LaTeX

1. LaTeX Jelena Hadži-Purić Matematički fakultet, Beograd http://www.matf.bg.ac.rs/~jelenagr

2. Da se podsetimo % '%' sluzi za komentare % Preambula \documentclass[12pt]{article} % klasa % kodna stranica \usepackage[cp1250]{inputenc} \usepackage[T1]{fontenc} \usepackage[serbian]{babel} \title{Primer Dokumenta} % Naslov \author{Pera, Mika, Laza} % Imena autora \date{}

3. \begin{document} % kraj preambule i pocetak teksta. \maketitle% postavlja naslov. Ovo je primer ulazne datoteke. Pogledajte i rezultat koji \LaTeX generi\v{s}e.Eto kako mo\v{z}ete napisati jednostavan tekst.Možeš koristiti i srpska slova sa tastature: èæðšž ÈÆЊŽ \section{Obi\v{c}ni tekst} Kraj re\v{c}i i re\v{c}enica je ozna\v{c}en razmakom. Nema uticaja koliko se upi\v{s}e, jer 1=100. Kraj linije se broji kao razmak. \end{document}

4. LaTex komande za formatiranje teksta

5. LaTeX komande – naročiti blokovi teksta

6. LaTex elementi s kojima ćemo se upoznati u narednim primerima: Elementi: • struktura • naslov • autor • datum • odeljci • okoline • liste • znakovi • prelomi • formule • prikazane • u tekstu

7. Kreiranje spiskova ili listi u LaTex dokumentu

8. Kreiranje podlisti u LaTex dokumentu Kile->LaTeX->List Envirionment

9. Liste ili spiskovi \documentclass{article} \begin{document} \begin{itemize} \item Prva u nabrajanju. Svaki \v{c}lan je ozna\v{c}en s bulitom. Ne trebamo brinuti koju oznaku \LaTeX koristi. \item Drugi element prvog nivoa u listi. Sadr\v{z}i podlistu. Unutra\v{s}nja lista je \emph{enumerated} lista. \begin{enumerate} \item Prvi u podlisti liste koja sadr\v{z} ipodlistu. \item Drugi u podlisti. \LaTeX\ dozvoljava i dublje ugnje\v{z}davanje(IV nivo). \end{enumerate} Ostatak drugog dela liste. \item Tre\'{c}i \v{c}lan liste. \end{itemize} \end{document} % Kraj dokumenta.

10. Prikaz

11. Kako dobiti ovakav izlaz?

12. Resenje • \documentclass{article} • \begin{document} • \begin{enumerate} • \item Godi\v{s}nja doba • \begin{enumerate} • \item Zima • \item Prole\'{c}e • \item Leto • \begin{enumerate} • \item jun • \item jul • \item avgust • \end{enumerate} • \item Jesen • \end{enumerate} • \item Dani u nedelji • \begin{enumerate} • \item ponedeljak • \item \ldots • \item nedelja • \end{enumerate} • \end{itemize} • \end{document} % Kraj dokumenta.

13. Delovi LaTeX dokumentaKile->LaTeX->Sectioning • Podela dokumenta na manje celine kao što su glave, odeljci, paragrafi,... vrši se automatski u LaTeX-u upotrebom odgovarajućih komandi sa sledećeg spiska \part \chapter \section \subsection \subsubsection \paragraph \subparagraph

14. Svi elementi sa gore navedenog spiska (osim \part) su u hijerarhiji, tj. svaki je sadržan u elementu koji je ispred njega u spisku. Na primer, glava koja se dobija komandom \chapter deli se na odeljke komandom \section. Odeljci se dalje dele komandama \subsection. Svi elementi su delovi book, report klase/stila, dok u stilu articlene postoji komanda \chapter.

15. Odeljci \section[kraci naslov]{naslov -Obi\v{c}ni tekst} Podnaslovi se dobijaju upotrebom naredbe\subsection i naredbe \subsubsection . \section*{Obi\v{c}ni tekst} % nenumerisani stil naslov Primer: \documentstyle{book}… \chapter{Prvo poglavlje} Neki tekst\section{Prvi odeljak u prvom poglavlju} Neki tekst

16. Naredbom \section{Naziv poglavlja} vrši se dodavanje novog poglavlja koje se nakon prevođenja programskim paketom TeX automatski numeriše prvim sledećim rednim brojem. • Naredbom \subsection{Naziv poglavlja} vrši se dodavanje novog podpoglavlja koje se nakon prevođenja programskim paketom TeX automatski numeriše odgovarajućim rednim brojem za podpoglavlje.

17. Primer \documentclass{book} \renewcommand{\partname}{Deo} \renewcommand{\chaptername}{Glava} \begin{document} \part{Rat i mir} \chapter{Rat se di\v{z}e} \section{Putovanje} Tekst... \subsection{Proslava} Tekst... \subsection{Pakovanje} Tekst... \subsection{Krakov, Poljska} Tekst... \section*{Intermeco} Tekst... \subsection{Prvi deo intermeca} Tekst... \subsection*{Drugi, nenumerisani deo intermeca} Tekst... \setcounter{section}{9} \section{Poglavlje sa promenjenim rednim brojem} Tekst...

18. \part{Ratna godina} \section{Zima } Tekst... \subsection{Bitka za Moskvu} \subsection{Porodica} Tekst... \section{Leto } Tekst... \subsection{Gosti} Tekst... \section{Zima } Tekst... \subsection{Petrograd} Tekst... \subsection{Crkva} Tekst... \section{Prole\'ce} Tekst... \subsection{Operacija povrtnjak} Tekst... \subsection{N} Tekst... \subsection{N} Tekst... \end{document}

19. Nove naredbe definišu se komandom\newcommand • Sintaksa \newcommand{naziv komande} [broj argumenata] {definicija} Primer: \newcommand {\blabla} {Katedra za informatiku} Izlaz: \blabla\ ima 17 profesora. • Primer: \newcommand{\mojniz} {$a_1, a_2, \ldots a_n$} \mojniz\ je niz sa n elemenata. Ako je neki od \mojniz\ jednak nuli

20. Nove naredbe \newcommand{\ip}[2]{(#1, #2)} Primer: \ip{x}{y} Ispis: (x,y) ili\newcommand{\vektor}[1]{(#1_1,\dots,#1_n)} Primer: $$\vektor{a}=\vektor{b}$$

21. Primer \documentclass{article} \newcommand{\ip}[2]{(#1, #2)} \newcommand{\vektor}[1]{(#1_1,\dots,#1_n)} \begin{document} Neki tekst\\ Opet neki tekst\\ \ip{x}{y} $$\vektor{a}=\vektor{b}$$ \end{document}

22. Zgodan primer upotrebe nove naredbe \newcommand {\suma} {\sum_{n=0}^\infty} Red $\suma q^n$ konvergira za $|q|<1$. PRIKAZ:

23. Zgodan primer upotrebe nove naredbe

24. Literaturni navodi • Poziv u tekstu U radu\cite{B1992prog} je prvi put prikazano... • Popis navoda \bibitem{B1992prog} {Barcel\'o, J.} 1992. \newblock Programming an intelligent database in archaeology. In \emph{Computer Applications and Quantitative Methods in Archaeology 1991}, {Lock, G. \& J.~Moffett} (eds), 21--28, Oxford: British Archaeological Reports.

25. Primer literaturnog navoda Unesite unutar \begin {document} sledeci literaturni navod: Knuth \cite{KN1} je prvi pokazao da \dots U \cite[str. 5]{KN2} je dat primer iz teorije grafova \dots U radovima \cite{KN1, KN2} se koristi topolo\v{s}ko sortiranje grafa... \renewcommand{\refname}{Literatura} \begin {thebibliography}{99} \bibitem{KN1} Knuth, Donald {\it Knjiga 1}, Stanford 2005 \bibitem{KN2} Knuth, Donald {\it Knjiga 2}, London 2007 \end{thebibliography} Dva puta obradite LaTeX datoteku i pogledajte rezultat.

26. Bibliografija – II način 1. Opisati clanak koji se citira uposebnoj bibdatoteci. (specijalna sintaksa). Na primer:@ARTICLE{pitagorin-tekst,author = "Pitagora", title = "O odnosima stranica u pravouglom trouglu", journal = "Zbornik starogr\v cke matematike", volume = 33, number = 3, pages = "389--404", year = "510pne" } 2. Na mestu gde se želi citiranje, u .tex datoteku unosi se \cite{pitagorin-tekst}. Na primer: Pitagora je u \cite{pitagorin-tekst} \bibliography{mybib}{} \bibliographystyle{plain}

27. Rezime • Rezime dokumenta se u stilovima artcle i report može dobiti okolinom abstract. • Tekst rezimea se unosi između komandi \begin{abstract} i \end{abstract}, a na početku se automatski ispisuje engleska reč abstract.Može se uraditi predefinicija na “srpski” komandom: \renewcommand{\abstractname}{REZIME}

28. Sadržaj • U LaTexu se sadrzaj dokumenta moze automatski generisati upotrebom gornje komande na pocetku ili kraju dokumenta. Izvorna datoteka se mora dva puta LaTeXovati. • Automatski biva postavljena engleska reč Contents. Može se redifinisati sa \renewcommand {\contentsname}{Sadr\v{z}aj} • \tableofcontents

29. Šta je rezultat rada? \documentclass[a4paper,11pt]{article} % naslovna strana \renewcommand {\contentsname}{Sadr\v{z}aj} \author{A.~Markovski} \title{Naslov broj 1} \begin{document} % generisanje naslova \maketitle % tabela sadrzaja \section{Odeljak prvi} Dakle, ovo je prva recenica odeljka. \section{Odeljak drugi} \ldots{} i tako sve do kraja. \newpage \tableofcontents \end{document}

30. Automatsko pozivanje na delove teksta \label{eq:oznaka}uz poziciju u tekstu POZIV NA OZNAKU \ref{eq:oznaka}ili \pageref{eq:oznaka} Ako postoji potreba da se ukaže na deo teksta iz nekogdrugom poglavlju, onda se označi to ciljano poglavlje labelom. Na primer, posle naredbe početka poglavlja doda se naredba \label{oznaka}, a u svakom drugom poglavlju koje se poziva na njega stavimo referencu instrukcijom \ref{oznaka}, gde oznaka je proizvoljna niska koju autor teksta bira i jedinstveno je dodeljuje tom poglavlju.

31. Primer sa numerisanom jednačinom \begin{equation} \label{eq:eps} \epsilon > 0 \end{equation} Zbog (\ref{eq:eps}), dobija se \ldots Dalje, iz (\ref{eq:eps})sledi PRIKAZ Opisna!!!

32. Primer sa numerisanom jednačinom i oznakom strane \begin{equation} \label{eq:pitagora} a^2 + b^2 = c^2 \end{equation} Jedna\v cina (\ref{eq:pitagora}) data na strani \pageref{eq:pitagora} \ldots

33. ULAZ \section{Algebarska polja} \label{algpolja} U ovom odeljku uvodimo pojam polja. ... U odeljku \ref{algpolja} dokazano je da je svako polje ... IZLAZ 2.4 Algebarska polja U ovom odeljku uvodimo pojam polja. ... U odeljku 2.4 dokazano je da je svako polje ...

34. Okoline – već smo videli na primeru grupe teksta unutar \begin{document}...\end{document} \begin{ime_okoline} \label{oznaka} ... sadržaj ... \end{ime_okoline} Zgodna primena je kod numerisanih jednačina, tj. izdvojenih formula u matematičkom režimu poput Ovo automatsko referisanje se koristi u obliku: \begin{equation}\label{eq:oznaka} ... \end{equation}

35. Numerisane jednačine • Numerisana jednačina iz prethodnog primera imala je numeraciju 1, jer je, verovatno bila prva formula u I glavi. U stilu article, formule se numerišu brojevima od početka do kraja dokumenta, a u stilovima report i book, formule se u svakoj glavi numerišu od početka i rednom broju formule prethodi redni broj glave. Ovako dobijeni brojevi formula stavljaju se između zagrada.

36. Prelomi • automatski • \newpage ili \\ • \\* sprečava prelom stranice • \clearpage Da bi se dobila prazna strana: \clearpage \mbox{} \clearpage

37. Ako je potrebno onemoguciti prekid strane unutar nekog duzeg teksta, koristi se komanda \samepage. • Ako je potrebno onemoguciti prekid strane i između pasusa, dodaje se komanda \nopagebreak na pocetku svakog pasusa. PRIMER {\samepage Ceo tekst je na istoj strani. \nopagebreak Sada se ni pasusi ne prekidaju.}

38. Okoline tipa theorem • Za formatiranje tekstova ovakve strukture se definišu posebne okoline čija je sintaksa \newtheorem{ime_okoline}{zaglavlje}[brojac] ime_okoline= naziv okoline koja je ovim definisana zaglavlje predstavlja tekst koji se automatski štampa masnim slovima na početku svakeokoline. Ako se opcioni argument brojac izostavi numeracija ide redom od početka do kraja dokumenta. Ako je brojac npr. section, onda će numeracija u svakom odeljku počinjati od početka, a brojevi teorema će sesastojati od broja odeljka i broja teoreme unutar tog odeljka

39. Primer \documentclass{article} \newtheorem{te}{Teorema}[section] \newtheorem{de}{Definicija} \newtheorem{pr}{\sc Primer} \begin{document} \section{Prvo poglavlje} \begin{te}\label{t1} Prva teorema. \end{te} \begin{de} Prva definicija. \end{de} \begin{te}[Pitagora]\label{t2} Druga teorema. \end{te} \begin{pr} Evo i prvog primera. \end{pr} Ovde teorema \ref{t1} nema dodatak zaglavlju, a teorema\ref{t2} ima. \end{document}

40. Indeks • \index{derivacija|boldindex} • \index{limes!derivacija} • \makeindex{makeidx} + \makeindex - preambula • \printindex - pozicija ispisa Makeindex naredba se izvrši i indeksiraju se željeni pojmovi.

41. Da se podsetimo šta smo naučili: Elementi: • struktura • naslov • autor • datum • odeljci • okoline • liste • znakovi • prelomi • tabele • prikazane • u tekstu

42. Malo složeniji primer \documentclass{article} \usepackage[latin2]{inputenc} \newtheorem{teorema}{Teorema}[section] \begin{document} \setcounter{equation}{500} \section{Prvo poglavlje} \begin{teorema}[Prva teorema]Ovo je tekst prve teoreme. \end{teorema} \begin{teorema}[Druga teorema] \label{thm:druga_teorema} Ovo je tekst druge teoreme. \end{teorema}

43. Ovo je primer formule zapisane u okviru teksta: $\int_{\pi}^{\infty} f(a,x)dx = 0 \;\;\; \mbox{za $a>0$}$, ovo je primer izdvojene formule:$$\int_{\pi}^{\infty} f(a,x)dx = 0 \;\;\; \mbox{za $a>0$}$$a ovo je primer oznaèene formule: \begin{equation} \int_{\pi}^{\infty} f(a,x)dx = 0 \;\;\; \mbox{za $a>0$}\end{equation} \section{Drugo poglavlje} \begin{teorema}[Treæa teorema] Ovo je tekst treæe teoreme: va¾i obrat teoreme\ref{thm:druga_teorema}.\end{teorema} \end{document}

44. Samostalno uradite sledeci dokument • u stilu article i stilu report • Na samom početku dokumenta ali pre \begin{document} treba navesti sledeće naredbe koje se odnose na vrstu dokumenta i nazive poglavlja i sadrzaja: \documentclass{report}\def\chaptername{Poglavlje}\def\contentsname{Sadr\v{z}aj}

45. Ako prva strana treba da sadrži samo naslov teksta i ime autora, onda naredbe glase: \begin{document}\large\title{Prvi seminarski rad}\author{Ime Prezime broj dosijea, smer}\maketitle \newpage%\large se zapravo odnosi na veličinu slova u %dokumentu % \newpage na prelazak na novu stranu

46. Prvo poglavlje treba da se zove Skica (ideja) rešenja, dakle \chapter{Skica re\v{s}enja} %za stil-klasu report ili\section{Skica re\v{s}enja} %za stil-klasu articleu okviru kojih će biti napisani redovi na temu ideje za rešavanje zadatka koje mogu biti navedene u okviru numerisane ili nenumerisane liste. Etiketa za numerisanu listu je \begin{enumerate} \item Prvi element liste \item Drugi element liste \item Treci element liste \end{enumerate} Za nenumerisanu listu koristi se \begin{itemize} i \end{itemize}.

47. Matematičke formule se navode između znakova $, dakle $formula$, • ako se navedu dva znaka $$ onda će data formula automatski biti u novom redu i centrirana. • Dodajte sami III i IV poglavlje • Na kraju se moze staviti sadrzaj. Sadrzaj se automatski generise naznakom\tableofcontentskoji se navodi pre kraja latex dokumenta, • odnosno pre \end{document}