Ličnost

1. Ličnost

2. Ličnost • Pojam ličnosti • Shvatanje ličnosti kroz istoriju • Antropološko-filozofske pretpostavke problema ličnosti • Savremene teorije ličnosti • Potrošač, preduzetnik, marketar i marketing menadžer kao ličnost • Osobine ličnosti

3. LIČNOST /PERSONA • Ličnost ili osobnost • Riječ „ličnost“ je stara riječ. • Smatra se da je njen najstariji izraz u grčkoj riječi “prosopon” ili da je vezan za latinski izraz “persona”.

4. Ciceron • Ciceron je smatrao da svaka ličnost ima urođene uloge, ali i one koje vremenom stiče, pa sama ličnost svojom voljom određuje kakvu ulogu želi da igra, to je rezultat pojedinačne volje

5. Katel “Ličnost je ono što dozvoljava predviđanjenečega što će neka osoba učiniti u danoj situaciji…” “Ličnost se odnosi na cjelokupno ponašanje pojedinca kako javno tako i ono ispod kože”.

6. Ajzenk “Ličnost je više ili manje stabilna i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizičke konstitucije neke osobe koja određuje njegovu osobitu prilagodbu svojoj okolini”.

7. Hilgard Ličnost je ukupan zbroj obilježja pojedinca i načina ponašanja koji po svojoj organizaciji ili obrascu opisuju jedinstveni način prilagođavanja tog pojedinca njegovoj okolini”.

8. Aktuelno značenje: Danas ličnost u svakodnevnom govoru znači • Ponašanje osobe • Društvenu ulogu • Šarm, popularnost

9. Herman Hese • Herman Hese je govorio, da svi imamo u sebi malo Stepskog Vuka i svi se sastojimo od nekoliko lica svoje ličnosti i nekoliko uloga koje možemo da igramo, a od nas samih zavisi koju ćemo figuru u nekom trenutku izvući iz džepa.

10. Definicija ličnosti Polazeći od prethodnih shvatanja i teorijskih stavova prihvatljiva i opšta definicija ličnosti, glasila bi: • „Ličnost je jedinstvena dinamička organizacija bioloških i psiho-socijalnih karakteristika, uključujući fundamentalne ljudske potrebe i sisteme vrijednosti, koja osposobljava čovjeka da stupa u društvenu komunikaciju i da stvaralački mijenja prirodu i društvenu okolinu, ostvarujući se u tom procesu kao društveno biće i kao svojevrsna individualnost“

11. Faktori ličnosti • Ličnost je čovjek koji ima svijest, savijest i dušu. • LIČNOST = GENETSKO NASLJEĐE + PRETHODNO ISKUSTVO • Ličnost određuju sljedeći faktori: • biološki, • psihološki, • socijalni i • sociološki.

12. Biološki faktori Biološki faktori podrazumijevaju: • genetske predispozicije • poremećaje endokrinih žlijezda • oboljenja CNS-a 

13. Socijalni faktori Socijalni faktori: • porodica • škola • uža i šira društvena sredina

14. Psihološki faktori Psihološki faktori: • nerazvijenost inteligencije • emocionalna nestabilnost • neurotičnost • nezrelost (dosađivanje) • egocentrizam • kompleksi

15. Sociološki faktori Sociološki faktori: • industrijalizacija • migracije • sukobi kultura i mentaliteta • uticaj mas - medija • slobodno vrijeme • negativne vršnjačke grupe

16. Приступи изучавању личности Личност као феномен је била предмет изучавања бројних наука. Доста рано је наука почела да се бави проблемима личности. .

17. Временом су се развили бројни приступи (начини посматрања и изучавања) личности. Ми ћемо навести само неколико које су значајна са становишта маркетингпсихологије: • Хегелов филозофски илеализам, • Штирнеров филозофски индивидуализам и • Марксов филозофско-антрополошки приступ

18. Hegelov filozofski idealizam • Hegel (Georg Wilhem Friedrich Hegel, 1770-1831) je njemački filozof rođen u Študgartu. • Sa svojim učenjem u filozofiji pripada idealizmu. • Umro je kao žrtva epidemije kolere koja se širila u ljeto 1831. godine.

19. Štirnerov filozofski individualizam • Štirnerov (Max Stirner – Kaspar Smidt, 1806-1856) filozofski individualizam i egoizam o problemu ličnosti odbacio je Hegelovu filozofiju idealizma, priklanjajući se tezi o filozofiji apsolutne samodovoljnosti individue, njegovom egostičnom ,,Ja” individui koja se nalazi izvan društva i zna samo za sebe.

20. Marxove antropološko- filozofske pretpostavke • Karl Marx (1818-1883) je bio njemački filozof, politički ekonomista, istoričar, politički teoretičar, sociolog i jedan od pokretača internacionalnog komunističkog pokreta i osnivač istorijskog materijalizma. • Njegovo učenje o materijalizmu zasniva se na materijalističkom shvatanju, po kojem materija utiče na mišljenje ljudi, uči da od načina proizvodnje materijalnih dobara zavisi kulturni, duhovni, politički i socijalni život čovjeka kao ličnosti.

21. 5. Antropološke-filozofske pretpostavke problema ličnosti

22. Zadatak filozofske antropologije • U tom smislu, zadatak filozofske antropologije da utvrdi specifičnu razliku ljudskog roda, istorijski karakter ličnоtsti i društveni karakter ličnosti. • Nama je to potrebno zbog upravljanja marketingom, u kontekstu ponašanja ličnosti.

23. Filozofaka učenja • Filozofska egzistencija Hajdergera i Sartra, • Personalistička filozofija Šelera, Šterna, Berđajeva i Munije. U marketing psihologiji je veoma važno filozofsko i antropološko upoznavanje ličnosti koje je povezano i sa socijalnom psihologijom.

24. 4. Човјек и савремене теорије личности

25. Šta je čovjek? Jedan od pojmova koji se ne daju lako staviti u definicije jeste čovjek, što nas, konsekventno, vodi do mnoštva različitih određenja tog pojma: • onje biće razumahomo-sapiens, • on je biće intelekta homo-intelektus. • on je biće verovanjahomo-religiozus, • on jebiće kulturehomo-kultus, • on je biće etikehomo-etikus, • on je biće volje homo-voluntus, • on je biće govorahomo-artikularis, • on je biće igre homo-ludens, • on je biće politikehomo-politikus, • on je bićeproizvodnjehomo-ekonomikus, • on je biće potrošnjehomo-konzumens itd..

26. Sve su to, u stvari, svojstva, karakteristike i pojavne manifestacije čoveka a ne govore o njegovoj celini i ne daju iscrpan opis suštine pojma čovek. Drama ljudske egzistencije nastaje onda kada neko od tih svojstava postane dominantno, na uštrb drugih i kao takvo prevalentno obeježje čoveka.

27. Психоструктурологија • Психоструктурологија је наука која се бави проучавањем структуре психолошког система структуром личности. • Сви системи који су до сада откривени у природи који су познати су веома комплексни и правилни.

28. Strukturu ličnosti čine: • temperament; • karakter; • sposobnosti; • vještine; • interesi; • stavovi; • motivi i • potrebe.

29. Човјек као систем • И функције које ти системи обављају су сложене и правилне. • И психолошки систем човека је прецизно структуиран (има јену од наслоенијих и најсаврешенијих структура) коју ми на разне начине описујемо речима и шематски представљамо, физиолошки меримо, психотерапијски мењамо.

30. Приступи изучавању личности • Различити су приступи иузучавања личности. • То је и уродило појаву бројних теорија личности. • У психологији постоји преко 150 теорија личности. • Наравно, ми овде нећемо све разматати већ само оне које спадају у друпу савременеих теорија личности и које су од зачаја за маркетинг психологију. • Но, пре тога је важно да објаснимо антрополошке претпостваке концепта личности.

31. Шта је антропологија? • Антропологија (од грчких reчи άνθρω - што значи човеки –πος наука) је наука која се бави изучувањен човечанства, човека као родног бића, бића посебног рода (homosapiens). • Antropologija jenaučnadisciplina koja proučava ljudski život i kulturu, sličnosti i razlike među ljudima: kako ljudi žive, štа rade, štа misle i kako se odnose prema okolini. • Osim toga, antropologija proučava kako se razvijala ljudska врста, kako su nastajala i nestajala ljudska društva. • Оkrenuta i sadašnjosti i budućnosti ljudskog roda.

32. Predmet antropologije • Mogli bismo reći da se predmet antropologije svodi na jedno pitanje: šta znači biti čovjek. • Dakle, ona se bavi čovjekom u totalitetu (u cjelini), u njegovoj ukupnosti. Дакле, она се бави човеком у тоталитету, у целини, у његовој укупности. • Човека псматра холистички. • Она као предмет истраживања има човека као појаву и појам за себе.

33. Антропологија и психологија • Свака теорија личности полази од антрополошких претпоставки и на њима гади свој концепт. • Психологија је специфична наука која се бави пасихолошком димензијом човека, односно само његовом једном антрополошком димензијом – његовим психичким животом и повезано са њим и његовим понашањем. • Развила се и посебна антрополошка дисциплина психолошка антропологија која се нави специфичним разликама људског рода, историјским развојем личнисти и друшвеним карктером личности.

34. Егзистенцијализам и персонализам • Сарт сматра да егзистенција (начин на који човек егзистира, остварује своје биће) предходи есенцији (суштини човека). • Најпре егзистира (сукобљава се са светом у којем живи) а тек онда себе самог одређује. • За разлико од егзистенцијализма као филозофског правца, персонализам наглашава духовне активности човека која одређује његову суштину. • Пресоналистичка антропологија је посебно значајна за маректинг .

35. Значај персоналистичке антропологије • Она се бави процесом социјализације као контекстом динамичног односа личности (појединца) и друштва и персонализације као контекста генетског карактера личности. • Дакле за маркетинг психологију је веома ваћно антрополошко упознавање личности. • У том смислу је маркетинг психологија повезана и са социјалном психологијом.

36. Човек као предмет маркетинга • Зашто су нам знања из марктинг психологије потребна? • Маркетинг се у крајњој истанци бави човеком. • За управљање маркетингом су непходна знања о понашању личности као предузетника и као потрошача. • Зато ћемо у контексту маркетинга настојати да шире сагледамо човека као личност

37. Теорија личности • У психологији постоје бројне теорије личности којима се настојало објаснити неки сегмент, аспект или слој личности. • Феномен личности је веома комлексан и стога га ни једна теорија није у целини обухватила и објаснила. • Нама простор не дозвољава да се њима бавимо, већ ћемо се задржати само на три социолошке теорије личности, три приступа посматрања личности: • бихевиористички, • гешталтистички и • психоаналитички.

38. Бихејвиотизам • Бихејвиристичка теорија моћна грана психологије.

39. Како функциониоше наш ум? • Да ли наш ум зна како наш ум функцин? • Каква је самоспознаја нас као бића разума –хомо сапиенеса? • Шта чини антрополошку, психосоматску основу маркеинга?

40. 8. Frojdova psihoanalitička teorija Frojdova psihoanalitička teorija je bavi strukturom ličnosti Sigmund Frojd (1856-1939) bio je austrijski ljekar i psiholog, osnivač je psihoanalitičke teorije ličnosti. Frojd je prvi konstruisao biologističke principe strukture ličnosti.

41. Osnovne pretpostavke psihoanalitičkog pristupa • Što nas motiviše, pokreće na neku aktivnost? • Frojdov odgovor: u svakome od nas je izvor energije: psihička energija je ta koja motiše ponašanje • Promjene u ličnosti se dešavaju kao posljedica preusmjeravanja psihičke energije osobe.

42. Osnovni instinkti: Što nas pokreće? • Instinkti su glavni izvor psihičke energije, oni pokreću psihički sistem • Frojdova teorija instinkata pod utjecajem je Darvinove evolucijske teorije

43. Dva osnovna instinkta: 1. Eros (Libido) instinkt života – seksualna energija, • Osigurava preživljavanje pojedinca i ljudske vrste • Orijentisana prema rastu, razvoju i kreativnosti • Funkcioniše na temelju principa zadovoljstva – cilj je osigurati sigurnost i izbjeći opasnost • Thanatos – instinkt smrti • odgovoran za agresivne porive prema sebi i drugima • nagon prema smrti, povređivanju sebe i drugih, razaranju Eros i Tanatos snažno određuju ponašanje ljudi.

44. Nesvjesna motivacija: često ne znamo zašto činimo to što činimo Ljudski um se sastoji od tri novoa (santa leda) Svjesno – sadrži misli, doživljaje i osjećaje kojih smo trenutno svjesni. Predsvjesno– sadrži informacije kojih trenutno nismo svjesni, ali ih lako možemo dozvati u svijest – znanja, sjećanja. Nesvjesno – najveći dio uma koji sadrži misli, osjećaje i sjećanja kojih nismo svjesni – uključuje seksualne i agresivne porive, misli i osjećaje

46. Psihički determinizam: ništa se ne događa samo od sebe (spontano) i slučajno • Frojd smatra da postoji razlog za svaki naš postupak, misao i emociju • Sve što činimo, kažemo, mislimo izraz je našeg uma – svjesnog, predsvjesnog ili nesvjesnog • Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti ako otkrijemo sadržaj nesvjesnog • Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je nesvjesnom motivacijom • Da bi se izliječili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u nesvjesnom

47. Struktura ličnosti • Psihoanalitička teorija ličnosti objašnjava kako se ljudi nose sa svojim seksualnim i agresivnim instinktima unutar granica koje nameće civilizacija • Um kao hidraulički ssistem – jedan dio stvara nagone, drugi je “glas” društva i njegovih očekivanja, a treći dio pokušava zadovoljiti potrebe u okvirima realnih društvenih ograničenja • Tri osnovna dijela ličnosti: • “Id” – “Оno”(iracionalni dio) • “Ego” – “Ja” (racionalni dio) • “Superego” – “Nad Ja” (moralni dio)

48. “ID” • Najprimitivniji dio uma, izvor svih nagona i potreba • Vođen principom zadovoljstva – želja za zadovoljenjem svih potreba bez odlaganja • Funkcioniše bez logičkih pravila, ne uzima u obzir realitet – objektivnu stvarnost, datost

49. “EGO” i “SUPEREGO” “Ego” Vođen je principom realiteta - stavlja “Id” u okvire stvarnosti Rješava probleme logičkim razmišljanjem – planiranjem i smišljenim djelovanjem “Superego” Internalizira vrijednosti, norme i moral društva Predstavlja savjest osobe Nameće poštivanje normi izazivanjem osjećaja krivnje

50. ID EGO SUPEREGO Osnovna obilježja - urođeni instinkti rezervoar psih. energije; ne poznaje zakone, ne priznaje pravila, uzbuđuje pojedinca podiže razinu napetosti - djeluje kod voljnih aktivnosti; sjedište intelektualnih funkcija i intelekta; racionalan sažeti utjecaj kulture, civilizacije i roditelja; izvor samokontrole moralni čuvar Uloga kontrolira zahtjeve ida usklađuje id i okolinu inhibira id i usmjerava osobu prema ideal.cilj. Funkcioni-ranje princip ugode princip realnosti zaštita od ranjavanja