Uvodno predavanje

1. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI Uvodno predavanje

2. OSNOVNE INFORMACIJE • Nastava : 2 časa predavanja+ 1 čas vežbi • Termini:sreda 9-10,30 • Konsultacije: sreda 11-13 u kabinetu • E-mail: branimir.stojkovic@fpn.bg.ac.rs • Vežbe vodi: asistentkinja mr Jelena Surčulija • Nastavni materijali/slajdovi+tekstovi/ dostupni na web sajtu FPN • Udžbenik: M. Radojković/B.Stojković, INFORMACIONO -KOMUNIKACIONI SISTEMI, Clio, 2008 • Ocena: vežbe, dva testa, usmeni ispit

3. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI

4. Od podataka do znanja

5. . INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI = IKS = X

6. ANALOGIJA Informaciono-komunikacioni sistem društva može da se uporedi sa nervnim sistemom čoveka: električni, odnosno elektronski signali su osnov funkcionisanja kako nervnog sistema tako i informatičkog društva. Ako je na početku industrijske revolucije čovek poređen sa mašinom, onda se od početka kompjuterske ere poredi sa kompjuterskom mrežom.

7. IKS KAO NERVNI SISTEM

8. IKS KAO KOMPJUTERSKA MREŽA

9. PRETPOSTAVKE I... • Uspešno praćenje Informacionokomunikacionih sistemapretpostavljakorpus već usvojenih znanja iz opšte istorije i istorije civilizacije, opšte sociologije, osnove prava i ekonomije. Informaciono komunikacioni sistemipretstavljaju most kako prema komunikologiji kao teorijskoj disciplini tako i prema razumevanju društvene uloge štampanih medija, radija, televizije i Interneta i očekivanja od profesionalaca u njima.

10. ... ZAHTEVI Kurs od studenata zahteva redovno prisustvovanje svim oblicima nastave i aktivno učestvovanje u njima. Sastoji se iz predavanja, e-radova koje studenti tokom vežbi izlažu kritičkoj evaluaciji nastavnika i studenata kao i vežbi/seminara na kojima se analizom izveštavanja medija o medijima upoznaje priroda i funkcionisanje IKS.

11. NASTANAK INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

12. IKS kao mreža lKS je nastao umnožavanjem kanala koji pospešuju i ubrzavaju ljudsku komunikaciju. To je tehnološka osnova njegovog nastanka i razvoja. Njegovu socijalnu potku čine niti kulturnih (duhovnih) tvorevina. IKS jesloženatvorevina kojom protiče mnoštvo ideja - proizvoda socijalne i ndividualne imaginacije, umetnosti, mitova i saznanja.

13. KULTURNI KONTAKT • To je didir isusret pripadnika različitih kultura za šta se u antropologiji koristi izraz kulturni kontakt, a u komunikologiji je tomeđunarodno komuniciranje. • Ovaj susret može da bude kratkotrajan ili dugotrajan, a po intenzitetu površan ili dubinski. • Kod kratkotrajnih i površnih kulturnih kontakata nema bitnih promena kulturnih obrazaca ni jedne od kultura koje su u dodiru

14. DIFUZIJA KULTURA • Uz svako kretanje ljudi i njihovih dobara i svaku vrstu razmene obavljao se i prenos informacija, širile su se ideje i ideologije, inovacijei kulture su seukrštale i međusobno oplođivale. • Tako se danas pouzdano zna da brojna umeća i pronalasci, kultivisane vrste biljaka i pripitomljene zivotinje i običaji (npr. pušenje, pijenje kafe ili čaja), spadaju udarove koje smo baštinili od ranijih civilizacija, ili su poreklom sa drugih kontinenata.

15. ISTORIJSKI OBLICI KOMUNIKACIONIH KANALA • U istorijske oblike komunikacionih kanalamogu se ubrojiti: • razmena i trgovina • saobraćaj (suvozemni i vodeni), • velike migracije naroda, • ratni sukobi.i osvajanja

16. PRIMARNE I SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA • Sva pomenuta kretanja, posrednička sredstva i situacije nisu komunikacioni kanali upunom savremenom značenju tog izraza. Sve te sposobnosti Sapir označava zbirnim terminom - primarne tehnike komuniciranja. • Tek na složenijim nivoima civilizacijskog razvitka nastaju i primenjuju se savršenija, specijalizovana sredstva komuniciranja za koje Edvard Sapirkoristi naziv sekundarne tehnike komuniciranja. Prvi od njih ještampa.

17. DRŽAVA KAO PRETPOSTAVKA NASTAJANJA IKS • U svom istorijskom razvoju čovek je stvarao sve složeniju organizaciju društva – a država je sigurno jedna od najkompleksnijih tvorevina. • Organizovani kanali za protok informacija pokazali su se neophodnim, jer bez njih bi bilo nemoguće funkcionisanje sve složenijeg društvenog sistema.

18. HIDRAULIČKA DRUŠTVA • Prve države nastaju u tzv. hidrauličkim društvima koja nastaju oko velikih reka koje koriste za navodnjavanje. • To pretpostavlja složenu organizaciju koja ne može funkcionisati bez pisma i onih koji umeju da pišu i tumače pisane poruke. • To su grupe sveštenika i činovnika – prvi komuniciraju sa božanskim a drugi sa svetovnim gospodarima.

19. IRIGACIJA U STAROM EGIPTU

20. UZROK PROPASTI RIMSKE IMPERIJE(po Maršalu Makluanu) Makluan tvrdi da je Rimska imperija propala zbog toga što njena ogromna prostranstva – ona se je na vrhuncu svoje moći prostirala od granice Škotske do delova Azije i Afrike – nisu bila povezana odgovarajućomkomunikacionom infrastrukturom. (to je je komunikacijski determinizam)

21. SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA • Pojava štamparije može se smatrati prekretnicom jer evropska civilizacija tada počinje da se oslanja na sekundarne tehnike komuniciranja. • Sledili su izumi telegrafa, telefona, filma, radija, televizije i multimedija. • Stvaranjem mogućnosti transkontinentalnih, odnosno satelitskih prenosa, ova komunikaciona sredstva su, kako to kaže Mekluan, pretvorila Zemljin šar u “svetsko selo”.

22. OBLIKOVANJE IKS • Pod uticajem ekonomskog sistema i njegovih interesnih grupa, političkog sistema u celini i države kao njegovog najmoćnijeg dela, stvara se funkcionalni sistem povezivanja kanala za institucionalizovano drustveno komuniciranje. • Komunikaciona tehnologija počinje jasno do služi nekoj svrsi što se profiliše u određeni tip informaciono-komunikacionog sistema.

23. NEUTRALNOST ILI PRISTRASTNOST MEDIJA Jesu li mediji po sebi društveno i politički neutralni, ili, već po svojoj prirodi – time što su sredstva komunikacije - služe određenim društvenim snagama i interesima koji upravo stoga nastoje da ih kontrolišu? Mišljenja istraživača medija mogu se, u zavisnosti od onoga što zagovaraju, svrstati u četiri grupe:

24. Neutralnost? • Mediji su politički neutralni, čak apolitični. Ono što određuje uticaj medija jesu sadržaji koje oni prenose, a ne tehnološke odlike samog medija. • Nasuprot tome, postoje i mišljenja da je u prirodi medija da budu politički i društveno pristrasni. Tako Harold Inis smatra da pisani medij (za razliku od usmenog prenošenja poruka) jeste u službi političkog komuniciranja i države ( i to bez obzira na sadržaj poruka) .

25. Demokratska usmerenost? • Ovo stanovište, koje najčešće zastupaju sami mediji, polazi od tvrdnje da istovremeno postojanje više vrsta medija (štampe, radija, televizije, Interneta) omogućava pružanje više informacija koje su pravovremene i manje kontrolisane, a mogućnost povratne sprege između izvora informacija i javnosti je umnogome poboljšana.

26. Elitizam? • Mediji doprinose nedemokratičnosti procesa političke komunikacije jer stvaraju svojevrsna uska grla koja kontrolišu pripadnici elite, odnosno medijski profesionalci koji su u njihovoj službi (gatekeepers). • Složenost i visoka cena novih medijskih tehnologija vode udaljavanju elita naglašavajući ekonomsku a zatim i političku nejednakost između prvih i drugih (komunikacijski jaz u eri Interneta izražava slogan - digital divideili“digitalni jaz”)

27. Suprotstavljeni uticaji? • Zagovornici ovog stanovišta su uvereni da se pozitivni i negativni uticaji medija medjusobno prepliću i zavisno od okolnosti deluju na različite načine. Tako, na primer, televizija jeste «prozor u svet», ali i ograničenje za istinske oblike neposredne društvenosti kao što su ćaskanje u krugu porodice i sa susedima.

28. PRETPOSTAVKE FUNKCIONISANJA I DEFINICIJAI K S

29. OSNOVNI KOMUNIKACIONI MODEL U najjednostavnijem modelu komunikacije, svako može da preuzme ulogu onoga ko šalje ili primaporuku. Za takvu komunikaciju čovek je biogenetski (mozak, čula, glasne žice...) i psihosocijalno(jezik, repertoar simbola) opremljen. Taj čin se odvija bez poteškoća ako njegovi učesnici dele iste kulturne standarde i norme, imaju isti kodni sistem (jezik) i približno istu predstavu o vremenu i prostoru unutar kojih se komunikacija odvija.

30. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEM • Proces komuniciranja može da se uporedi sa funkcionisanjem nervnog sistema jer i u društvu postoji posebni sistem veza i “organa” kojim protiču informacije i koji se naziva informaciono-komunikacioni sistem.

31. Iz perspektive komunikologije– čovek je »animal symbolicum«. Ne može se definisati ljudska zajednica, a da se ne pođe od tvrdnje da seonaprocesom komuniciranja neprestano konstituiše i samoobnavlja u društvenom prostoru i vremenu.

32. KOMUNIKACIJA I TRANSMISIJA R.Debre * za prenošenje poruka u vremenu (dijahronija) koristi termin transmisija, dok za prenošenje poruka u prostoru (sinhronija) rezerviše pojam komunikacija. • ( To otvara pitanje definisanja “ovde i sada” : da li je, na primer, čitanje jučerašnjih novina već transmisija ? ) • Odnosno, otvara aporiju: kada prestaje sociologija, a počinje istoriografija? ----------------------- * u knjizi “Mediologija”

33. x OPSEG KOMUNIKACIJA Intrapersonalno Interpersonalno Grupno Masovno Interkulturno

34. INTRAPERSONALNO KOMUNICIRANJE Unutrašnji govor Efekat “ogledanja”

35. INTERPERSONALNOKOMUNICIRANJE Majka i beba: prvi “drugi”

36. INTERPERSONALNO KOMUNICIRANJE – U PRISUSTVU DRUGIH Erving Gofman: mikrosociologija ljudskih susreta : • Lift, kafić... • Institucije... • Stigma...

37. KOMUNICIRANJE I SOCIOMETRIJA

38. KOMUNICIRANJE U VELIKIM GRUPAMA GOMILA / RULJA

39. MASOVNO KOMUNICIRANJE

40. INTERKULTURNO KOMUNICIRANJE

41. ČOVEK I SVET “iz druge ruke” Savremeni čovek živi u svetu koji poznaje sve više posredstvom medija, a ne na osnovu vlastitog neposrednog iskustva. • Čovekova životna zajednica postaje sve obuhvatnija da bi sa uvodjenjem savremenih komunikacijskih tehnologija počela da se poklapa sa čovečanstvom kao celinom

42. Informaciono komunikacioni sistem i drugi sistemi društva • “Modeli informacionih tokova su u mnogo tačaka u interakciji sa modelima moći, bogatstva, statusa i drugih vrednosti koje tvore sistem; to znači da institucionalna promena u jednom modelu izaziva odgovarajuću i uslovljenu promenu u drugom." (D.Lerner)

43. INFORMACIONO DRUŠTVO • Već i površan uvid u informaciono društvo- otkriva da je jedna od njegovih bitnih odlika postojanje mnogobrojnih institucija za stvaranje, obradu i difuziju informacija. Informacije daju nov pečat svim delatnostima kao što su e-proizvodnja, e-trgovina, e-bankarstvo i e-vlada. • To je vrsta (duhovnog) rada koja ima sve veći uticaj na društveni razvoji odlučujuću ulogu u ekonomskom sistemu.

44. Primer AOL • Tako je , na primer, vrednost jedne akcije velikog provajdera AOL /America on line/ od osnivanja 1992. do početka 2.000. godine porasla čak 800 puta što je izazvalo zabrinutost nekih ekonomista koji su smatrali da je reč o “iracionalnom preobilju” • Pokazalo se - s spravom. Investicioni balon je pukao već sledeće godine – i ulagači su ostali bez svojih para uloženih u obezvređene akcije.

45. EKONOMIJA ZNANJA • Uspostavlja se novi odnos između ekonomskih proizvodnih snaga i kulturnog kapitala u korist ovog drugog, jer informacija (koja je nematerijalna) postaje osnovni proizvodni činilac u ekonomiji zasnovanoj na znanju.

46. DUALNI GRAD • Prema mišljenju Manuela Kastelsa, nastaje nova civilizacijska tvorevina - dualni grad koji, s jedne strane, odlikuje stvaranje kosmopolitske elite koja je funkcionalno, ekonomski i kulturno u dnevnom dodiru sa čitavim svetom, i tribalističkih lokalnih zajednica, na drugoj strani, koje se u okviru svojih lokalnih urbanih identiteta suprotstavljaju tome. I jedan i drugi grad su podjednako živi i stvarni.

47. INFORMACIONE MAGISTRALE • Organizovano, institucionaliizovano i masovno komuniciranje uključuje mnogobrojne subjekte društva. Organizuje se i otpočinje iz čitavog niza društvenih institucija, kao što su država i državni organi, političke stranke, privredna preduzeća, sindikati, staleška udruženja, religijske organizacije, društveni pokreti, nevladine organizacije... • Informacije teku unapred određenim i tehnički visoko propusnim kanalima, koji su postali sastavni elementi osnovne infrastrukture društva. Zato se s pravom govori o informacionim magistralama

48. PREDMET IZUČAVANJA IKS Predmet izučavanja IKS konstituiše se na dva nivoa: • Uporedno proučavanje IKS savremenih društava i IKS svetskog društva (međunarodno komuniciranje) • Teorijsko proučavanje IKS kao osobenog socijetalnog sistema, odnosno celine unutar globalnog društva.

49. Kao podsistem društva IKS sadrži samo kanale za institucionalizovano odvijanje grupnog i masovnog komuniciranja. • IKS ne obuhvata složeni univerzum spontanog interpersonalnog i međugrupnog komuniciranja. • Ali se to drugo veoma veoma lako nadovezuje na ono prvo jer se upravo tu - na nivou mikro-komunikacija –nastavlja opticaj informacija koje su stvorene u specijalizovanim institucijama IKS.

50. IKS se zasniva na unapred definisanim kanalima posrednog (medijskog) komuniciranja pa su sve informacije koje njime protiču javne. Zato PTT komunikacija ne spada u IKS. PTT jeste opšte dostupna ali nije javna.Pošiljke koje se putem pošte i telefona razmenjuju nisu javne i tiču se samo pošiljaoca i primaoca. PTT ,za razliku od medija, ne odgovara za sadržaj poruka koje prenosi jer ga ne stvara niti oblikuje već samo prenosi.