Phylum Mesozoa ?

1. Phylum Mesozoa? Mesozoa su enigmatska grupa sitnih crvolikih organizama koji parazitiraju marinske beskičmenjake Ime bukvalno znači “između životinja”. Telo se sastoji od 20 do 30 ćelija

2. KarakteristikeMesozoa • Bilateralna simetrija • Nema organa i visoko diferenciranih tkiva • Najveći deo tela je dvoslojan, cilijatan • Telo građeno od spoljašnjeg sloja ćelija (somatoderm) koje okružuju jednu ili više reproduktivnih ćelija • Nemaju telesnu duplju • Imaju izgled i telesnu organizaciju stereoblastule • Razmnožavanje, seksualno i aseksualno • Endoparaziti morskih beskičmenjaka, pre svega u bubrezima mekušaca.

3. Phylum Mesozoa? • Poreklo je nejasno jer je morfologija jako uprošćena usled parazitskog načina života. • Mesozoa su klasifikovani u jedan filum, ali molekularne analize ukazuju na nj. polifiletsko poreklo; najmanje 2 grupe organizama: • Rhombozoai • Orthonectida

4. Phylum Mesozoa? • Neki biolozi ih postavljaju između Protozoa i Metazoa kao najprimitivnije (bazalne) višećelijske životinje. • Druga grupa autora ih smatra degenerisanom linijom nastalom od Platyhelminthes Dicyema koshidai

5. Phylum Nemertina

6. Phylum Nemertina • Parenhimatični crvi sa trepljastim epitelom. • Oko 900 vrsta poznatih uglavnom iz hladnih mora. • Bentosni organizmi, slobodnoživeći. Mali broj vrsta su komensali, nekoliko planktonskih, kao i slatkovodnih i terestričnih. • Telo je spljošteno, nesegmentisano i izduženo, veličine od nekoliko milimetara do 20 cm (Lineus longissimus do 30 m). • Karnivorne – plen love pomoću proboscisa sa razvijenim stiletom i otrovnim žlezdama. • Hrane se sunđerima, dupljarima i sitnim mekušcima.

7. Phylum Nemertina • Prvi put u životinjskom svetu postoji euproktno crevo (zadnje crevo i analni otvor) • Zatvoreni krvni sistem (krv može biti bezbojna, žuta, crvena, oranž ili zelena) • Ekskretorni sistem je protonefridijalnogtipa. • Nervni sistem je vrpčast, kao i kod pljosnatih crva. • Čulni organi dobro razvijeni. Poseduju 2 ocele. • Većina odvojenih polova, mada postoje i hermafroditi • Razviće je preko pilidijum larve • Velika moć regeneracije

8. Phylum Nemertina - poprečni presek

9. Uzdužni presek kroz glaveni region Nemertina A – Classis Anopla B – ClassisEnopla 1: proboscis 2: rhynchocoel 3: dorzalna moždana komisura 4: rhynchodeum 5: otvor proboscisa 6: ventralna moždana komisura 7: usta 8: prednje crevo 9: želudac

10. Izbacivanje proboscisa

11. PorekloNemertina • Poreklo je nejasno. • Primitivne karakteristike: zajednički predak sa pljosnatim crvima (cilijatni epidermis, parenhim, protonefridije). • Progresivne karakteristike: pojava zadnjeg creva, krvni sistem, proboscis. • Smatraju se prelaznom grupom između Platyhelminthes i Annelida

12. KLASIFIKACIJA NEMERTINA Classis Enopla: uglavnom sa stiletom. Classis Anopla: nemaju stilet. Tubulanus sp. Amphiporus sp.

13. Phylum Nemertina

14. Phylum Nemertina

15. Pseudocoelomata - Aschelminthes Nematoda Nematomorpha Acanthocephala Gastrotricha Rotatoria

16. Pseudocoelomata - Aschelminthes Kinorhyncha Loricifera Cyliophora Entoprocta

17. Pseudocoelomata - Aschelminthes • Heterogena grupa filuma: • Većina filuma ima telesnu duplju - pseudocelom. • Gastrotricha, Kinorhyncha i većina Nematoda nema telesnu duplju! • Acanthocephala nemaju blastocel • Parazitske grupe su Nematoda, Nematomorpha i Acanthocephala

18. Pseudocoelomata - Aschelminthes • Pseudocelom – primarna telesna duplja. Između creva i telesnog zida. Ispunjen je pseudocelomskom tečnošću (perivisceralna tečnost) • Funkcija: oslonac muskulature i transportne funkcije. • Ćelijska konstantnost (svaka vrsta ima tačno određen broj ćelija) ili sincicijelnost • Postoji pseudosegmentisanost koja nema veze sa Annelida (pijavice) • Rastu presvlačeći se, imaju kutikulu • Sistematski položaj Pseudocoelomata je između acelomatnih i celomatnih filuma • Filogenija nije razjašnjena.

19. Šematski prikaz unutrašnje građe Pseudocoelomata

20. Phylum Nematoda • Oko 30000 vrsta valjkastih crva; telo izduženo i cilindrično, zašiljeno, od 3 mm do 1 m. • Cefalizacija slabo izražena. • Naseljavaju skoro sve tipove staništa – od morskih dubina do visokih planina, polarnih i pustinjskih predela; gejziri do 53°C. • Veoma brojne u svojim staništima – do 10 mil. jedinki u kubnom metru mulja ili zemljišta; 60-90% marinskog bentosa. • Najveća abundantnost među Animalia, 80%

21. Phylum Nematoda • Epidermis celularan ili sincicijelan, sa kutikilom različitog reljefa • Crevni sistem kompletan: prednje, srednje i zadnje crevo • Vodene i slobodnoživeće vrste sa 6 režnjeva oko usnog otvora, a parazitske sa 3 • Nervni sistem vrpčast: okoloždrelni prsten sa ganglijama od kojih polaze vrpce. Centralni nerv čine 2 ventralne vrpce

22. Phylum Nematoda • Čula redukovana, skoncentrisana oko usta: amfide – hemoreceptori, fazmide – žlezdano-čulni organi • Fazmide i amfide su jednoćelijska čula u repnom regionu • Respiratorni i krvni sistem ne postoje

23. Phylum Nematoda • Ekskretorni sistem: žlezdani kod slobodnoživećih marinskih • Kod slatkovodnih slobodnoživećih i parazitskih -žlezdano-cevast (H ili U tip)

24. Phylum Nematoda • Parazitiraju skoro sve grupe biljaka i životinja, sa veoma raznovrsnim odnosima parazit-domaćin (ekto i endoparaziti biljaka, endoparaziti kičmenjaka i ljudi ili larve parazitiraju insekte, a adulti bilje). • Medicinski značajne vrste: životni ciklus unutar jednog domaćina; infektivni stadijum jaje ili juvenilne jedinke (L3). • Ishrana raznovrsna – fitofagne, zoofagne, omnivorne, saprofitske.

25. AnatomijaNematoda • Samo uzdužni mišići razvijeni u telesnom zidu.

26. Razmnožavanje Nematoda • Odvojenih polova sa izraženim polnim dimorfizmom. Mužjaci su mnogo sitniji od ženki sa povijenim repom. • Spermatozoidi bez bičeva. • Razvijaju se preko stadijuma larve koji je morfološki sličan adultu. • Neke vrste proizvode i do 30 miliona jaja tokom života, odnosno oko 200 000 dnevno. jaje

27. Klasifikacija Nematoda

28. Classis Aphasmidia • Uglavnom slobodnoživeće, marinske, slatkovodne i terestrične, i manji broj parazitskih formi • Na glavi imaju dobro razvijena taktilna čula u obliku čekinja • Veličina od nekoliko mikrona do 1 mm • Nemaju fazmide na zadnjem kraju tela Klasifikacija Enoploidea,Dorylaimoidea, Chromadoroidea, Trichiuoroidea,

29. Ordo Enoploidea = Enoplida • Većinom morske i slobodnoživeće. • Važna komponenta bentosa. • 6 usnih režnjeva. • Pelagonema spp. Enoplia sp.

30. Ordo Trichiuroidea • Većinom paraziti. • Usni režnjevi redukovani. • Ždrelo dugo i uzano; telo suženo u predelu ždrela. • Najbitniji predstavnik je Trichinella spiralis (trihina) iz familije Trichinelidae. • Parazitira čoveka, za koga je patogena, dok za pacova i svinju nije.

31. Trichinella spiralis • Izazivač trihineloze. • Veličina 1,6 mm mužjaci, ženke od 2,5 do 5 mm. • Larve se učaure u mišićima domaćina, gde kod ljudi oslobađaju toksine. • Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno meso. • Jedan deo životnog ciklusa T. spirallis provodi u crevu, a drugi deo u mišićima domaćina

32. Trichinella spiralis • U mišićima razaraju tkivo kojim se hrane • kasnije se učaure, larve mogu da žive i do 20 godina. • Letalna temperatura za larve je 72˚C .

33. Classis Phasmidia • Veliki broj parazitskih nematoda; slobodnoživeće vrste su uglavnom terestrične. • Nemaju čulne organe amfide, ali na zadnjem kraju tela imaju fazmide. • Klasifikacija • Tylenchoidea,Rhabtitida, Strongylida,Ascaroidea,Oxyuroidea,Spirurida,FilarioideaiCamallanida.

34. Ordo Tylenchoidea • Veliki broj biljnih endoparazita sa dobro razvijenim stiletom. • Tylenchus (Anguina) triticina Triticum vulgare (pšenica) izaziva velike štete na mladim zrnima.

35. Ordo Ascaroidea • Krupne parazitske nematode čije ždrelo obično nema bulbus. • Ascaris spp. Crevni paraziti mnogih kičmenjaka i ljudi, pa čak i drugih krupnijih nematoda • Proizvode enorman broj jaja (200 000 dnevno) koja preživljavaju i do 10 godina u spoljašnjoj sredini.

36. Unutrašnja građa Ascaroidea (Ascaris sp.) • crevni sistem kompletan • zadnje crevo je obloženo kutikulom • pseudocelom • ekskretorni sistem izmenjene protonefridije • nervni sistem vrpčast • respiratorni i cirkulacioni sistem odsutni • gonohoristi Slika 6.7.Ascaris lumbricoides. Unutrašnja građa.

37. Ordo Ascaroidea • Parascaris equorum– konj. • Ascaris suum– svinjska glista. • Ascaris lumbricoides– u crevu čoveka. • L2 larva infektivna i formira se u jajima 2 nedelje posle njihovog izbacivanja spolja. • Jaja se prenose ljudskim fecesom, insektima... • Oko milijardu ljudi se godišnje zarazi. • Oko 75% u Aziji i po 10% stanovništva Afrike i Južne Amerike. • Dijareja, alergijske reakcije, astma...

39. Ordo Oxyuroidea • Predstavnici ovog reda imaju bulbus na zadnjem kraju ždrela, a ženke sa malo proširenim zadnjim krajem tela. • Enterobius vermicularis– dečija “glista”. jaja adult

40. Enterobius vermicularis • Veličina 5-10 mm • Parazitira u crevu čoveka, najčešće kod dece. • Oplođene ženke izlaze kroz analni otvor domaćina i polažu jaja oko anusa, pri čemu izazivaju jak svrab. • Samozaražavanje se odvija nesvesno noću, kontaminiranim rukama. • Jaja moraju da prođu kroz prednje crevo domaćina da bi se ispilile larve.

41. Enterobius vermicularis - životni ciklus

42. Ordo Filaroidea • Parazitiraju u krvnom ili limfnom sistemu kičmenjaka i ljudi i izazivaju filarioze. • Dolazi do oticanja organa, pre svega ekstremiteta. • Imaju prelazne domaćine - insekte koji se hrane krvlju (komarci, muve). • Wuchereriabancroftiizaziva elefentijazis – slonovsku bolest.

44. Manifestacija filarioza

45. Loa loa • Mikrofilarioze su poznate u tropima Mansonella streptocerca • iOnchocerca volvulus(uzročnik ‘rečnog slepila’). • Larve se razvijaju u insektima koje ubodom prenose na sisare Prenosilac mikrofilarije Loa loa je iz fam. Tabanidae (Diptera)

47. Phylum Nematomorpha • Oko 320 uglavnom slatkovodnih i terestričnih vrsta. • Telo im je končasto i izduženo veličine 5-10cm. • Stadijum larve dominantan tokom životnog ciklusa – paraziti telesnih duplji zglavkara; kao adulti žive kratko i ne hrane se. Obično slobodnoživeći

48. Phylum Nematomorpha • Nemaju ekskretorne organe kao ni kružne mišiće; kreću se vijugavim pokretima. • Odvojenih polova, ženke krupnije od mužjaka – jaja polažu u vodu ili na vegetaciju. • Gordius aquaticus – šumski izvori i potoci. • Nectonema agile –marinske, sa jako redukovanim crevnim sistemom.

49. Phylum Acanthocephala • Bodljoglavci; oko 1200 vrsta endoparazita kičmenjaka, najčešće riba • Nekoliko vrsta parazitira ljude; prelazni domaćini insekti ili rakovi. • Sitni organizmi, od 1,5 do 2,5 cm • Telo im je izduženo, crvoliko sa nazubljenim kontraktilnim proboscisom kojim izazivaju oštećenja crevnog zida domaćina • Anaerobni

50. Proboscis Phylum Acanthocephala • Lakunarni sistem u epidermisu. • Nemaju crevni sistem. • Odvojenih polova; ženka proizvodi do 10 miliona jaja. • Razviće: • –jaje • – larva acantor • – larva acantella • – larva cystacant • – adult