370 likes | 478 Views
RIZIK PORTFOLIA Markovitzev o re šenje. B.Ž. PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTRFOLIA. Naivni i optimalni portfolio Šta je optimalni portfolio ? Tri analogije: smeša, legura ili jedinjenje elementa 4 osnovna koraka u procesu upravljanja portfoliom
E N D
PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTRFOLIA • Naivni i optimalni portfolio • Šta je optimalni portfolio? Tri analogije: smeša, legura ili jedinjenje elementa • 4 osnovna koraka u procesu upravljanja portfoliom • Ograničenja i specifičnosti osiguranja
Osnovne rizik-prinos definicije izolovane HOV n E(Ri) = PiRi i=1 • Gde je Riprinos hartije u ithsituaciji budućnosti a verovatonoća tog ishoda je Pi.Metod najmanjih kvadrata daje varijansu i njen pozitivni koren n • 2(Ri) = Pi[Ri – E(Ri)]2 i=1 n • (Ri) = {Pi[Ri – E(Ri)]2 }1/2 i=1
Rizik i prinos portfolia n • E(Rp) = PiRpi i=1 • Gdeje Rpiprinos portfoliau ithbudućem ishodu a Pije verovatnoća. Analogno VAR i standardna devijacija portfolia jesu: n • 2(Rp) = Pi[Rpi – E(Rp)]2 i=1 n • (Rp) = {Pi[Rpi – E(Rp)]2}1/2 i=1
Diversifikacija i redukcija rizika • Neka su A i B—dve HOV ili dve klase HOV. Ako je tržište minimalno uređeno postoji izvesna sličnost (slaganje varijacija) rizika i prinosa. Ona se otkriva i meri korelacionom anlizom. Dakle, n • Cov(A,B) =[RAi-E(RA)][RBi-E(RB)]Pi i=1 • Koeficient korealcije rAB =Cov(A,B) (RA)(RB)
Rizik (standardna devijacija) dvokomponentnog portfolia • (Rp) = {wA2A2 + (1- wA )2 B2 + 2wA (1- wA )rAB A B}1/2 • Ili: • (Rp) = {wA2A2 + (1- wA )2 B2 + 2wA (1- wA )Cov(A,B) }1/2 • Gde je wAponder (učešće u portfoliu) HOV A a (1-wA) je ponder B • Imajući u vidu da korelacija može biti RAB = 1, 0.5, 0, -0.5, -1, postoji N mogućih kombinacija A i B. Svaka od njih će imati različite performanse rizik-prinos
Nedostatci slučajnog izbora: rizik i prinos kombinacije dve HOV istih osobina E(R) 2 Pri perfektoj korelaciji sve moguće kombinacije A i B su smeštene na liniji a liniji definisanoj sa dve tačke Rij = +1.00 1 Standardadevijacija prinosa
Portfolio u uslovima nulte korelacije E(R) f 2 g Nekorelisane HOVdaju mogućnost za kreiranje portfoliasa boljim prinos –rizik performansama od prosečnih vrednosti A i B h i j Rij = +1.00 k 1 Rij = 0.00 Standardadevijacija
VARIJACIJA NA ISTU TEMU: R=+0,5 E(R) f 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 Standardadevijacija
EFIKASNA DIVRSIFIKACIJA: R=-0,5 E(R) PITANJE: KADA I GDE JE OVO MOGUĆE Rij = -0.50 f 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 Standardna devijacija
OPTIMUM OPTIMORUM USLOVI ZA KREIRANJE PORTFOLIA: R=-1 E(R) Rij = -0.50 f Rij = -1.00 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 PITANJE: GDE SE MOŽE NAĆI OVA VRSTA TRZIZTA ? Standardadevijacija
ODGOVOR –OPTIMUM OPTIMORUM NE POSTOJIDOKAZ 1: Koeficijenti korelacije stopa prinosa obveznica američkog i drugih velikih tržišta: 1987 - 1996 (mesečna serija)
Dokaz 2. Koeficientikorelacije stopa prinosa običnih akcija sa američkog i drugih glavnih tržišta 1986-1998 (mesečna serija)
Da li je moguć optimalni portfolio pri R veće od 0 - standardna devijacijaportfolia sa n- elementa • Zamenom notacije A u i odnosno B u j dobija se: n n • 2(RP) = wiwj Cov(RiRj) i=1 j=1 n n n • 2(RP) = wi2Cov(RiRi) + wiwj Cov(RiRj) i=1 i=1 j=1 ij n n n • 2(RP) = wi22(Ri) + 2 wiwj Cov(RiRj) i=1 i=1 j>i
Markovitzeva matrica kovarijansi zaportfolio sa n elementa HOV :
Tehnički problemi sa Markovitzevom matricom • Za 2-komponentni portfolio izračunavaju se 2 varijanse i 2 kovarijanse . • Za 10-komponentni portfolio izračunava se 10 varijansi s i 90 kovarijanse . • Za 100-komponentni portfolio izračunava se 100 varijansi i 9900 kovarijanse . • za n-komponentni portfolio izračunava se [1/n]% varijansi n2-n kovarijansi .
Ali, dovoljno je, za početak, znati da je … • Cov(RiRj) = riji j • A to znači da je, uprkos nepostojanju optimalnih uslova, moguće konstruisati optimalni portfolio. Svako unošenje nove HOV u portfolio, čiji je koeficijent korelacije sa postojećim elementima manji od 1, rezultira smanjivanjem varijanse portfolia sve do......
p (%) Specifični (Diversibilni) Rizik 35 Granica diversifikacije , p 20 0 Sistematski ili tržišni rizik 10 20 30 40 2,000+ Broj elemenata uportfoliju
Proces upravljanja portfoliom ima 4 osnovne faze.. I Definisanje investicione strategije i politike U ovoj fazi je bitno: • definisati investicione ciljeve prihvatljivi nivo rizika. Svaki investitor ima sopstvenu preferenciju • Ograničenja: vrsta delatnosti i eksterna pravila supervizije • Investiciona strategija se revidira periodično • Upotreba strategije:troškovi odžavanja
Druga faza procesa • Istraživanje finansijskihi ekonomskihuslova i prognoza budućih trendova rizika i prinosa. • Nalazi se koriste da se definisao najkraći put za dostizanje ciljeva iz prve faze. • Analize se redovno obnavljaju.
Treća fazaprocesa:KONSTRUKCIJA PORTFOLIA • Alokacija raspoloživih fondova na što više alternativa koje vode minimizaciji rizika maksimizaciji prinosa. Ili – obrnuto. • Bitno: alokacija treba da zadovolji specifične ciljeve iz prve faze. Ako su ti ciljevi uslovljeni vrstom delatnosti i apriornim pravilima problem se pojenostavljuje. (Slučajevi portfolia sa 2-3 HOV)
Četvrta faza: monitoringi obnavaljanje portfolia • U slučaju revizije investicionih ciljeva iz faze 1potrebno je trenutno modifikovati strukturu portfolia • U slučaju kada su ciljevi stabilni izvodi se redovna evaluacija portfolio performansi. • U slučaju pogoršanja radi se revizija strukture
Za prvu konstrukciju portfolia posebno su bitne sledeće varijable: • Poreklokapitalailiizvora dohotka koji se ulaže. Različite delatnosti imaju različite izvore. • Koliko je portfolio bitan za finansijsku poziciju? • Da li postoje i koje su zakonske restrikcije koje utiču na strukturu portfolia. • Kada i kako se revidira portfolio: da li neočekivane prolazne promene u vrednosti njegovih elemenata zahtevaju promenu investicione politike?
Standardievaluacije portfolio performansi • Definisanje kriterijumskog (Benchmark) portfolia. Ovo je preporučljivo rešenje. Ključne varijable su rizik i prinos.Koriste se posebne analitičke alatke. (Sharpeov, Jensenov i Treynerov index, kao osnovne) • Uparivanje preferencija prema riziku i investicionih ciljeva. Manje preporučljivo rešenje za institucionalne investitore. Pogodno za individualne investitore i specifične investicione strategije. Tehnički teško primenljivo jer • Zahteva analizu tolerancije na rizik • Reviziju ciljeva iz faze 1. Stepen slobode izbora osiguranja
Koji su realističniinvesticioni ciljevi • Očuvanje osnovnog kapitala • Minimizacija ririzika realnog gubitka • U prvima fazama procesa je preporučljiva stroga analiza svih rizika • Uvećanje kapitala: sticanje značajnijih kapitalnih dobitaka podrazumeva agresivnu strategiju preuzimanja rizika • Uvećanje tekućih prihoda
Ograničenja investicione strategije • Potrebe održanja likvidnosti • Potrebe genersanja prihoda ili ulaganje u druge alternative (zgrade, opremu, ljude itd) • Vremenski horizont ulaganja • Duži vremenski horizont favorizuje preuzimanje rizika • Kratkoročna ulaganja favorizuju nisko rizične HOV jer je verovatnoća generisanja kapitalnog dobitka ili poboljšanja performansi date HOV mala.
INSTITUCIONALNA OGRANIČENJA • Ograničenja vezana za ulaganje kapitala (Risk Based Capital Requirement -RBCR) • Za svaku vrstu aktive definiše se ponder rizika u rasponu od 0% za najmanje rizične do 100% za najrizičnije alaternative • Proizvod pondera i vrednosti ulaganja daje apsolutnu vrednost RBCR • Pitanje: da li su ovi ponderi definisani kod nas i gde?
PRINCIPI VALORIZACIJE HOV U IAS PROBLEM CENOVNE EFIKASNOSTI • Koncept istorijskih i fer vrednosti • Kod obveznica – nominalna ili tržišna vrednost • Kod akcija – pitanje fluktuacije
Specifičnosti pojedinih vrsta institucionalnih investitora • Osiguranje života ima pogodnije uslove za definisanje optimalne investicione politike zbog veće verovatnoće predviđanja primitaka i izdataka • Regulator unapred determiniše dopustive proporcije portfolia (Minimizacija učešća rizičnih HOV) • Banke
Kauzalnost:osobine proizvoda i osobine portfolia • Koncept portfolia je prisutan u velikom broju proizvoda osiguranja i bankarstva • Ako je struktura proizvoda dominantno definisan na bazi fiksnih isplata i visoke pouzdanosti događanja osiguranog slučaja moguć je konstruisati relativno stabilan portfolio
DVE TIPIZIRANE STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFOLIOM (STRUKTURNE STARTEGIJE) • Dublirajuća strategija (dedicated portfolio strategy). Rezultat: tok prinosa (ili primitaka) koji odgovaraju budućim obavezama nezavisno od promene kamatnih stopa • Pogodna u delatnostima osiguranja života i penzijskog osiguranja
STRATEGIJA IMUNIZACIJE • Ova strategija rezultira izvesnim fiksnim iznosom vrednosti ulaganja nezavisno od promene kamatnih stopa • Dopunske strategije zavise od vrste dominantnih proizvoda odnosno varijabilnost i predvidivosti budućih obaveza
PORESKA OGRANIČENJA I PREDNOSTI • Kuponski prinos i devidenda se oporezuju • Postoje specifični poreski režimi ulaganja u pojedine vrste osiguranja (Penzijski planovi) • Uvek postoji poreski rizik (Verovatnoća revizije stopa i osnovica)
4 ključna pitanja prve konstrukcije portfolia 1.Koje vrste hartija su prihvatljive za ulaganje 2.Koje su poželjne proporcije u strukturi portfolia 3.Rang hartija prema značanosti 4. Definisanje specifičnih hartija (emitent, vrsta, rok, prinos) koje se unose u portfolio
ZNAČAJ PRVOG IZBORA • Najveći deo prinosa (85% to 95%) portfolia je determinisan sa prve dve odluke a ne selekcijom pojedinačnih HOV • Izbor dobre pojedinačne HOV može uvećati vrednost portfolia ali ne može bitno promeniti njegovu strukturu • Definisanje ranga HOV koje se primarno biraju bitno utiče na održavanje optimalne strukture portfolia
Posebna pažnja-kombinovano dejstvo oporezivanja i inflacije. (Dokaz:efekat poreza i inflacije na prinos HOV u periodu 1926 – 1998.) Pre oporezivanja Posle oporezivanja Posle oporezivanja i inflacije
TRADICIJA, KULTURA I... STRUKTURA PORTFOLIA • U SAD institutionalni investitori drže prosečno 45% alocirane aktive u akcijama • U Velikoj Britanijiakcije čine oko 72% vrednosti alocirane aktive • U Nemačkoj – akcije učestvuju u strukturi portfolia institucionalnih investitora sa svega 11% • U Japanu, akcije učestvuju negde između, 24% ukupne aktive. • Pitanje: optimalna struktura D&E u Srbiji?