Patogeni mikroorganizmi dr Vera Kati ć, redovni profesor

1. Patogeni mikroorganizmidr Vera Katić, redovni profesor

2. Istorijski • Zabeležene su brojna oboljenja ljudi nastala posle konzumiranja kontaminirane hranei vode. • Smanjenju pojave alimentarnih oboljenja doprineli su: • Prerada i dezinfekcija vode, pravilno uklanjanje otpada. • Pranje i dezinfekcija ruku. • Pasterizacija mleka 1908. g. • Rashladni uređaji u domaćinstvu 1913.g.

3. Trovanja hranom (bolesti prenosive hranom) • Normalno se povezuju sa simptomima kao što su dijareja i povraćanje; • Mogu takođe da budu uključeni glavobolja, stomačni grčevi i groznica; • Najveći broj trovanja hranom je izazvan bakterijama ili njihovim toksinima. • Drugi uzroci trovanja hranom mogu da budu mikotoksini.

4. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) • Procenjuje se da ima 250 uzročnika alimentarnih oboljenja. • Alimentarno oboljenje • 2 ili više slučajeva istih oboljenja nastalih kao posledica konzumiranja hrane. • Najčešći uzročnici bolesti su bakterije. • Takođe bolesti prenosive hranom mogu da izazovu virusi, paraziti, prirodne i sintetisane hemijske materije, kao i toksini mikroorganizama.

5. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) • Infekcije • Toksoinfekcije • Intoksikacije

6. Klasifikacija Bolesti prenosive hranom Infekcije Trovanja Enterotoksogene invazivne Trovanja hemikalijama Intoksikacije

7. Definicije • Trovanja: rezultat konzumiranja hrane koja sadržitoksične materije (hemikalije ili toksine). • Infekcije: rezultat konzumiranja hrane koja sadrži patogene mikroorganizme. • Toksini: otrovi koje stvaraju živi organizmi. • Intoksikacije: obolenja koja nastaju kao posledica konzumiranja hrane koja sadrži toksine.

8. Najčešći period inkubacije kod nekih bolesti prenosivih hranom Hepatitis A Listeria monocytogenes Yersinia enterocolitica E. coli O157:H7 Campylobacter Shigella Cyclospora cayetanensus Clostridium botulinum Netifoidne Salmonella Clostridium perfringens Vibrio parahaemolyticus Staphylococcus aureus Sati Dani

9. Epidemije bolesti prenosivih hranom u Republici Srbiji

10. Virusi • Zašto nema dovoljno informacija o virusnim bolestima prenosivim hranom? • O virusima se razmišlja tek pošto se isključe bakterije kao uzročnici oboljenja. • Složenost tehnika za izolovanje virusa iz hrane. • Osetljivost elektronske mikroskopije 105 do 106 virusnih čestica/g hrane. • Infektivna doza 10-100 čestica/g.

11. Virusne bolesti koje se prenose mlekom • Virusi koji su virulentni samo za čoveka i izvor kontaminacije mleka je čovek. • Adenovirusi • Poliovirusi • Coxsacki virusi • Virus infektivnog hepatitisa

12. Virusne bolesti koje se prenose mlekom • Virusi koji su virulentni i za životinje i za ljude, a izvor kontaminacije mleka su obolele životinje: • Virus krpeljskog encefalitisa, • Virus slinavke i šapa, • Virus besnila, • Virus kravljih boginja.

13. Adenovirusi • 45 imunološki različitih tipova. • Epidemijski i sporadični slučajevi respiratornih oboljenja • Jedan tip izaziva epidemijski keraktokonjuktivitis. • Glavni rezervoarovih virusa je čovek.

14. Poliovirusi • Grupa: Picorna virusi • Kod ljudi izazivaju poliomielitis • Kontaminacija hrane iz fekalnog izvora.

15. Coxsacki virusi • Prouzrokuje različite bolesti. • Opstaje pri pH 2,3 - 9,4

16. Infektivna žutica • Osnovni putevi širenja uzročnika: • Ekskreti bolesnika, • Spoljašnja sredina, • Preko zagađene vode i hrane, • Prljavih ruku. • Ljudi u raznim infektivnim statijumima inaparentnog ili kliničkog hepatitisa imaju veliku ulogu u širenju epidemije. • Virus hepatitisa A: isključuje se iz poslovanja sa hranom obolela osoba i osoba kod koje nije prošlo 14 dana od poslednjih simptoma bolesti.

17. Ocena mleka • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako je kontaminirano: • virusom epidemičnog hepatitisa, • virusom poliomielitisa.

18. Krpeljski encefalitis • Uzročnik: Arbovirusi grupe B • Sinonimi: • Dalekoistočni ili rusko prolećno-letnji encefalitis. • Centralnoevropski krpeljski encefalitis. • Biundularni meningoencefalitis. • Difazična mlečna bolest. • Prenosioci virusa: • Ixodes persulcatus • Ixodes ricinus

19. Krpeljski encefalitis • Najveća epidemija krpeljskog encefalitisa, preneta kozijim mlekom, opisana je u Rozanovi, Čehoslovačka. U epidemiji je obolelo preko 600 osoba. • Koze izlučuju virus mlekom. • Opasnost po zdravlje ljudi predstavlja sirovokozije mleko i proizvodi dobijeni od sirovog kozijeg mleka

20. Slinavka i šap • Slinavka i šap je veoma kontagiozna infekcija papkara, naročito goveda, svinja, ovaca i koza, a virus retko izaziva bolest kod čoveka. • Obolele životinje izlučuju virus mlekom u fazi generalizovane bolesti. Mleko može da se kontaminira virusom u fazi generalizovane bolesti, ako se na površini papila jave afte. • Mleko je higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od krava obolelih od slinavke i šapa.

21. Besnilo • Infektivna bolest centralnog nervnog sistema. • Virus besnila ima neke karakteristike Myxovirusa. • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od krava koje boluju od besnila, kao i od krava koje su cepljene živim virusom besnila, a nije prošlo 14 dana od cepljenja. • Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potrošnju ako potiče od muzara 14 –90 dana posle cepljenja od besnila.

22. Kravlje boginje • Uzročnik pripada Poxivirusima. • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od krava koje boluju od kravljih boginja.

23. Bolesti izazvane bakterijama i rikecijama nastale posle konzumiranja mleka

24. Tuberkuloza • Uzročnik iz roda Mycobacterium • M. tuberculosis (Zopf, 1883) tuberkuloza ljudi • Izlučuje se mlekom bilo da je patološki proces u vimenu ili na nekom drugom mestu. • M. bovis (Bergey, 1934) tuberkuloza goveda (tuberkuloza pluća, reproduktivnih organa, tuberkuloza vimena) • Izlučuje se mlekom i izoluje iz mleka • M. avium (Chester, 1901) tuberkuloza živine

25. Tuberkuloza • Uzročnik je otporan na uticaj kiselih sredstava i alkohola. • Preživljava 6% H2SO4 15% HCl 4% NaOH • Robert Koch (1882) • Schutz (1901)

26. Tuberkuloza • Znaci bolesti: • kašalj • loši proizvodni rezultati • karakteristične promene na vimenu. • Potvrda tuberkulinizacija • Forme tuberkuloze vimena: • lobularno infiltrativna • kazeozna • milijarna.

27. Tuberkuloza-ocena mleka • Kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ocenjuje se mleko koje potiče od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od tuberkuloze, kao i muzara koje su pozitivno reagovale na tuberkulinsku probu. • Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potrošnju ako potiče od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrđena tuberkuloza i muzara koje su reagovale sumnjivo na tuberkulinsku probu.

28. Preživljavanje M. bovis u različitim proizvodima od mleka

29. Mycobacterium paratuberculosis • Johnova bolest preživara • Chron’s bolest ljudi • Krave sa subkliničkim znacima bolesti izlučuju mlekom M. paratuberculosis u maloj količini (50cfu/50ml). • Eksperimentalno izvedena pasterizacija sirovog mleka (72°C za 15 sec), veštački kontaminiranog sa 104 ili 106cfu M. paratuberculosis /ml, u potpunosti uništava ovaj patogen.

30. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis • Termorezistentniji je od Mycobacteriumtuberculosis i Coxiella burnettii. • Mycobacterium avium ssp. paratuberculosisje izolovan iz: sirovog mleka krava, pasterizovanog mleka.

31. Uticaj temperature na Mycobacteriumtuberculosis, Coxiella burnettii i Mycobacterium paratuberculosis Klinički izolat M. paratuberculosis Vreme u sekundama (log skala) C. burnetii M. bovis Temperatura (°C)

32. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis • Paratuberkuloza prvi put opisana 1895. godine. • Uzročnik klasifikovan kao Mycobacterium 1910. godine. • Danas poznat kao Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis • Sporo raste na hranljivim podlogama. • Preživljava u makrofagima i sferoplastima domaćina.

33. Jone-ova bolest • Inficiraju se telad. • Klinički znaci bolesti se razvijaju kada goveda dostignu starost dve do tri godine.

34. Jone-ova bolest • Hronična infekcija gastrointestinalnog trakta domaćih i divljih preživara. • Izvor infekcije je fekalni materijal, mleko ili kolostrum. • Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis preživljava i umnožava se u makrofagima, zidu intestinuma i regionalnim limfnim čvorovima.

35. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis • Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis (MAP) se izlučujemlekom i fecesom 18 meseci pre prve pojave simptoma bolesti. • Životinje sa kliničkim znacima bolesti dnevno izlučuju fekalnim putem 5x1012 MAP/g. • Kontaminacija mleka: direktno iz mlečne žlezde indirektno fekalnim putem

36. Značaj Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis za zdravlje ljudi • Crohn-ova bolest je hronična granulomatozna inflamacija intestinalnog trakta. • Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis izolovan od osoba obolelih od Crohn-ove bolesti je genetički identičan sa sojevima izolovanim kod goveda.

37. Izolovanje Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis

38. Bruceloza • Malta, 1904 god. Epidemija britanskih vojnika. • Brucella melitensis (Hughes, 1892) izaziva: • brucelozu koza i ovaca • Brucella abortus (Schmidt i Weis, 1901) izaziva: • brucelozu velikih preživara • Brucella suis (Huddleson, 1929) izaziva: • brucelozu svinja • Sve brucele su virulentne i za druge domaće životinje i čoveka.

39. Bruceloza • Bruceloza goveda se karakteriše: • Nekrotičnim promenama promenjenih organa. • Pobačajem gravidnih životinja. • Znaci bolesti: • abortusi • Najprecizniji simptom: • Porast antitela u krvnom i mlečnom serumu. • Dokazuje se: • Serološkim pregledom mlečnog i krvnog seruma. • Mlečnoprstenastom probom • Simptom bruceloze koza i ovaca: febra

40. Preživljavanje Brucella spp. u namirnicama

41. Kretanje bruceloze na teritoriji Republike Srbije 1999-2003. godina - - - - - -

42. Slučajevi bruceloze u zemljama u okruženju • Slučajevi zabeleženi u: • Splitsko Dalmatinskoj i Hercegovačko Neretvanskoj županiji u 2007. godini. • Dubrovačko Neretvanskoj županiji. • U 2007. godini u FBIH od bruceloze obolelo 500 ljudi. • U tuzlanskom kantonu u 2008. godini obolelo 122 osobe. • U FBIH do kraja 2009. godine obolelo 2300 ljudi.

43. Bruceloza u zemljama Evropske unije • U periodu 2004 -2008. godina trend smanjenja pojave bruceloze ljudi. • Bruceloza ljudi u 2007. i 2008. godini 0,1 slučaj na 100.000 stanovnika godišnje.

44. Bruceloza • Brucele se izlučuju mlekom. • Pasterizacijom mleka uspešno se uništavaju i veće populacije brucela u mleku. • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od muzara koje su zaražene brucelama. • Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potrošnju ako potiče od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrđena zaraza bruceloze.

45. Q groznica • Q groznica je primarno zoonoza tipična mlečna zaraza • Uzročnik Cocxiella burnetii (Rickettia burnetii) • Kod ljudi se manifestuje kao akutna sistemska bolest sa naglim početkom i simptomima generalizovane slabosti, jezom i visokom temperaturom, mijalgijom i teškom glavoboljom.

46. Q groznica • Nova klinička jedinica utvrđena 1935 godine u epidemiji febrilnog oboljenja među radnicima klanice u Brizbenu, Australija. • Qgroznica=“Q (kju) groznica” =(Q za query-znak pitanja) • Burnet je 1939. godine identifikovao izolate i patogen nazvao R.burnetii. • Balkanski grip 1943-44. godine • Znaci bolesti: • Pobačaj i neuspeh u proizvodnji

47. Q groznica • Infekcija se dokazuje: • Serološkim pregledom krvnog i mlečnog seruma. • Izoluju se specifičnim bakteriološkim metodama. • Dokazuju se biološkim ogledom na zamorcima. • Infekcija nastaje: • kroz sitne abrazije na koži, • kroz konjuktive, • Konzumiranjem kontaminiranog sirovog mleka i • inhalacijom.

48. Q groznica • Glavne osobine C. burnetii: • velika otpornost, • mala veličina infektivne doze. • Izlučuje se i mlekom životinja koje ne pokazuju kliničke znake bolesti. • C. burnetii preživljava u: • belom siru 42 dana • kiselomlečnim proizvodima 25 dana • obranom mleku 42 meseca • Vodovodskoj vodi 30-36 meseci

49. Q groznica- ocena mleka • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od muzara koje boluju od Q groznice. • Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potrošnju ako potiče od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrđena Q groznica ili sumnja da su obolele od Q groznice.

50. Antraks • Uzročnik Bacillus anthracis • Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potrošnju ako potiče od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od antraksa. • Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potrošnju ako potiče od muzara do 14 dana posle cepljenja od antraksa i ako nije prošlo devet dana od uginuća neke krave od antraksa.