ERGONOMIJA-

1. ERGONOMIJA- NASTANAK I RAZVOJ

2. DEFINICIJE ERGONOMIJE ergon – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači ljudski rad nomos – koren reči dolazi iz grčkog jezika i znači zakon ili pravilo Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog rada. Ergonomija se bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla. Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskomtelu.

3. Ergonomija je naučna  disciplina (nauka o radu) kojoj je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela. Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašinakako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

4. NASTANAK ERGONOMIJE Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Već u prvobitnoj zajednici čovek proučava kako napraviti oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje. Dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do povreda na radu. Zbog toga je bilo potrebno uskladiti čoveka i radni proces. Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

5. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

6. ISTORIJAT • BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) - prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićno-skeletnog sistema u knjizi  „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji. • WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)

7. TAYLOR (1856 – 1915) - studija vremena - američki inženjer, počinje proučavanje čoveka i čovekovog rada i na osnovu potrebnih i nepotrebnih pokreta pri radu utvrdio je potrebno vreme za svaku radnu operaciju. • FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. - proučili su rad sa invalidima, uticaj monotonije na čoveka, zamor,studija mikropokreta- sa ciljem zamene teških i zamornih pokrete za jednostavnije i manje zamorne

8. MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju • TANAKA, Japan, 1921.- Institut za proučavanje rada • SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora • MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. • LOMOV, SSSR, 1959.- Univerzitetska ergonomska laboratorija • Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961. • Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. • Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

9. PERIODI URAZVOJU ERGONOMIJE

10. Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovek-mašina. Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom. Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema. Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije.

11. Iea – Internacionalnaergonomskaasocijacija Sastoji se od 26 tehnickih komiteta: • Activity Theories for Work Analysis and Design • Aerospace HFE • Affective Product Design • Aging • Agriculture • Anthropometry • Auditory Ergonomics • Building and Construction • Ergonomics for Children and Educational Environments

12. Ergonomics in Design • Ergonomics in Manufacturing • Gender and Work • Healthcare Ergonomics • Human Factors and Sustainable Development • Human Simulation and Virtual Environments • Mining • Musculoskeletal Disorders • Online Communities

13. Organizational Design and Management • Process Control • Psychophysiology in Ergonomics • Safety & Health • Slips, Trips and Falls • Transport • Visual Ergonomics • Work With Computing Systems - WWCS