1 / 37

RIZIK PORTFOLIA Markovitzev o re šenje

RIZIK PORTFOLIA Markovitzev o re šenje. B.Ž. PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTRFOLIA. Naivni i optimalni portfolio Šta je optimalni portfolio ? Tri analogije: smeša, legura ili jedinjenje elementa 4 osnovna koraka u procesu upravljanja portfoliom

odetta
Download Presentation

RIZIK PORTFOLIA Markovitzev o re šenje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. RIZIK PORTFOLIAMarkovitzevo rešenje B.Ž.

  2. PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTRFOLIA • Naivni i optimalni portfolio • Šta je optimalni portfolio? Tri analogije: smeša, legura ili jedinjenje elementa • 4 osnovna koraka u procesu upravljanja portfoliom • Ograničenja i specifičnosti osiguranja

  3. Osnovne rizik-prinos definicije izolovane HOV n E(Ri) = PiRi i=1 • Gde je Riprinos hartije u ithsituaciji budućnosti a verovatonoća tog ishoda je Pi.Metod najmanjih kvadrata daje varijansu i njen pozitivni koren n • 2(Ri) = Pi[Ri – E(Ri)]2 i=1 n • (Ri) = {Pi[Ri – E(Ri)]2 }1/2 i=1

  4. Rizik i prinos portfolia n • E(Rp) =  PiRpi i=1 • Gdeje Rpiprinos portfoliau ithbudućem ishodu a Pije verovatnoća. Analogno VAR i standardna devijacija portfolia jesu: n • 2(Rp) = Pi[Rpi – E(Rp)]2 i=1 n • (Rp) = {Pi[Rpi – E(Rp)]2}1/2 i=1

  5. Diversifikacija i redukcija rizika • Neka su A i B—dve HOV ili dve klase HOV. Ako je tržište minimalno uređeno postoji izvesna sličnost (slaganje varijacija) rizika i prinosa. Ona se otkriva i meri korelacionom anlizom. Dakle, n • Cov(A,B) =[RAi-E(RA)][RBi-E(RB)]Pi i=1 • Koeficient korealcije rAB =Cov(A,B) (RA)(RB)

  6. Rizik (standardna devijacija) dvokomponentnog portfolia • (Rp) = {wA2A2 + (1- wA )2 B2 + 2wA (1- wA )rAB A B}1/2 • Ili: • (Rp) = {wA2A2 + (1- wA )2 B2 + 2wA (1- wA )Cov(A,B) }1/2 • Gde je wAponder (učešće u portfoliu) HOV A a (1-wA) je ponder B • Imajući u vidu da korelacija može biti RAB = 1, 0.5, 0, -0.5, -1, postoji N mogućih kombinacija A i B. Svaka od njih će imati različite performanse rizik-prinos

  7. Nedostatci slučajnog izbora: rizik i prinos kombinacije dve HOV istih osobina E(R) 2 Pri perfektoj korelaciji sve moguće kombinacije A i B su smeštene na liniji a liniji definisanoj sa dve tačke Rij = +1.00 1 Standardadevijacija prinosa

  8. Portfolio u uslovima nulte korelacije E(R) f 2 g Nekorelisane HOVdaju mogućnost za kreiranje portfoliasa boljim prinos –rizik performansama od prosečnih vrednosti A i B h i j Rij = +1.00 k 1 Rij = 0.00 Standardadevijacija

  9. VARIJACIJA NA ISTU TEMU: R=+0,5 E(R) f 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 Standardadevijacija

  10. EFIKASNA DIVRSIFIKACIJA: R=-0,5 E(R) PITANJE: KADA I GDE JE OVO MOGUĆE Rij = -0.50 f 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 Standardna devijacija

  11. OPTIMUM OPTIMORUM USLOVI ZA KREIRANJE PORTFOLIA: R=-1 E(R) Rij = -0.50 f Rij = -1.00 2 g h i j Rij = +1.00 k Rij = +0.50 1 Rij = 0.00 PITANJE: GDE SE MOŽE NAĆI OVA VRSTA TRZIZTA ? Standardadevijacija

  12. ODGOVOR –OPTIMUM OPTIMORUM NE POSTOJIDOKAZ 1: Koeficijenti korelacije stopa prinosa obveznica američkog i drugih velikih tržišta: 1987 - 1996 (mesečna serija)

  13. Dokaz 2. Koeficientikorelacije stopa prinosa običnih akcija sa američkog i drugih glavnih tržišta 1986-1998 (mesečna serija)

  14. Da li je moguć optimalni portfolio pri R veće od 0 - standardna devijacijaportfolia sa n- elementa • Zamenom notacije A u i odnosno B u j dobija se: n n • 2(RP) =   wiwj Cov(RiRj) i=1 j=1 n n n • 2(RP) =  wi2Cov(RiRi) +   wiwj Cov(RiRj) i=1 i=1 j=1 ij n n n • 2(RP) =  wi22(Ri) + 2   wiwj Cov(RiRj) i=1 i=1 j>i

  15. Markovitzeva matrica kovarijansi zaportfolio sa n elementa HOV :

  16. Tehnički problemi sa Markovitzevom matricom • Za 2-komponentni portfolio izračunavaju se 2 varijanse i 2 kovarijanse . • Za 10-komponentni portfolio izračunava se 10 varijansi s i 90 kovarijanse . • Za 100-komponentni portfolio izračunava se 100 varijansi i 9900 kovarijanse . • za n-komponentni portfolio izračunava se [1/n]% varijansi n2-n kovarijansi .

  17. Ali, dovoljno je, za početak, znati da je … • Cov(RiRj) = riji j • A to znači da je, uprkos nepostojanju optimalnih uslova, moguće konstruisati optimalni portfolio. Svako unošenje nove HOV u portfolio, čiji je koeficijent korelacije sa postojećim elementima manji od 1, rezultira smanjivanjem varijanse portfolia sve do......

  18. p (%) Specifični (Diversibilni) Rizik 35 Granica diversifikacije , p 20 0 Sistematski ili tržišni rizik 10 20 30 40 2,000+ Broj elemenata uportfoliju

  19. Proces upravljanja portfoliom ima 4 osnovne faze.. I Definisanje investicione strategije i politike U ovoj fazi je bitno: • definisati investicione ciljeve prihvatljivi nivo rizika. Svaki investitor ima sopstvenu preferenciju • Ograničenja: vrsta delatnosti i eksterna pravila supervizije • Investiciona strategija se revidira periodično • Upotreba strategije:troškovi odžavanja

  20. Druga faza procesa • Istraživanje finansijskihi ekonomskihuslova i prognoza budućih trendova rizika i prinosa. • Nalazi se koriste da se definisao najkraći put za dostizanje ciljeva iz prve faze. • Analize se redovno obnavljaju.

  21. Treća fazaprocesa:KONSTRUKCIJA PORTFOLIA • Alokacija raspoloživih fondova na što više alternativa koje vode minimizaciji rizika maksimizaciji prinosa. Ili – obrnuto. • Bitno: alokacija treba da zadovolji specifične ciljeve iz prve faze. Ako su ti ciljevi uslovljeni vrstom delatnosti i apriornim pravilima problem se pojenostavljuje. (Slučajevi portfolia sa 2-3 HOV)

  22. Četvrta faza: monitoringi obnavaljanje portfolia • U slučaju revizije investicionih ciljeva iz faze 1potrebno je trenutno modifikovati strukturu portfolia • U slučaju kada su ciljevi stabilni izvodi se redovna evaluacija portfolio performansi. • U slučaju pogoršanja radi se revizija strukture

  23. Za prvu konstrukciju portfolia posebno su bitne sledeće varijable: • Poreklokapitalailiizvora dohotka koji se ulaže. Različite delatnosti imaju različite izvore. • Koliko je portfolio bitan za finansijsku poziciju? • Da li postoje i koje su zakonske restrikcije koje utiču na strukturu portfolia. • Kada i kako se revidira portfolio: da li neočekivane prolazne promene u vrednosti njegovih elemenata zahtevaju promenu investicione politike?

  24. Standardievaluacije portfolio performansi • Definisanje kriterijumskog (Benchmark) portfolia. Ovo je preporučljivo rešenje. Ključne varijable su rizik i prinos.Koriste se posebne analitičke alatke. (Sharpeov, Jensenov i Treynerov index, kao osnovne) • Uparivanje preferencija prema riziku i investicionih ciljeva. Manje preporučljivo rešenje za institucionalne investitore. Pogodno za individualne investitore i specifične investicione strategije. Tehnički teško primenljivo jer • Zahteva analizu tolerancije na rizik • Reviziju ciljeva iz faze 1. Stepen slobode izbora osiguranja

  25. Koji su realističniinvesticioni ciljevi • Očuvanje osnovnog kapitala • Minimizacija ririzika realnog gubitka • U prvima fazama procesa je preporučljiva stroga analiza svih rizika • Uvećanje kapitala: sticanje značajnijih kapitalnih dobitaka podrazumeva agresivnu strategiju preuzimanja rizika • Uvećanje tekućih prihoda

  26. Ograničenja investicione strategije • Potrebe održanja likvidnosti • Potrebe genersanja prihoda ili ulaganje u druge alternative (zgrade, opremu, ljude itd) • Vremenski horizont ulaganja • Duži vremenski horizont favorizuje preuzimanje rizika • Kratkoročna ulaganja favorizuju nisko rizične HOV jer je verovatnoća generisanja kapitalnog dobitka ili poboljšanja performansi date HOV mala.

  27. INSTITUCIONALNA OGRANIČENJA • Ograničenja vezana za ulaganje kapitala (Risk Based Capital Requirement -RBCR) • Za svaku vrstu aktive definiše se ponder rizika u rasponu od 0% za najmanje rizične do 100% za najrizičnije alaternative • Proizvod pondera i vrednosti ulaganja daje apsolutnu vrednost RBCR • Pitanje: da li su ovi ponderi definisani kod nas i gde?

  28. PRINCIPI VALORIZACIJE HOV U IAS PROBLEM CENOVNE EFIKASNOSTI • Koncept istorijskih i fer vrednosti • Kod obveznica – nominalna ili tržišna vrednost • Kod akcija – pitanje fluktuacije

  29. Specifičnosti pojedinih vrsta institucionalnih investitora • Osiguranje života ima pogodnije uslove za definisanje optimalne investicione politike zbog veće verovatnoće predviđanja primitaka i izdataka • Regulator unapred determiniše dopustive proporcije portfolia (Minimizacija učešća rizičnih HOV) • Banke

  30. Kauzalnost:osobine proizvoda i osobine portfolia • Koncept portfolia je prisutan u velikom broju proizvoda osiguranja i bankarstva • Ako je struktura proizvoda dominantno definisan na bazi fiksnih isplata i visoke pouzdanosti događanja osiguranog slučaja moguć je konstruisati relativno stabilan portfolio

  31. DVE TIPIZIRANE STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFOLIOM (STRUKTURNE STARTEGIJE) • Dublirajuća strategija (dedicated portfolio strategy). Rezultat: tok prinosa (ili primitaka) koji odgovaraju budućim obavezama nezavisno od promene kamatnih stopa • Pogodna u delatnostima osiguranja života i penzijskog osiguranja

  32. STRATEGIJA IMUNIZACIJE • Ova strategija rezultira izvesnim fiksnim iznosom vrednosti ulaganja nezavisno od promene kamatnih stopa • Dopunske strategije zavise od vrste dominantnih proizvoda odnosno varijabilnost i predvidivosti budućih obaveza

  33. PORESKA OGRANIČENJA I PREDNOSTI • Kuponski prinos i devidenda se oporezuju • Postoje specifični poreski režimi ulaganja u pojedine vrste osiguranja (Penzijski planovi) • Uvek postoji poreski rizik (Verovatnoća revizije stopa i osnovica)

  34. 4 ključna pitanja prve konstrukcije portfolia 1.Koje vrste hartija su prihvatljive za ulaganje 2.Koje su poželjne proporcije u strukturi portfolia 3.Rang hartija prema značanosti 4. Definisanje specifičnih hartija (emitent, vrsta, rok, prinos) koje se unose u portfolio

  35. ZNAČAJ PRVOG IZBORA • Najveći deo prinosa (85% to 95%) portfolia je determinisan sa prve dve odluke a ne selekcijom pojedinačnih HOV • Izbor dobre pojedinačne HOV može uvećati vrednost portfolia ali ne može bitno promeniti njegovu strukturu • Definisanje ranga HOV koje se primarno biraju bitno utiče na održavanje optimalne strukture portfolia

  36. Posebna pažnja-kombinovano dejstvo oporezivanja i inflacije. (Dokaz:efekat poreza i inflacije na prinos HOV u periodu 1926 – 1998.) Pre oporezivanja Posle oporezivanja Posle oporezivanja i inflacije

  37. TRADICIJA, KULTURA I... STRUKTURA PORTFOLIA • U SAD institutionalni investitori drže prosečno 45% alocirane aktive u akcijama • U Velikoj Britanijiakcije čine oko 72% vrednosti alocirane aktive • U Nemačkoj – akcije učestvuju u strukturi portfolia institucionalnih investitora sa svega 11% • U Japanu, akcije učestvuju negde između, 24% ukupne aktive. • Pitanje: optimalna struktura D&E u Srbiji?

More Related