Ostali konsenzualni kontrakti

1. Ostali konsenzualni kontrakti Locatio conductio, societas, mandatum

2. Locatio conductio • Locare – staviti na raspolaganje • Conducere – odvesti

3. Locatio conductio rei • D.19.2.25.1 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale): • Qui fundum fruendum vel habitationem alicui locavit.... • (Ko zemljište radi obrade ili kuću u svrhu stanovanja da u zakup (najam)... • D.19.2.19.1 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum): • Si quis dolia ... locaverit....” • (Ako neko da u najam burad za vino ....)

4. Locatio conductio operarum • Pauli Sent. 2.18.1: • Homo liber, qui statum suum in potestate habet, et peiorare eum et meliorem facere potest: atque ideo operas suas diurnas nocturnasque locat. • (Slobodan čovek koji je sam sebi gospodar može svoj položaj i pogoršati i poboljšati, pa prema tome može iznajmiti svoju radnu snagu i po danu i po noći.)

5. Locatio conductio operis faciendi • D.19.2.59 (IAVOLENUS libro quinto Labeonis posteriorum): • Marcius domum faciendam a Flacco conduxerat: • (Marcije je ugovorio da će sazidati kuću Flaku:) • D.19.2.25.7 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale): • Qui columnam transportandam conduxit.... • (Ako je neko ugovorio da će prevesti stub...)

6. Zadaci: • Navedi koji bi tip locatio conductio (prema pandektističkoj odnosno modernoj terminologiji) bili sledeći pravni poslovi: • Petar je ugovorio s Markom da će mu dati svoga roba Stiha da mu ovaj pomogne u berbi grožđa uz naknadu. • Petar je ugovorio s Markom da ga on podučava u sviranju harfe uz naknadu. • Petar je ugovorio s Markom da njegovog sina nauči obućarskom zanatu. • Petar je ugovorio s Markom da će on, Petar, po Markovim instrukcijama kopati kanal pored njegove kuće.

7. ZOO: • Zakup • Član 567 (Pojam) • (1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. • (2) Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno. • Ugovor o delu • Član 600 (Pojam) • Ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. • Zakon o radu: • Ugovor o radu • Član 30. • 1.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. • 2. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. • 3. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

8. Locatio conductio i emptio venditio • D.19.2.2.pr. (GAIUS libro secundo rerum cottidianarum): • Locatio et conductio proxima est emptioni et venditioni isdemque iuris regulis constitit: nam ut emptio et venditio ita contrahitur, si de pretio convenerit, sic et locatio et conductio contrahi intellegitur, si de merecede convenerit. • (Locatio i conductio najbliži je kupovini i prodaji i podvrgnut je istim pravnim pravilima. Naime kao što se kupovina i prodaja zaključuju tako što se postiže saglasnost o ceni, tako se isto smatra da je zaključen locatio i conductio kada je postignut sporazum o zakupnini.)

9. D.19.2.22.3 (PAULUS trigesimo quarto ad edictum): • Quemadmodum in emendo et vendendo naturaliter concessum est quod pluris sit minoris emere, quod minoris sit pluris vendere et ita invicem se circumscribere, ita in locationibus quoque et conductionibus iuris est: • Kao što je pri kupovini i prodaji prirodno dopušteno da se ono što više vredi kupuje za manju cenu, a što manje vredi prodaje za veću, te da se tako (u pregovaranju) izbegava istina, tako se isto pravo primenjuje i kada se nešto daje u zakup (najam) ili uzima u zakup. • D.19.2.23 (HERMOGENIANUS libro secundo iuris epitomarum): • I zato se posle zaključenja ugovora o zakupu ne može tražiti njegov poništaj iz razloga što je ugovorena zakupnina mala, izuzev ako bi se moglo dokazati da je suprotna strana postupala dolozno. • D.19.2.46 (ULPIANUS libro sexagesimo nono ad edictum): • Ako neko uzme u zakup (iznajmi) za jedan novčić, zakup je ništav jer podseća na poklon.

10. Gaius, Institutiones, 3.142-147: • Za nastanak locatio conductio važe slična pravila (kao kod emptio venditio); sve dok nije određena naknada smatra se da nije zaključen ugovor o zakupu odnosno ugovor o delu odnosno najmu radne snage 143. Otuda, postavlja se pitanje da li je zaključen locatio conductio kada je prepušteno drugom da proceni naknadu, npr. da Ticije odredi kolika će ova biti. Prema tome, ako dam suknaru (fulonu) odeću da je očisti i uredi ili krojaču da je okrpi bez ikakve određene naknade, koja treba naknadno između nas da se utvrdi, postavlja se pitanje da li je zaključen ugovor o delu. 144. Takođe nije izvesno da li postoji ugovor o zakupu ako tebi dam stvar da je upotrebljavaš, a za uzvrat dobijem od tebe drugu stvar na upotrebu. 145. Kupovina i prodaja i locatio conductio imaju toliko sličnosti, da se u nekim slučajevima može postaviti pitanje da li je reč o kupoprodaji ili o zakupu. Takav će biti slučaj ako je neka stvar data u večiti zakup što se dašava sa gradskim zemljištem koje se daje pod uslovom da ne postoji pravo njegovog oduzimanja niti od zakupca niti od njegovih naslednika dokle god bude plaćena zakupnina (vectigal). Ipak, ovo će pre biti zakup (nego prodaja).

11. 146. Takođe, pitanje je da li je zaključena kupoprodaja ili zakup ako ti dam gladijatore pod uslovom da ćeš mi za svakog koji čitav iz arene izađe dati za trud dvadeset denara, a za svakog onog koji bude ubijen ili osakaćen hiljadu denara. Oni koji su čitavi vraćeni pre se mogu smatrati da su dati u zakup, a da su prodati oni koji su ubijeni ili osakaćeni. Ishod zavisi od slučaja, jer su i kupoprodaja i zakup zaključeni pod uslovom. A sada više nema sumnje da se nešto može prodati ili zakupiti pod uslovom. 147. Isto tako je neizvesno da li je kupoprodaja ili ugovor o delu zaključen ako sam sa zlatarom ugovorio da od svog zlata napravi prstenje određene težine i oblika i za to primi npr. dvesta denara. Kasije kaže da se ovde materijal prodaje, a da je rad predmet ugovora o delu, ali većina autora smatra da je zaključena kupoprodaja. Ali, ako sam dao svoje zlato, a ugovorimo nagradu za njegov rad, sklopljen je ugovor o delu.

12. Zadaci: • Zlatar Gaj ugovorio je s Markom da će mu napraviti zlatan prsten za 200 denara. • U najezdi razbojnika pljačkaša opljačkana je Gajeva radnja. • a) Koja pravna pravila važe u slučaju da je ugovoreno da Gaj napravi prsten od svog zlata? • b) Koja pravna pravila važe u slučaju da je Gaj pravio presten od zlata koje mu je dao Marko? • Primenjujući analogiju s ugovorom o kupovini i prodaji odgovori da li je nastao valjan ugovor locatio conductio u sledećim slučajevima uz odgovarajuće obrazloženje: • a) Gaj i Marko sporazumeli su se da će Gaj uzeti u zakup Markov vinograd, a visinu zakupnine odrediće Ticije. • b) Gaj i Marko sporazumeli su se da će Gaj uzeti u zakup vinograd od Marka i da će platiti zakupninu onoliko koliko bude želeo. • c) Gaj je prihvatio da Marku plati zakupninu za vinograd dvostruko veću od realne. • d) Marko je prihvatio da Gaj plaća zakupninu u visini jednog novčića.

13. ZOO: • Ugovor o delu • Član 601 (Odnos sa ugovorom o prodaji) • (1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji. • (2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naručilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari. • (3) U svakom slučaju ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarači imali u vidu naročito poslenikov rad.

14. Locatio -conductio rei • najam robova i stoke • D.19.2.60.7 (LABEO posteriorum libro quinto a Iavoleno epitomatorum): • Servum meum mulionem conduxisti: neglegentia eius mulus tuus perit. Si ipse se locasset, ex peculio dumtaxat et in rem versum damnum tibi praestaturum dico: sin autem ipse eum locassem, non ultra me tibi praestaturum, quam dolum malum et culpam meam abesse: quod si sine definitione personae mulionem a me conduxisti et ego eum tibi dedissem, cuius neglegentia iumentum perierit, illam quoque culpam me tibi praestaturum aio, quod eum elegissem, qui eiusmodi damno te adficeret. • Ti si uzeo u najam moga roba goniča mazgi. Zbog njegove nemarnosti uginula je tvoja mazga. Ako je on, sam sebe iznajmio (tj. zaključio ugovor o najmu) kažem da ću ja biti odgovoran tebi za štetu do visine pekulijuma ili do iznosa do kojeg sam imao koristi od posla. Ali ako sam ga ja iznajmio, ja neću biti odgovoran prema tebi ukoliko nije bilo mog dolusa ili nepažnje (culpa). Ako si iznajmio goniča mazgi ne precizirajući određenu osobu, a ja sam ti dao čoveka zbog čije je nemarnosti mazga uginula, smatram da ću ja biti odgovoran tebi za krivicu, jer sam izabrao onoga koji ti je prouzrokovao štetu.

15. Najam robova i stoke D.19.2.30.2 (ALFENUS libro tertio digestorum a Paulo epitomarum): • Čovek je dao u najam mazge da nose određeni maksimum tereta. Kako je konduktor povredio mazge pretovarivši ih, lokator je pitao za tužbu. Odgovorio je (Servije) da on može podići ili tužbu iz Akvilijevog zakona ili actio locati. Akvilijanska tužba može se podići samo protiv onog ko je tada gonio mazge, a tužba iz najma moguća je protiv najmoprimca i kada je štetu počinio neko drugi (a ne najmoprimac). • Actio legis Aquiliae – deliktna tužba, vezana za ličnost delinkventa • Actio locati – tužba iz kontrakta, konduktor odgovara za potčinjena lica i pomoćnike – culpa in eligendo

16. zakup stanova, podzakup • D.19.2.30.pr (ALFENUS libro tertio digestorum a Paulo epitomatorum): • Qui insulam triginta conduxerat, singula caenacula ita conduxit, ut quadraginta ex omnibus colligerentur:..... • (Neko je zakupio celu zgradu za trideset, pa je pojedinačne stanove izdao tako, da za sve zajedno dobije četrdeset. Vlasnik zgrade je zgradu srušio, navodeći da je trošna. Pitanje je na koliko treba proceniti vrednost spora u slučaju da zakupac cele zgrade podigne tužbu ex conducto. On (Servije) odgovara da ako je zgrada bila toliko trošna da je bilo neophodno da se sruši, treba od sume za koju je vlasnik izdao nepokretnosti u zakup, izračunati deo koji bi bio plaćen u vremenu u kojem zakupci više nisu mogli stanovati, te na toliko proceniti vrednost spora; ako, međutim, nije bilo neophodno da se zgrada sruši, već je to bilo učinjeno da bi se sazidala veća zgrada, treba osuditi vlasnika na onoliko, koliko iznosi interes zakupca da se stanari ne isele).

17. Zakup zemljišta i kolonat • D.19.2.25.6 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale): • Vis maior, quam Graeci θεοῦ βίαν appellant, non debet conductori damnosa esse, si plus, quam tolerabile est, laesi fuerint fructus: alioquin modicum damnum aequo animo ferre debet colonus, cui immodicum lucrum non aufertur. apparet autem de eo nos colono dicere, qui ad pecuniam numeratam conduxit: alioquin partiarius colonus quasi societatis iure et damnum et lucrum cum domino fundi partitur. • Viša sila koju Grci nazivaju božja sila ne ide na štetu zakupca ako su plodovi oštećeni više nego se to može podneti; inače običnu štetu treba mirno da snosi kolon (zakupac zemlje) kome se inače ne oduzima ni veća korist. Jasno je da ovde govorimo o kolonu koji je zaključio ugovor o zakupu za gotov novac, jer inače, kolon napoličar kao neka vrsta ortaka, zajedno s vlasnikom stvari snosi i štetu i korist.

18. Odgovornost lokatora • D.19.2.27pr -1 (ALFENUS libro secundo digestorum): • Stanari ne mogu odmah smanjiti zakupninu, ako je neki deo stana koji koriste malo manje komforan, jer uslov koji se odnosi na zakupca stana je da ako se nešto dogodi (u stanu) zbog čega vlasnik nešto mora da poruši, on (stanar) mora da podnese mali deo nekomfora. To se ne odnosi na slučaj da se vlasnik pojavljuje u onom delu stana koji stanar najviše koristi. 1. Njemu (Serviju) je takođe postavljeno pitanje, ako se neko iseli (iz stana) zbog straha, da li i dalje duguje zakupninu. Odgovorio je, ako je postojao razlog za strah od opasnosti iako u stvari opasnosti nije bilo, onda ne duguje zakupninu. Ako nije bilo osnovanog razloga za strah onda duguje zakupninu. • D 19.2.25.2 (GAIUS Iibro decimo ad edictum provinciale): • Ako je gradnjom suseda svetlost smanjena u stanu, zakupodavac odgovara stanaru; nema sumnje da u tom slučaju kolon (zakupac zemljišta) ili stanar mogu napustiti zakupljenu stvar. U slučaju da bude tužen za zakupninu može postaviti protivzahtev. Sličan je slučaj ukoliko zakupodavac ne popravi oštećena vrata ili prozore.

19. ZOO: • Obaveze zakupodavca • Član 570 (Održavanje stvari) • (1) Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj. • (2) On je dužan naknaditi zakupcu troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan učiniti. • (3) Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca. • (4) O upotrebi opravke zakupac je dužan obavestiti zakupodavca. • Član 571 (Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog opravki) • (1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor. • (2) On ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno ograničenju upotrebe stvari zbog tih opravki.

20. ZOO: • Podzakup • Član 586 (Kad se stvari mogu dati u podzakup) • (1) Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zakupac može zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu. • (2) Zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.

21. Obaveze/odgovornostzakupca • Justiniani Institutiones, 3.24.5: • Zakupac treba da postupa u skladu s ugovorom o zakupu, pa ako on nešto od toga propusti, odgovaraće za sve što bi po načelu pravičnosti bio dužan da nadoknadi. Ko je zakupninu (naknadu) za upotrebu odeće, srebra ili stoke dao ili se obvezao da će dati, od njega se zahteva da stvar čuva na onaj način na koji veoma pažljiv pater familias čuva svoje vlastite stvari. • D.19.2.11.pr (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum): • Da vidimo da li konduktor odgovara za krivicu robova kao i za onu koju je sam prouzrokovao? I u kojoj meri je odgovoran; da li za noksalno izručenje robova ili pre odgovara u svoje ime? I da li će odgovarati zbog krivice drugih (koji su u njegovoj službi odnosno pod njegovom vlašću) ili odgovara zbog vlastite krivice? Ja smatram da on odgovara u svoje ime za krivicu onih koji su u njegovoj službi iako tako nije dogovoreno, s obzirom da se njegova krivica sastoji u tome što takva lica ima u svom domaćinstvu ili kao goste. I to je potvrdio Pomponije u svojoj 63 knjizi komentara pretorovog edikta).

22. D.19.2.13.7 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum): • Zakupac se iselio zbog vojske koja je dolazila. Onda je neprijateljska vojska poskidala prozore i ostalo. Ako on (zakupac) nije obavestio vlasnika i iselio se, odgovaraće na osnovu tužbe ex locato. Labeon je, međutim, smatrao da je (zakupac) odgovoran ako se mogao suprotstaviti (vojsci), a to nije učinio i to je mišljenje ispravno. Ali ako nije mogao obavestiti (vlasnika) smatram da ne odgovara.

23. Zadaci: • Zakupčev rob ložač zaspao je pri peći, pa je seoska kuća izgorila. • Navedi koje su pravne mogućnosti zakupodavca (najmanje dve) u ovom slučaju.

24. ZOO: • Obaveze zakupca • Član 581 (Upotreba stvari prema ugovoru) • (1) Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin. • (2) On je može upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari. • (3) On odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar. • Član 585 (Vraćanje zakupljene stvari) • (1) Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu. • (2) Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata. • (3) Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti. • (4) Ako je za vreme zakupa izvršio kakve promene na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup. • (5) On može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja.

25. Locatio conductio operis faciendi • D. 50.16.5.1 (PAULUS libro secundo ad edictum) 'Opere locato conducto': his verbis Labeo significari ait id opus, quod Graeci αποτέλεσμα vocant, non έργον id est ex opere facto corpus aliquod perfectum. • Locatio conductio operis označava, kaže Labeon, ono delo koje Grci nazivaju apotelesma, a ne ergon, to jest neki rezultat (predmet) koji je radom dovršen.

26. Imperitia • D. 19.2.9.5 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum) • Celsus etiam imperitiam culpae adnumerandam libro octavo digestorum scripsit: si quis vitulos pascendos vel sarciendum quid poliendumve conduxit, culpam eum praestare debere et quod imperitia peccavit, culpam esse: quippe ut artifex, inquit, conduxit. • Celzo piše u osmoj knjizi Digesta da neumešnost (neznanje, nesposobnost) treba smatrati krivicom (nemarnošću, nehatom), pa stoga onaj ko preuzme telad za ispašu ili (odeću) da je uredi, odnosno očisti, odgovara za nemarnost, pa se ono što učini zbog neumešnosti smatra nemarnošću (nehatom), jer je taj posao preuzeo izjavljujući da je vešt u svom poslu.

27. Culpa • D. 19.2.25.7 (GAIUS libro decimo ad edictumprovinciale) • Qui columnam transportandam conduxit, si ea, dum tollitur aut portatur aut reponitur, fracta sit, ita id periculum praestat, si qua ipsius eorumque, quorum opera uteretur, culpa accident: culpa autem abest, si omnia facta sunt, quae diligentissimus quisque observaturus fuisset. idem scilicet intellegemus et si dolia vel tignum transportandum aliquis conduxerit: idemque etiam ad ceteras res transferri potest. • Ako je netko ugovorio da će prevesti stub, pa se taj (stub) za vreme dok je bio podizan, prevožen ili skidan (polagan, istovaran) polomi, on će odgovarati za taj rizik ako postoji nemarnost na njegovoj strani ili kod osoba čijim se radom koristio. Nemarnosti nema ako je poduzeto sve ono o čemu bi vodio brigu veoma pažljiv čovjek. To isto tako treba shvatiti i u slučaju kada je netko ugovorio da ce prevesti bačve ili gredu, a može se primeniti i na ostale stvari.

28. Custodia (fullo, sarcinator) • Gaius, Institutiones, 3.205: • Isto tako, ako je suknar (fulon) uzeo odeću da je očisti i uredi ili ako je krojač uzeo da je okrpi za određenu naknadu, njemu pripada pravo na actio furti protiv onog ko je ukrao, a ne sopstveniku, jer se sopstvenika ne tiče da li je odeća ukradena, budući da ima pravo na tužbu iz ugovora o delu (actio locati) protiv suknara ili krojača kojom će tražiti svoju stvar, pod uslovom da suknar ili krojač imaju sredstava da isplate naknadu za stvar. A ako su insolventni, tako da vlasnik ne može da dobije svoje, i njemu pripada pravo na tužbu iz krađe, jer je zainteresovan da stvar ne propadne.

29. Vis maior • D. 19.2.59 (IAVOLENUS libro quinto Labeonis posteriorum) • Marcius domum faciendam a Flacco conduxerat: deinde operis parte effecta terrae motu concussum erat aedificium. Massurius Sabinus, si vi naturali, veluti terrae motu hoc acciderit, Flacci esse periculum. • Flako je ugovorio s Marcijem da mu podigne kuću; pošto je deo posla bio završen, došlo je do zemljotresa pa se zgrada sruši. Masurije Sabin smatra, kad je do toga došlo prirodnom silom, kao što je zemljotres, da to ide na štetu (rizik) Flaka.

30. Zadaci: • Marko je dao svoga roba Stiha poznatom muzičaru Gaju da ga on nauči sviranju flaute do sledećih januarskih Kalenda kada Marko priređuje koncert u svojoj vili.. • Koja pravna pravila važe u sledećim slučajevima: • Gaj je, zbog nedostatka vremena, poverio ovaj posao svom učeniku Hektoru. Stih, međutim, nije naučio dobro da svira flautu. • Podučavajući Stiha sviranju flaute, Gaj ga je jako udario palicom po glavi, tako da mu je oštetio oko. • Pljačkaši su upali u Gajevu kuću i ukrali roba Stiha.

31. ZOO: Ugovor o delu • Član 600 (Pojam) • Ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. • Član 607 (Obaveza da izvrši delo) • (1) Poslenik je dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla. • (2) On je dužan izvršiti ga za određeno vreme, a ako ono nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove. • Član 610 (Poveravanje izvršenja posla trećem) • (1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao obavi lično. • (2) Poslenik i dalje odgovara naručiocu za izvršenje posla i kad posao ne obavi lično. • Član 611 (Odgovornost za saradnike) • Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.

32. ZOO: Rizik • Član 625 (Kad je poslenik dao materijal) • (1) U slučaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oštećena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naručiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad. • (2) Ako je naručilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na čuvanju. • (3) Ako je naručilac pao u docnju zbog neprimanja ponuđene stvari, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega. • Član 626 (Kad je naručilac dao materijal) • (1) Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi naručilac ako je on dao materijal za izradu. • (2) U tom slučaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila oštećena posle dolaska naručioca u docnju, ili ako se naručilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

33. Ugovor o građenju • Član 630 (Pojam) • (1) Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu. • (2) Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi. • Prevoz • Član 648 (Pojam) • (1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu. • (2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu.

34. Locatio conductio operarum • Pauli Sententiae 2.18.1: • Slobodan čovek koji je sam sebi gospodar može svoj položaj i pogoršati i poboljšati, pa prema tome može iznajmiti svoju radnu snagu i po danu i po noći. • D. 19.2.38.pr (PAULUS libro singulari regularum): • Qui operas suas locavit, totius temporis mercedem accipere debet, si per eum non stetit, quo minus operas praestet. • Ko je izajmio svoju radnu snagu, treba da dobije naknadu za sve vreme, ako od njega nije zavisilo što nije mogao raditi.

35. Zadaci: • Marko treba da podigne krov na kući koju zida. Nema dovoljno radnika, pa odluči da radi obavljanja fizičkih radova uposli Gajeve robove Stiha i Pamfila. S obzirom na to da mu je potrebno više radne snage, na istim poslovima će raditi Kvint i Sekst, slobodni ljudi koji su voljni da se prihvate ovog posla i rade po uputstvima Marka. Svi radnici za svoj rad plaćeni su po 20 sestercija na dan. • Da li je reč o istom pravnom poslu u okviru kojeg su angažovani Stih i Pamfil, kao i Kvint i Sekst? Obrazložite odgovor. • Gaj je angažovao Kvinta i Seksta, slobodne ljude, u berbi grožđa, s tim da su oni radili dnevno za 20 sestercija. Međutim, s obzirom da je tri dana uzastopno vladalo nevreme, berba se nije mogla obavljati. Nakon toga, Kvint se razboleo, pa je dva naredna dana odsustvovao s posla. Koja će se pravila primeniti u ovim slučajevima?

36. Zakon o radu: • Ugovor o radu • Član 30. • 1.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. • 2. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. • 3. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

37. Lex Rodia de iactu • D.14.2.1 (PAULUS libro secundo sententiarum): • Zakon ostrva Rodosa (o izbačenim stvarima odnosno o zajedničkoj havariji) predviđa da štetu koja je nastala izbacivanjem robe radi olakšavanja broda snose svi, jer je to učinjeno u zajedničkom interesu. • D.14.2.2.pr (PAULUS libro trigensimo quarto ad edictum): • Ako je zbog opasnosti za brod došlo do izbacivanja, vlasnici izgubljene robe, ukoliko su zaključili ugovor o prevozu, treba da pokrenu spor protiv zapovednika broda sa actio locati, dok on može pokrenuti spor protiv ostalih čija je roba spašena sa actio conducti da bi se šteta srazmerno podelila na sve. Servije je, međutim, odgovorio da protiv zapovednika treba pokrenuti spor sa actio locati, da bi on robu ostalih putnika zadržao dok oni ne namire odgovarajući deo štete. Ipak, i u slučaju da zapovednik ne zadrži robu, on i dalje ima pravo na tužbu protiv putnika.

38. Societas i communio • Ortakluk, ortaštvo, privredno udruženje građana • Suvlasništvo, condominium 

39. Societas –podela dobiti i gubitaka • Gaius, Institutiones, 3.149-150: • Magna autem quaestio fuit, an ita coiri possit societas, ut quis maiorem partem lucretur, minorem damni praestet. quod Quintus Mucius <contra naturam societatis esse censuit. sed Seruius Sulpicius, cuius> etiam praevaluit sententia, adeo ita coiri posse societatem existimavit,..... • (Veoma je sporno bilo da li se može ugovoriti ortakluk tako da jedan ortak ima veći udeo u dobiti, a trpi manji rizik. Tako štogod je Kvint Mucije smatrao suprotnim prirodi ortakluka. Međutim, Servije Sulpicije, čije je mišljenje preovladalo, smatrao je da je takav ortakluk moguć u toj meri, da bi se čak moglo uortačiti tako da neko uopšte ne učestvuje u riziku, a ipak deli dobit, ako je njegov udeo toliko dragocen da je sa gledišta pravičnosti ovakva klauzula opravdana. A može se i tako uortačiti da jedan ulaže imovinu, a drugi ne ulaže, pa da ipak zajednički dele dobit, jer često nečiji rad vredi koliko imovina. 150. U slučaju da nije ništa ugovoreno o udelima u dobiti i riziku, jasno je da će i dobit i šteta biti podeljeni na jednake delove. A ako je o jednom izričito ugovoreno, npr. o dobiti, a o drugom nije, na ono o čemu nije ugovoreno primenjuje se isti odnos (kao i na ono o čemu je ugovoreno).

40. SGZ: • O ortakluku • § 723. Ugovor ortački biva onda, kad se dva ili više njih slože, da svoj trud ili stvari svoje ulože na to, da korist, koja se otuda dobije, među sobom dele. • § 729. Ako drugojačije ugovoreno nije, svaki ortak dužan je jednak deo u ortakluku uložiti. • § 739. Pri deobi koristi ortačke najpre će se odbiti uloženi ulozi, posle troškovi i pretrpljene štete, pa što preteče, ono će biti dobitak. Glavno pripada svakom svoje, a dobitak će se deliti po meri uloga. Trud i radnja uzima se u račun samo onoga ortaka, koji samo trud mesto uloga daje, ili je uz ulog osobitu radnju obećao.

41. Skica za zakonik o oblig. i ugovorima • Privredno udruženje građana • Čl. 590. (Pojam) • 1. Ugovorom o privredom udruženju građana obvezuju se uzajamno dva ili više lica da udruže određena sredstva ili svoj rad radi postizanja određene zajedničke privredne svrhe. • Član 593. (Unošenje uloga u udruženje) • 1. Svaki udruženik dužan je uneti određeni ulog u udruženje. • 2. Ulog se može sastojati ne samo u novcu i drugim stvarima, nego i u drugim pravima, kao i u radu. • 4. Ako veličina uloga pojedinih udruženika nije određena, svaki udruženik dužan je uneti u udruženje jednak ulog. • 5. Ništav je ugovor o privrednom udruženju građana po kome neki udruženik nije dužan uneti u udruženje nikakav ulog.

42. Societas leonina (lavovski ortakluk) • D.17.2.29.2 (ULPIANUS libro trigensimo ad Sabinum): • Aristo refert Cassium respondisse societatem talem coiri non posse, ut alter lucrum tantum, alter damnum sentiret, et hanc societatem leoninam solitum appellare: • (Ariston navodi da je Kasije odgovorio da se ne može osnovati takav ortakluk u kojem bi neko sticao samo korist, a drugi snosio štetu: takav se ortakluk obično naziva lavovskim. I mi se slažemo s tim mišljenjem da je ugovor o ortakluku u kojem bi jedan samo sticao, a drugi ne bi imao nikakve koristi, nego snosio štetu – ništav, jer je najnepravičniji oblik ortakluka onaj u kojem neko snosi štetu, a nema i koristi). • D.17.2.5.1 (ULPIANUS, libro trigesimo primo ad edictum): • (Ortakluk se može zaključiti i valjan je i između osoba koje nisu jednakih imovinskih mogućnosti, jer često onaj siromašniji svojim radom nadopunjuje ono što mu, upoređujući (samo) imovinu, nedostaje. Ortakluk čija bi svrha bila poklon ne može se valjano osnovati).

43. Skica • Član 597. (Podela dobitaka i gubitaka) • 1. Udruženici mogu ugovorom odrediti kako će se među njima deliti dobici i gubici. • 2. Kad je ugovorom predviđeno samo kako će se deliti dobici, isto pravilo važi i za podelu gubitaka. • 4. Ako ugovorom o udruženju nije određena drukčija podela, udruženici dele dobitke na jednake delove i svaki snosi isti deo gubitaka, bez obzira što njihovi ulozi nisu jednaki. • 5. Izuzetno od prethodnog stava, udruženik čiji se ulog sastoji isključivo u radu učestvuje u snošenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno. • Član 589. (Ništavost lavovskog udruženja) • 1. Ništav je ugovor o udruženju kojim se neki udruženik lišava prava da učestvuje u podeli dobitka. • 2. Isto važi i za ugovor kojim se neki udruženik, čiji se ulog ne sastoji isključivo u radu, oslobađa da učestvuje u snošenju gubitaka.

44. Fedar, basna o kravi, kozi, ovci i vuku • Vacca et capella, ovis et leo. • Numquam est fidelis cum potente societas: • Testatur haec fabella propositum meum. • Vacca et capella et patiens ovis iniuriae • Socii fuere cum leone in saltibus. • Hi cum cepissent cervum vasti corporis, • Sic est locutus, partibus factis, leo: • “Ego primam tollo, nominor quia leo; • Secundam, quia sum fortis, tribuetis mihi; • Tum, quia plus valeo, me sequetur tertia; • Malo afficietur si quis quartam tetigerit”. • Sic totam praedam sola improbitas abstulit. • Phaedrus. Fabulae Aesopiae

45. :Zmaj Jovan Jovanović je prepevao basnu   • Krava, koza ovca i lav. • Ko se s jačim, nepoštenim druži, • Druga nema, sve se na zlo tuži.

46. Podigla se jedna četa mala, • Četa mala, al je odabrana, • U četi su četiri drugara: • Krava koza i nevina ovca • S poglavarom, s lavom gospodarom – • Veru dali, poljem putovali, • Namera ih dobra namerila • Na jelena soja gospodskoga; • Raskinuli lepo gorsko zvere,- • Četir dela seli da podele. • Progovara lave gospodaru:

47. „Oj družino, moja braćo draga! • „Prvog dela ja ću uzimati • „Lav mi ime; a drugoga dela • „Vi ćete mi, braćo, dodeliti • „Ja sam hrabar, u me mišca snažna; • „Treći mene pravom dopadnuće • „Ja sam jači – tako i trebuje – • „Ko s´četvrtog bude dohvatio • „Teško tome, vesela mu majka!“ • Ode lave repom klimajući, • Osta društvo gladno kukajući.

48. Societas i ius fraternitatis • Gaius, Institutiones, 3.152-153: • Ortakluk prestaje i smrću ortaka, jer se ovaj ugovor zaključuje sa određenim licem. (153) Takođe, smatra se da gubitak statusa (capitis deminutio) dovodi do prestanka ortakluka, jer se po ius civile-u, gubitak statusa izjednačava sa smrću; ali ako i dalje postoji saglasnost da se produži ortakluk, smatra se da je nastao novi ugovor o ortakluku. (154) Isto tako, ortakluk prestaje ako su dobra nekog ortaka prodana radi naplate, bilo da su izvršioci prodaje država ili privatni poverilac.

49. Culpa levis in concreto • D.17.2.72 (GAIUS libro secundo cottidianarum rerum): • Socius socio etiam culpae nomine tenetur, id est desidiae atque neglegentiae. culpa autem non ad exactissimam diligentiam dirigenda est: sufficit etenim talem diligentiam communibus rebus adhibere, qualem suis rebus adhibere solet, quia qui parum diligentem sibi socium adquirit, de se queri debet. • (Ortak je odgovoran ortaku, takođe, za kulpu. To je nemar i nepažnja. Međutim, kulpa (nepažnja) se ne prosuđuje na temelju usporedbe s veoma pažljivim ponašanjem. Dovoljno je, dakle, da ortak pokaže u odnosu prema zajedničkim stvarima, takvu pažnju kakvu pokazuje u odnosu prema svojim stvarima, jer ako neko izabere sebi za ortaka nekog nedovoljno pažljivog, treba da to sam sebi pripiše).

50. Beneficium competentiae • D.17.2.63.pr (ULPIANUS libro trigensimo primo ad edictum): • Verum est quod Sabino videtur, etiamsi non universorum bonorum socii sunt, sed unius rei, attamen in id quod facere possunt quodve dolo malo fecerint quo minus possint, condemnari oportere. hoc enim summam rationem habet, cum societas ius quodammodo fraternitatis in se habeat. • (Tačno je ono što smatra Sabin, čak kada nije reč o ortakluku svih dobara nego o ortakluku za obavljanje jednog posla, da ortaci treba da budu osuđeni na onaj iznos koliko mogu da plate ili da ne plate ništa, ako su prevarom dovedeni u situaciju da ne mogu da plate. Ovo je u najvećem skladu s razumom, jer ortakluk podrazumeva u sebi nekako bratsko pravo.