160 likes | 418 Views
Vezanost, depresivnost i psiholo ška dobrobit u starije odraslo doba i u starosti. Nataša Hanak Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerzitet u Beogradu. Vezanost kod starijih osoba. Istraživanja su malobrojna
E N D
Vezanost, depresivnost i psihološka dobrobit u starije odraslo doba i u starosti Nataša Hanak Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerzitet u Beogradu
Vezanost kod starijih osoba • Istraživanja su malobrojna • Oprez prilikom poređenja učestalosti obrazaca kod starijih i mlađih osoba • Efekat starenja • Efekat generacijskih razlika (uticaj istorijskih i socioekonomskih uslova, različite norme i prakse podizanja dece)
Vezanost kod starijih osoba: nalazi • Kod dece, adolescenata i mladih odraslih dominira siguran obrazac, kod starijih osoba se povećava zastupljenost odbacujućeg obrasca, dok preokupirani praktično nestaje • Udeo odbacujuće vezanih zavisi od ekonomskog statusa starijih osoba: • 40% na uzorku dobrostojećih (Diehl et al, 1998) • 52% kod osoba koje žive u domovima za stare (Webester, 1997) • 78% kod starih osoba iz siromašne zajednice (Magai et al, 2001).
Depresivnost i psihološka dobrobit kod starijih osoba • Starije osobe su ranjivije na depresiju usled degenerativnih promena (ateroskleroza, zapaljenski procesi) i psihosocijalnih faktora rizika (osiromašenje, izolacija, gubitak bliskih osoba) (Alexopoulos, 2005) • Pol je jedan od osnovnih prediktora depresivnih simptoma (Djernes, 2006) • Sigurno vezane starije osobe su zadovoljnije životom i imaju bolje fizičko zdravlje od nesigurnih (Wensauer & Grossmann, 1995)
Ciljevi istraživanja • Uporediti distribuciju obrazaca vezanosti kod starijih osoba sa podacima o distribuciji iz drugih uzrasnih grupa • Ispitati doprinos vezanosti, pola i godina starosti u predikciji depresivnosti i psihološke dobrobiti kod starijih osoba
Uzorak • N = 197; 49,2% muškaraca • Raspon godina 50-87, AS = 60,9, Std = 7,61
Instrumenti • Upitnik za procenu afektivne vezanosti, revidirana verzija (UPIPAV-R; Hanak, 2004, 2010), alfa = ,691-,876; cela skala = ,889 • Bekov inventar depresivnosti (BDI; Beck, 1961),alfa = ,817 • Rajfova skala psihološke dobrobiti, 18 stavki; 6 subskala (RPWB; Ryff & Keyes, 1995), alfa = ,672.
Distribucija obrazaca vezanosti • Klaster analizom (metod k proseka) dobijena su četiri klastera
Polne razlike u distribuciji obrazaca vezanosti 2 = 18,963, p < ,000
Korelacije dimenzija vezanosti, depresivnosti i psih. dobrobiti
Predikcija depresivnosti i psihološke dobrobiti • Multivarijatna analiza • Postoji direktan efekat pola na depresivnost: F (1, 22) = 9,160; p < ,01 • Postoji direktan efekat obrazaca vezanosti na depresivnost F (3, 22) = 8,044; p < ,001 i psihološku dobrobit F (3, 22) = 15,822; p < ,001 • Ne postoji efekat godina starosti, niti efekat interakcije prediktorskih varijabli
Zaključak • Nije potvrđena dominacija odbacujućeg obrasca u uzorku u celini • Kulturalne razlike? • Potvrđene su polne razlike u distribuciji obrazaca vezanosti: kod žena dominira preokupiran obrazac, kod muškaraca je učestaliji odbacujući obrazac • Godine starosti nisu značajan činilac depresivnosti i psihološke dobrobiti • Žene su depresivnije od muškaraca • Osobe oba pola s nesigurnim obrascima vezanosti su depresivnije i imaju slabiju psihološku dobrobit od osoba sigurnog obrasca • Žene sigurne vezanosti su manje depresivne od muškaraca s nesigurnim obrascima vezanosti