350 likes | 521 Views
Elektivni mutizam. Prof dr V.Radoman FASPER. Određenje pojma. Ova dijagnoza uspostavlja se kada osoba (najčešće dete na predškolskom i ranom školskom uzrastu) prestaje da govori sa osobama iz svoje okoline , ali zato govori sa onima sa kojima je emocionalno bliska.
E N D
Elektivni mutizam Prof dr V.Radoman FASPER
Određenje pojma • Ova dijagnoza uspostavlja se kada osoba (najčešće dete na predškolskom i ranom školskom uzrastu) prestaje da govori sa osobama iz svoje okoline , ali zato govori sa onima sa kojima je emocionalno bliska. • Dakle dete selektivno bira situacije i osobe sa kojima govori i one kada ne govori
Tramer 1934 • Deca koja ne govore osim u malom broju slučajeva kada govore sa ljudima koji su im emocionalno bliski • On je ovu dijagnozu odvojio od jezičke retardacije,shizofrenog mutizma i drugih oblika mutizma ali je uključio histerične reakcije
Uslovi za javljanje deca koja se nalaze pred izazovima ili nedostižnim ciljevima za koje procenjuju da nisu u stanju da ih reše (narušen self koncept ili nekad objektivno niske sposobnosti). Npr. u situacijama kada se nađu pred zadacima u predškolskoj ustanovi ili školi koji prevazilaze njihove mogućnosti razumevanja. Oni se tada stide svoje neuspešnosti pred vaspitačem ili učiteljem i odbijaju da govore
Nastanak • Nastaje u detinjstvu , obično u periodu predškolskog ili ranog školskog uzrasta kada dete prestaje da govori sa nastavnicima, vaspitačima i drugim odraslim osobama – autoritetima ,iz šireg okruženja ali nastavlja da govori sa bliskim osobama sa kojima se oseća sigurno ,npr. sa članovima porodice ili sa svojim prijateljima-vršnjacima
Uzrast • Najčešće se javlja kod dece između 3 i 5 godina odnosno nakon perioda kada se govor razvio i učvrstio, generalno predškolski period • Javlja se i kod adolescenata, često nakon 12 godine(Kaplan i Escoll 1973.)konstatovali su uz to poremećaje ponašanja ,kleptomaniju, suicidne ideje, konverzivne simptome
Pol • Nešto je povećan broj dijagnoza elektivnog mutizma kod devojčica
Oblici elektivnog mutizma • Elektivni mutizam histeroidne forme • Elektivni mutizam depresivne forme • Elektivni mutizam vezan za izolaciju i ekstremno povlačenje deteta iz socijalnog okruženja • Može biti udružen sa graničnim IQ (češći kod devojčica nego kod dečaka)
Laybourne (1979) Razlikuje: 1. Primarni elektivni mutizam Kada dete odbija da govori u školi i sa strancima 2.Sekundarne forme mutizma koje se dešavaju zbog nemogućnosti govorenja u slučajevima gubitka sluha,shizofrenije,histerične afonije i afazije
Diferencijalno dijagnostički Treba diferencirati od: • ranih dečjih psihoza • mentalnog zaostajanja • primarne inhibicije u ponašanju dece • jezičke retardacije
Psihološka problematika je u etiološkoj osnovi • Smatra se da je etiologija psihogena i da su emocionalni, intrapersonalni i interpersonalni odnosi teren na kome se razvija. • Registruje se i bihejvioralnona nivou govornog ponašanja kao i na nivou drugih pratećih simptoma - psihičkih tegoba
Definicije, interpretacije i terapiju delimo na: -Intrapsihičke (teorija crta ličnosti; psihodinamska teorija ličnosti) -bihejvioralne (bihejviorizam)
Bihejvioristička definicija -Problem frekvencije govorenja u određenim selektovanim situacijama i / ili sa određenim individuama (Kratochwill 1981) -Nedostatak funkcionalnog govora u svim osim u nekim selektovanim situacijama
Psihodinamski pristup • Mutizam se može razumeti kao fiksacija na ranom infantilnom nivou u kojoj se javlja odbijanje da se govori u opasnim situacijama
Dinamički faktori (Parker 1960) • Povreda usta ili usna, trauma u vreme kada je dete učilo da govori ili duga,prolongirana bolest u to vreme, posebno povezana sa separacijom od majke • Porodične šeme negovorenja kao osvetnička agresivna mera • Neadekvatan odnos majka-dete sa nerazrešenim simbiotskim vezama, dubokim osećanjima frustracije i besa i kod majke i kod deteta. Usta ostaju katektirana zona jer nije postignuta infantilna gratifikacija
Različiti autori ističu: • Porodičnu patologiju (Barkwin 1972) • Čisto emocionalnu patologiju i emocionalni poremećaj (Rutter 1977) • Reakciju na hendikep poremećaja govora i jezika (logofobija) • Reakciju povlačenja • Mutizam kao deo (simptom) globalnog poremećaja ličnosti
Halpern, Hammond,Coen (71) • Konstitucionalna hipersenzitivnost • Traumatska iskustva tokom kritičnog perioda jezičkog razvoja (zadirkivanje) • Nebezbedno okruženje ( zlostavljano dete) • Psihološka fiksacija (korišćenje mutizma kao redukcionog mehanizma kod straha) • Neurotski simptom nastao iz porodičnih konflikata koji uključuju govor • Povezan sa školskom fobijom, enurezom, povlačenjem i separacionim teškoćama
Psihijatrijski pristup: • Histeroidnog tipa (konverzivni) • Depresivnog tipa
Slučaj sedmogodišnje beograđanke • Polazak u školu- pojava elektivnog mutizma • Nije govorila u školi prvo polugodište,kod kuće normalno govorila, sa drugaricama šaputala • Separaciona anksioznost • Prezaštićujuća porodica • Preterana vezanost za majku • Preterana stidljivost • Nesigurnost i nedostatak samopouzdanja • Normalan IQ
Jezički i komunikativni status kod elektivnog mutizma • Ne postoje problemi u razumevanju govora i jezika (receptivna sposobnost) • Ekspresivna sposobnost je normalno razvijena ali inhibirana u selektovanim situacijama • Rečnik i struktura rečenice su normalno razvijeni • Komunikativna sposobnost narušena
Ličnost deteta (adolescenta) sa elektivnim mutizmom • Apatičnost, depresivne karakteristike • Povučenost, pasivnost • Mrzovolja • Anksioznost i fobije • Histeroidni trendovi • Stidljivost • Deficijentna motivacija i volja • Slabi socijalni kontakti
Inteligencija i kognitivne sposobnosti kod elekt.mutiz. • U najvećem broju slučajeva normalno razvijene, mada se nekad javljaju i kod graničnog IQ pretežno kod devojčica rešavaju uspešno zadatke na verbalnim (pismeno) i neverbalnim kognitivnim zadacima na psihološkim testovima inteligencije
Neverbalni testProgresivnih matrica je relativno objektivan, precizan i siguran pokazatelj intelektualnog nivoa razvijenosti kod deteta sa elektivnim mutizmom
Psihodijagnostika • Psihodijagnostičke metode koje se koriste su neverbalni testovi • Klijenti sa elektivnim mutizmom koji su savladali osnove pismenosti prihvataju i verbalne pismene testove gde se ne traži glasna govorna produkcija • Npr.psiholog zadaje projektivni Test nedovršenih rečenica (TNR) koje se ispisuju na formularu.
Helsinška univerzitetska studija • Uzorak 12 hospitalizovane dece sa dijagnozom elektivnog mutizma ( 8 devojčica, 4 dečaka od kojih je 11 sa normalnim IQ a 1 mzl) Oni su prestali da govore između 4 i 8 god. sa strancima, sa očevima,ili u školi i sa učiteljem. Sva su deca govorila sa svojim majkama, polazak u školu je bio težak i svi su opisani kao stidljivi, inhibirani i pasivni
Tretman helsinškog uzorka • 9 dece je počelo normalno da govori nakon 2-4 nedelje tretmana • 3 deteta je ostalo sa nepromenjenim govornim ponašanjem nakon tretmana ali su pismeno postavljali pitanja • Porodična sredina devijantna (očevi nasilni alkoholičari,zastrašujući za decu i majke, neke majke su okarakterisane kao emocionalno hladne, depresivne ili premorene • Samo 2 deteta se nakon tretmana vratilo u svoje škole,a 9 se osposobilo da pohadja određene škole. 7 se vratilo svojim porodicama ,a 3 u hraniteljske porodice. Jedan je smešten u institucionalni smeštaj i specijalnu šk.za mzl.
Tretman • Terapija igrom • Art terapija • Bihejvioralna terapija (sistematska desenzitizacija,modelovanje,operantne procedure) • Logopedski tretman • Socioterapija
Play therapy • Terapija igrom (play therapy) ima korene u psihoanalitičkoj teoriji ličnosti ali je kasnije nadograđena bihejvioralno terapijskim elementima kao i Pijažeovskim pristupom. • Koristi se standardan set igračaka (lutke,minijaturni nameštaj, pokućstvo, ljubimci) sa neodređenim, bezličnim, nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija • Dete kroz igru ponavlja iskustva koja su traumatična ili zastrašujuća koja se analiziraju i prorađuju, stiče kontrolu i postiže emocionalno rasterećenje • M.Klajn smatra da igra zamenjuje slobod.asoc. I nosi simbolički smisao koji terapeut treba da otkrije
Art therapy • To je samoekspresivna terapijska tehnika koja omogućava kreativnu i projektivnu ekspresiju problemskih sadržaja koji su vrlo često nesvesnog, potisnutog porekla • Dete slobodno crta, vaja, slika i tako projektuje problemske teme u umetnički proizvod pri čemu doživljava emoc. rasterećenje (abreakcija) • Psihoterapeut interpretira neprihvatljive misli, osećanja i nesvesne sadržaje izvodeći ih na teren svesnog (osvešćivanje)
Art terapija može biti grupna ili individualna Umetničko izražavanje koristi se kao simbolički govor koji pomaže neverbalno izražavanje (EKSPRESIJU)klijenta, a tumačenje koje daje terapeut omogućava spoznaju potisnutih potreba i osećanja, dakle sadržaja koje su potiskivali , izbegavali i poricali i suočavanje sa njima
Socioterapija • Socioterapija je timski oblik rada u kome se teži uspostavljanju dobrih društvenih odnosa sa članovima grupe, uz korišćenje igre, ritmike i drugih zajedničkih aktivnosti, a istovremeno se uspostavlja saradnja sa roditeljima,školom, učiteljem (vaspitačem) sa kojima se razrađuju oblici uključivanja deteta u društvene aktivnosti koje mogu da se obavljaju i pismeno (kompjuter)
O socioterapiji • Socioterapija je usmerena ka poboljšanju socijalnog funkcionisanja i što uspešnijoj (re)integraciji u sve tokove društva – resocijalizacija • Može biti: • Radna, rekreativna, okupaciona terapija, socioterapijske grupe
Takođe mogu biti korisne • Psihoterapija roditelja • Grupna psihoterapija • Sociodrama i psihodrama (Moreno) • Terapija plesom