Transpiracioni biotest

1. Transpiracioni biotest

2. Šta je transpiracija?

3. USVAJANE VODE I KRETANJE KROZ BILJKU Da bi se voda kretala sa jednog mesta na drugo mora da postoji razlika u vodnim potencijalima tih mesta,ΔΨW.

4. ODAVANJE VODE Voda usvojena iz zemljišta se sa površine biljke (najčešće listova) odaje u atmosferu u vidu vodene pare procesom TRANSPIRACIJE. • Vrste transpiracije: • stomaterna • kutikularna • lenticelarna

5. TRANSPIRACIJA

6. STOME Najveća količina vode iz biljaka (do 99%) se odaje preko STOMA, posebno diferenciranih grupa ćelija u epidermisu listova.

8. Šta je transpiracioni biotest? • To je postupak koji omogućava ispitivanje brzih efekata različitih supstanci, pre svega fitohormona, na reakciju stoma i transpiraciju kod biljaka iz familije Poaceae • Jedan od pokazatelja transpiracije jesteintezitet transpiracije. • IT predstavlja količinu transpiracione vode koju biljka otpusti sa jedinice lisne površine u jedinici vremena [gH2O/dm2h]

9. IT se najlakše može odrediti pomoću težinske metode, jer se kao rezultat procesa transpiracije i gubitka vode masa listova smanjuje • Za ovu metodu potrebno je da biljka ima dobro razvijenu internodiju ispod prvog nodusa jer se tim delom usvaja supstanca čije se dejstvo ispituje • Metoda je dobra i za ispitivanje genotipskih razlika u reakcijama stoma na različite stresogene faktore

10. Apscisinska kiselina - ABA • Apscisinska kiselina (ABA) je fitohormon čiji je jedan od najznačajnijih efekata da delujena jonske pumpe naplazmamembrani stominih ćelija, što izaziva zatvaranje stoma. • Transpiracionim bio-testomse relativno jednostavno može ispitati dejstvo različitih koncentracija ABA na stome, a pritome se mogu ispitati i genotipske razlike.

11. Apscisinska kiselina - ABA • ABA, je po hemijskoj strukturi seskviterpenoid, što znači da se sastoji od triizoprenske jedinice (C5) • Nađena je u svim višim biljkama, uključujući dikotiledone, monokotiledone, golosemenice i paprati • Nije nađena kod mahovina, ali je kod njih detektovana lunularna kiselina koja ima odgovarajuću ulogu inhibitora.

12. Apscisinska kiselina je nazvana "hormon stresa" jer ima veoma važnu ulogu kao signalstresnih uslova, kada je biljka izložena dejstvu ekstremnih spoljašnjih faktora • Fiziološki efekti apscisinske kiseline: • ABA je u mnogim procesima rastenja antagonist auksina, giberelina i citokinina. • Termin "inhibitor" treba shvatiti uslovno, jer ona inhibira jedan proces, ali običnostimuliše neki drugi. • Glavne funkcije ABA opravdavaju njen naziv "hormon stresa“. • ABA predstavlja signal za sušu i specifično deluje na zatvaranje stoma u sušnimuslovima. • Nije glavni hormon u regulaciji opadanja listova, ali podstiče starenje listova(nezavisno od etilena). • U razviću semena ima višestruko dejstvo: ona utiče na razviće i dormanciju embriona,na sintezu rezervnih proteina ukotiledonima i na toleranciju prema gubitku vode.

13. CILJ VEŽBE • Pokazati uticaj različitih koncentracija ABA u transpiracionom biotestu na intenzitet transpiracije

14. Materijal potreban za vežbu • - Biljke pšenice, ječma, kukuruza, • - Čaše, • - Žilet, • - Staklene teglice, • - Različita razblaženja ABA • - Destilovana voda

15. Način rada • Biljkezajedno sa korenom izvaditi iz supstrata i prebaciti u čaše od 100 ml. U ovim čašama pod vodompomoću žileta iseći internodiju oko 2 cm ispod prvog nodusa. • Zatim sipati po 500 μl ABA sledećih koncentracija: 10-3, 10-5, 10-7 Mili istu količinu destilovane vode (po 5 teglica koristiti za svaki rastvor). U teglice staviti biljke izmeriti ih i ostaviti da stoje 45 minuta.

16. Nakon 45 minuta izmeriti ponovo teglice • Izračunati razliku mase – tj. masu vode otpuštene transpiracijom

17. Očekivani rezultati • Nakon određenog vremena dolazi dozatvaranja stoma , usled dodavanja ABA. Očekujemo da privećim koncentracijama ABA dođe do bržeg zatvaranja stominog aparata.

18. 2. Merenje površine lista • Određivanje površine lista ima veliki značaj za obračunavanje pokazatelja fizioloških procesa u biljci, naročito za određivanje prirasta biomase tokom vegetacije. CILJ VEŽBE – odrediti površinu lista kod kukuruza

19. Materijal: • Listovi kukuruza • Papir A4 formata • Makaze • Grafitna olovka • Analitička vaga

20. NAČIN RADA • Iz papira A4 formata, iseći kvadrat dimenzija 10 cm x 10 cm i izmeriti ga na analitičkoj vagi. Na izmereni komad papira staviti list kojem želimo da odredimo površinu, pa grafitnom olovkom iscrtati rubove lista. Konturu lista na papiru izrezati makazama i izmeriti.

21. OČEKIVANI REZULTATI Iz poznatih pokazatelja: mase kvadrata (m), mase konture lista (m1) i poznate površine kvadrata (P), prema sledećoj proporciji se izračuna površina lista (P1):

22. Intenzitet transpiracije • IT=Δm/P*t • Iz srednje mase vode otpuštene transpiracijom i srednje površine lista odrediti intenzitet transpiracije po primenjenoj koncentraciji i nacrtati grafik