Internet i Web tehnologije

1. Internet i Web tehnologije

2. FunkcijeInterneta Internet kao globalna računarska mreža ima veliku i značajnu ulogu u savremenom društvu. Tokom svoje istorije, od početne ideje da služi za razmenu i pronalaženje informacija i omogući globalno umrežavanje, Internet se razvio u važan i uticajan faktor društvenih dešavanja. Većina tih uticaja na savremeno društvo su pozitivni, ali je i sve više negativnih uticaja, naročito na mlađoj populaciji.

3. Najznačajnije pozitivne funkcije Interneta su: • Informativna • Obrazovna • Poslovna (ekonomska) • Komunikaciona • Socijalna • Politička • Zabavna

4. Ljudi svakodnevno teže usvajanju novih znanja, a za to sveviše upotrebljavajuInternet. Internet sve više menja klasične prenosice informacija kao što su knjige, televizija, novine ili radio.U većini tih područja internet pokazuje bolje karakteristike. Naučnici koriste Informacije na internetu u svojim radovima, obični ljudi koriste za zabavu isvakodnevno i informisanje, poslovni ljudi za informacije o poslu. Poslednjih godina su značajno razvijeni elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo i drugi brojni oblici poslovanja koji značajno utiču na privredni razvoj.

5. Elektronsko poslovanje (E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima. Korištenjem Interneta i njegovih resursa moguće je zadovoljiti čovekovu osnovnu potrebu za druženjem. Chat, razni forimu, e-mail omogućuju čoveku stvaranje virtualne mreže poznanstava i omogućuju realizaciju gotovo svih oblika interakcije. U poslednjih nekoliko godina Internet je imao značajan uticaj na politička dešavanja u čitavom svetu, posebno na dešavanja u nekim arapskim zemljama.

6. Negativne funkcije Interneta Umesto da slobodno vreme provode u druženju, ili na sportskim terenima, ljudi sve više postaju zavisnici od računara, TV-a, mobilnih telefona i ostalih sprava koje mogu doneti podjednako i štete i koristi. Virtualni svet ili virtualni život preko interneta ima brojne opasnosti koje stvaraju posledice u stvarnom životu.

7. Pouzdanos informacija na Internetu Iako je internet nezamenjivizvorinformacijapotrebnonapravitiselekciju u moruinformacijairazvitikritičkomišljenjepremaovojvrstiinformisanja. Poslednjihgodinadešava se prava “inflacija” informacijana Internet izsvihmogućihoblasti, mnogo polutačnih i netačnih informacija, pa je potrebnopažljivo napravitiizborpotrebnihinformacija. Potrebna je provera i pravilno tumačenje prikupljenih informacija.

9. Web Web je najznačajniji internt servis i poslednjih desetak godina je postao sinonim za internet zato što u sebi integriše sve druge servise. Web omogućava razmenu multimedijalnih informacija posredstvom web sajtova (prezentacija). Web omogućava pristup interaktivnom sadržaju, aplikacijama i drugim uslugama.

10. Internet prezentacija– (VebSajt, Web site) Veb sajt je skupuređenih i povezanih fajlova sapodacimanaodređenutemu i sadržajemkojimožebitiinteraktivan (korisnikmožeuticatinaredosledpregledanjasadržaja).

11. Web server • Računar u mreži sa statičkom IP adresom • Računar na kome su fizički snimljeni web sajtovi • Računar sa softverom koji ume da prihvata zahteve i šalje odgovore (pruža usluge)

12. Ime web servera i web sajta • Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis po kome se server pronalazi. • Domain name servers, iliDNS je jedinstvena IP adresa, kojase zamenjuje teksualnom adresom (URL adrese), koju korisnici lakše pamte. • URL (Uniform Resource Locator). • DNS za www.google.com je 72.14.221.104 • Svaki web sajt ima svoje jedinstveno ime (URL adresu). Primer: www.gimnazijakursumlija.edu.rs

13. Web hosting Web hosting predstaljva iznajmljivanje prostora na hard disku web servera nekog provajdera. Web sajtovi se postavljaju i nalaze na web serveru. Server je stalno konektovan na Internet, a hosting provajder zadržava pravo da u toku godine ovaj pristup bude prekinut na kratko u slučajevima kada je potrebna nadogradnja servera ili softvera. Uz svaki hosting paket dobija se i administracioni pristup. Putem ovog pristupa bićete u mogućnosti da samostalno dodajete domene i poddomene, kreirate vlastite e-mail adrese, kreirate baze podataka, instalirate specifične aplikacije, otvarate ftp naloge i drugo.

15. Podela web sajtovapremasadržaju - nameni: • personalni(lični) web sajtovi • komercijalniweb sajtovi • informativniweb sajtovi • blogovi • forumi • socijalnemreže • web sajtovizadeljenjesadržaja • web direktorijumi • web alati...

16. Personalni (lični) web sajtovisu nastali zbog potrebaljudiiliorganizacijadadrugimakrozslikeirečipredstavesebe, svojuorganizaciju, porodicu, aktivnosti, interesovanja, razmišljanja... Komercijalniweb sajtoviimajuzaciljdapredstaveproizvodeiuslugekojenudivlasniksajtaiprivučepotencijalneklijente. Informacionisajtovisuweb sajtovikojipružajuinformacijeo razlicitimtemama. Najpoznatiji je svakakowww.wikipedia.orgkojipredstavljanajvećuonline enciklopediju. Ovaj web sajt je interaktivanjeromogućavaposetiocimadapišusvojaobjašnjenja.

17. Blogovi su web sajtovi namenjeni da podelite svoje misljenje sa drugima na internetu bez obzira na temu ili sadržaj, da učestvujete u diskusijama sa drugim blogerima, postavljate slike ili komentare... Do bloga na internetu moguće je doći i potpuno besplatno preko sajtova koji nude besplatno postavljanje bloga, kao što je na primer www.blog.rs, ali trebate znati da u tim slučajevima nemate vlastitu web adresu, već se na internetu pojavljujete kao poddomen pomenutog sajta. Primer: ime_bloga.blog.rs. Blog možete uraditi i pomoću verovatno najpoznatijeg Open Sourse CMS-a na srpskom jeziku na sr.wordpress.org.

18. Forumi su vrlo slični blogovima, ali za razliku od bloga imaju unapred zadate oblasti o kojima se diskutuje unutar kojih se otvaraju pojedine teme, postavljaju pitanja i očekuje pomoć u vidu odgovora. Postoje opšti forumi na kojima se diskutuje o svim temama bez ograničenja kao što je na primer www.burek.co.rs ili www.mycity.rs ili forumi specijalizovani na određene oblasti, kao što je na primer www.elitesecurity.orgspecijalizovan za IT tehnologije. Socijalne mreže su web sajtovi za masovno međusobno povezivanje ljudi, razmene informacija, fotografija i drugih ličnih podataka. Postoje i socijalne mreže koje povezuju ljude u poslovnom ili strukovnom smislu. Najpoznatije socijalne mreže, svakako su Facebook i Twitter. Ovi web sajtovi masovno se koriste za reklamu i promocije firmi, proizvoda i usluga.

19. Web sajtovi za deljenje sadržajaomogućavaju ljudima da postavljaju odgovarajuće sadržaje na internet (slike, muziku, video klipove...) i te sadržaje dele sa drugima. Najpoznatiji među takvim web sajtovima je Youtube, Rapidshare. Web direktorijumi su sajtovi koji sadrže uglavnom linkove prema drugim sajtovima. Sajtove razvrstavaju po kategorijama i osim kratkog opisa web sajta, eventualno jedne slicice (logo) i linka ne sadrže ništa drugo (www.linkovanje.net). Web alati su sajtovi koji nude razne alate za Vaš web sajt, kao što je na primer vođenje statistike, merenje brzine interneta, merenje pinga, provere geografskog položaja neke IP adrese i slično. U web alate možemo svrstati i pretraživače bez kojih je korišćenje interneta postalo nezamislivo (Google, Yahoo, Bibg, AOL, Ask...).

20. Web portal je mesto na internetu koje čini više različitih informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, web portali pružaju posetiocima mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Veb portali mogu sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, servis e-pošte, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogućnosti. Portali često pružaju mogućnost da registrovani korisnici utiču na izgled i sadržinu svog dela portala. Primeri web portala: www.rts.rs, www.b92.net, www.krstarica.net.

21. Podela web sajtovapremainteraktivnostisaposetiocima: • statičkiweb sajtovi • dinamičkiweb sajtovi

22. Statički web sajtovisunajjednostavniji, najbrže se rade, tesuobičnoinajjeftiniji. Najčešće se rade u HTML-u, odnosno u XHTML-u u kombinacijisaCSS-om. Moguimatianimacijei java skripte, alinemajuinteraktivnostsaposetiocima. Svaaktivnostposetiocaovakvog web sajtasvodi se napregledavanjesadržajaieventualnokorišćenjekontaktforme. Ne zahtevajubazupodataka. Celokupan HTML kôdizvršava se u browser-u posetioca. Obično se bržeučitavajuilakšeih je optimizovatizapretraživače. Pogodnisuzamanjezahtevne web sajtove, samanjepodatakaigdeinterakcijasaposetiocimanijeneophodna.

23. Dinamički web sajt omogućava manju ili veću interakciju sa posetiocima, prikuplja podatke o posetiocima i njihovim interesovanjima, omogućava ili onemogućava pristup delovima sajta određenim kategorijama posetioca, automatski šalje obaveštenja ili vesti posetiocima koji to žele, te može da omogućava pronačaženje i sortiranje podataka... Obično se rade u nekom programskom jeziku (php, asp...) i kôd im se izvršava na serveru, pa tek potomšalje browser-u. Podaci se smeštaju u bazu podataka, odakle se po potrebi "pozivaju". Najčešće se rade zajedno sa CMS-om kojim se vlasniku web sajta omogućava da vrlo jednostavno i brzo ažurira web sajt, bez ikakvog posebnog znanja o web dizajnu. Komplikovaniji su za izradu i optimizaciju i naravno, znatno skuplji.

24. Podela web sajtovaprematehnologijiizrade: • web sajtovisa HTML, • web sajtovisa XHTML, • web sajtovisaCMS-om • Flash web sajtovi HTML(HyperTextMarkup Langua) je jeziknamenjenopisu web strana. Osnovu HTML-a činikodkoji  je grupisanpomoću tag-ova, isačuvankao html fajl. Ovajfajlpotommožetepogledatipomoćubilokogbrowsera, kaoptosu Mozilla Firefox, Internet Explorer, Google Chrome idrugi. XHTML(Extensible HyperText Markup Language) je jezikzaoznačavanjebaziranna XML opisnomjeziku, ipredstavljareformulacijuHTML-a

25. XML(eXtensible Markup Language)omogućava stvaranje dugotrajnih formata podataka koji su nezavisni od platforme. XML-ova osnovna svrha je da olakša deljenje podataka kroz različite informacione sisteme, posebno kroz one sisteme koji su povezani sa Internetom. CSS (Cascading StyleSheet) ili lista kaskadnih stilova, se koristi radi definisanja izgleda web sajta. Uvođenje Css-a donelo je mnogobrojne koristi koje se ogledaju u bržem učitavanju web strane, povećanoj efikasnosti, smanjenju obima koda, brže izrade sajta... JavaScript je objektno orijentisan programski jezik koji omogućava upravljanje interaktivnim sadržajem. Koristi se radi unapređenja web sajtova, da bi se oni učinili funkiconalnijim i privlačnijim. Podrška za javascript je ugrađena u svaki aktuelan web browser i pokreće se automatski pri susretanju sa sadržajem tog tipa.

26. Adobe Flash (ranijepoznatkaoMacromedioFlash), je mltimedijalnaplatformanamenjenadodavanjuinteraktivnosti web stranama u viduanimacija, slikai video sadžaja. Prednosti Flash-a ogledaju se u veomabrzomučitavanjui u mogućnostikorišćenjavektorskegrafikekojazumiranjem ne gubinakvalitetu. PHP (Personal Home Page)je skriptjeziknapravljenzagenerisanjedinamičkih web strana. Ciljjezika je daomogućiprogramerimabržinačinzarazvijanjedinamičkih web strana. PHP se izvršavanaserveruuzimajući PHP kodnaulazuigenerišući web stranicukaoizlaz. ASP (Active Server Pages) je webtehnologijakompanije Microsoft kojaomogućavaprogramerimadakreirajudinamičkevebsajtove.

27. CMS (Content Management System) - sistemzaupravljanjesadržajem, kojidozvoljavakorisnikulakpristuppostavljenomsadržajusamogućnostimabrisanja, dodavanjeiliizmenesadržaja. Neki CM sistemiomogućavajuikreiranjesigurnosnihkopijacelogsajta, radidodatnesigurnosti u integritetpodataka. Lakoćakorišćenjaimogućnostupravljanjasadržajemsabilokogmestačine CM sistemeveomadobrimrešenjemzasvakogkorisnika. CMS se programira (najčešće) u php-u takodakomunicirasaMySQLbazompodataka. Lideri među CM sistemimasu trenutno Wordpress, Joomla, Blogeri Drupal.

28. Flash sajtovi • Pružaju dinamiku uz animacije • Ovi sajtovi su estetski lepši i konkurentniji • Problem je indeksiranje na Google-u

29. Webdokumenti se pravekorišćenjemjezikazaopisdokumenata HTML (izradakompletnogsajtanaovajnačinzahtevadobropoznavanje HTML-a ibila bi veomazamorna). U paketuprogramaMicrosoft Officepostojiposeban program zapravljenjeWebprezentacija – MS Front Page (jednostavan je zakorišćenjeizadovoljavazahtevevelikogbrojakorisnika). ProgramizarazvojWebprezentacijaAdobe (Macromedia) FlashiDreamWeaver (zanaprednijekorisnike). Za profesionalnobavljenjeizradomprezentacijapotrebno je dobronaučiti HTML, kaoiprogramiranje u programskimjezicima.

30. Klijentsko-serverski odnos Većina današnjeg interneta, pa tako i Web, bazirana je na klijentsko-serverskoj strukturi. Klijentska mašina je npr. mašina kojom pregledamo web-stranice – mašina koja aktivno traži i pregleda informacije, koja šalje zahteve za tim informacijama i obrađuje ih kada ih dobije. Server je mašina na kome su sve te informacije sačuvane, i čeka da ih neki klijent zatraži, na šta ih on isporučuje. Prednost te strukture je činjenica da su serverske mašine uglavnom snažne mašine koje se bez većih problema nose s navalom do koje dolazi kada mnogo klijenata zahteva sadržaj koji je na njima postavljen.

33. Web server PHP stranicu prevede i od nje napravi HTML, i pošalje korisniku u browser.