STRATEGIJSKI MENADŽMENT

1. STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO II: PROCES MENADŽMENTA GLAVA 8: VOĐENJE

2. VOĐENJE • PRISTUPI VOĐENJU • GRUPE • KOMUNICIRANJE • PREDUZETNIŠTVO

3. PRISTUPI VOĐENJU • Pojam vođstva • Pristup personalnih karakteristika vođe • Bihejvioristički pristup • Kontigentni pristup “Neki se rode veliki, neki postignu veličinu, dok se nekima veličina nametne” V. Šekspir (Dvanaesta noć)

4. PRISTUPI VOĐENJU: Pojam vođstva • Vođenje, vođstvo, vođa su fenomeni povezani sa menadžmentom • “Vođstvo je proces izdavanja direktiva i uticanja na aktivnosti članova grupe” • …upotreba formalnog (pozicija) i neformalnog (znanje, iskustvo, personalne karakteristike) autroiteta u ostvarivenju zajednjičkih ciljeva (ciljeva organizacije) • Vođenje postoji ako postoje podređeni koji slede vođu (prihvatanje autoriteta) • Vođenje podrazumeva raspodelu moći (nejednak autoritet) • Pored izdavanja direktiva i na drugi način se utiče na aktivnosti članova grupe (neformalni autoritet)

5. PRISTUPI VOĐENJU: Pristup personalnih karakteristika vođe • “Vođe se rađaju, a ne stvaraju” • Načini proučavanja ličnosti vođe: • Poređenje karakteristika ličnosti vođe sa karakteristikama ličnosti podređenih članova (...vođe su pametnije, otvorenije, samopouzdanije...?) • Poređenje karakteristika ličnosti uspešnih i neuspešnih vođa ZAKLJUČCI: • Inteligentni, inicijativni, samosvojni – daju bolje rezultate • Na uspeh utiče komplementarnost ličnih osobina vođe sa situacijom • Najvažniji faktor je sposobnost sprovođenja kontrole • Žene imaju manje šansi da postanu vođe, ali kada tu šansu dobiju odlično je koriste • Ne postoji izolovan skup karakteristika koje odvajaju uspešne od neuspešnih vođa

6. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup • “Menadžer (vođa) se može obučiti za efektivno vođstvo” • Istražuje se ponašanje vođe - ponašanje je izloženo učenju • Jedan tip ponašanja nije garancija uspeha u svim situacijama (potrebna je “evolutivna kompetentnost”- sposobnost prilagođavanja situaciji) • Proučavaju se funkcije i stilovi vođenja • Funkcije vođstva: • Funkcija rešavanja problema (poslovna funkcija) • Funkcija održavanja grupe (socijalna funkcija)

7. PRISTUPI VOĐENJU: Bihejvioristički pristup • Stilovi vođenja: • Autoritativni (baziran na kontroli) • Stil koji stimuliše diskreciju podređenih (baziran na motivaciji) • Na izbor stila vođenja utiču: • Karakteristike menadžera (obrazovanje, sistem vrednosti, iskustvo) • Karakteristike podređenih • Situcioni faktori (kultura org, specifičnosti grupe, priroda posla, vreme, sredina,..) • Prva istraživanja su stil vođenja tretirala kao “igru sa nultom sumom” • Iskustvo je pokazalo vođenje treba tretirati kao “dobijanje na više strana” (win-win)

8. Autoritet menadžera i diskrecija podredjenih

9. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup • Identifikuje: • različite faktore koji utiču na stil vođenja • koji je od ovih faktora najvažniji • stil vođenja koji će biti najefektniji za date okolnosti • Najpoznatiji modeli: • Hersey-Blanchard-ov model • Fiedler-ov model

10. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup – Hersey-Blanchard-ov model • Osnovna situaciona varijabla je starost podređenih (iskustvo, želja za rezultatima, spremnost da se prihvati odgovornost) • Vođenje je dinamično i fleksibilno (uspešan menadžer menja svoj stil vođenja u zavisnosti od starosti podređenih) Visoka Orijentacija na zaposlene Niska Niska Orijentacija na poslove Visoka Zrelost članova grupe Stari Mladi

11. Faze razvoja stila vođenja: • Ulazak podređenih u organizaciju ( orijentacija na posao) • Podređeni još uvek uče (dominantan je autoritativan stil) • Rastu sposobnosti i motivacija podređenih ( smanjuje se direktivni stil, povećava diskrecija) • Podređeni postaju svesni svojih mogućnosti (nestaje potreba za direktivnim vođstvom) Pitanje: Koliko je stvarna sloboda izbora stilova u različitim situacijma?

12. PRISTUPI VOĐENJU: Kontigentni pristup – Fiedler-ov model • Menadžeri nemaju fleksibilnost u pogledu stila vođenja • Stil vođenja određuje se prema LPC modelu (least preferred co-worker): stepen satisfakcije najmanje poželjnim kolegom • Tri situacione varijable: • Odnos između vođe i članova (dobar – loš) • Struktura poslova (strukturiran – nestrukturiran) • Moć položaja vođe (jak – slab)

13. PRISTUPI VOĐENJU: • Na osnovu situacije bira se lider sa “nepromenljivim” stilom vođenja • Na primer: jako dobar odnos ili jako loš odnos, strukturiran posao, jak položaj sugeriše izbor menadžera koji ima autoritativni stil vođenja ili • Dobar odnos, nestrukturiran posao, slab položaj sugeriše izbor menadžera koji ima stil vođenja koji stimuliše diskreciju podređenih • Savremena teorija vođenja • Teorija transformacionog (ili harizmatskog) vođe • Teorija samovođenja (negira vođstvo)

14. GRUPE • Značaj grupe • Karakteristike grupe • Vrste grupa • Grupno odlučivanje

15. GRUPE: Značaj • Grupe sastavni deo organizacije • Menadžer mora da zna kako da ih koristi (tri zadatka): • Da odredi kada i kako najefektnije koristi grupu kako bi se ostvarili ciljevi organizacije • Da upravlja grupom tako da maksimalno koristi njene mogućnosti • Da minimizira njenje slabosti

16. GRUPE: Karakteristike • Vođa (formalni, neformalni) • Norme ponašanja • Formiraju se vremenom • Kohezija (ili solidarnost) • Indikator uticaja grupe na članove • Utiče na efektivnost grupe • Na efektivnost grupe utiču: • Međuzavisnost poslova (stepen saradnje između članova grupe) • Potencijal grupe (verovanje u zajednički potencijal) • Međuzavisnost rezultata (stepen u kome rezultati rada grupe zavise od njenih članova)

17. GRUPE: Vrste • Komandne grupe • Komiteti, komisije i izvršne grupe • Neformalne grupe

18. GRUPE: Vrste • Komandne grupe čine menadžeri i podređeni članovi • Stalna i formalna grupa • Menadžeri • zajedno sa podređenima pripadaju jednoj komandnoj grupi i • istovremeno pripadaju komandnoj grupi sastavljenoj od menadžera na istom nivou sa menadžerom na višem nivou

19. GRUPE: Vrste • Stalni komiteti (standing committees) • Kontinuelno deliju kako bi rešavali problem zbog koga su formirani • Na primer, komitet za likvidnost, kvalitet, nove proizvode • Daju preporuke i donose odgovarajuće odluke • Komisije (commissions) • Sačinjeni od pojedinaca koji su izabrani ili delegirani iz organizacionih jedinica • Učestvuju u donošenju odluka povodom nekog problema • Privremene formalne grupe: • Izvršni timovi (task forces) • Projektni timovi (project teams) • Članstvo po osnovu stručnosti • Daju preporuke, primenjuju odluke, članovi deluju u svojim jedinicama

20. GRUPE: Vrste • Neformalne grupe • Razvijaju se nezavisno od formalne organizacione strukture • Funkcije: • Utvrđuju norme ponašanja i sistem vrednosti • Članovima daju osećaj pripadanja, potvrde i sigurnosti • Članovima pružaju mogućnosti komuniciranja • Pomažu u rešavanju problema (?)

21. GRUPE: Grupno odlučivanje • Prednosti: • Veći broj pristupa rešenju problema • Veći fond znanja • Veća verovatnoća primene usvojenog rešenja • Donošenje rizičnih odluka • Slabosti: • Sporost • Uticaj neformalnog lidera • Specifično gledanje na problem nekih članova (rešenost da se “pobedi u debati”