Udruženja potrošača: mogućnosti za dobijanje projekata Šarlot Rofijan Aleš Zupan

1. Udruženja potrošača: mogućnosti za dobijanje projekataŠarlot RofijanAleš Zupan

2. Predstavljanje predavača Aleš Zupan: • 2000-2003: Delegacija EU u Sloveniji • 2004-2008: Uspostavljanje programa prekogranične saradnje u Srbiji • 2009-2012: Regionalno društveno-ekonomski program razvoja – upravljanje bespovratnim sredstvima • Priprema više od 50 predloga za projekte • Učestovanje u projektima, realizacija programa • Procedura nabavke EU

3. PRINCIPI I MOGUĆNOSTI FINASIRANJA U OKVIRU NACIONALNIH PROGRAMA

4. PRINCIPI FINANSIRANJA – 1 • RAZLIKA IZMEĐU OPERATIVNE PODRŠKE I PODRŠKE KROZ PROJEKAT • OPERATIVNA: PRUŽANJE PODRŠKE OGRANIZACIJI U REALIZACIJI REDOVNIH AKTIVNOSTI U ODREĐENOM VREMENSKOM PERIODU • PROJEKAT: PRUŽANJE PODRŠKE ORGANIZACIJI U REALIZACIJI SPECIJALNIH PROJEKTNIH ZADATAKA ILI ZADUŽENJA !! NAJVEĆI BROJ ŠEMA ZA DODELU SREDSTAVA SE ODNOSI NA FINANSIRANJE PROJEKTA • ŠTA JE PROJEKAT: LISTA AKTIVNOSTI I REZULTATA SA JASNIM CILJEVIMA I FIKSNIM VREMENSKIM OKVIROM

5. PRINCIPI FINANSIRANJA– 2 • KAKO OMOGUĆITI FINANSIRANJE PROJEKTA • POSTOJANJE VALIDNOG PROJEKTA: Specijalni projekat ili objedinjavanje vaših redovnih aktivnosti u jedan „format projekta“ • NALAŽENJE ADEKVATNIH MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA: Osnovna pitanja: • Da li mogućnost finansiranja obuhvata moju vrstu organizacije? (podobnost (eligibility) kandidata/partnera) • Da li mogućnost finansiranja obuhvata vrste aktivnosti koje ja planiram ili realizujem? (podobnost (eligibility) akcija / aktivnosti)

6. PRINCIPI FINANSIRANJA– 3 • ŠTA SU ŠEME DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA (GRANT ŠEME), BESPOVRATNO FINASIRANJE • SREDSTVA NAMENJENA ZA FINASIRANJE ODREĐENIH PROJEKATA • BESPOVRATNA SREDSTVA (GRANT) SU SUBVENCIONISANA SREDSTVA KOJA NE MORAJU DA SE VRAĆAJU • KANDIDANT UGLAVNOM UČESTVUJE U FINANSIRANJU U MANJEM PROCENTU (NPR. 10%) !! INICIJATIVE ZA FINANSIRANJE IMAJU RAZLIČITA PRAVILA, ALI JE OSNOVNI PRINCIP UVEK ISTI – OSNOVA SVEGA JE PRIPREMA PROJEKTA

7. MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA NA DRŽAVNOM NIVOU – 1 • EU PODRŠKA CIVILNOM DRUŠTVU • OBJAVLJUJE SE SVAKE GODINE (I U 2014 ?) • PODOBNOST KANDIDATA: ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA OSNOVANE U SRBIJI (PRIMER POZIVA: 2013.) • ODGOVARAJUĆE ATIVNOSTI: RAZVOJ ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA NA LOKALNOM NIVOU (POMOVISANJE GRAĐANSKIH INICIJATIVA, UMREŽAVANJE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA, JAČANJE NJIHOVIH KAPACITETA ZA PRUŽANJE USLUGA NA LOKALNOM NIVOU) (PRIMER 2013.)

8. MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA NA DRŽAVNOM NIVOU– 2 • PROGRAM PREKOGRANIČNE SARADNJE • Programi realizovani u regionu – sve susedne zemlje, osim Makedonije • Podobnost kandidata: sektorska udruženja, nevladine organizacije (primer: SRB-BiH2011) • Odgovarajuće aktivnosti: prekogranične inicijative usmerene na razmenu ljudskih resursa i ideja u cilju poboljšanja profesionalne saradnje i saradnje civilnog društva (jačanje kapaciteta, umrežavanje, zajednička edukacija) (primer: SRB-BiH2011)

9. MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA NA DRŽAVNOM NIVOU– 3 • BILATERALNA PODRŠKA - Programe finansiraju strane ambasade ilidobrotvorne/razvojne organizacije (primer: finansiranje od strane ambasade Kraljevine Norveške, Nemačka pomoč GIZ isl.) • NACIONALNI PROGRAMI - Finansiranje aktivnosti udruženja potrošača na nacionalnom nivou – Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

10. IZVORI INFORMISANJA • Za programe koje finansira Evropska unija: • sajt Delegacije Evropske unije u Srbiji, link: http://www.europa.rs/kakoDoFondova/otvoreno.html • sajt EuropeAid • Za bilateralno finansiranje: • sajtovi stranih ambasada • Za finasiranje na nacionalnom nivou: • sajt Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija !! Umrežavanje, razmena informacija u sektoru

11. NAJČEŠĆE GREŠKE I IZAZOVI U PRIPREMI PROJEKTA

12. IZAZOVI U PRIPREMI - 1 • POTREBE I PROBLEME:PROJEKAT SE VEOMA ČESTO FOKUSIRA NA OSNOVNE POTREBE I INTERESE ORGANIZACIJE, A NE NA PROBLEME ŽIVOTNE SREDINE ILI CILJNIH GRUPA • MARGINALAN ZNAČAJ: PREDLOŽENE AKTIVNOSTI SU PONEKAD NEZNATNO POVEZANE SA POZIVOM ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA PROJEKTA (CALL FOR PROPOSALS), A NEKADA ONE NE OBUHVATAJU DOVOLJNO SVE AKTIVNOSTI KOJE PREDVIĐA OVAJ POZIV. • PLAN KOMUNIKACIJE: EU PRIDAJE VELIKU PAŽNJU VIDLJIVOSTI I KOMUNIKACIJI

13. IZAZOVI U PRIPREMI - 2 • PLAN AKTIVNOSTI: PRILIKOM REALIZACIJE AKTIVNOSTI, ČESTO DOLAZI DO KAŠNJENJA. NEKADA BUDŽET ZA AKTIVNOSTI NE ODGOVARA REALNOM STANJU. POSLOVI UNUTAR PROJEKTNOG TIMA NISU JASNO RASPOREĐENI. • REZULTATI I INDIKATORI: NEDOSTATAK KVANTITATIVNIH INDIKATORA. REZULTATI SE RETKO OBJAVLJUJU ILI NISU REALNI. • BUDŽET: NEREALNI TROŠKOVI (POJEDINAČNI TROŠKOVI SU VEOMA VISOKI). BUDŽET NIJE USKLAĐEN SA AKTIVNOSTIMA. NEJASNOĆE VEZANE ZA DOPRINOS SUFINANSIJERA.

14. IZAZOVI U PRIPREMI - 3 • ODRŽIVOST: LOŠE ILI NEREALNO OPISANA ODRŽIVOST PROJEKTA. • PROJEKTNI TIM: NEJASNA RASPODELA ZADATAKA I DUŽNOSTI UNUTAR PROJEKTNOG TIMA. PRISUSTVO STRUČNJAKA KOJI NEMAJU JASNO ODREĐENE DUŽNOSTI. • PRAĆENJE: NEDOSTATAK TRANSPARENTNOSTI U PRAĆENJU AKTIVNOSTI/REZULTATA I EVENTUALNIH PROCENA NA NIVOU PROJEKTA. • LOGIKA U PROJEKTU: SVI ELEMENTI MORAJU IMATI JASNO I LOGIČNO MESTO U HIJERARHIJI PROJEKTA.

15. PRAKTIČNE VEŽBE RAZVOJA PROJEKTA – OPŠTI PREGLED I METODOLOGIJA

16. STRUKTURA PROJEKTA Budžet Partnerstvo Održivost Aktivnosti i rezultati Projektni tim Problemi životne sredine i ciljnih grupa, Ciljevi

17. ELEMENTI PROJEKTA • Svi elementi su neophodni, stuktura projekta nije potpuna, ako svi elementi nisu uključeni • Elementi su usko povezani; bez jasne povezanosti i logike, projekat nema smisla Rezultat 1 Aktivnost 1 Konkretni cilj 1 Rezultat 2 Aktivnost 2 Rezultat 3 Aktivnost 3 Problemi Konkretni cilj 2 Rezultat 4 Aktivnost 4 Partnerstvo, održivost, projektni tim itd. Budžet projekta

18. METODOLOGIJA • OPIS TEORIJSKE OSNOVE ZA SVAKI ELEMENT.Svi navedeni elementi imaju svoje karakteristike i ključne teme • PRIMERI POZIVA ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA PROJEKTA. Razvoj projektne ideje i projekata na osnovu konkretnog poziva za dostavljanje predloga projekta. • PRISTUP - „KORAK PO KORAK“, SVAKI ELEMENT SE NADOVEZUJE NA PRETHODNI. Kao što smo pomenuli, logika je glavni osnov projekta. Vežba će pokazati logičan razvoj projekta.

19. PRAKTIČNA VEŽBA • PRIMERI KONKRETNIH POZIVA ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA PROJEKTA • PREPOZNAVANJE POTENCIJALNIH PROJEKATA U OBLASTI ZAŠTITE POTROŠAČA • PRIMER 1: NACIONALNI PROGRAM: PROGRAM PREKOGRANIČNE SARADNJE SRBIJA-BIH • PRIMER 2: EVROPSKI PROGRAM: EVROPA ZA GRAĐANE I GRAĐANKE (EUROPE FOR CITIZENS) • ELEMENTI: (1) PROBLEMI I CILJEVI, (2) AKTIVNOSTI, REZULTATI I INDIKATORI, (3) PARTNERSTVO, ODRŽIVOST, PROJEKTNI TIM, (4) BUDŽET PROJEKTA

20. Izazovi, ciljevi i ciljne grupe

21. IZAZOVI– 1 • IZAZOVI SU NEDOSTATAK ILI MANJAK KOD CILJNIH GRUPA ILI NA GEOGRAFSKOJ TERITORIJI, KOJI TRAŽI PRIPREMU I IZVOĐENJE PROJEKTA • IZAZOV VS POTREBA. PROJEKAT NE KREĆE OD PITANJA „ŠTA JE POTREBNO?“, NEGO OD „ŠTA NE FUNKCIONIŠE, ŠTA SE MOŽE POPRAVITI?“ (ŠTA NAŠ PROJEKAT MOŽE POPRAVITI?) • REALIZAM. IZAZOVI MORAJU BITI DETALJNO DEFINISANI I ZAOKRUŽENI. DAKLE, TREBAMO PROCENITI KOJE PROBLEME MOŽEMO REŠITITI (NE MOŽEMO SPASITI CEO SVET, ALI MOŽEMO POBOLJŠATI OBAVEŠTAVANJE NAŠIH GRAĐANA)

22. IZAZOVI– 2 • USKLAĐENOST SA ZADATIM CILJEVIMA PROGRAMA. AKO SE PRIJAVLJUJEMO ZA PROGRAM FINANSIRANJA, IZAZOVI KOJIMA SE BAVIMO BI TREBALI BITI USKO POVEZANI SA CILJEVIMA PROGRAMA. • MOGUĆNOST REŠAVANJA. IZAZOVI MORAJU BITI REALNO REŠIVI U OKVIRU ISKUSTVA, ZNANJA I RESURSA KOJE POSEDUJEMO. • OPRAVDANOST. IZAZOVI MORAJU BITI OBRAZLOŽENI, POŽELJNO JE NAVOĐENJE STATISTIČKIH PODATAKA, REFERENCIJA NA STRATEGIJEITD.

23. IZAZOVI– 3 • PRIMERI: LOŠ SOCIJALNO-EKONOMSKI POLOŽAJ NAŠIH GRAĐANA, OČIGLEDNI EKOLOŠKI PROBLEMI, SLABO ZDRAVLJE GRAĐANA, NEDOVOLJNO INFORMISANJE ITD.

24. CILJEVI – 1 • CILJ JE OPIS/DEFINICIJA ODREĐENOG STANJA/SITUACIJE KOJU ŽELIMO DA OSTVARIMO KROZ NAŠ PROJEKAT • ODGOVOR NA IZAZOVE. CILJEVI SU DIREKTNO POVEZANI SA IZAZOVIMA. NA NEKI NAČIN, ONI SU SUŠTA SUPROTNOST IZAZOVIMA. AKO IZAZOV PREDSTAVLJA NEDOSTATAK NEČEGA, CILJ PREDSTAVLJA POŽELJNO STANJE. • TRANSPARENTNI. CILJEVI MORAJU BITI JASNO DEFINISANI I PRECIZNO POKAZIVATI ŠTA ĆE PROJEKAT POSTIĆI. • REALNI. CILJEVI MORAJU BITI REALNO PREDSTAVLJENI, U SKLADU SA NAŠIM ISKUSTVOM, RESURSIMA, DOSTUPNIM FINANSIJSKIM SREDSTVIMA

25. CILJEVI– 2 • OPŠTI CILJEVI VS KONKRETNI CILJEVI • OPŠTI CILJEVI SU ORIJENTISANI NA ŠIRU SLIKU (NA PRIMER: POBOLJŠANJE SOCIJALNO-EKONOMSKE SITUACIJE , POBOLJŠANJE ZDRAVLJA GRAĐANA). NAŠ PROJEKAT SAMO DELIMIČNO DOPRINOSI OSTVARENJU OPŠTIH CILJEVA. • KONKRETNI CILJEVI SE ODNOSE NA ODREĐENU OBLAST, NA KOJU ĆE DELOVATI NAŠ PROJEKAT (REGISTRACIJA ZDRAVSTVENIH PROIZVODA, ORGANIZOVANJE OBUKE ZA NEZAPOSLENE). PROJEKAT, U POTPUNOSTI, OSTVARUJE KONRETAN CILJ ILI CILJEVE.

26. CILJNE GRUPE • Ciljne grupe su pojedinci ili organizacije na koje se odnose projektne aktivnosti. • Jasna definicija. Ciljne grupe moraju biti jasno definisane. Projekat mora precizno definisati grupe i pojedince koji su obuhvaćeni. Kadgod je moguće je potrebno kvantificirati ciljne grupe (broj ili veličina). • Logičko povezivanje sa problemima. Kandidat mora jasno predstaviti povezanost izazova i ciljnih grupa. Potrebe ciljnih grupa moraju biti razumno i logički obrazložene. • Primeri: deca sa posebnim potrebama, stari potrošači, udruženja potrošača itd.

27. Rezultati, aktivnosti i indikatori

28. REZULTATI – 1 • Rezultati se definišu kao „definitivan“ ili ‘’konačan’’ element, opisuju šta će se realizovati tokom projekta (izhod procesa) • Logika. Rezultati treba da budu direktan odgovor na zadate konkrente ciljeve. Ostvarivanje rezultata doprinosi ostvarivanju ciljeva. • Preciznost. Rezultati trebaju da budu jasno definisani, da precizno navode sveštoće biti realizovano tokom projekta.

29. REZULTATI – 2 • REALNI. REZULTATI MORAJU BITI PLANIRANI NA REALNIM OSNOVAMA. TREBA IMATI U VIDU DOSTUPNE RESURSE, FINANSIJSKA SREDSTVA I VREMENSKA OGRANIČENJA. • MILESTONES (PREKRETNICA).ODREĐUJU FAZE/MOMENAT PROJEKTA U KOJIMA ĆE SE ODREĐENI REZULTATI OSTVARIVATI • PRIMERI: REALIZOVANE OBUKE, BROJ SAVETOVANIH POTROŠAČA, BROJ REALIZOVANIH INFORMATIVNIH SESIJA, OSNIVANJE INTERNET PORTALA

30. INDIKATORI – 1 • INDIKATORI SU KVANTIFIKOVANIOPIS/DEFINICIJA REZULTATA, KOJI OMOGUČAVA PRAĆENJE I EVALUACIJU USPEŠNOSTI PROJEKTA. • ŠTA MOŽE DA SE MERI? INDIKATORI MORAJU BITI OPISANI NA NAČIN KOJI JE MERLJIV I KVANTIFIKOVAN (NPR BROJ, RANG, VELIČINA) • LOGIKA. INDIKATORI MORAJU BITI LOGIČKI POVEZANI SA REZULTATIMA, I NA ODREĐENI NAČIN, IH DEFINISATI • REALNI. INDIKATORI TREBAJU BITI PREDSTAVLJENI REALNO, U OKVIRU RASPOLOŽIVOG VREMENSKOG OKVIRA, RESURSA I FINANSIJSKIH SREDSTAVA.

31. INDIKATORI – 2 • PRIMERI: REALIZOVANO 15 OBUKA ZA POTROŠAČE, U PROSEČNOM TRAJANJU OD 3 DANA, 4 SATA DNEVNO; 50 UČESNIKA KOJI SU STRUČNO UPOZNATI SA NOVOM ZAKONODAVNOM REGULATIVOM U OBLASTI ZAŠTITE POTROŠAČA; 1000 POSETA NA INTERNET PORTALU KOJI SE BAVI ZAŠTITOM POTROŠAČA; 10 PUBLIKACIJA U MEDIJIMA; INDEKS ZADOVOLJSTVA PORASTAO ZA 2 % !! ŠTA NIJE INDIKATOR: POTROŠAČI SU BOLJE INFORMISANI O SVOJIM PRAVIMA, GRAĐANI SU ZADOVOLJNI BEZBEDNOSNIM STANDARDIMA U GRADSKOM PREVOZU; OBUKE SU USPEŠNO REALIZOVANE

32. AKTIVNOSTI – 1 • AKTIVNOSTI SE DEFINIŠU KAO „NEODREĐEN/ NEZAVRŠEN“ ELEMENT, KOJI OPISUJE ŠTA ĆE SE REALIZOVATI TOKOM PROJEKTA (PROCES) • LOGIKA. AKTIVNOSTI TREBA DA BUDU USMERENE NA OSTVARIVANJE REZULTATA, KOJI SU DEFINISANI U PRETHODIM KORACIMA. • PRECIZNO I JASNO. AKTIVNOSTI MORAJU BITI DEFINISANE NA JASAN NAČIN, I PRECIZNO NAVODITI ŠTA ŽELIMO DA RADIMO. AKO JE MOGUĆE, POKUŠAJTE DA IZBEGNETE „TEHNIČKI JEZIK“ I VEOMA STRUČNE IZRAZE.

33. AKTIVNOSTI – 2 • Realno. Aktivnosti moraju biti planirane na realnim osnovama. Imajte na umu resurse, finasijska sredstva i raspoloživo vreme. Preporučuje se da u planu za realizaciju projekta, ostavite malo dodatnog vremena. • Plan za realizaciju. Daje vremenske odrednice za aktivnosti – trajanje, redosled i dinamiku u samom projektu. • Primeri: realizacija obuka, organizovanje informativnih sesija za potrošače, izrada internet portala, upravljanje službom za savetovanje potrošača.

34. Budžet projekta

35. BUDŽET – 1 • BUDŽET JE JEDAN OD KLJUČNIH ELEMENATA PROJEKTA I MESTO GDE SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU IZAZOVI • IZRADA BUDŽETA MORA BITI USKLAĐENA SA USLOVIMA ZA POZIV ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA PROJEKTA: • TRANSPARENTNOST. BUDŽET MORA BITI PRIPREMLJEN NA JASAN I USKLAĐEN NAČIN, I PRECIZNO NAVODITI ŠTA ĆE SE I KAKO FINANSIRATI. • NEPROFITAN. REZULTAT PROJEKTA NE MOŽE DA BUDE PROFIT .

36. BUDŽET – 2 • PRIHVATLJIVOST TROŠKOVA (ELIGIBILITY). PRAVILA ODREĐUJU TROŠKOVE KOJE PROJEKAT MOŽE FINASIRATI. NA PRIMER, LJUDSKI RESURSI, OPREMA I USLUGE SU PRIHVATLJIVE, DOK TAKSE I POREZI NISU. • PRINCIPI ZA FORMIRANJE BUDŽETA: • REALNA CENA TROŠKOVA. VISINA TROŠKOVA TREBA DA BUDE USKLAĐENA SA USLOVIMA NA TRŽIŠTU – PREDSTAVLJENI TROŠKOVI MORAJU BITI REALNI.

37. BUDŽET – 3 • URAVNOTEŽEN BUDŽET. OBIM BUDŽETA MORA BITI USKLAĐEN SA VRSTOM I BROJEM AKTIVNOSTI I REZULTATA. TREBA UZETI U OBZIR PRINCIPI TROŠAK-KORIST (COST-BENEFIT) • ASPEKTI REALIZACIJE. TREBA UZETI U OBZIR FAZU REALIZACIJE – SVI TROŠKOVI MORAJU BITI EVIDENTIRANI I DOKUMENTOVANI!!

38. BUDŽET PRAKTIČNO– 1 • BUDŽET SE ODREĐUJE NA OSNOVU NEOPHODNIH SREDSTAVA, A NE NA OSNOVU OPŠTIH FINANSIJSKIH POTREBA I OČEKIVANJA • OBRAČUN: BROJ JEDINICA x VREDNOST JEDINICE=UKUPNI T. • UOBIČAJENI TROŠKOVI: • LJUDSKI RESURSI: PLATE, DUGOROČNO ILI KRATKOROČNO ANGAŽOVANJE EKSPERATA • PUTNI TROŠKOVI: U ZEMLJI I INOSTRANSTVU • KUPOVINA OPREME: KOMPJUTERSKE OPREME... • ANGAŽOVANJE DODATNIH USLUGA: ŠTAMPA, PROMOCIJA, USLUGE SAVETOVANJA, STUDIJE...

39. BUDŽET PRAKTIČNO– 2 • Koraci u pripremi: • Korak 1: Procena potrebnih resursa.

40. BUDŽET PRAKTIČNO– 3 • KORACI U PRIPREMI: • KORAK 2: PROCENA TROŠKOVA PO JEDINICI (VREDNOST JEDINICE) • PLATE: PLATE, DNEVNICE • PUTNI TROŠKOVI: PAUŠALNO ODREĐIVANJE TROŠKOVA NA MESEČNOM NIVOU ILI TROŠKOVI POJEDINAČNIH LETOVA • OPREMA: CENA JEDNOG UREĐAJA • BROŠURE: CENA JEDNE BROŠURE • STUDIJE, PROMOTIVNE AKTIVNOSTI: CENA PO UGOVORU

41. BUDŽET PRAKTIČNO– 4 • Koraci u pripremi: • Korak 3: Kalkulacija: • Plate: broj meseci x mesečna naknada • Putni troškovi: broj letova x cena jednog leta • Oprema: broj kompjutera x cena jednog kompjutera • Brošure: broj komada x cena jedne brošure

42. BUDŽET PRAKTIČNO– 5 • Primer tabele budžeta:

43. ZAKLJUČCI • kada smo završili izradu projekta, trebali bi pitati nekoga ko nije direktno uključen u pripremu projekta da nam da svoje mišljenje. • Obratite posebnu pažnju na izvodljivost realizacije projekta – da li su aktivnosti i rezultati realno ostvarivi u planiranom roku i sa navedenim resurima. • Uporedite projekat sa kriterijumima evaluacije • Ponovo proverite poziv za dostavljanje predloga projekta; proverite sve administrativne i proceduralne uslove • Sva saznanja i iskustva će vam koristiti u narednim pisanjima predloga i realizaciji aktivnosti