430 likes | 614 Views
НЕКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ ПАНЧЕВА. Текст : Јасна Милићев, професор Презентација: Мирјана Радичевић, професор Превод на шпански: Љиљана Чавошки Субашић, професор.
E N D
НЕКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ ПАНЧЕВА Текст : Јасна Милићев, професор Презентација: Мирјана Радичевић, професор Превод на шпански: Љиљана Чавошки Субашић, професор
У самом насељу Панчеву живи 73.992 људи, а на подручју читавог града, заједно са приградским насељима, град Панчево према последњем попису из 2011.године броји 122.252 становника.
Прота Васа Живковић (1819-1891), песник и прота панчевачки по којем наша школа носи име.
Зграда школе до улице изграђена је 1912. године.
Првобитно је школа била у порти Цркве Светог Преображења Господњег.
Градња овог храма отпочела је 1873. године, а завршена 1878. Њен изглед осмислио је тада млади архитекта Светозар Ивачковић вешто уклопивши четири стила: византијски, романски, српски и ренесансни.
Иконостас цркве нашег дела града урадио је чувени панчевачки сликар, Урош Предић.
Овде је живео и радио наш прота Васа. Сваког маја месеца у дворишту порте Цркве Успења Пресвете Богородице, у хладу мирисне липе одржавају се Дани прота Васе.
Црква Успења Пресвете Богородице грађена је у неокласицистичком стилу.
И ова црква поноси се својим иконостасом, ремек-делом Константина Данила.
Археолошко налазиште „Град“ (Старчевачка култура) бележи друштвени живот на овим просторима још у неолиту (5.500 година пре нове ере).
Први писани документ о граду јесте путопис арапског географа Мухамеда ел Идриза из 1153. године. Он помиње наш град као трговачко насеље Бансиф.
Немачки колонисти већ 1722. године пристижу у град и и формирају Доњу варош, насупрот Горњој вароши где се налази наша школа и где су живели Срби.
Прилив немачког становништва знатно је утицао на привредни развој града, па је тако 1722. године подигнута пивара – Вајфертова пивара, прва не само у Панчеву, већ и у Банату.
Нешто касније у Панчеву отпочиње и производња свиле – Свилара у Панчеву.
Град поред војне команде 1794. године добија своју цивилну управу, односно Магистрат – зграда Магистрата, данас Народни музеј Панчево.
Када се путник од Београда бродом отисне ка Црном мору већ после неколико километара наићи ће на необичан призор. Две велике куле, светионици, стражаре на ушћу Тамиша у Дунав. Ту ћеш упловити у наш град.
Ови светионици подигнути су 1909. године и по њима је Панчево надалеко познато.
Некада је Панчево имало велико пристаниште, данас има марину. Али, ту су пристајале велике лађе и пароброди који су довозили путнике из разних крајева Европе или нашег предграђа, како ми, опет у шали, називамо Београд.
Близу пристаништа налази се Црвени магацин саграђен 1787. године. Убраја се у ретке објекте барокне архитектуре. У њему се складиштила роба која је стизала или била одвожена бродовима.
Данас Магацин нема сталну намену, али се ту повремено одржавају изложбе, бијенала културе, а користи се и за стрељачка такмичења.
Жељезничка станица саграђена је 1894. године. Панчево је тада и копном било повезано са Будимпештом, Бечом и западном Европом. Данас се у овој згради налази жељезничка администрација и Галерија Клуба љубитеља жељезнице. Простор око, као и читаво старо градско језгро користи се и као Филмски град.
Римокатоличка Црква Светог Карла Боромејског налази се у самом срцу старог градског језгра. Подигнута је 1757. године, а Миноритски самостан поред ње годину дана касније. Ово је једино место у граду где се може чути величанствена музика оргуља.
На месту некадашње Математичке школе 1911. године подигнуто је велелепно здање у које се уселила филијала Аустроугарске банке. Између два светска рата ово је била Народна банка Краљевине Југославије. После Другог светског рата неколико пута мења своју намену да би данас поново била банка – Банка Интеса.
Панчевачка гимназија спада у ред најугледнијих образовних установа у Србији. Почела је са радом давне 1863. године. Њени ђаци били су чувени Михајло Пупин, физичар и Урош Предић, један од највећих сликара.
У центру Панчева, на углу Штросмајерове и Улице Петра Драпшина, подигнута је 1940. године зграда Државне хипотекарне банке краљевине Југославије. После Другог светског рата, овде је смештена пошта.
Крајем 18. и током 19. века у Панчеву је изграђен велики број аустроугарских касарни за смештај војника и официра. Велика Штапска зграда и данас краси сам центар града на Тргу краља Петра Првог. Једно време ово место било је и Хотел „Европа“.
Његошева улица једна је од најстаријих улица у Панчеву. Налази се у самом центру града. Њен првобитни назив био је Затворска улица јер су у њој још 1891. године аустроугарске власти подигле затвор. Затвор је и данас на истом месту, а још чудноватије је то што је иста улица данас главно градско шеталиште препуно кафеа који лети врви од живота, веселе граје младих људи и музике.
На углу некадашње Царске улице (Војводе Радомира Путника) и Старчевачке улице (данас Жарка Зрењанина) налази се велелепна спратна зграда изграђена 1792. године у барокном стилу, позната као Граничарска кућа. Ово здање служило је за смештај официра и војника Дванаесте немачко-банатске регименте. Данас ова зграда углавном служи као стамбени простор са неколико локала у приземљу.
Ту се налази и зграда некадашње Привредне (пучке) банке. У Панчеву је током 19. века подигнуто неколико банака и штедионица. Међу онима које су дуго опстале спада свакако и ова.
Гизелина улица, данас Сокаче (мала улица) дуга је свега неколико десетина метара и води до Скупштинске зграде града Панчева и Градског парка. Још у време аустроугарске ова улица је била веома популарна као тржни центар.
Закова кућа грађена је у еклектичком стилу са карактеристичним кубетом на свом углу. Име је добила по некадашњем власнику др Милану Заку, панчевачком адвокату и градоначелнику.
Недалеко од Закове куће, кад се пређе Сокаче налази се „Трубач“. Средином 19. века богати трговац житом, Лазар Драгићевић подигао је велику кућу која је поред осталог имала и позоришну салу, велику дворану за плес сву у кристалним огледалима, казино и кафану са преноћиштем која се звала „Код Трубача“. Ова зграда је дуго времена била један од центара културних дешавања у граду.
Већина кућа у Панчеву у 18. веку биле су прекривене трском. Ако се томе придодају и многи стогови сена, онда не чуди што су пожари били веома чести. Градске власти су због тога забраниле чак и пушење на улици и пуцање из ватреног оружја. Панчевци су се досетили да би ватрену стихију могли да спрече на другачији начин - подизањем споменика Светом Флоријану, заштитнику од ватре. Споменик је подигнут 1813. године, а према сведочењу грађана и писаним документима, број пожара се по подизању споменика драстично смањио и готово да их уопште више није ни било.
Почетком 1905. године, на углу улица Принц Еугена (данас Максима Горког) и Лучне (данас Доктора Светислава Касапиновића), започета је изградња прелепе Евангелистичке цркве у неоготском стилу.
Општа болница, зграда сазидана 1883. године.
Панчевци су поносни на своје паркове, а нарочито на Народну башту засађену и ограђену у првој половини 19. века, где су се почетком 20. века одржавали надалеко чувени сајмови са излагачима из многих држава широм Европе.
Према предању, Манастир Војловицу основао је деспот Стефан Лазаревић 1405. године, а најстарији писани споменик је из 1542. године. Барокни иконостас урађен је крајем 18. века. Од године 1964., Манастир Војловица окружен је великим индустријским комплексом Рафинерије нафте. Данас представља јединствен пример у свету да усред рафинеријског постројења стоји један Манастир, заштићени споменик културе.
У доба социјализма, Панчево се и даље развија у модеран индустријски град (Рафинерија нафте, Азотара, Петрохемија, Авионска индустрија, Стаклара, Фабрика сијалица...)
Панчевци су поносни на своју историју, дивне грађевине у старом градском језгру, многобројне паркове у граду и околини, а понајвише на складан живот двадесетак различитих нација. Дух толеранције и међусобног разумевања краси људе овог града.
НЕКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ ПАНЧЕВА Текст : Јасна Милићев, професор Презентација: Мирјана Радичевић, професор Превод на шпански: Љиљана Чавошки Субашић, професор