Реформа железничког сектора у Републици Србији Београд, 13.12.2010.

1. Реформа железничког сектора у Републици Србији Београд, 13.12.2010.

2. Као помоћ Влади Србије ЕБРД је одобрила донацију за ангажовање консултанта чији је задатак да помогне у изради стратешких докумената за функционисање железничког сектора. • За извршење тог посла ЕБРД је изабрала консултанта Ричарда Булока (Саветник). • Уговор је потписан у јануару 2010. године. • У децембру Саветник завршава са радом на пројекту.

3. Уговором су дефинисани следећи задаци Саветника: • Пружање савета и смерница о стратешким документима Владе Републике Србије о даљем функционисању железничког сектора. • Пружање савета по питању организације и спровођења будуће власничке структуре ЖС. • Пружање ad hoc савета о било којим другим питањима која се по потреби буду појавила у вези са реструктуирањем.

4. Документа која је Саветник урадио на пројекту: • Почетни извештај- утврђене кључне области у којима је неопходна помоћ Саветника и питања која треба да буду размотрена приликом избора организационе структуре предузећа. • Извештај о прогресу - дат преглед до тада урађених докумената и састанака које је одржао. • Савети о будућој организацији и структури ЖС - презентација која је прво представљена Влади а након тога и РГ за реформе у мају месецу. • Предлог одлуке о промени правне форме Железнице Србије • Предлог уредбе о подели Железнице Србије • Предлог оснивачког акта за друштва у оквиру холдинга • Генерални принципи плана за реструктурирање ЖС • Извештај за Премијера- образложења за предложену структуру, принципи раздвајања имовине, временски оквир и др • Реструктурирање ЖС - даје одговоре на питања третмана дугова, уговорне односе између будућих друштава и Владе и третман имовине.

5. Основни принципи реструктуирања (а) осигурати да оперативна друштва буду аутономнa у оној мери у којој је то могуће тако да менаџери имају што је већу могућу одговорност за та друштва; (б) омогућити холдинг компанији да се сконцентрише на стратешко планирање, финансијски менаџмент и инвестиционо планирање, развој и имплементацију групних стратегија у оквиру којих друштва раде (особље, заштита животне средине, набавке) и на мониторинг процеса усклађивања (укључујући и интерну ревизију). (ц) онемогућавање интерног монопола. Д) Организационе промене немају као последицу технолошке вишкове

6. Предлаже се стварање4 зависна друштва • Друштво за превоз путника: одговорно за пружање услуга јавног превоза путника, укључујући и одржавање ЕМВ и путничких кола као и власништво над овим средствима. Електро и дизел локомотиве узимаће се у закуп од Друштва за превоз робе и то ће бити дефинисано уговором. • Друштво за превоз робе: одговорно за пружање услуга превоза робе, укључујући ту и одржавање локомотива и теретних кола, као и власништво над овим средствима. Друштво ће такође бити одговорноза управљање ранжирним станицама.

7. Предлаже се стварање4 зависна друштва • Друштво за управљање инфраструктуром: одговорно за управљање железничком инфраструктуром (одржавање инфраструктуре и регулисање саобраћаја) укључујући ту и сопствени ИТ систем. • Четврто друштво: одговорно за управљање комерцијалном имовином која није у директној функцији саобраћаја (то је суштински комерцијална активност која захтева специјалистичко знање о имовини), као и питање дугова

8. (а) свако друштво треба да има административне функције пoшто треба да функционише као самостално друштво. Мора да има сопствене организационе целине за рачуноводство, кадрове, набавке и складиштење итд. Једине организационе целине које треба да остану у холдингу, требало би да се тичу корпоративног управљања, т.ј. израде и спровођења стратегије, мониторинга и корпоративног извештавања. (б) активности основних делатности друштава не треба да буду издвојене из друштава посебно ако су те делатности монополске, осим ако то није апсолутно неопходно. На пример, из Друштва за превоз робе не треба издвојити Вучу која би као једини пружалац тих услуга могла да наступа монополски.

9. Очекиване користи за државу и железницу од нове организације • значајно смањење трошкова у превозу робе, од 15 - 20% или више, нарочито уколико имају вучу у оквиру своје делатности; • Стварне промене у ценама превоза путника неће бити али десиће се значајно побољшање нивоа услуге, што ће омогућити стварање озбиљне конкуренције друмском саобраћају на главним правцима. • у зависности од контроле спроведене од стране регулаторног тела, очекује се прогресивно смањење у трошковима инфраструктуре (за, 2-3% годишње)

10. Питање дугова Дуг je: 1. комерцијални, проистекао из уобичајеног пословања, нема дилеме око њиховог преласка на односна друштва. 2. дугорочни који је у вези са капиталним финансирањем, захтеваће посебне аранжмане, најреалније је да уђу у Помоћну компанију. Очекује се да ће 01.01.2011.године ЖС имати дугорочна дуговања у износу од 738 милиона ЕУР, што обухвата 576 милиона ЕУР дуга према страним повериоцима и 162 милиона ЕУР дуга према домаћим повериоцима.

11. Питања дугова - опције Постоје три опције за Владу: • оставити дугове у новим друштвима, али финансирати отплату њихових дугова, • оставити дугове у ЖС у холдингу или у посебном Друштву за измирење дугова, • преузети комплетне дугове. Препорука Консултанта је да се историјски дугови преузму од стране Владе, док комерцијални дугови као што су лизинг, кредит од Еурофиме, дугови настали услед свакодневног функционисања ЖС, пренесу на новоформирана друштва тако што би били подељени према месту и разлогу њиховог настанка.

12. Питање имовине • Преношење имовине би требало да буде релативно једноставно за већину средстава односно објеката велике вредности. Предложено реструктурирање ће захтевати да се нека имовина подели између више друштава • Подела имовине обавиће се према делатностима друштава, где је то могуће – нпр. теретна кола припадајудруштву за превоз робе, пруга Друштву за инфраструктуру итд. • Тамо где исту имовину или средство користи више друштава (нпр струг за обраду точкова), требало би је доделити онима који их највише користе (струг се може доделити Друштву за превоз робе док ће Друштво за превоз путника плаћати услугу обраде точкова).

13. Питање имовине - Вуча Имовина Вуче бићеподељенана Друштво за превоз путника и Друштво за превоз робе. Према анализи Консултанта: • од имовине Вуче, 58 мил.ЕУРпредстављају локомотиве, које ће отићи у Друштво за превоз робе и 47 мил.ЕУРсу електро и дизелмоторни возови, који ће отићи у Друштво за превоз путника. • Остатак (око 31 мил.ЕУР) углавном се односи на објекте и опрему у депоима и радионицама, која ће вероватно ићи за возним средствима (иако би и објекти могли да иду у предузеће за инфраструктуру да би се изнајмљивали Друштву за превоз робе и Друштву за превоз путника). • Нето актива за Друштва за превоз путника износиће 75 мил.ЕУР а Друштва за превоз робе 11 мил.ЕУР. Када се возна средства пренесу из Вуче, нето актива ће се увећати на око 150 мил.ЕУР у Друштву за превоз робе и око 70 мил.ЕУР у Друштву за превоз путника.

14. Уговорни односи - Влада и друштва Постоје два кључна уговора која ће бити закључена са Владом: • Уговор: Влада и Друштво за превоз путника – да би се покрила разликаизмеђу субвенционисаних и реалних цена,ОЈП • Уговор: Влада и Друштво за инфраструктуру - да би се покрила разлика између прихода од накнада за приступ инфраструктури и трошковаодржавања. Оба треба да буду направљена тако да, временом, може да се уведе конкуренција.

15. Уговорни односи: Влада и друштва Уговор о ОЈП Влада ће имати уговорни однос са Друштвом за превоз путника у погледу путничког саобраћаја како би се обезбедило да субвенција за ОЈП представља подстицај да Друштво побољша квалитет у највећој могућој мери. Уговор треба да има три суштинска елемента: • спецификација услуга које треба пружити, • сагласност о плаћању које треба да буде извршено и • праћење резултата ради усклађивања плаћања и резултата у погледу квантитета и квалитета Уговор за друштво за инфраструктуру Слична врста плаћања горе наведена биће неопходна и за Друштво за инфраструктуру да би се покрио јаз између прихода од накнада за приступ и трошкова

16. Споразуми између друштава Примери уговора: • најам локомотива од стране Друштва за превоз путника • изнајмљивање радних просторија од стране Друштва запревоз путника и Друштва за превоз робе у станицама у власништву Друштва за инфраструктуру, • Отправници возова који продају карте у путничким станицама са малим прометом путника, • одржавање инфраструтуре у депоима за путнички и робни саобраћај, • одржавање возова за одржавање пруге од стране Друштва за превоз робе • коришћење сервера и линкова, • коришћење струга за обраду точкова за путничка кола. Уговори између друштава би требало да садрже захтеве у погледу квалитета услуге и буду сажети, не би требало да буду компликовани уговори који би проуроковали значајне трошкове; Холдинг би требало да буде коначни арбитар у случају спора.

17. Даљи кораци на реструктуирању ЖС • Kорак - промена правне форме ЖС, са ЈП на АД, урађен је предлог Одлуке који ће МИ доставити Влади у децембру месецу • Корак - подела ЖС, Урађен је Предлог одлуке о изменама оснивачког акта који ће бити достављен Влади • Корак - израда оснивачких аката за четири нова друштва и регулисање међусобних односа између новооснованих друштава у оквиру холдинга, урађен је Предлог оснивачког акта за друштва у оквиру холдинга • Спровођење

18. Временски оквир за спровођење • До краја године започети процедуру према надлежним органима за усвајање потребних аката • До краја фебруара Влада да усвоји акте • Почетак примене – март 2011. године • До краја 2011. године сви актери да изврше све неопходне активности • Од 01.01.2012. пуна имплементација