuče i sezonske putnike koji idu na odmor • Raspolažu kapacitetima do 500 soba • Poseduju velike zajedničke prostorije, banket sale • Hoteli su građeni tako da omoguće lakše snalaženje gostiju

22. Venetian, Macao

23. Hoteli sa pružanjem pune usluge • Ovi hoteli nude širok spektar usluga: internacionalne kuhinje, barove, restorane, perionice, formalne i neformalne organizacije večera, kongrese, sastanke.. • Razlikuju se međusobno po nivou i kvalitetu pružanja usluga..npr. Ograničena ponuda hrane i pića, manja ponuda u sektoru zabave..

24. Holiday Inn hotels

25. Budget hotels • Period saturacije, preko 25000 hotela ove vrste je prisutno na tržištu • Jaka konkurencija dovodi do fokusa na vrednost, a ne na obaranje cena • U ponudi su čiste sobe, srednje veličine bez preteranog ukrašavanja. • Popularnost stiču badžethoteli koji pružaju samo uslugu prenoćišta • Cena je za 30%niža nego u slučaju hotela srednje klase • U ponudi nemaju restorane, samo kontinentalni dorucak u holu hotela

26. Ibis Budget hotels

27. Garni hotels (B&B) • „Bed and breakfast“ • Nudi se smeštaj kod privatnog vlasnika koji stoji na raspolaganju gostima i živi u neposrednoj blizini smeštaja koji izdaje. • Primer- B&B hoteli • Nude porodičnu atmosferu • Tzv. udaljene kuće

28. BAH Beograd

29. Nove generacije hotela • Novi trendovi u turističkoj industriji • Nova generacija hotela: • TEMATSKI HOTELI • BUTIK HOTELI • NEOBIČNI HOTELI

30. TEMATSKI HOTELI • Osobine tematskih hotela: • Novi koncept poslovanja • Nastaju spajanjem filmske i tehnologije zabavnih parkova • Jedinstvena arhitektura • Teže da postanu turističke atrakcije • Predstavljaju imitacije afirmisanih turističkih atrakcija • Obiluju zabavnim sadržajem i animacijama

31. Disney hotels

32. Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima • Distinkcija i diferencijacija: moraju se razlikovati od prostora koji ih okružuje • Predvidivost i kontrolisanost: pored egzotičnosti, gosti hotela zahtevaju i osećaj familijarnosti i sigurnosti • Kulturna diversifikacija: u nedostatku atraktivnosti domaće kulture, menadžment hotela pribegava pozajmljivanju umetničkih stilova, objekata, predmeta itd. • Tematski karakter: celokupan poslovni model hotela je podređen utvrđenoj temi

33. Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima • Kontinuirana aktivnost: danonoćno pružanje usluga gostima hotela • Modularni karakter: kombinovanjem sličnih standardizovanih atrakcija, hoteli međusobno počinju da liče • Redukcionizam i koncentracija: Kompresija događaja u prostoru i vremenu stvara utisak intenzivnog i bogatog turističkog sadržaja. Redukuje se i smisao, jer su hoteli samo atrakcije forme lišeni sadržaja i funkcije.

34. Butique hotels • Često ih definišu kao kuće u gradu ili mala vlasništva vođena sa stilom, namenjena modi i dizajnnirani po uzoru na butike ih 60-ih godina. • Nastali su 1984.godine otvaranjem Morgans hotela u Njujorku • Mogu biti nezavisni ili mogu biti u okviru hotelskih lanaca.

35. Osobine butik hotela: • Manje su prostrani (od 3 do 100 soba) • Pružaju jedinstveno iskustvo i intimnu atmosferu • Karakteriše ih unikatna arhitektura i opremljenost • Moderna oprema • Personalizovana usluga dostupna 24h • Ciljno tržište-potrošači sa visokim nivoom dohotka • Tematska opredeljenost-radovi slikara,vajara..moguća prodaja eksponata

36. Faktori koji utiču na rast butik hotela su: • Internet-veća dostupnost informacija potrošačima • Prodor velikih hotelskih lanaca na ovo tržište (Hilton, Marriott..) • Efekti ulaska velikih hotelskih lanaca na tržište butik hotela: • pozitivni – rast tržišta ovih hotela • negativni – homogenost usluga koju gosti očekuju od hotela iz hotelskog lanca, može biti narušena prrincipima butik hotela, a to je da je svaki butik hotel jedinstven. Od 2002-2007g. tržište butik hotela je uvećano za 85%

37. Canopy by Hilton

38. Neobični hoteli • U današnjem okruženju jake konkurencije i rastuće tehnologije, neohodna je kontinuirana implementacija inovacija. Kao rezultat toga javljaju se brojni hoteli širom sveta koji se kako po svojim fizičkim karakteristikama pa tako i po poslovnom modelu značajno razlikuju. • Primeri neobičnih hotala su: The Treetops Hotel u Keniji, Ice Hotel u Švedskoj, Hotel kapsula u Japanu, Langholmen hotel iz Stokholma..

39. Treetops hotel

40. Trendovi u hotelijerstvu • Hoteli u budućnosti će biti definisani budućim potrebama ljudi ili novim motivima putovanja • Nove tehnologije redukovaće potrebe poslovnih putnika za putovanjma, ali se očekuje rast putovanja radi zabave i razonode • Očekuje se povećan stepen segmentacije turističkog tržišta usled rasta diversifikacije turističke tražnje. • Rast svesti o značaju očuvanja životne sredine dovešće do razvoja tzv. zelenih ili eko hotela. • Razvoj spa hotela, brodova hotela, hoteli avioni

41. Izazovisakojimaće se suočiti hotelska industrija: • Kontrola kapaciteta – ko kontroliše prodaju hotelskih soba, mesta u avionima, iznajmljivanje automobila. Da li čće to i dalje ostati uloga vlasnika ili će je preuzeti oni koji poseduju i upravljajuglobalnim rezervacionim sistemima. • Sigurnost i bezbednost – pokreće se pitanje opasnosti od terorističkih napada, povećanja statusnih razlika između bogatih i siromašnih, pitanje infrastrukture, zdravstvenih problema, političke i lične bezbednosti. • Imovina i kapital – pitanje racionalnog korišćenja privatnog kapitala i vladinih fondova.

42. Izazovi sa kojima će se suočiti hotelska industrija: • Tehnologija – povećano korišćenje veštačke inteligencije omogućila je standardizaciju poslovanja i stvaranje uspešnih sistema menadžmenta kao i njihovu kontrolu. • Novi menadžment – složeni zadaci upravljanja hotelima zahtevaju visoko stručan i obučen kadar, sposoban da se prilagodi ubrzanim promenama na tržištu. • Globalizacija – utiče na porast broja i širenja hotelskih lanaca širom sveta.

43. Hostelski biznis

44. Istorija nastanka i razvoja hostelskog biznisa • Hosteli ili omladinski hoteli u svom izvornom značenju predstavljaju jeftin vid smeštaja koji je u prošlosti pre svega bio namenjen đacima i studentima . • I danas je namenjenvećinom mlađoj populaciji (15-34 godine) • Početak hostelske industrije vezuje se za ime Richarda Schirmanna. • Godina 1912. je godina koja se smatra početkom razvoja hostelinga. • 1919.g se formira Organizacija omladinskih hostela u Nemačkoj

45. 1920.g u Sarajevu održana je osnivačka konferencija Ferijalnog saveza Jugoslavije. • U toku II svetskog rata savez prestaje sa radom • Na scenu se vraća 1952. godine, kada je u Beogradu održana osnivačka skupština. • 1968. godine ovaj ferijalni savez postaje pridruženi član Međunarodne organizacije omladinskih saveza • 1970. godine na konferenciji u Kopenhagenu ovaj Ferijalni savez primljen je za punopravnog člana međunarodne federacije.

46. Karakteristike i specifičnosti hostela • Pružaju avanturu, druženje, nova iskustava i dobru zabavu • Kvalitet smeštaja nije toliko bitan • Cena je povoljnija nego u slučaju hotela • Namenjeni su pre svega mladim ljudima • „backpacker“ ’ turista koji sa rancem na leđima obilazi svet – tržišna niša na koju se fokusiraju hosteli • Obično su smešteni u centru grada, u blizini spomenika kulture, istorijskih znamenitosti, ali i noćnih klubova i diskoteka

47. Često sadrže restorane, kafeterije, prostorije za pranje i sušenje veša, kuhinje u kojima turisti mogu sami sebi pripremati obroke.. • Sobe mogu sadržati dva, tri pa čak i 20 kreveta, tzv. spavaonice. • U sobama se iznajmljuje krevet. • Sobe mogu sadržati kupatilo, ili je ono zajedničko za ceo sprat. • Cena se kreće između 10-30 eura po noći, a prosek je izmedju 15-20 eura.

48. Karakteristike hostela: • Mogućnost boravka na jednu noć za istu cenu kao da se boravi više noći • Postoje zajedničke prostorije koje može deliti više gostiju koji ne bukiraju istovremeno, jer se u tim situacijama bukira samo krevet • Smeštajni kapaciteti hostela rade tokom cele godine, nisu sezonskog karaktera.

49. Kljucne razlike izmedju hotela i hostela su: • Razlika u ceni • Razlika u stepenu formalnosti u odnosima sa klijentima • Razlika u atmosferi koja vlada među posetiocima • Razlika u broju zajedničkih prostorija

50. Tipovi hostela • Danas postoje hosteli koji posluju samostalno • Najveći broj hostela je deo Međunarodne organizacije hostela. • Kao članovi ove organizacije moraju da poštuju postavljene uslove i posluju u skadu sa propisanim standardima čime je obezbeđen određen nivo kvaliteta usluga.