Pariz, 1812.godina

1. NAPOLEONIKA Pariz, 1812.godina

2. „Dići ću Kremlj u vazduh“

3. NAPOLEON BONAPARTA GENERAL, DIKTATOR, IMPERATOR Napoleon: uspon ka vlasti General Bonaparta je ugled i slavu stekao nakon sjajnih pobeda nad Austrijancima u Italij. 1799. Novi ustav, otvorio je Napoleonu put da se, po ugledu na stari Rim, imenuje prvim konzulom Republike – diktatorom s neograničenom vlašću (1800.), da bi samo četiri godine kasnije (1804.) ovaj prvi konzul u Bogorodičinoj crkvi u Parizu (katedrala Notr-Dam), u prisustvu rimskog pape, svečano krunisan za imperatora – cara Francuske. Žak-Luj David, Krunisanje Napoleona 1804.

4. Po carevom nalogu, hapse se svi politički protivnici i sumnjivci. Zabranjuju se listovi, knjige, pozorišne predstave, uvodi se cenzura, nadzire privatna prepiska – uspostavlja se prava diktatura. Ipak, autoritet države, uzdrman revolucijom, pod Napoleonovom diktaturom bio je povraćen. Vojni uspesi, velika osvajanja i finansijska stabilnost države, visoko su uzdigli prestiž Francuske i samog cara. Od tri glavne tekovine Francuske revolucije (republika, jednakost, političke slobode), pod Napoleonovim carstvom, ostala je očuvana samo tekovina građanske jednakosti. Napoleon je obnarodovao čuveni Građanski zakonik 1804. godine, poznat i pod imenom Napoleonov kodeks. Napoleon je nasledio veliku revolucionarnu armiju, u kojoj je mnogo običnih vojnika i oficira, po zaslugama u ratnim pohodima, moglo da napreduje sve do najviših činova. Na vrhu vojne komande, po rangu iznad generala, nalazili su se maršali Francuske (“svaki Napoleonov vojnik u svom rancu nosi maršalsku palicu”). Napoleonova “Velika armija” regrutovala je mladiće od dvadeset do dvadeset pet godina, da bi već 1805.g. Dostigla broj od oko 400.000 vojnika. U njene redove su primani i vojnici iz drugih zemalja koje su došle pod francusku vlast. Pred pohod na Rusiju 1812.godine, u “Velikoj armiji” bilo je 700.000 vojnika, a među njima samo 300.000 Francuza.

5. Napoleonova invazija na Rusiju Ohrabren serijom uspešnih vojnih pohoda, Napoleon je 1812. godine, s velikom vojskom krenuo na Rusiju. Ruska vojska suprostavila se strategijom spržene zemlje i izbjegavanjem velikih bitaka. Napoleon je zauzeo ispražnjenu Moskvu, ali bez odlučne pobede nad ruskom vojskom morao se povlačiti iz Rusije za vreme jake zime. Pohod na Rusiju sveo je snage Francuza i njihovih saveznika na oko 3% početne jačine. Tainvazija imala je veliki uticaj na rusku kulturu, što se ogleda u Tolstojevom delu “Rat i mir”. Napoleonova invazija u Rusiji je poznata kao Domovinski rat. Ponekad se označava i kao "rat 1812." Neuspeh u Rusiji srušio je mit o Napoleonovoj nepobedivosti i ohrabrio Evropske vladare da udruženim snagama ponovo krenu na Francusku.

6. Premamodernim procenama, ruska armija je 1812. u početku imala manje vojnika od francuske Velike armije. Oko 280 000 ruskih vojnika bilo je raspoređeno na poljskoj granici. Car Aleksandar I Romanov prethodno je nameravao izvršiti invaziju Varšavskog vojvodstva. Ukupno su Rusi imali 500 000 vojnika (procene se kreću od 350 000 do 710 000 vojnika). Ruska vojska bila je podeljena u tri armije: Prva armija Zapada od 159 800 vojnika pod zapovedništvom Barclaya de Tollyja Druga armija Zapada od 62 000 vojnika pod zapovedništvom Pjotra Bagrationa Treća armija Zapada od 58 200 vojnika pod zapovedništvom Aleksandra Tomasova. Postojale su i dve rezerve od 65 000 i 47 000 vojnika. Ako se to zbroji, Rusi su na frontu imali 392 000 vojnika nasuprot Napoleonove Velike armije. Osim toga, Rusija je sklopila mir sa Švedskom i Turskom, pa je oslobodila dodatnih 100 000 vojnika za rat protiv Napoleona. Učinjeni su veliki napori, da se popuni ruska vojska, pa je imala oko 900 000 vojnika, ne računajući neredovne kozačke jedinice, kojih je bilo 70 000 do 80 000. Moskva u plamenu

7. Karta Napoleonove invazije na Rusiju Grafikon Charlesa Minarda, koji pokazuje brojčano stanje francuske vojske tokom pohoda.

8. Sedeći na pepelu spaljenoga grada, ali bez ruske kapitulacije, Napoleon je započeo veliko povlačenje. Kutuzov je prisilio francusku armiju, da krene istim onim Smolenskim putem, kojim je ranije došla u Rusiju,a na tom pravcu odavno nije bilo nikakvih zaliha hrane. To je bio još jedan primer strategije spržene zemlje. Kutuzov je blokirao francusku vojsku sprečavajući je, da koristi drugačije pravce, na kojima bi našla hrane. Blokirao je južno krilo da spreči Francuze da krenu drugim putem, a koristio je i partizansku taktiku kako bi stalno udarao Francuze na mestima gde su najslabiji. Laka ruska konjica, uključujući, Kozake napadala je i razbijala izolovane francuske jedinice. Snadbevanje francuske vojske postalo je nemoguće. Izostanak trave slabio je preostale konje. Većina konja već je bila ubijena, da bi se nahranili vojnici. Bez konja francuska konjica je prestala postojati, tako da su i konjanici morali pešačiti. Zbog nedostatka konja morali su ostaviti i sve topove iza sebe, jer ih nije imao ko vući. Zbog nestanka konja morali su ostaviti i kola za snadbevanje. Francuska je još nekako i mogla kasnije nadoknaditi gubitak artiljerije, ali gubitak vojnih kola za snadbevanje stvorio je velike logističke probleme par godina kasnije, jer su stotine najboljih vojnih kola ostavili u Rusiji. Nastupila je glad i bolest, a dezerterstvo se raširilo. Većinu dezertera bi ruski seljaci ili zarobili ili pogubili. Pod tim okolnostima jako oslabljena Velika armija bila je poražena u bitkama kod Vjazme i Krasnoja, a pojedini francuski korpusi bili su poraženi u odvojenim bitkama.

9.   Nastade bura dvanaeste      Ko pomože trenutka tog      Razjaren narod bune česte      Barklaj mraz il ruski Bog                                      Puškin Napoleon je pokrenuo veliku armiju i sa njom ušao u rusku zemlju. Njemu nije bio cilj Moskva, iako pred pohod on u nekim trenucima spominje i Indiju. To sve govori o njegovoj konfuziji i nemoći da definiše rat u koji kreće. On će se ipak na kraju naći u Moskvi, ali ne kao pobedilac nego kao zver koja je upala u sopstvenu zamku. Možda je značaj i posledice koje je imao Napoleonov ulazak u Moskvu najbolje opisao Bajron u svojim stihovima: Evo pred tobom poludivljih kula Moskve Što u vencima od zlata gore na suncu Al, avaj! zalaska tvoga ovo je sunce

10. http://srbin.info/2012/11/srbi-u-borodinskoj-bitci-deset-velicanstvenihhttp://srbin.info/2012/11/srbi-u-borodinskoj-bitci-deset-velicanstvenih SRBI U BORODINSKOJ BICI U čuvenoj Borodinskoj bici u ruskoj vojsci ratovalo čak deset generala - Srba, veći broj komandanata nižeg ranga i običnih vojnika. Naime, u sastavu Carske armije imperatora Aleksandra I pod komandom feldmaršala Kutuzova bili su: general pešadije Mihailo Andrejević Miloradović, general Đorđe Arsenijević Emanuil, general-poručnik Jovan Jegorović Šević, general-major Jovan Stepanović Adamović, general-poručnik i tajni savetnik Nikola Bogdanović Bogdanov, general-poručnik Nikola Vasiljević Vujić, kavalerijski general baron Ilija Mihajlović Duka, general-major grof Petar Ivanović Ivelić, general-major Abram Petrović Ratkov i general-ađutant Nikola Ivanović de Preradović. Mihailo Andrejević Miloradović Đorđe Arsenijević Emanuil

11. Nikola Bogdanović Bogdanov Jovan Jegorović Šević Nikola Ivanović de Preradović Abram Petrović Ratkov

12. http://lat.ruskarec.ru/articles/2012/08/26/karikaturama_protiv_napoleona_16477.htmlhttp://lat.ruskarec.ru/articles/2012/08/26/karikaturama_protiv_napoleona_16477.html Karikaturama protiv Napoleona U borbi protiv Napoleona Rusi se nisu uzdali samo u svoje oružje, nego i u svoju umetnost. Nadahnuti prostim narodskim crtežima na daščicama, kao i radovima britanskih karikaturista, ruski slikari onoga doba utemeljili su tradiciju ruske karikature. Na sajtu ruske reči se mogu pogledati radovi ruskog slikara I.I. Terebnjova, koji se proslavio u narodu po svojim grafikama na temu Otadžbinskog rata 1812.

13. VESTI IZ SVETA Car Napoleon i vožd Karađorđe Prvi srpski ustanak ( 1804 – 1813.) može se po ciljevima i rezultatima porediti sa Francuskom revolucijom. Srpski ustanici su, kao i francuski revolucionari, ukinuli feudalizam (turski) i zaštitili pravo na privatno vlasništvo. Vođa ustanka, vožd Karađorđe slao je izaslanika Napoleonu i Bezuspešno nudio pokroviteljstvo nad Srbijom. Ustanička Srbija bila je dugoročnim savezništvom čvrsto vezana za Rusiju, silu s kojom se francuski car često sukobljavao. Napoleon je, nasuprot Rusiji i ustaničkoj Srbiji, podržavao celovitost i opstanak Osmanskog carstva. Karađorđeva Srbija ostala je, stoga, lišena podrške Revolucionarne i carske Francuske. Izvor: Dušan T. Bataković Istorija za sedmi razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, 2011.

14. www.modanekadisad.wordpress.com MODA Period ampira (1800 – 1820) je stil poznog klasicizma i obeležen je događajem po kome je i dobio ime – krunisanjem Napoleona za cara i pretvaranjem Francuske republike u carstvo. Moda ovog perioda je i dalje pod jakim uticajem antičke mode, ali je stil prečišćeniji, a odeća bolje prilagođena klimatskim uslovima Zapadne Evrope, njenim običajima  i ukusu. U anglo-saksonskim zemljama ovaj stil se naziva regentstvo. Muški kostim

15. Pod uticajem enkrojabala, kaputi imaju visoke, posuvraćene jake, koje često dopiru do ušiju. Dužina kaputa se smanjuje, a linijia struka spušta. Već oko 1811. linija struka je na svom mestu, a peševi kratki i četvrtasti. Frak je i dalje omiljeni tip kaputa. U večernjim prilikama nosi se sa uzanim čakširama i mačem. I čekšire i pantalone su uske. Čakšire se prave od kože, a pantalone mogu biti od elastične tkanine, i tada su pripijene uz nogu, ili od prugastog cviliha, i tada su nešto komotnije. Dužina pantalona često pokriva gornji deo obuće. Obuća je elegantna. Omiljene su tesne čizme, sa posuvraćenom sarom postavljenom žutom kožom. Oko 1804. u modu ulaze gamašne, koje se nose preko otvorenih, plitkih cipela. Prsluci su od pikea u boji, sa jednoredim kopčanjem i često sa opšivima u boji. Košulja ima krutu, uspravnu kragnu, a marame koje su se u prethodo periodu omotavale oko vrata zamenjuju se kravatama. Redengot je i dalje omiljeni gornji kaput. Zimi ima jaku od astragana. Džepovi su horizontalni i dobijaju poklopce. Kopčanje je dvoredo. Cilindar, koji ulazi u modu krajem XVIII veka, nosi se u skoro svakoj prilici. Omiljena je «Brutus» frizura, sa sređenim uvojcima na čelu. Ovo je i period rađanja dendizma u modi. Rodonačelnik ovog pokreta je bio Bo Bramel (Beau Brummell).

17. Ženski kostim Najveći uticaj na žensku modu imaju carica Žozefina i njen krojač Leroa. Forma je izdužena, a struk je visok, gotovo ispod pazuha. Suknja u jednom periodu dobija ravnu, usku liniju, tako da se u njoj nekad jedva hoda. Ukida se šlep. Rukavi su raznovrsni: nose se kratki, puf rukavi, dugi, uski rukavi i kombinacija ove dve vrste (kratak puf, koji se produžava u dugi uski rukav). Dekolte je najčešće četvrtast, dubok i širok, ali ne prelazi ivicu ramena. 1810 - akvarelska skica žene u boneu i prugastoj ampir-haljini sa karnerma, autor Džon Adam Klajn

18. Karakteristični delovi odeće su spenser, kanezu i pelis. Spenser je kratki kaputić, do ispod grudi, koji se kopča napred. Po pravilu je drugačije boje od haljine. Kanezu je vrsta spensera koja se upasivao u pojas. Oko 1810. ima jaku i kep (kratka pelerina na ramenima). Pelis je duži kaput, često postavljen ili obrubljen krznom. Pod uticajem carice Žozefine, po prvi put se, posle dužeg vremena, javlja donje rublje. Pravljeno je od batista, u obliku dve zasebne nogavice, koje su se opasivale oko struka. Nazivale su se pantalone ili pantolete. Na nogama su i dalje sandale grčkog tipa i otvorene cipele bez potpetice. Kosa je pokupljena u punđu, po uzoru na antičke. Šeširi su raznovrsni, najčešće bone tipa, sa obodom iznad lica i trakom ispod brade. Uveče se nose turbani. Nakit se ponovo vraća u modu, a i na njemu se ogleda ljubav prema antici. Forme se nisu mnogo promenile u odnosu na predrevolucionarni period, ako se izuzme pojava venaca i dijadema. Promene su u dekorativnim temama koje se koriste. Dominiraju kameje. Nose se «…na pojasu, na ogrlici, na svakoj od narukvica, na tijari… Obnavlja se moda širokih ogrlica… U svakom od nabora drapiranih rukava je po jedan antički kamen, kao i na trakama za kosu, dijademama, na vrhovima češljeva…». Prateći modni detalji su šalovi, rukavice, tašnice, a zimi mufovi.

19. Levo: engleska haljina od vezenog indijskog muslina, oko 1810.Desno: američka formalna ili polu-formalna svilena haljina za devojčice, oko 1810.Haljine su vlasništvo Instituta za kostim u Kjotu. Pjer-Pol Prudon: Carica Žozefina (1805) ulje na platnu, Luvr, Pariz

20. Haljina za šetnju, modni crtež iz ''La Belle Assemblée'', april 1817.

21. http://www.loznickagimnazija.edu.rs/loznicka_gimnazija/nor.htmlhttp://www.loznickagimnazija.edu.rs/loznicka_gimnazija/nor.html Pregled najznačajnijih kafea u evropskim prestonicama Osamdesetih godina 19. veka, usled razvoja industrije, dolazi do promene načina korišćenja slobodnog vremena – nekadašnje mesto vere zauzima nova, programirana zabava. Pojava ’’kulture kafea’’ najizrazitije oslikava nove kulturne tokove. Kafei su se razvili iz građanskih salona, koji su bili centri svih dešavanja još od 17. veka. Odsustvo propisanih pravila, karakterističnih za salone, najviše je doprinelo njihovoj munjevitoj popularnosti. Iako su bili otvorenog pristupa, dostupni svim slojevima stanovništva, u kafeima dolazi do specijalizacije na raznim intelektualnim osnovama. Značaj kafea na društvenom planu je u tome što je doveo smanjenju razlika između elitne i narodske kulture. Najstariji francuski kafe je ’’Prokopije’’ (Le Procope), koji je otvoren 1694. U njemu je Didro (Diderot) napisao Enciklopediju, Volter (Voltaire) ispijao i do 40 šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin) uradio nacrt budućeg ustava SAD. Na ulazu je izložen Napoleonov šešir, a ženski i muški toaleti su označeni sa ’’građanin’’ i ’’građanka’’. Tablana Procope-u, najstarijem kafiću u Parizu Izvor: Wikipedia

22. Kabarei su predstavljali novu formu ’’boemskog života’’. U njima su se razvile posebne vrste spektakla, koji su bili sastavljeni od različitih vrsta umetničkog izražavanja – skeča, karikature, plesa itd. Karakteristična unutrašnja dekoracija kabarea bila je prepuna ornamenata i tehničkih inovacija, stavljenih na najrazličitje periode istorije arhitekture, što danas se najčešće označava kao ’’kič’’. Najpoznatiji kabare iz ovog perioda je ’’Crna Mačka’’ sa Monmartra, koji su često dolazili da gledaju Mopasan, gerenarl Bulanže, princ od Velsa i mnoge druge istaknute ličnosti. Po uzora na njega, u Barseloni je nastao kabare’’Četiri mačke’’ koji je 1889. posetio i Pikaso. 1889. se otvara i Mulen Ruž, noćni klub i kabare na Monmartru. Njega je sagradio Žozef Oler (Joseph Oller), vlasnik tadašnje Olimpije. Reklama za turneju Le Chat Noir kabarea Izvor: Wikipedia

23. SPORT Sport je krajem 19. veka i dalje mlada i nedovoljno poznata reč. Sport tj. gimnastika je bila zaastupljena samo u nemačkim i engleskim gimnazijama, dok je iz ostalih evropskih obrazovnim sistemima, sport bio izuzet. U ovom periodu dolazi do jačanja svesti o važnosti sporta u procesu formiranja ličnosti. Prve moderne Olimpijske igre održane su  u Atini 1896., a ubrzo zatim organizovane su i Druge moderne igre.1900., u Parizu.  One su održane uporedo sa Svetskom izložbom.Najveće uspehe doživljavaju biciklističke trke i konjičke trke, dok u Engleskoj raste interesovanje za boks. Tur de Frans je prvi put organizovan 1903,a malo kasnije je osnovan i Tur de Belžik.Sport postaje blisko povezan sa umetnošću, kroz izradu plakata za biciklističke trke, a istovremeno postaje i inspiracija za mnoge slikare i pisce, kao što je bio Apoliner (Apollinaire). Pobednik prvog Tour de France-a, Maurice Grain Izvor: Wikipedia

24. RAZONODA Pismo u numeričkim šiframa u kome je Napoleon 20. oktobra 1812. godine, pred povlačenje iz Rusije, najavio napad na Kremlj, nalazi se na Drugoj strani ovih elektronskih novina. "U tri sata ujutro 22. (oktobra) razneću Kremlj", piše u pismu Napoleon. Kada je pismo tri dana kasnije stiglo u Pariz, sedište ruskog cara bilo je u plamenu, a francuska vojska je počela povlačenje. Elegantne kaligrafske šifre u pismu opisuju čuvene trenutke istorije koji su jedni od najslabijih."Moja konjica se raspada, mnogi konji su uginuli", naveo je Napoleon, nekada jak vođa, priznajući neuspeh napada na Rusiju. Napoleonov tajni kod koristio se za veoma važna i tajna pisma kada francuski vladar nije bio u zemlji, a napravljen je kako neprijatelji ne bi mogli da saznaju šta je naredni korak francuske vojske. Šifre su često menjane.Pismo je na konju kroz celu Evropu u Pariz, koji je udaljen više od 2.000 kilometara, stiglo nakon tri dana. Jedino što je Napoleon mogao, u Moskvi koju su Rusi napustili i zapalili, bilo je da naredi da se spalji sedište ruskih vlasti, što je u pismu kodirano brojevima "449, 514, 451, 1365..." To je dokaz onoga što istoričari nazivaju početkom kraja Napoleonove vladavine, koji je počeo u Rusiji i završio se kod Vaterloa, tri godine kasnije. U septembru 2012, 200 godina nakon pobede Rusa nad Napoleonom, u Moskovskom kremlju održana je velika proslava.

25. Dešifruj tekst: 241918916111; 161191813718161; 19201830102010; 9161177; 18213181110; 5182207; 18277167; 10; 248103111; 242872310! Pomoć: U pitanju je jedna rečenica. Reči su odvojene znakom ; PRVA REČ ima 7 slova, a prva dva su UP (3.slovo vredi dva broja, četvrto slovo menja jedan broj, 5.slovo menjaju dva broja, 6. slovo je broj 1, a poslednje slovo menjaju dva broja) DRUGA REČ ima 9 slova, a prvo je N, drugo slovo menja broj 1, treće slovo čini dvocifreni broj, četvrto slovo je boroj 18, a peto slovo je opet dvocifreni broj, šesto slovo je jednocifreni broj, a sedmo i osm slovo su dvocifreni brojevi; poslednje slovo je A TREĆA REČ ima 7 slova: prvo slovo je broj 19, a poslednje slovo broj 10, četvrto slovo je Š, a prva tri slova menjaju dvocifreni brojevi) ČETVRTA REČ ima 5 slova (treće slovo je broj 1,) PETA REČ ima 6 slova (prvo i četvrto slovo je O) ŠESTA REČ ima 5 slova (drugo slovo je O) SEDMA REČ ima 5 slova (prvo slovo je O) OSMA REČ je VEZNIK i ima 1 slovo DEVETA REČ ima 6 slova (pretposlednje slovo je dvocifren broj, a poslednje slovo je A) DESETA REČ ima 5 slova, a poslednja dva su: ĆI Srećno!