990 likes | 2.01k Views
Zna čaj vode za život biljaka. Kako biljka prima vodu ?. Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu celom svojom površinom . Ko d kopnenih biljaka obično je samo koren u dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije. PITANJ E :
E N D
Kako biljka prima vodu? • Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu celom svojom površinom. • Kod kopnenih biljaka obično je samo koren u dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije. • PITANJE: 1) Zašto je koren, ponekad, razvijeniji od nadzemnog dela biljke ?
Kretanje vodeiz zemljišta u korenske dlačice odvija se na osnovu osmoze, tj. difuzije kroz polupropustljive biološke membrane: • PITANJE: Šta predstavljaju A, B, C, D i E na crtežu korenske dlačice ?
Šta je sila usisavanja ? • To je sila kojom biljna ćelija upija vodu (iz podloge ili druge žive ćelije) • Jednaka je razlici izmedju osmotskog pritiska ćelijskog soka(OP) u vakuoli i zidnog pritiska(ZP) (ili turgorovog pritiska ): S = OP - ZP • Turgorov pritisak (TP) jepritisak ćelijskog sadržaja na zid, a zidni pritisak (ZP) je pritisak zida na ćelijski sadržaj • Pritisak zida jednak je po veličini turgorovom pritisku, ali je suprotnog smera
Veličina sile usisavanja vode • PITANJA: • Kada je sila usisavanja biljne ćelije najveća ? Kako izgleda biljka koja ima maksimalnu snagu usisavanja vode ? • Kada je sila usisavanja minimalna ? Kako u tom trenutku izgleda biljka ?
Kako se voda kreće od korenske dlačice do ksilema? • Kretanje vode od korenske dlake do centralnog cilindra izazvano je većom silom usisavanja ćelija unutrašnjih tkiva korena od one u perifernim ćelijama (korenskim dlačicama). • PITANJE: Koliko a) ima vode i b) koliki je osmotski pritisak u vakuolama unutrašnjih ćelija u odnosu na vakuole korenskih dlačica ?
Šta je korenov pritisak? • To je sila koja vodu potiskuje naviše iz parenhima korena u ksilem • Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava kapi tečnosti na: - preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija), - na presečenim granama vinove loze (plač ili suzenje) i - po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka (gutacija)
Šta je korenov pritisak ? • Problem :ksilemski elementi, traheje i traheide, kao mrtve ćelije bez vakuole nemaju silu usisavanja !!! Kako onda upijaju vodu iz živih ćelija korena ? • Rešenje : Smatra se da žive parenhimske ćelije korena aktivnim transportom prenose jone u unutrašnjost ksilemskih sudova pa rastvor u sudovima postaje koncentrovaniji od ćelijskog soka u vakuolama parenhimskih ćelija. Ta razlika omogućuje da voda osmotskim putem prelazi iz parenhima u ksilemske sudove korena i penje se u njima !!!
Dalje kretanje vode kroz ksilemske elemente stabla u listove ? Na taj tok vode uglavnom utiče sila koja se razvija usled transpiracije !
Transpiracija To je pojava odavanja vode u obliku vodene pare u atmosferu preko nadzemnih delova biljke • Intenzitet transpiracije se meri količinom vode odate sa jedinice površine lista u jedinici vremena (grami vode / dm2 / sat) • Vrste transpiracije: 1) kroz kutikulu lista 2) kroz otvore na stablu - lenticele 3) kroz stome - može se delimično regulisati
Gradja stominog aparata Stome su intercelulari u listovima biljaka • Stomin aparat čine: • Ćelije zatvaračicepasuljastog oblika sa tankim spoljašnjim i debelim unutrašnjim zidovima • Ćelije pomoćnice (susedne ćelije sa kojima se dodiruju zatvaračice svojim tankim zidovima) • Intercelular ispod zatvaračica - stomina komora • Otvaranje i zatvaranje stoma reguliše sepromenom turgorovog pritiskau zatvaračicama i pomoćnicama • Na svetlosti zatvaračice uzimaju jone kalijuma iz okolnih pomoćnica što ima za posledicu porast njihove sile usisavanja i otvaranje stoma • Kod većine biljaka stome su noću zatvorene
Uticaji spoljašnje sredine na intenzitet transpiracije : Svetlost 2. Količina vode u biljci 3. Zasićenost vazduha vodenom parom 4. Temperatura vazduha 5. Brzina vetra 6. Koncentracija CO2 u biljci Značaj transpiracije: - ona deluje kao pumpa koja omogućava da se protok vode neprekidno odvija od korena do lista - biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome
PITANJA • Koji biljni organi sadrže najviše vode, a koji najmanje ? • Šta omogućava kretanje vode iz zemljišta u koren ? • Šta su to gutacija i eksudacija ? Na koju pojavu ukazuju ? • Kakve oblike transpiracije poznaješ ? • Šta utiče na intenzitet transpiracije ? • Kakav značaj ima transpiracija za biljku ?
Provera znanja • Šta su stome ? • Kako se reguliše otvaranje i zatvaranje stoma ? • Kojim veličinama može da se okarakteriše sila transpiracije ? • Kakav je značaj transpiracije za biljku ?
1. Intenzitet transpiracije, produktivnost transpiracije, koeficijent transpiracije. 2. Promenom turgorovog pritiska u ćelijama zatvaračicama i ćelijama pomoćnicama. 3. Crpka koja omogućava da se protok vode od korena do lista neprekidno odvija i voda iz korena izvuče kroz mrtve ksilemske elemente sve do listova. Biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome. 4. Intercelulari u listovima biljaka.
Kako nastaje korenov pritisak ? Šta su eksudacija i gutacija ? Na osnovu čega se voda kreće iz zemljišta u korenske dlačice ? Šta omogućava kretanje vode od korenske dlake kroz ćelije tkiva korena do ksilemskih elemenata korena ? Od čega zavisi otvaranje i zatvaranje stoma ?
1. Kapljice tečnosti na preseku stabla odmah iznad korena. Izlučivanje vode u kapima sa oboda listova • 2. Takošto parenhimske ćelije korena prenose jone do ksilemskih elemenata korena protiv gradijenta koncentracije. • Rastuća sila usisavanja. • Na osnovu osmoze tj. difuzije kroz polupropustljive biološke membrane. • 5. Od svetlosti, količine vode u biljci, od temperature, koncentracije ugljen-dioksida i drugih faktora spoljašnje sredine.
Fotosinteza • Fotosinteza je proces u kojem biljke sintetišu organska jedinjenja (hranu)iz neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida i vode)pomoću Sunčeve energije ! • Opšta jednačina fotosinteze : svetlost 6CO2 + 6H2O C6H12O6 + 6O2 hlorofil Glukoza
Fotosintetički pigmenti Apsorbuju odredjene talasne dužinevidljivogdela spektra izmedju380nm i 760nm ! Tri grupe pigmenata: 1)hlorofili 2)karotenoidi 3)fikobilini
Hlorofilje složen molekul građen od porfirinskog prstena sa atomom Mg u centrui alkohola metanola i fitola koji su vezani za prsten estarskim vezama Svifotosintetičari imaju hlorofil a Biljke imaju hlorofil a i hlorofil b Karotenoidi (karoteni i ksantofili) su pomoćni pigmenti u fotosintezi Fikobilini se nalaze kod prokariota Molekul hlorofila
Fotosintetički pigmenti • Hlorofili imaju dve zone apsorpcije: u plavomi crvenom delu spektra. Zelenusvetlost neapsorbuju već je propuštaju i zato su zelene boje! • Karotenoidiapsorbuju svetlost u ljubičastom i plavom delu spektra • Fikobiliniapsorbuju zelenu, žutu i narandžastu svetlost
Hloroplasti • Organele u kojima su smešteni fotosintetički pigmenti • Kod različitih vrsta se razlikuju po obliku, veličini i broju • Njihova građa je otkrivena tek upotrebom elektronskog mikroskopa
Odigrava se u tilakoidima hloroplasta Vrši pretvaranje svetlosne u hemijsku energiju ATP-a Svetla faza obuhvata: - oksidaciju vode do O2 koji se oslobađa iz biljke, - redukciju NADP u NADPH2 (2H potiču iz vode!), - fosforilaciju ADP u ATP ( ADP + P + hem.E = ATP ) Svetla faza fotosinteze
Suština: od CO2, koji ulazi u ćelije lista preko stoma, obrazuju se šećeri fruktoza i saharoza, a zatim i polisaharid skrob uz pomoćATP i NADPH2 koji su nastali u svetloj fazi fotosinteze Tri ključna procesa: Karboksilacija - vezivanje CO2 za ribulozu-1,5-bifosfat Redukcija 3-fosfo-glicerinske kiseline uz pomoć ATP i NADPH2 Nastaju šećeri i vrši se regeneracija ribuloze-1,5-bifosfata čime se zatvara ciklus Tamna faza fotosinteze (Kalvinov ciklus)
Svetla i tamna faza fotosinteze (primarne-1 i sekundarne-2 reakcije)
Tok asimilata (= organske materije stvorene u fotosintezi): kroz floem u oba pravca, naviše u vršne pupoljke i nanižeu podzemno stablo i koren Spoljašnji činioci koji utiču na fotosintezu: - intenzitet svetlosti i koncentracija CO2 - fotosintezu ograničava onaj činilac koji je u manjku ! Intenzitet fotosinteze se može meriti količinom usvojenog CO2 ili oslobođenog O2 u jedinici vremena na jedinicu površine lista
Kakva je razlika izmedju autotrofne i heterotrofne ishrane ? Kojim putevima se u biljci prenose asimilati (šta su asimilati?) ? Kako se biljka snabdeva vodom i ugljendioksidom koji su potrebni za proces fotosinteze? Koju ulogu imaju biljni pigmenti u procesu fotosinteze ? Iz kojeg jedinjenja potiče kiseonik koji se oslobadja u procesu fotosinteze ? Navedi proizvode svetle faze fotosinteze. Proverite svoje znanje!
Kako se izražava intenzitet fotosinteze ? U kojoj reakciji nastaje ATP, a u kojoj se troši ? Koji faktori spoljne sredine utiču na intenzitet fotosinteze i kako ? U kojoj fazi fotosinteze učestvuje voda, a u kojoj ugljendioksid? Navedi ključne reakcije tamne faze . Koji molekuli su proizvodi tamne faze fotosinteze ? Šta su uloge fotosistema I i II ? Gde se odigrava svetla, a gde tamna faza fotosinteze?
Disanje • Oksidacija organskih jedinjenja uz oslobadjanje energijekoja je potrebna za život biljke • Pod disanjem biljaka podrazumeva se samo ćelijsko disanje • Najčešće se koriste ugljeni hidrati i masti • Opšta jednačina predstavlja disanje kao oksidaciju glukoze do CO2 i redukcijukiseonika do H2O : C6H12O6 + 6 O2 6 CO2 + 6 H2O + energija
Procesi oksidacije glukoze su lokalizovani u citoplazmi, mitohondrijama i delom u plastidima (masti – sferozomi i glioksizomi) Bez obzira na supstrat, uvek se razlikuju sledeći uzastopni biohemijski procesi u disanju priprema organskog jedinjenja (supstrata) za razlaganje oksidativna degradacija supstrata oksidacija koenzima oksidativna fosforilacija (sinteza ATP-a)
Glikoliza • Dve fazeaerobnogdisanja: 1) glikoliza i 2) Krebsov ciklus • Glikoliza je anaerobna faza • Odigrava se u citosolu • Pre početka glikolize razlaže se skrob do glukoze • Zatim se glukoza aktivira (Fru-1,6-BP) i tek tada počinje glikoliza • Proizvodi (po jednom molekulu glukoze) su: 1) dva molekula pirogroždjane kiseline (3C) 2) ATP 3) redukovani NAD (NADH + H+)
Fermentacija (vrenje) • Anaerobna razgradnja PGK : 1) mlečno-kiselinsko vrenje (bakterije iz roda Lactobacillus), ili 2) alkoholno vrenje (kvasci iz roda Saccharomyces )
Krebsov ciklus(otkriven 1937) • Razgradnja PGK kod aerobnih organizama • U mitohondrijama • Pre KC-a, PGK (3C) i koenzim A (CoA) reaguju i daju acetil-CoA (2C) koji se jedini sa oksalosirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina • Prvi intermedijer KC-a je limunska kiselina (ciklus limunske kisline, ciklus trikarboksilne kiseline)
Krebsov ciklus(otkriven 1937) • Proizvodi (po jednom molekulu acetil-CoA) su: 1) dva molekula CO2 2) redukovani koenzimi bogati energijom ( NADH+H+ i FADH2 ) • KC obezbedjuje mnogo više energije nego fermentacija • U KC-u nastaju organske kiseline od kojih se sintetišu aminokiseline
Oksidacija mastiβ- oksidacija masnih kiselina • Pripremna faza: neutralne masti i ulja, pod dejstvom enzima lipaze, razlažu se do glicerola i masnih kiselina koje ulaze u proces β-oksidacije • β-oksidacija se sastoji u stupnjevitom razlaganju masnih kiselina putem odvajanju C2 fragmenata u obliku acetil-CoA (npr. od C16 masne kiselinenastaju 8 molekula acetil-CoA) • Proces izgleda kao spirala i odigrava se u mitohondrijama • Acetil-fragmenti masnih kiselina ulaze u Krebsov ciklus i razlažu se do CO2 i H2O uz oslobadjanje hemijske energije koja se pakuje u molekule ATP-a
Glioksilatni ciklus i glukoneogeneza • GC je modifikacija Krebsovog ciklusa; odigrava se u glioksizomima • U njemu se razlaganjem limunske kiseline proizvode ćilibarna kiselina i glioksilat koji zatvara ciklus • Ćilibarna kiselina ide u mitohondrije gde nastaje jabučna kiselina koja izlazi u citoplazmu i oksiduje se u pirogroždjanu kiselinu • PGK reverznom (obratnom) glikolizom daje fruktozu i glukozu od kojih nastaje saharoza • Proces stvaranja šećera od masti zove se glukoneogeneza (biljkama su šećeri pogodniji izvor energije za rastenje i razviće)