PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: RANO UČENJE, UTISKIVANJE, EKSPOZICIONO UČENJE

1. PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: RANO UČENJE, UTISKIVANJE, EKSPOZICIONO UČENJE Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi

2. RANO UČENJE • Odavno je shvaćen značaj prvih godina života i prvih utisaka • “dete je otac čoveka” • Frojd: “neuroze se stiču samo u toku ranog detinjstva (do 6. godine), iako se njihovi simptomi javljaju mnogo kasnije... Događaji iz prve godine od vrhunskog su značaja za ceo čovekov kasniji život”

3. Karakteristike ranog učenja i njegov značaj • Mladi organizam je posebno osetljiv, te je na njega lakše uticati • Efekti ranog iskustva su trajni, spontano se ne menjaju kroz čitav život • Efekti ranog iskustva su nepromenjivi: a. Efekti ranih iskustava se nikako ne mogu izbrisati (jača verzija) b. Efekti ranog iskustva se u izvesnoj meri mogu izbrisati ali sa naporom (blaža verzija)

4. Definicija ranog učenja • Definiše se uzrastom na kome se odigrava • To je učenje u toku prvih dana, nedelja, meseci, godina (zavisnosti od vrste organizma)

5. Klasično shvatanje ranog učenja Rano učenje karakteriše: • Izrazita trajnost i delimična i teška promenjivost (permanentnost, ireverzibilnost) • Neprimetno je i sporo • Nekad je vezano za određeni uzrast – “kritički period” • Efekti nisu specifični, već opšti

6. Inspiracije za izučavanje ranog učenja • Proučavanje faktora nasleđa i iskustva: rano iskustvo je nužno kako za normalni organski razvoj tako i za puni razvoj mentalnih kapaciteta (D. Heb) • Psihoanalitička teorija (Frojd) i eksperimenti H. Harlova

7. Šta daje trajnost efektima ranog učenja? Hipoteze: • Osetljivost i nestabilnost mladog organizma • Snažnija motivacija mladog organizma • Rano učenje je ranije ili prethodno učenje • Postojanje kritičkog ili senzitivnog intervala

8. Najvažnije oblasti ranog iskustva (“oblici” RU) • Utiskivanje i eksponencijalno učenje • Izlaganje organizma prostim fizičkim nestruktuiranim dražima (svetlo, temperatura, milovanje, zvuci...) • Izlaganje organizma strukturiranim dražima (sredini: bogatoj ili siromašnoj) • Lišavanje u normalnim socijalnim odnosima

9. UTISKIVANJE (Imprinting)

10. Utiskivanje kao oblik ranog učenja • Spoj instinktivne, urođenje reakcije (npr.praćenja) i učenja (izbor objekata praćenja) • Obično, pilići (guščići, pačići) odmah nakon izleganja počinju da prate svoju majku. • Utiskivanje se sastoji vezivanju urođene reakcije praćenja za neki objekat

11. Istorija izučavanja utiskivanja • 1930 – te godine, Konrad Lorenc • Inspirisan otkrićima Spaldinga • Zapaža da živina odmah po izleganju iz jajeta zapažaju prvi pokretan objekat u okolini i počinju da ga slede

12. Ukratko o Lorencovim nalazima • Objekat koji se prati NE MORA nužno biti majka (patka, guska). To može biti i čovek. • Od presudne je važnosti koji je objekat bio u blizini pačića u kritičnom periodu za utiskivanje.

13. Objekti utiskivanja iz ranih eksperimenata • Ruka (Spalding) • Modeli patka koji se glasa ljudskom imitacijom glasanja patke • Model ženke patke koja se glasa snimljenim glasom patke • Kutija • Beli balon • Itd...

14. Lorencovi rani nalazi o utiskivanju • U početku je smatrao da je utiskivanje jedinstven fenomen, koji se javlja samo kod ptica • Utiskivanje se odigrava samo u kratkom vremenskom periodu; po završetku tog perioda, više nema utiskivanja • Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna • Životinja se pri utiskivanju ne ponaša po principu pokušaja i pogrešaka, niti ona biva nagrađivana i kažnjavana • Sve što je potrebno za utiskivanje jeste da mladi organizam bude izložen u pravo vreme određenim dražima

15. Lorencova kasnija shvatanja • Dozvolio je mogućnost da je utiskivanje svodivo na druge poznate oblike učenja, npr. uslovljavanje

16. Pojam kritičnog perioda • Najviše ga je izučavao Hes, 50-ih godina • “Aparat za utiskivanje” • Pačići su nakon izleganja držani u mraku sve dok nisu stavljeni u aparat • Modeli patka i patke i snimci glasanja kao objekti praćenja

17. Opiti Hesa • Ustanovio je da se utiskivanje dešava u rasponu od 5 do 30 sati nakon izleganja • Utiskivanje je najuspešnije u periodu od 13 do 15 časova nakon izleganja

19. Određenje utiskivanja • 1. Utiskivanje se sastoji u vezivanju urođene reakcije praćenja za neki objekat • 2. Vezivanje se dešava u jednom kratkom vremenskom intervalu – tzv. kritičnom periodu • 3. Odvija se vrlo brzo, po principu “sve ili ništa” • 4. Predstavlja trajan, ireverzibilan efekat

20. Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene) • Utiskivanje se ne sastoji samo u reakciji praćenja, već i u stvaranju afektivnih veza (kasnije se manifestuju u socijalnom i seksualnom ponašanju) • Dužina kritičkog perioda može se u izvesnoj meri menjati manipulacijom nekih varijabli; takodje, kod sisara nalazimo nešto slično utiskivanju ali se ono odigrava i kod starijih organizama

21. Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene)/2 • “sve ili ništa” – detaljnija ispitivanja ustanovila da i utiskivanje može biti različitog stepena (u zavisnosti od dužine izlaganja, količine napora koji je životinja morala da uloži itd) • “trajni i ireverzibilni efekti” – ipak, u prirodnim uslovima, vremenom reakcija se gubi (sticanjem seksualne zrelosti); • Nakon završenog utiskivanja na jedan objekt, moguće je izazvati utiskivanje i na neki drugi objekt

22. Dalja određenja utiskivanja (dopune i izmene)/3 • U stresnim situacijama, mladunci beže ka utisnutom objektu, tražeći zaštitu. • U prisustvu utisnutog objekta, životinje pokazuju znake zadovoljstva odnosno nezadovoljstva u odsustvu objekta • Ovo pokazuje da postoji i afektivna vezanost za utisnuti objekat

23. Pitanja za diskusiju: • Koji je adaptivni smisao utiskivanja? • Da li je utiskivanje svodivo i na druge oblike učenja (npr instrumentalno učenje, klasično uslovljavanje)? • Da li utiskivanje postoji samo kod ptica, ili i kod drugih vrsta životinja? • Da li se utiskivanje može objasniti fiziološki?

24. pauza

25. Adaptivni smisao utiskivanja • Utiskivanje u prirodnim uslovima obezbeđuje blizinu mladih sa majkom a time i fizičku zaštitu i pomoć u ishrani • Utiskivanje je mehanizam za identifikaciju sopstvene vrste

26. Utiskivanje i instrumentalno učenje • Utisnuti objekti imaju potkrepljujuća svojstva (tj. služe kao nagrada) – te bi iz toga proisticalo da je utiskivanje svodivo na instrumentalno učenje • Međutim: kod utiskivanja, izvesne draži ili svojstva objekata izazivaju reakciju praćenja, dok kod instrumentalnog učenja čekamo neku spontanu,slučajnu reakciju koju onda potkrepljujemo i time učvršćujemo • Takođe, reakcija praćenja nije bilo koja reakcija, već genetski predodređena, snažna i dominantna • Najvažnija razlika: reakcija praćenja se ne vrši sasvim spontano, već samo u prisustvu određenih draži i objekata

27. Utiskivanje i klasično uslovljavanje • Kod klasičnog uslovljavanja, postoje 2 draži: bezuslovna i uslovna • Putem velikog broja ponavljanja, uslovna draž se povezuje sa bezuslovnom reakcijom i izaziva je • Kod utiskivanja, postoji samo jedna draž i gotovo da nema ponavljanja

28. Utiskivanje kod drugih životinja • Životinje se dele na prekocijalne i altricijalne • Prekocijalne životinje: relativno sposobne za kretanje i obavljanje važnih vitalnih funkcija odmah po rođenju • Altricijalne: rađaju se zavisne od drugih, nesposobne da se same održe u životu

29. Utiskivanje kod drugih životinja/2 - pitanje za čokoladu  Kod kojih životinja je najizraženije utiskivanje? • Prekocijalni sisari • Prekocijalne ptice • Altricijalni sisari • Ljudi

30. Utiskivanje kod ljudi • Presudan je značaj ranog iskustva • Međutim, nije izvesno da se baš može govoriti o utiskivanju • Postoje kod ljudi kritični periodi za usvajanje određenih veština - što je fenomen vezan za utiskivanje • Ispitivanja Salka (1966): bebe kojima je izlagana zvučna imitacija srčanog rada su bolje napredovale i lakše se uspavljivale – možda posledica prenatalnog utiskivanja na zvuk majčinog srca

31. Fiziološko objašnjenje utiskivanja • Socijalno vezivanje koje se razvija kroz utiskivanje predstavlja jedan “zavisnički” proces koji je posredovan oslobađanjem endorfina • Da bi objekat bio pogodan za vezivanje, objekat mora da obezbedi stimulaciju koja je ugodna i prijatna, koja umiruje i “teši”. To se dešava ako je oblik, tekstura, pokret... objekta takav da izaziva lučenje endorfina. • Kada su pačići, pilići ili pak bebe izložene takvim objektima, automatski su umirene, osećaju se prijatno. • Ako je izloženost tom objektu intenzivna, početno neutralan objekat stiče kapacitet da stimuliše lučenje endorfina u mozgu i stvara se veza sa tim objektom, koja se manifestuje u praćenju ili na neke druge načine (kod ljudi). • Ovo shvatanje još uvek traži konačnu potvrdu

32. EKSPOZICIONO UČENJE • Dešava se pri pukom izlaganju organizma izvesnim spoljašnjim dražima ili situacijama (S) • U zavisnosti od tog pretodnog izlaganja, kasnije ponašanje (R) organizma se menja

33. Vidovi ekspozicionog učenja • Izlaganje organizma specifičnim nestrukturisanim dražima (svetlo, temperatura, električni šok, manipulisanje rukama...) • Izlaganje organizma strukturisanim dražima (npr. siromašna i bogata sredina: skučeni kavezi ili kavezi bogati objektima za igranje)

34. Vidovi ekspozicionog učenja/2 • Eksperimenti sa latentnim učenjem: životinje žive u lavirintu, bez nagrađivanja.. Ipak, one ga nauče • Primarna socijalizacija: samo prisustvo nekog bića ili objekta je nužno za primarnu socijalizaciju • Ekspozicija je takođe nužan uslov za utiskivanje

35. Eksperiment koji ispituje ovaj oblik učenja • Gibson, Walk, 1956 • Pacovi živeli u kavezu u kojem su bili nacrtani različiti geometrijski oblici • Nisu nagrađivani za eventualne reakcije na te oblike • Kasnije, životinje se stavljaju u situaciju učenja razlika (pred njih se stavlja izbor između dve draži a samo jedna od njih je praćena nagradom) • Pacovi brže nauče da prave razliku između draži ako se kao pozitivna draž uzme neki od geometrijskih oblika koje su pacovi “naučili” iz kaveza

36. Pitanja za razmišljanje • Koji je značaj ekspozicionog učenja? • Da li S – R teorije potkrepljenja mogu da objasne ovu vrstu učenja? • Da li je ekspoziciono učenje svodivo na klasično uslovljavanje i instrumentalno učenje?

37. (Teorijski) značaj ekspozicinog učenja • Suprotstavlja se S – R teorijama! • Izgleda da je u osnovi ove vrste učenja neko perceptivno učenje, pa čak i kognitivno učenje! • Ovo je jedan od najznačajnijih oblika učenja u ranom periodu života

38. Do sledeće srede, 4 – 5 grupa pripremaju seminarske radove i prezentacije

39. Teme za seminarski rad (iz prva 4 poglavlja): • Istorijat i razvoj psihologije učenja (str 59 – 67) • Životinje u psihologiji učenja (69 – 82) • Prikaz S – R teorija učenja i objašnjenje ključnih pojmova i mehanizama (94 – 104) • Prikaz kognitivnih teorija učenja (sa objašnjenjem ključnih pojmova, sličnosti i razlika) (104 – 112) • Prikaz i upoređenje Razranove, Voronjinove i Ganjeove klasifikacije oblika učenja (112 – 122) • Prikaz slučaja S.B. i značaj dobijenih nalaza (165 – 172) • Prikaz studija ranije izolovane dece i zaključaka (Klark i Klark) (229, 229 – 236, 246 - 247) • Prikaz studija dece koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima i zaključaka (Klark i Klark) - (229, 236 – 246, 246- 247) Poželjno je koristiti i druge izvore i literaturu u vezi sa odabranom temom, kao i “Uputstva za čitanje i studiranje Psihologije učenja” (deo VI udžbenika S. Radonjića)