Pčelinji med

1. SEMINARSKI RAD TEMA: PčelinjiproizvodiRadili:Micić Vladan Milićević Andrija Milosavljević Aleksandar

2. Pčelinjimed • Pčelinjimed je prirodniproizvodizvanrednihosobina, aromatičnasupstancakoja se dobijaodnektaraidrugihsokovaživihbiljaka. U zavisnostiodpočetnesupstancerazlikuju se dvevrstepčelinjegmeda: cvetni med (nastaoodnektara) imedljikovac (nastaoodmedljikeilimedne rose).

3. Cvetni med • Cvetni med dobija se iz nektara cvetnica. Jedna pčela, da bi skupila 1 kg meda, mora oko 150.000 puta doneti nektar u košnicu i pritom u proseku pređe oko 400.00 km. Nektar je slatki sok koji cvetovi luče preko svojih žlezdi – nektarija. Pčela sabiračica usisa nektar i pošto je napunila svoj medni želudac vrada se u košnicu gde de nektar preuzeti radilice. Obrada nektara počinje još u ustima pčele sabiračice, ali pretvaranje nektara u zreli med vrši se u delijicama sada.

4. Vrstecvetnogmeda • Postojemonoflorneipoliflornevrstecvetnogmeda. Monoflorni med je vrloredak, jerpčelečestoskupljaju med savišerazličitihvrstabiljaka. Da bi se odredilavrstamedasprovodi se organoleptičkaipritom se testirajuboja, ukus, mirisikonzisanalizatencijameda. • Najpoznatije vrste su, od monoflornih: • 1) bagremov med – prilično je proziran, sporokristališeiprijatnog je ukusaimirisa

5. 2) lipov med – imamirislipe, sladak, bledožuteboje, brzo se ušederiikristališe; imaantibakterijskoiantimikrobnodejstvo. • 3) med oddeteline – bezbojan je, prijatnog je ukusaimirisa, brzokristališe u čvrstu, belumasu; veoma je hranljivilekovit. • Poliflornevrstemedasu: • 1) planinski med – sakuplja se u planinskim krajevima, pčele pritom najviše sakupljaju nektar gloga, jagorčevine, šumskih jagoda, đurđevka, različka... Žute je boje, prijatnog ukusa i mirisa, vrlo je hranljiv i lekovit, ima antibakterijsko i antimikrobno dejstvo. • 2) livadski med – nastajeodnektarakojesuskupljalepčelesalivadskogbilja – maslačaka, trava, majčinedušice, kaduna, čubrikaidrugih... Bojavariraodsvetlo do tamnožute, isto je vrloprijatnogukusaimirisa, hranljiv je ilekovit. (Dr StojmirMladenov, (1967), Med ilečenjemedom, Sofija)

6. Medljikovac • Osim cvetnog meda, postoji i medljikovac. To je pčelinji med koji se dobija iz medljike ili medne rose – slatke tečnosti slične nektaru koju pčele uglavnom skupljaju u nedostatku istog. Luče je zalisci i lišde nekog drveda kao što su hrastovi, vrbe, borovi... Postoji i životinjska medljika, nju izbacuju u vidu izmeta neki insekti koji se hrane biljnim sokovima. Medljikovac je gušdi od cvetnog meda, sličnog je ukusa, mada postoje i gorki kiselkasti medljikovci; zelenkaste je ili tamno smeđe boje. Hromografskom analizom je utvrđeno prisustvo trinaest različitih šedera i velikog broja esencijalnih amino kiselina.

7. Skupljanjeičuvanjemeda • Nakonstosazri, med se vadiizkošnicaičuva u specijalnimposudama. Kadasu bar dvetedinedelijasadazatvorenevoštanimpoklopcima, tadakazemoda je med zreoimožeda se izvadiizkošnice. Ovo se radi pod dejstvomcentrifugalnesile, a nakon toga prolaziikrozdvostrukožičanositokako bi se otklonilamogudastranatela, ostacivoskaislično. Osnovnevrstekošnicakoje se koristenaprostorimabivšeJugoslavijesu AŽ (Alberti-Žnideršičeva), DB (Dadan-Blatova), LR (Langstrot-Rutova) ipološka. Postojinaravnojoščitavnizraznihkošnicakoje se koriste, uglavnomizumipčelara, kako bi ostvarilištoboljiprinosmeda. Na slici 3 prikazanesukošnicezasakupljanjemeda. Pošto se sakupizreli med, mora se voditiračuna o njegovomskladištenjuičuvanju, kako bi se zadržalehranljivematerijeilekovitasvojstva. Med je vrlohigroskopičanifermentira, zatogatrebadržati u suvimuslovimainatemperaturiod 5-10C. Lakoupijamiriseokoline, pa gatrebadržatizatvorenog u staklenimteglicamaisudovimaodglineilidrveta (odlipe, jasikeilitopole, na primer).

9. Matičnamleč • Još od vremena Arisotela, istraživače je interesovalo zašto je matica koja je izašla iz istog jajeta kao i sve ostale pčele gotovo dva puta duža i teža od pčela radilica; zašto ona ima sposobnost poleganja ogromne količine jaja i zašto živi šest godina, kada ostale pčele imaju životni vek svega 30-35 dana. Međutim, danas se zna da pčele radilice starosti 5-15 dana izlučuju iz svojih nadždrelnih žlezda sekret koji sadrži do 18% belančevinastih materija, 10%-17% šedera, do 5,5% masti i više od 1% mineralnih soli, koji se posebno stvara u velikim količinama za vreme paše polena. Upravo tom materijom pčele hrane maticu za vreme njenog razvoja, kao i kasnije u toku celog života. Ta supstanca koja ima takvu primenu kod pčela naziva se matična mleč. Matična mleč je kremasta, mlečno bela supstanca sa malo gorčim ukusom i specifičnim mirisom.

11. Propolis • Medonosnepčeleimajusposobnostdaskupljajusmolastumaterijusapupoljakadrveda (topola) ilisakoredrveda (četinara) itasakupljenamaterija se nazivapropolis. Propolispredstavljavrstupčelinjeglepkakojipčelekoristezazatvaranjepukotinaiotvora u košnici, kaoizapoliranjezidovakošnice. Po bojipropolismožedabudetamnozelen, braonkastozelen, a ponekaditamnobraon. Sam nazivpropolisdolaziodgrčkereči pro, štoznači pre i polis štoznači grad, a to ime je najverovatnijedošlozbog toga štopčelekoristepropolisdasuzeulaze u košnice. U odnosunanačinkojipčelestvarajupropolismoguda se izdvojedvevrste. Prvavrstaimabiljnoporeklo. Njegapčeleprenose u korpicamazapolenkoje se nalazenazadnjimnogamainjimezamazujupukotine u košniciispajajusadajednosadrugim. Drugavrsta je odprocesavarenjapčela. Sa njim one polirajudelijesadagde se čuvajurezervehraneiodgajaleglo.

13. Vosak • UpotrebavoskadatirajošizvremenastarihEgipdani, kadasuoniprilikombalzamovanjaimumificiranjasvojihfaraonakoristilivosak. (Benson G. G.; Hemingway, S. R.; Leach, F. H. (1978) Composition of the wrappings of an ancien Egyptian mummy, J Pharma Protocol) Vosak se joškoristiozačuvanjestarihsvitakapapirusaislika. Vosak se pominječak 32 puta u jednomdrevnomEgipatskomspisukojidatirajošiz 1550. godine pre nove ere.

14. Vosak je često spominjan u raznim mitovima, alli najzanimljivi mit jeste o Ikaru, sinu Grčkog arhitekte Dedalusa, koji je pokušao da pobegne sa Krita, tako što je napravio krila izgrađena od perja i voska. Letedi previsoko, Ikarova krila su se otopila sletevši u Egejsko more, gde se tragično završio njegov život.

16. Pčelinjiotrov - apitoksin • Apiterapijaiimunoterapija, prvi put se sredu u Hipokratovimspisima 400 godina pre nove ere. Hipokrit ne samodapredstavljanajvažnijegantičkoglekara, vedivažizanajistaknutijegmedicinarasvihvremena. On je smatraoda med, vazduhivodapredstavljajunajvažnijesupstance u održavanjuzdravljačoveka. Pre 1200.godina KarloVelikii Ivan Grozni u Srednjemvekusuzahvaljujudireumatskomdejstvuapitoksinaizlečiligiht. Jošjednazanimljivačinjenica je da Mao Ce-Tung zahvaljujudiovomotrvovudoživeodubokustarost. Uprkosprimeniapitoksina u antičkojGrčkojiSrednjemveku, modernamedicina ne prihvataovuvrstulečenja. Jedanodrazlogaleži u farmaceutskimkompanijamakojenemajupotpunimonopol u produkcijiovesupstance. Nažalostapitoksinnemafunkcijuprilikomoralneupotrebe.