1 / 12

A fektivna vezanost

A fektivna vezanost. D žon Bolbi. Za koga se i zašto vezujemo?. Primeri: P ribližavanje važnog ispita Prevara i prekid emotivne veze Odbacivanje od strane v ršnjaka Šta osećamo, koga tražimo, šta dobivamo?. Ko su figure vezanosti adolescenata?.

juniper
Download Presentation

A fektivna vezanost

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Afektivna vezanost Džon Bolbi

  2. Za koga se i zašto vezujemo? • Primeri: • Približavanje važnog ispita • Prevara i prekid emotivne veze • Odbacivanje od strane vršnjaka • Šta osećamo, koga tražimo, šta dobivamo?

  3. Ko su figure vezanosti adolescenata? • Ključni zadatak adolescencije: razvijanje autonomije • “Deluje da se adolescenti aktivno trude da pobegnu od vezanosti za roditelje, a veze sa njima doživljavaju više kao stege koje ih ograničavaju nego kao spone koje ih čine sigurnim (Allen & Land, 1999)”. • Nužnost pobune? • “Adolescenti najlakše i najbezbolnije ostvaruju autonomiju kada ona ne ide nauštrb afektivnih veza sa roditeljima, već naprotiv, kada se ona razvija u kontekstu sigurnih odnosa sa njima koji obično traju i mnogo posle adolescencije (Grotevant & Cooper, 1986; Steinberg, 1990)”. • Ko su vaše figure vezanosti? Odgovor zavisi, između ostalog, od vašeg obrasca vezanosti. • “80% sigurnih adolescenata bira roditelja, najčešće majku. • Jedna trećina odbacujućih je imenovala sebe kao svoj primarni oslonac, a preostale dve trećine su uglavnom birali prijatelja ili brata/sestru, mada uz komentar da ti odnosi nisu naročito bliski. Svega jedan od 26 ispitanika odbacujuće reprezentacije vezanosti je odabrao roditelja! • Preokupirani u dve trećine slučajeva biraju braću/sestre i najbolje prijatelje kao glavne oslonce, a jedna trećina je imenovala roditelje (Freeman, 1997)”.

  4. Individualne razlike: obrasci, stilovi vezanosti • Kako izmeriti individualne razlike u vezanosti? • Upitnici • Intervju: AAI • Sadržaj i NAČIN (dosledno, argumentovano, s dovoljno detalja) na koji pričamo o bliskim odnosima i figurama vezanosti: • Sigurni/autonomni (odsustvo odbrana, uvid) vs. nesigurni obrasci: • Preokupirani (neregulisana osećanja, odbrane) • Odbacujući (odbrane, omalovažavanje, negacija) • Bojažljivi (nerazrešena trauma)

  5. Zašto su važni obrasci vezanosti? • Interpersonalno funkcionisanje (partnerski i prijateljski odnosi, roditeljstvo) • Nesigurno vezane osobe: teže pronalaženje partnera, češći konflikti u vezama, manje zadovoljstva u bliskim odnosima, manje kompetentni kao roditelji • Mentalno zdravlje • Kod osoba s psihičkim smetnjama (depresija, anksioznost, bolesti zavisnosti, poremećaji ličnosti..) češće susrećemo nesigurne obrasce vezanosti • Nesigurno vezane osobe: niže samopoštovanje, slabija organizacija selfa, nezrele odbrane, slaba regulacija afekata (implusivnost, agresivnost, depresivnost, korištenje psihoaktivnih supstanci)

  6. Pogled unazad: Kako nastaju obrasci vezanosti • Mogućnost procene sa 12 meseci: Strana situacija (Meri Ejnsvort) - film • Korišćenje majke (figure vezanosti) kao sigurne baze • Sigurno vs. nesigurno vezana deca (ambivalentna, izbegavajuća i dezorganizovana) • Predviđanje ishoda SS na osnovu obrasca vezanosti majke! • Šta se dešava u odnosu majka-dete, u svakodnevnoj interakciji što proizvodi individualne razlike u ponašanju na uzrastu od 12 meseci?

  7. Šta je potrebno bebi za pravilan razvoj ličnosti • ODNOS – postoji primarna potreba za odnosom vezanosti u kojem beba dobiva: • Zaštitu • Doživljaj sigurnosti - istraživanje • Prostor za izgradnju selfa (šta vidi beba u majčinom licu?) • Emocionalnu regulaciju • Prostor za razvijanje kapaciteta za mentalizaciju

  8. Važnost ranih iskustava • Životinjsko carstvo: • Pacovi: mladunci koje majke više timare bolje izlaze na kraj sa stresom, više istražuju sredinu, manje su anksiozni (efekat materinske nege je značajniji od naslednog faktora!) (Francis et al, 2003; Liu et al, 2000) • Rezus majmuni: mladunci koji odrastu bez majke (ili “adekvatne” zamene) razvijaju mnoštvo teškoća u ponašanju, uključujući i u domenu instinktivnog seksualnog i roditeljskog ponašanja • Koliko je bebi važna odrasla osoba: procedura nepokretnog lica - film

  9. Po čemu se razlikuje interakcija roditelj-beba kod sigurno i nesigurno vezanih roditelja? • “Osetljivost” i responzivnost: regulacija bebinih osećanja/potreba • Regulacija svojih osećanja • Ogledanje, “kontejnment”

  10. Zaključak • Razlike u kvalitetu svakodnevne interakcije majka-odojče proizvode specifične razlike u • očekivanjima odojčeta od interakcije • stilu emocionalne regulacije (hiper/hiporegulacija) • sposobnosti integrisanja svojih iskustava i formiranju celovitog selfa • u načinu funkcionisanja mozga (lučenje neuropeptida, sazrevanje i funkcionisanje prefrontalnog korteksa, reaktivnost amigdale)

  11. Pogled unapred: šta predviđa sigurna vezanost na uzrastu od 12 meseci? • Harmoničan odnos s roditeljima na predškolskom uzrastu (Thompson, 2008) – osnov za saradnju, usvajanje vrednosti i uspešniju socijalizaciju (Kochanska, 2002) • Kvalitetnije odnose s vršnjacima na predškolskom i školskom uzrastu – bolje socijalne veštine, manja usamljenost, šira mreža prijatelja i bolje korišćenje socijalne podrške (Anan & Barnett, 1999; De Mulder et all, 2000, Sroufe, 2005) • Osobine ličnosti i doživljaj sebe (veće samopoštovanje, samopouzdanost, pozitivan afekat, Sroufe, 2005; sposobnost da priznaju svoju nesavršenost (Cassidy, 1988; ). • Bolju emocionalnu regulaciju (konstruktivnije ispoljavanje gneva, uspešnije prevladavanje stresa) (Contreras et al, 2000; Gilliom, 2002; Kerns et al, 2007), bolje razumevanje osećanja, naročito negativnih i složenih, veću empatičnost (Steele et al, 1999) • Siguran/autonoman obrazac vezanosti u adolescenciji i u odraslo doba! (Minnesota Study of Risk and Adaptation from Birth to Adulthood, Sroufe, 2005 i dr.)

  12. Šta je vezanost i zašto je važna?

More Related