VODA I VLAŽNOST VEŽBA 4

1. VODA I VLAŽNOST VEŽBA 4

2. KRUŽENJE VODE U BIOSFERI Ona je prisutna u vazduhu i zemljištu i čini veća ili manja vodena prostranstva.Voda, kao i svi ostali elementi u biosferi, neprestano kruži.

3. Raspodela vode na zemlji Voda prekriva ¾ ili 70,8 % površine Zemlje

4. Klimatske oblasti Vlažne (humidne) oblasti Godišnja količina padavina prevazilazi godišnji gubitak vode isparavanjem Ekstremno vlažne (perhumidne) oblasti Količina padavina je dva puta viša u odnosu na količinu vode koju gube isparavanjem Ekstremno suve (peraridne) oblasti Dva puta veće isparavanje vode u odnosu na vodu koja se izlučuje u obliku padavina. Suve (aridne) oblasti Godišnji gubici vode isparavanjem nadmašuju ukupnu količinu padavina

5. Značaj vode za živi svet Voda je neophodna za održavanje strukturnog jedinstva ćelija Gradivna (formativna) uloga 50-98% mase ćelije (protoplazma) (sočni plodovi 85-95%, listovi biljaka80-90%, kseromorfni 50-60% i korenovi 70-95%; zrela semena 10-15%)

6. U ćelijama voda se uglavnom ne nalazi u slobodnoj formi, nego se vezuje sa makromolekulima citoplazme, prvenstveno sa belančevinama, i gradi složene strukture, takozvane hidrofilne koloide Turgorunutarćelijski pritisak – pritisak sadržaja ćelije na ćelijski zid - Tečni sadržaj vakuole, kao i rezervni produkti metabolizma koji se u njoj nakupljaju, šećeri, aminokiseline i drugo, doprinose održavanju visokog sadržaja osmotskog potencijala, odnosno održavanju visokog turgora u ćeliji - Obezbeđuje očuvanje oblika, čvrstine i funkcije ćelija i tkiva

7. Fiziološki značaj vode od stepena zasićenja ćelija vodom zavisi enzimatska regulacija ukupnog unutarćelijskog metabolizma. U procesu fotosinteze voda je osnovnidavalac vodonika i rastvarač atmosferskog CO2.

8. Transportna uloga vode Transport organskih i neorganskih materija

9. TRANSPIRACIJA Transpiracija je gubljenje vode uviduvodene pare izbiljnihorganizama To je delimično kontrolisan proces kojiomogućava: - tokvodekrozorganizam - hlađenjeorganizma - izlučivanje (nekihkrajnjih produkatametabolizma, soli itd.)

10. Biljke od ukupne primljene vode apsorbovane korenom, za sintezu organske materije koriste svega 0,5 %, a ostatak odaju transpiracijom. Transpiracioni koeficijent pokazuje koliko vode iz biljke ispari dok ona sintetiše 1g suve materije, a intenzitet transpiracije koliko se grama suve materije proizvede po 1kg transpirisane vode ili količina transpiracione vode koju biljka otpusti sa jedinice lisne površine u jedinici vremena [gH2O/dm2h]

11. Postoje tri osnovna tipa transpiracije: • kutikularna- odigrava se sa površine cele biljke, molekuli vode prolaze krozkutikulu, • lenticelarna - odigrava se kroz otvore na stablu koji se nazivaju lenticele, • stomaterna - kontrolisano odavanje vode kroz stome. Stomin aparat Ćelije zatvaračice su pasuljastog oblika, imaju hloroplaste, bogate su skrobom, i imaju specijalno građene zidove: unutrašnji su deblji, spoljašnji tanji. Između njih se nalazi otvor, takozvana stomina duplja koja je u vezi sa unutrašnjim tkivima listova Ćelije pomoćnice su uglavnom magacini kalijumovih jona i pokreću stome. Mehanizam otvaranja stoma uslovljen je faktorima spoljašnje sredine (intenzitetom svetlosti, temperaturom, relativnom vlažnošću vazduha, jačinom vetra na staništu...)

12. Ekološki značaj vode Voda ima i ogroman ekološki značaj, jer utiče na pojavu raznovrsnih adaptivnih formi organizama u odnosu na ovodnjenost staništa. Pošto je neravnomerno raspoređena, voda ima suštinsku ulogu i u određivanju rasporeda organizama na Zemlji, odnosno, ima distributivnu ulogu. Voda odnosno vlažnost ima ključnu ulogu u formiranju rasporeda i izgledavegetacijskog pokrivača različitih oblasti na kopnu. • Takođe, ona utiče i na biodiverzitet: • povoljni termički i uslovi vlažnosti na staništu preduslov su većeg biodiverziteta • tako je u pustinjama (suve, tople ili hladne), liticama…relativno mali biodiverzitet • dok se kanjoni, tropske kišne šume, vodena prostranstva, bare (ptice, ribe, vodene biljke) karakterišu izuzetno velikim biodiverzitetom

13. Vodni režim staništa Vodni režim staništaobuhvata procese primanja, prometa, iskorišćavanja i odavanja vode iz zemljišta i vazduha na nekom mestu na Zemlji.  Zemljište predstavlja sredinu iz koje biljka prima vodu uzavisnosti od stepena njegove vlažnosti, dok od vlažnosti vazduha zavisi obim i karaktertranspiracije biljaka, odnosno količina vode koju biljka odaje u okolnu atmosferu. • Vodauzemljište dospeva padavinama (kiša, sneg), ispunjava šupljine, kanale, i zemljišne kapilare i prelazi u dublje slojeve, zavisno od nagiba terena, razvijenosti zemljišta, tipa i gustine vegetacije. • zatim otiče ili isparava iz njega (evaporacija) ili • se iskorišćava od strane živih organizama (mikroorganizmi, biljke, zivotinje)

14. Voda koja se izluči na zemlju u vidu padavina, može biti dostupna i nedostupnaza korenov sistem biljaka. Dostupna voda se javlja u obliku gravitacijske i kapilarne, a nedostupna voda u obliku opnene i higroskopne.

15. U zemljištu je voda vezana različitim silama (površinske, hidrostatičke i gravitacione sile, kaoi osmotski potencijal zemljišnog rastvora),tako da korenovi biljaka moraju da savladaju većiili manji otpor prilikom njenog usvajanja. Gravitaciona vodaispunjava veće šupljine u zemljištu i relativno brzo ponire u dublje slojevezemljišta pod uticajem zemljine sile gravitacije zbog čega je relativno kratko vreme dostupnabiljkama. Kapilarna voda ispunjava manje šupljine u zemljištu ikapilarnim silama se održava u tim prostorima. Ona predstavlja za biljku najvažniji deo vodeu zemljištu obzirom da se u njemu zadržava daleko duže u odnosu na gravitacionu vodu. Količina vode koja je prisutna u svim kapilarima zemljišta, u momentu njegovog potpunogzasićenja vodom, a nakon oticanja gravitacione vode, predstavlja poljski ili kapilarnikapacitet zemljišta.

16. Stepen granuliranosti podloge uslovljava brzinu oticanja vode u dublje slojeve Krupno granulirana podloga brzo propušta vodu u dublje slojeve, za razliku od sitno granulirane. Stepen razvijenosti zemljišta povoljno utiče na zadržavanje vode Poniranje vode kroz glinu (najsitnije čestice) (A), ilovaču (B) i pesak (C) (najkrupnije čestice)

17. Za biljke je najznačajnija kapilarna voda i to od vrednosti kapilarnog kapaciteta do koeficijenta uvenjavanja, tj. momenta kada je u zemljištu ostala samonedostupna vlaga pri kojoj dolazi do uvenjavanja biljke. Kapilarna voda može da se kreće usvim pravcima, od mesta veće ka mestu manje vlažnosti, što je u zoni korenovog sistemanaročito značajno. Dostupna voda za biljku je količina koja se nalazi između maksimalne visine kapilarnog kapaciteta i koeficijenta uvenjavanja. Na dijagramu se uočava razlika u dostupnoj vodi u peskovitom i glinovitom zemljištu na osnovuoblika krive međusobne zavisnosti vodnog potencijala i ukupne količine vode u zemljištu

18. Biljkama nedostupna voda je vezana za čestice zemljišta kao opnena, higroskopna ihemijski vezana voda. Oko svake zemljišne čestice, voda prijanja u obliku veoma tankog sloja koji čini tzv. opnenu vodu. Ponekad je i izvestan deo opnene vode biljci dostupan, štoprvenstveno zavisi od tenzije ili snage kojom je voda držana od strane zemljišnih čestica.

19. Određivanje vlažnosti zemljišta Jedan od najjednostavnijih načina za merenje vode u zemljištu je određivanje njenog gravimetrijskog(masenog) sadržaja. Iz zemljišnog profila se uzimaju sukcesivno uzorci zemljišta po slojevima, do dubine koja nas interesuje. Uzorak zemljšta se izmeri, a zatim suši na temperaturi od 110oC do konstantne mase (24 časa). Procentualni gravimetrijski sadržaj vode se izračunava: gde je:  = procentualni gravimetrijski (maseni) sadržaj vode u zemljištu p1 = masa praznog suda p2 = masa suda sa uzorkom pre sušenja p3 = masa suda sa uzorkom posle sušenja p2 - p3 = masa isparene vlage p3 - p1 = masa suvog uzorka

20. Određivanje kapilarnog kapaciteta zemljišta Za analizu poljskog (kapilarnog) kapaciteta zemljišta koriste se uzorci od oko 5.0 gr vazdušno isušenog zemljišta. U levak sa navlaženim filter papirom se stavi zemljište, a zatim se polako dodaje voda sve do pojave prve kapi kada zemljište dostize maksimalnu zasićenost vodom. Poljski kapacitet zemljišta izračunat je kao razlika u masi zemljišta zasićenog vodom i suvog zemljišta.

21. Vodena para predstavlja jedan od konstitutivnih elemenata atmosfere. U vazduhu uvekpostoji izvesna količina vodene pare, a njena količina zavisi pre svega od temperature. Topao vazduh može da primi veću količinu vodene pare od hladnog. Priopadanju temperature vazduh u jednom trenutku nije više u stanju da primljenu vodu zadrži u obliku vodene pare, pa se tada njen višak izlučuje u vidu vodenih taloga (kiša, magla, rosa,sneg, grad). Vlažnost vazduha - određena količinom vodene pare koja je dospela u vazduh procesom isparavanja (isparavanjem ili evaporacijom sapovršine okeana, mora, jezera, reka,stena, zemljišta i transpiracijomsa nadzemnihpovršina biljnih organa)

22. Za procenu stepena vlažnosti vazduha mogu poslužiti tri vrste vrednosti: • - apsolutna vlažnost, • relativna vlažnost i • deficit vlažnosti. APSOLUTNA VLAŽNOST (e) - predstavlja konkretnu količinu vodene pare u datom prostoru, u datom trenutku, pri pritisku od 760 mm Hg i određenoj temperaturi. Izražava se ugramimavodene pare na m3 vazduha [g / m3] RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA (e1) predstavlja odnos između apsolutne vlažnosti (e) i one količinevodene pare koja je potrebna da se dati vazdušni prostor zasiti vodenom parom pri istompritisku i temperaturi (E) i izražava se u procentima[%] DEFICIT VLAŽNOSTI (D): predstavlja razliku između maksimalne količine vodene pare kojuvazduh može da primi na datoj temperaturi (E) i one količine vodene pare koja se trenutnonalazi u vazduhu. Izražava u gramima vodene pare na 1 m3 vazduha, [g / m3]D = E - e

23. Merenje vlažnosti vazduha Za merenje vlažnosti vazduha postoji nekoliko različitih instrumenata, kod kojih postoje malaodstupanja, ali se merenja zasnivaju na dva osnovna principa: direktno očitavanje relativne vlažnostina instrumentima gde je merni elemenat dlaka ili životinjska opna i indirektno izračunavanje relativnevlažnosti vazduha na osnovu razlike u temperaturi između vlažnog i suvog psihrometarskogtermometra, a pomoću psihrometarskih tablica. φ - relativna vlažnost vazduha (%) ts - temperatura suvog termometra (0C) tm - temperatura mokrog termometra (0C) ur - ravnotežna vlažnost (%)

24. Instrumenti koji direktno i neposredno mere vlažnost vazduha nazivaju se higrometri, odnosnohigrografi (aparati za neprekidno registrovanje tj. beleženje relativne vlažnosti vazduha). Mernielement je snop preparovanih vlasi ljudske kose. Princip rada ovog instrumenta zasniva se nasposobnosti ljudske dlake (pogotovo plave vlasi) da apsorbuje vlagu i da se izdužuje, ili da se suši iskraćuje i na ovaj način reaguje brzo čak i na male promene vlažnosti vazduha. Snop dlaka pričvršćenje za zavrtanj kojim se vrši regulisanje samog higrometra, a drugimkrajem je vezan za blok na kome se nalazi mali teg koji drži snop dlaka u zategnutom stanju. Na ovom kraju poluge je i kazaljka koja na higrometarskoj skali neposredno pokazuje procenat vlažnosti okolnog vazduha. Higrometar

25. Umesto dlake merni element može da bude i životinjska opnakoja ima ista svojstva skupljanja i širenja prema stepenu vlažnosti sredineu kojoj se nalazi. Najčešće se koristi kombinovani aparat koji beleži i temperaturu i vlažnost vazduha - termohigrograf i naosnovu njegovog registrovanja dobijamo higrogram. Kako je dlaka osetljiva i ograničenog vekatrajanja, tako je treba menjati i doterivati aparate. Na mikroklimatskim stanicama obično se postavljajedan na + 50 cm, ili jedan na +10 cm, a drugi na 1 m visine. Termohigrograf

26. Psihrometri su druga vrsta mernih instrumenata za merenje relativne vlažnosti vazduha. Sastoje se odpara običnih živinih termometara, pri čemu je rezervoar jednog obavijen vlažnom muslinskomkrpicom koja se kvasi neposredno pre upotrebe psihrometra. Ovaj termometar se naziva "vlažni", adrugi je prema tome "suvi" termometar. Sa nakvašene krpice termometra vršiće se stalno isparavanjevode, za koje se troši izvesna količina energije, pa će ovaj termometar uvek pokazivati nižutemperaturu od suvog koji pokazuje stvarnu temperaturu okolnog vazduha. Što je niža relativnavlažnost vazduha to će vlaga sa krpice lakše isparavati, više energije će se trošiti i vlažni termometarće pokazivati nižu temperaturu.Temperaturna razlika ova dva termometra obrnuto je srazmernarelativnoj vlažnosti vazduha, tj. što je veća razlika između suvog i vlažnog termometra manja jerelativna vlažnost vazduha i obrnuto. Kada je relativna vlažnost vazduha 100 % oba termometrapokazuju iste vrednosti. Ovako proporcionalno govorimo o relativnoj vlažnosti vazduha, ali senjena prava vrednost izračunava pomoću psihrometarskih tablica.

27. U terenskim merenjima koriste se dva osnovna tipa psihrometara: • stacionarnim psihrometrom po Augustu, koji je nepomičan i potkradaju mu se greške. Ukolikonema vetra, isparavanjem vlage sa krpice ubrzo dolazi do zasićenja vazduha vodenom parom. • b) aspiracioni psihrometar po Asmanu koji se sastoji od dva termometra smeštena u metalne cevi,zaštićene od pregrevanja, a ravnomerno strujanje vazduha oko termometara obezbeđujeravnomerno isparavanje sa muslinske krpice i na taj način dobijanje verodostojnih podataka.

28. Vodni balans Celokupan promet vode kroz biljku regulisan je njenim primanjem iz podloge (apsorpcija preko korenovog sistema), sprovođenjemkrozbiljkui odavanjem u okolnu atmosferu putem transpiracije iz nadzemnih delova (najčešće listova). Ukupan odnos između apsorbovane i rashodovane vode označava se kao vodni balans. U slučajevima kada transpiracija vode premaši njenu apsorpciju iz podloge, dolazi do vodnog deficita. Kada dođe do vodnog deficita, stome se zatvaraju i transpiracija se smanjuje na najmanju moguću meru kako ne bi došlo do sušenja biljnih tkiva.

29. Ekološke grupe biljaka u odnosu na vodni režim staništa

30. Poikilohidrične biljke Mahovine iz roda Tortula u stanju anabioze i nakon reviviscencije Poikilohidrične biljke se odlikuju promenljivom vlažnošću biljnog tela. Ove biljke uzimajuvodu čitavom površinom svoga tela, kapilarnim silama i bubrenjem u vlažnoj atmosferi. Sa smanjenjem vlažnosti u vazduhu ove biljke smanjuju metaboličku aktivnost i prelaze ustanje mirovanja ili anabioze (anhidrobioze). Ove biljke mogu da podnesu kompletnoisušivanje (dehidrataciju). Sa povećanjem vlažnosti, ove biljke se fiziološki obnavljaju, a tapojava je poznata pod nazivom reviviscencija.

31. Paprat Asplenium ceterach u stanju anabioze i nakon reviviscencije U stanju anabioze poikilohidrične biljke mogu da ostanu duže vreme (više meseci do višegodina), i da prežive uslove ekstremne suše i izuzetno visokih temperatura. Zahvaljujući toj sposobnosti one su bile i među prvim biljkama, pionirskim osvajačimatakvih prostora na kopnu koji su se odlikovali izraženim, dužim ili kraćim, periodima suše.

32. Razlikuju se dve velike ekološke grupe biljaka u odnosu na tip staništa koje naseljavaju: • vodene (akvatične, hidrofite) i • - kopnene(suvozemne, terestrične). • Vodenasredinapružaodređenuprednost u odnosunavazdušnu,aliima i ograničenja sakojima se biljkenakopnune suočavaju • Prednosti • voda i gasovi se mogu apsorbovati čitavom površinom tela • nema opasnosti od isparavanja • Ograničenja • nedostatak kiseonika • mala količina mineralnih supstanci • smanjen intenzitet i promenjen kvalitet svetlosti • kretanja vodene mase (talasi i struje)

33. Ekološki tipovi biljaka u odnosu na prilagođenost različitim uslovima ovodnjenosti staništa 1. HIDROFITE • Submerzne • Flotantne • Emerzne 2. HIGROFITE • Šumske higrofite • Higrofite otvorenih vlažnih staništa 3. MEZOFITE • Tipične mezofite • Higromezofite • Kseromezofite • Defanzivne kserofite • Kserofite koje tokom sušnog perioda redukuju transpiracionu površinu • Hemikserofite • Ofanzivne kserofite 4. KSEROFITE

34. HIDROFITE • Osnovne morfološke odlike vodenih biljaka • Površina listova povećana i zapremina smanjena (lisna ploča različito podeljena na peraste, končaste, trakaste režnjeve) • Tanki i prozračni listovi dobro su prilagođeni uslovima slabe osvetljenosti i adekvatno se snabdevaju gasovima rastvorenim u vodi (kiseonik) • na listovima submerznih biljaka (potpuno potopljene u vodi) nema stoma, dok se one kod flotantnih (plivajućih) nalaze na licu lista, prema vazdušnoj sredini • redukcija korenovog sistema • slabo razvijeno mehaničko (potporno) tkivo • slabo razvijeno i provodno tkivo • prisustvo krupnih vazdušnih šupljina – intercelulara u tkivima listova, stabla i korena (očuvanje rezervi kiseonika)

35. A) Submerzne hidrofite- neukorenjene (plivajuće)- ukorenjene Aldrovanda vesiculosa Slobodno lebdi u vodi Vallisneria spiralis Vezana korenom ili rizomom za supstrat na dnu vodenog basena

36. B) Flotantne hidrofite • Listovi na površini vode • cvetovi izdignuti iznad vode • Ukorenjene • Neukorenjene Salvinia natans Bez korenovog sistema Potamogeton gramineus Pružaju korenove do dna vodenog basena ; dugačko trakasto stablo od koga polaze flotantni listovi sa dugačkom lisnom drškom

37. C) Emerzne hidrofite • - Rastu u plitkim vodama ili priobalnim delovima vodenih basena • Gornji deo stabla zajedno sa listovima i cvetovima je uvek iznad vode Typha latifolia (rogoz) Butomus umbellatus

38. HIGROFITE • Suvozemne biljke prilagođene velikoj vlažnosti staništa • Prelazna grupa između hidrofita i mezofita • listovi krupni, tanki i nežni, sa krupnim stomama • Stome isturene i iznad površine epidermisa listova • korenovi plitki, slabo razvijeni, nerazgranati • transpiracija otežana u uslovima velike vlažnosti vazduha (u takvim uslovima protok vode kroz biljku omogućen njenim izlučivanjem u tečnom stanju, putem gutacije) • listovi, korenovi, stablo prožeti sistemom intercelulara, tako da se vazduh iz atmosfere može sprovesti od listova preko stabla do korenova spec. vazdušnim parenhimskim tkivom ili aerenhimom

39. B) HIGROFITE OTVORENIH VLAŽNIH STANIŠTA - naseljavaju lokalitete sa veoma vlažnim zemljištem koja se nalaze u priobalju rečnih tokova i vodenih basena ili u depresijama sa visokim nivoom podzemnih voda. • ŠUMSKE HIGROFITE • žive u prizemnim spratovima tamnih, gustih i vlažnih šumskih zajednica u kojima je prizemni sloj vazduha zasićen vodenom parom • ovakva mesta su slabo osvetljena – biljke senke Chelidonium majus Gratiola officinalis

40. MEZOFITE • Heterogena i široka ekološka grupa biljaka, koja ima prelazni karakter između kserofita i higrofita • Suvozemne biljke prilagođene uslovima umereno vlažnih staništa • umereno krupni listovi • Stome sitnije i brojnije u odnosu na higrofite, na donjoj strani listova • korenovi manje lil više razgranati • Mehaničko i provodno tkivo dobro razvijeni u odnosu na higrofite, ali slabije u odnosu na kserofite

41. A) Tipične mezofite prilagođene staništima sa umerenom vlažnošću, temperaturom i svetlošću. B) Higromezofite prilagođene uslovima nešto vlažnijih staništa C) Kseromezofite prilagođene uslovima nešto suvljih staništa Trifolium pratense Alopecurus pratensis Fragaria vesca

42. KSEROFITE • Biljke povremeno ili stalno sušnih staništa • Korenov sistem raznovrstan u odnosu na uslove staništa u aridnim područjima (dubinsko prodiranje, horizontalno pružanje i razgranatost) • provodno tkivo dobro razvijeno • na listovima veliki broj sitnih stoma kroz koje se odvija intenzivna transpiracija • listovi sitni, deblji sa zaštitnim tvorevinama (kutikula, dlakavi omotač, voštane naslage) • Kserofite u užem smislusubiljkesušnihstaništa(fizička suša) kojesukrajnjeefikasnoiekonomičnoprilagođeneopstanku u uslovimanedostatkavode • Kseroftama u širemsmislupripadajubiljkeizloženefiziološkojsuši (voda je prisutna u podlozi, ali je nedostupnaizrazličitihrazloga)

43. Podela kserofita Efemerne A)Defanzivne kserofite Poikilohidrične B) Kserofite koje tokom sušnog perioda redukuju transpiracionu površinu C) Hemikserofite Večnozelene sklerofite Sklerofite D) Ofanzivne kserofite Listopadne sklerofite Sukulentne sklerofite Stipakserofite Psihrofite i kriofite Afilne kserofite

44. A) Defanzivne kserofite Kserofitekojepripadajuovojgrupinemajunikakvihposebnih, nistrukturnih, nifiziološkihprilagođenostikoje bi imomogućiledaizdržesušni period u aktivnomstanju. One, u suštini, izbegavajusušunarazličitenačine. Zbog toga se moguoznačitikaoarido-pasivnekserofite.

45. Efemerne kserofite • Naseljavaju staništa na kojima u kraćem periodu godine postoji relativno povoljna vlažnost. One se brzo razvijaju upravo u tom periodu, i za vrlo kratko vreme, pre nego što počnu suše, završavaju svoj životni ciklus. • Efemernekserofitezavršavajusvojciklusrazvićatokomvlažnogperiodanastaništu • 2)Poikilohidrične kserofite • Odlikuju se promenljivom vlažnošću svog tela • sušni period godine preživljavaju ispuštajući vodu iz svojih ćelija i prelazeći u potpuno neaktivno stanje anabioze • sa povećanjem vlažnosti brzo se oporavljaju Ramonda nathalie Lepidium perfoliatum

46. B) Kserofite koje tokom sušnog perioda redukuju transpiracionu površinu Zbacivanjem lišća na početku sušnog perioda, ove biljke onemogućavaju veće gubitke vode i usporavaju svoj metabolizam. Adansonia digitata (baobab)

47. C) Hemikserofite Jedna od njihovih odlika su mekani i relativno nežni listovi što predstavlja karakter mezofitih biljaka. Ovakva građa nadzemnih organa moguća je zbog prisustva veoma dubokog korenovog sistema koji dopire do podzemnih voda. Zahvaljujući ovakvom korenu hemikserofite ne oskudevaju u vodi i mogu jako da transpirišu, čak i u uslovima veoma visokih temperatura i nedostatka vlage u vazduhu. Pistacia terebinthus

48. D) Ofanzivne kserofite Kserofite koje se svojim anatomskim, morfološkim i fiziološkim adaptacijama aktivno bore protiv suše i visokih temperatura tokom čitavog sušnog perioda 1. Sklerofite(kserofitesakseromorfnom građom) a) večnozelenekserofite b) listopadnekserofite c) stipakserofite d) afilnekserofite 2. Sukulente a) stablovesukulente b) lisnatesukulente 3. Psihrofite i kriofite

49. 1. Sklerofite • dobro razvijen korenov sistem, • povećana zapremina listova u odnosu na površinu (listovi su sitni i debeli), • listovi su čvrsti i tvrdi (imaju dobro razvijeno mehaničko, sklerenhimsko tkivo), • dobro razvijene periferijske zaštite (debela kutikula, lignifikovani zidovi epidermalnih ćelija, gusti dlakavi omotač), • stome sitne i mnogobrojne, ispod nivoa epidermisa, • epidermis je ponekad višeslojan, • ćelije svih tkiva lista su sitne, debelih zidova i gusto zbijene (nema intercelulara), • palisadno tkivo je jače izraženo od sunđerastog, u nekim slučajevima se nalazi sa obe strane lista (izolateralni listovi), a kod nekih vrsta je u mezofilu razvijeno samo palisadno tkivo, • dobro razvijeno provodno tkivo (izražena nervatura) • dobro razvijeno mehaničko tkivo

50. 1.1. Večnozelene sklerofite Lišće im traje više sezona i zeleno je i tokom hladnog perioda. Biljke karakteristične za oblast Mediterana i tropskih savana. Nerium oleander