SLATKOVODNI KI ČMENJACI

1. SLATKOVODNI KIČMENJACI

2. KOLOUSTE Valvata cristata Razdeo: Chordata Klasa: Cyclostomata Red: Petromyzontiformes Fam: Petromizontidae Morfološke karakteristike:Ima tamna leđa, bele bokove i trbuh. Dužine do 23 cm Biologija:Nemigratorna vrsta. Nastanjuje istčnu Evropu, kod nas slivove Save i Dunava. Po pravilu nisu paraziti. Larve se hrane silikatnim algama i detritusom. Nakon 4-5 godina u toku mese dana prolaze kroz preobražaj a nakon još 9-10 meseci polno sazrevaju. Tada žive još 2-3 meseca, a mreste se u travnju i svibnju na peščanom dnu brzih voda. Može biti hermafrodit, a postoje i hibridi sa potočnom paklarom

3. Lampetra planeri Razdeo: Chordata Klasa: Cyclostomata Red: Petromyzontiformes Fam: Petromizontidae Morfološke karakteristike:Dužina odraslih do 19 cm, a larvi nešto više. Biologija:Nemigratorna vrsta. Nastanjuje veći deo Evrope, osim pirinejskog poluostrva. Nisu parazitske pa se larve hrane silikatnim i drugim algama. praživotinjama i detritusom, dok se kao odrasle ne hrane. Larve do pete godine žive ukopane u peskovito ili muljevito dno. Nakon polnog sazrevanja mreste se gradeći gnezda u peščanoj podlozi pri temperaturi 10-110C, od ožuljka do lipnja. Nakon mresta ugibaju.

4. Salmo trutta Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Salmoniformes Fam: Salmonidae Morfološke karakteristike:Mlađ (na levoj slici) ima velike ovalne pege po bokovima. Odrasli potočni oblici zadržavaju crvene tačkice, dok jezerski oblici imaju samo crne tačke. Zbog povoljnih uslova u jezerima mogu dostići dužinu do 1m i masu do 30 kg. Biologija: Tipična je vrsta gornjih tokova tekućica. Rasprostranjena je po celoj Evropi, a neki oblici žive i u priobalnim morima. Kod nas su dva glavna oblika, potočna i jezerska pastrmka. Hrani se beskičmenjacima i sitnijim ribama. Polno sazrevaju sa 2-3 godine. Mreste se od listopada do sječnja a jaja polažu u gnezdu na kamenitom dnu. Značaj: Vrlo značajna za ribolov

5. Salmo marmoratrus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Salmoniformes Fam: Salmonidae Morfološke karakteristike:Telo i glava su išarani nepravilnim mramorastim prugama, po čemu je dobila ime. Dužine je do 140 cm a mase do 30 kg, ali ovako veliki primerci su sada retkost. Biologija: Živi u rekama jadranskog sliva, može se naći od Italije do Albanije i makedonije. Hrani se ribama i beskičmenjacima. Polno sazreva u četvrtoj godini a mresti se predveče i noću u gornjim tokovima reka od studenog do sječnja Značaj: Ugrožena vrsta, može se uzgajati radi repopulacije vodotoka.

6. Thymallus thymallus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Salmoniformes Fam: Thymallidae Morfološke karakteristike:Za razliku od dugih pastrmskih riba ima veliko leđno peraje Biologija: Nastanjuje veći deo Evrope. Tipična je vrsta nešto nižih gornjih tokova tekućica (nizvodno od zone pastrmke) Značaj: Značajna je u sportskom ribolovu.

7. Huco huco Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Salmoniformes Fam: Thymallidae Morfološke karakteristike:Na telu ima samo crne pege. Naša najveća pastrmska riba i dostiže dužinu 1,5 m i masu od 50 kg. Biologija: Rasprostranjena je u čistim vodama dunavskog sliva gde preferira dublja mesta. Hrani se beskičmenjacima i ribama. Polno sazreva sa 4-5 godina. Mresti se u proleće, odlažući jaja u gnezda iskopana u šljunkovitom dnu. Značaj: Visoko kvalitetna sportsko ribolovna vrsta.

8. Huco huco Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Acipenseriformes Fam: Acipenseridae Morfološke karakteristike:Kao i druge jesetarske vrste ima donja poprečna usta, heterocerkno repno peraje, duž tela pet redova koštanih ploča (jedan leđno, a po dva bočno i trbušno). Spada među najveće slatkovodne ribe, dostižući dužinu i do 6 m, masu veću od tone. Biologija: Naseljava crno i jadransko more, Kaspijsko i Azovsko jezero i njihove pritoke. U Srbiji naseljava veće reke (Dunav i Savu). Hrani se ribama i beskičmenjacima, a ponekad čak i pticama. Kao i većina velikih životinja kasno polno sazrevaju, mužjaci između 10. i 14. godine, a ženke između 13. i 18. godine. Dožive i preko stotinu godina. Anadromna je vrsta koja se u proleće mresti u rekama, uglavnom na kamenito-šljunkovitom dnu za koje se lepi ikra. Značaj: Važna je vrsta u ribolovu radi ikre (kavijar) i radi mesa. Nakon pregranje Dunava kod Đerdapa onemogućene su migracije uzvodno, pa je nestala iz nekih voda dunavskog sliva kao i niz drugih srodnih rsta jesetra (Acipenser gueldenstaedtii), sim (Acipenser nudiventris) i pastruga (Acipenser stellatus)

9. Barbus barbus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Ima izduženo telo i dva para brčića, od kojih je jedan na vrhu rila a drugi u uglovima usta. Dužine je do 90 cm i mase do 16 kg. Biologija: Rasprostranjena je u većem delu Evrope, osim u rubnim područjima kao što su Apeninsko i Skandinavsko poluostrvo. Tipična je vrsta srednjih tokova tekućica gde živi u jatima, iznad đljunkovitog i peskovitog dna. Hrani se uglvnom noću, beskičmenjacima i sitnim ribama. Polno sazreva od treće godine. Mresti se porijski u travnju i svibnju, a ikra se lepi za šlunkovitu podlogu. Značaj: Ima otrovnu ikru

10. Barbus meridionalis Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:slična je običnoj mreni, ima mesnatija usta i po bočnim stranama tela ima male pege. Biologija: U Srbiji nastanjuje sliv Dunava i Vardara. Dostiže do 30 cm dužine i 250 g mase. Hrane se bentosnim beskičmenjacima i biljkama, a odrasli i ribom. Polno sazrevaju u drugoj i trećoj godini života. Mresti se od travnja do lipnja na šljunku i kamenju u gornjim tokovima tekućica Značaj: Po ugroženosti je osetljiva vrsta

11. Abramis brama Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Ima visoko bočno (lateralno) spljošteno telo i dugačko podrepno peraje. Dostiže dužinu od 80 cm i masu od 11 kg. Biologija: Rasprostranjena je od Franncuske i Irske do Urala i Kaspijskog jezera. Na severu je ima do Finske a na jugu u porečju Dunava. Tipična je vrsta mirnih donjih tokova tekućica. Hrani se beskičmenjacima. Mresti se u svibnju i lipnju a lepljivu ikru odlaže na biljkama u plitkoj vodi. Značaj: Brojna je vrsta u ulovu ribara na Dunavu

12. Cyprinus carpio Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Na gornjoj usni ima dva para brčića. Može premašiti dužinu od 1m i masu od 30 kg. Na slici levo dole je ljuspavi divlji oblik šarana a gore gajeni visokih leđa i sa malo krljušti. Na slici desno su gajeni oblici ukrasnog šarana. Biologija: Izvorno je evroazijska vrsta, rasprostranjena u ravničarskim rekama do 60 0 severne širine ali je raseljen po celom svetu. Svaštojed je, hrani se bentosnim, planktonskim, beskičmenjacima, biljkama i sitnijom hranom. Polno sazreva do treće godine a mresti se od kraja travnja i u svibnju. Ikra se lepi na bilje u plitkoj vodi. Značaj: Zbog regulacije vodotoka kojima nestaju plavna područja za mrest, zbog poribljavanja uzgojnim populacijama sa ribnjaka, divlji oblik šarana je ugrožen u otvorenim vodama dunavskog sliva. On je najvažnija vrsta u ravničareskim toplovodnim ribnjacima gde se uzgaja više različitih linija.

13. Carassius gibelio Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Oblikom je slična šaranu ali nema brčiće. Dužine je do 45 cm i mase preko 1 kg. Na levoj slici je divlji oblik a na desnoj jedan od mnogobrojnih uzgojnih oblika zlatnih ribica. Biologija: Poreklom je iz Kine odakle se nakon 2. svetskog rata preko tadašnjeg Sovjetskog Saveza proširila po celoj Evropi. Svaštojed je koji se hrani bentosnim i planktonskim beskičmenjacima i iljkama. Polno sazreva od treće godine, a razmnožava se ginogenezom iako ima mužjaka. Mresti se od svibnja do srpnja a ikra se lepi na biljke. Značaj: Invazivna je i vrlo otporna vrsta, konkurent u ekološkoj niši mnogim autohtonim ribama

14. Carassius carassius Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Sličan je babuški ali življih boja. Dužina mu je do 45 cm, a masa do 3 kg. Biologija: Rasprostranjen je u većem delu Evrope osim južno od Alpa. Svaštojed je, hrani se beskičmenjacima i biljkama. Polno sazreva od četvrte godine. Mresti se porcijski u travnju i svibnju, a ikra se lepi na biljke. Podnosi niske koncentracije kiseonka u vodi i velike oscilacije temperature. Značaj: Spada među osetljive vrste

15. Squalius cephalus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cyprinidae Morfološke karakteristike:Na širokoj glavi ima srazmerno velika tamna usta. Prsna peraja su narandžasta, a trbušna i podrepna crvenkasta. Dužine do 80 cm, a mase do 4 kg. Biologija: Rasprostranjen je u celoj Evropi i u zapadnoj Aziji. Čest je stanovnik dunavskog sliva kod nas. Vrlo je prilagodljiv različitim uslovima staništa, krećući se u manjim jatima. Svaštojed je a u hrani preovladava životinjska komponenta. Polno sazreva od četvrte godine. Mresti se u proleće odlažući ikru po kamenju. Značaj: Brojna je u Savi i Dunavu

16. Cobitis elongata Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Cypriniformes Fam: Cobitidae Morfološke karakteristike: Ima duguljasto telo do 15 cm. Na bokovima ima do 13 pega. Velika crna taöka na bazi repnog peraja leži ukoso. Biologija: Rasprostranjena je u dunavskom slivu. Hrani se beskičmenjacima i sitnim biljem. Mresti se u plitkim tekućicama na peskovitom, šljnkovitom ili kamenitom dnu od travnja do lipnja Značaj: Endem dunavskog sliva

17. Silurus glanis Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Siluriformes Fam: Siluridae Morfološke karakteristike:Na gornjoj čeljusti ima jedan, a na donjoj dva para brčića. Ima malo leđno a dugačko repno praje. Spda među naše najveće slatkovodne ribe, dostižući dužinu od 5 m i masu preko 300 kg. Biologija: Rasprostranjen je u srednjoj i istočnoj Evropi, na sever sve do Finske i Švedske, i u zapadnoj Aziji. To je riba dna ravničarskih reka, aktivan je pretežno noću. Iako je prvenstveno mesožder koji se hrani beskičmenjacima, pokazuje i omnivorne karakteristike tako da se lako gaji. Podnosi dosta nepovoljne uslove sredine. Polno sazreva od treće gdine, a mresti se u drugoj polovini svibnja i u lipnju. Gradi gnezda od biljaka u koja polaže lepljivu ikru. Značaj: Ima vrlo kvalitetno meso, tako da se uzgaja kao dopunska riba u šaranskim ribnjacima, ali i u monokulturi.

18. Perca fluviatilis Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Perciformes Fam: Percidae Morfološke karakteristike:Telo je u većini slučajeva srebrnasto žuto sa 5-8 poprečnih pruga na bokovima. Na kraju prvog leđnog peraja je crna pega. Dostiže dužinu od 50 cm i masu od 1,5 kg. Biologija: Rasprostranjen je u celoj Evropi i zapadnoj Aziji. Nastanjuje stajaćice i donje i srednje delove tekućica. Mesožder je, no pokazuje i omnivorne karakteristike. Mresti se u proleće. Značaj: Iako obično malih dmenzija ima vrlo kvalitetno meso. Pogodan je za izradu malih fileta.

19. Lepomis gibbosus Razdeo: Chordata Klasa: Pisces Red: Perciformes Fam: Centrarchidae Morfološke karakteristike:Riba je okruglog tela i lepih boja. Na zelenoj podlozi ima crne i narandžaste pege trbuh je narandžast. Na kraju škržnog poklopca ima veću pegu. Dužine je do 20 cm. Biologija: Potiče iz istočnog dela Severne Amerike odakle je kao ukrasna akvarijumska riba prenešena u Evropu. Obzirom na slične klimatske uslove prilagodila se našim vodama. Gnezda grade i čuvaju mužjaci. Značaj: Primer je štetne introdukcije alohtonih vrsta jer se hrani ikrom i mlađem autohtonih