1 / 22

Tradicionalne Internet aplikacije

Tradicionalne Internet aplikacije. Protokoli aplikacionog nivoa. Postoje dve vrste protokola aplikacionog nivoa koje zavise od toga za šta su namenjeni: Privatna komunikacija . Programer kreira par aplikacija koje komuniciraju preko Interneta sa namerom da taj par bude za privatnu upotrebu.

rhian
Download Presentation

Tradicionalne Internet aplikacije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Tradicionalne Internet aplikacije

  2. Protokoli aplikacionog nivoa Postoje dve vrste protokola aplikacionog nivoa koje zavise od toga za šta su namenjeni: • Privatna komunikacija. Programer kreira par aplikacija koje komuniciraju preko Interneta sa namerom da taj par bude za privatnu upotrebu. • Standardizovani servis. Internet servis se definiše sa očekivanjem da će mnogi programeri kreirati serverski softver da bi ponudili servis ili klijentski softver zapristup servisu.

  3. Predstavljanje i prenos Protokoli aplikacionog nivoa specifikuju dva aspekta interakcije: predstavljanje i prenos.

  4. Web protokoli World Wide Web je jedan od najviše korištenih servisa na Internetu. Zbog toga što je Web kompleksan, razvijeni su mnogi standardi protokola za specifikovanje raznih aspekata i detalja. Postoje tri ključna standarda.

  5. Predstavljanje dokumenata sa HTML HyperText Markup language (HTML) je standard predstavljanjakoji specifikuje sintaksu za web stranicu. HTML ima sledeće opšte karakteristike: • Koristi tekstualno predstavljanje • Opisuje stranice koje sadrže multimediju • Sledi deklarativnu, a ne proceduralnu paradigmu • Obezbeđuje specifikacije označavanja umesto formatiranja • Dozvoljava da se hiperlink postavi u proizvoljan objekt • Omogućava da dokument sadrži metapodatke

  6. Opšta forma HTML dokumenta: <HTML> <HEAD> <TITLE> tekst koji sačinjava naslov dokumenta </TITLE> </HEAD> <BODY> telo dokumenta se pojavljuje ovde </BODY> </HTML>

  7. Jedinstveni lokator resursa i hiperlinkovi Web koristi sintaksičku formu poznatu kao Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator-URL) za specifikovanje web stranice. URL sadrži informacije koje su potrebne brauzeru da bi učitao stranicu. Opšti oblik URL-a je: protocol://computer_name:port/document_name?parameters

  8. Prenos web dokumenta sa HTTP HyperText Transfer Protocol (HTTP) je glavni prenosni protokol kog brauzer koristi da bi interagovao sa web serverom. HTTP se može okarakterisati na sledeći način: • Koristi tekstualne kontrolne poruke • Prenosi datoteke binarnih podataka • Prenosi podatke u oba smera (download i upload) • Inkorporira keširanje

  9. Kada uspostavi konekciju, brauzer šalje jedan od četiri HTTP zahteva serveru:

  10. Keširanje u brauzerima Keširanjeobezbeđuje značajnu optimizaciju za web pristup jer korisnici nastoje da posećuju iste web sajtove više puta. Veći deo sadržaja na nekom sajtu se sastoji od velikih slika koje koriste Graphics Image Format(GIF) ili Joint Photographic Experts Group (JPEG) standarde. Brauzer može smanjiti vreme prenosa značajno čuvanjem kopije svake slike u kešu na korisnikovom disku i koristeći keširanu kopiju.

  11. Algoritam keširanja Dato: URL za neku stavku na web stranici Dobiti: Kopiju te stranice Metod: if (stavka nije u lokalnom kešu) { Izdati GET zahtev i postaviti kopiju u keš; } else { Izdati HEAD zahtev serveru; if (keširana stavka je ažurirana) { koristiti keširanu stavku; } else { Izdati GET zahtev i postaviti kopiju u keš; } }

  12. Arhitektura brauzera

  13. Protokol prenosa datoteka (File Transfer Protocol-FTP) Najviše korišteni prenosni servis na Internetu koristi FTP, koji se karakteriše na sledeći način: • Proizvoljan sadržaj datoteka • Dvosmerni prenos • Podrška autentikaciji i vlasništvu • Mogućnost za prelistavanje foldera • Tekstualne kontrolne poruke • Prilagođavanje heterogenosti

  14. FTP komunikacija Algoritam FTP komunikacije Dato: FTP kontrolna konekcija Postići: Prenos podataka preko FTP konekcije podataka Metod: Klijent šalje zahtev za određenu datoteku preko kontrolne konekcije; Server prima zahtev; Klijent postavlja lokalni protokol port, naziva ga X; Klijent se vezuje za port X i priprema da prihvati konekciju; Klijent šalje “PORT X” do servera preko kontrolne konekcije; Server prima PORT komandu i zahteva podatke; Klijent čeka za konekciju podataka na portu X i prihvata; Server kreira konekciju podataka na port X na klijentovom kompjuteru Server šalje zahtevanu datoteku preko konekcije podataka; server zatvara konekciju podataka;

  15. Elektronska pošta Algoritam slanja email-a u originalnoj paradigmi Dato: E-mail komunikacija od jednog korisnika do drugog. Obezbediti: Prenos poruke do određenog primaoca. Metod: Korisnik pokreće interfejs aplikaciju i generiše e-mail poruku za korisnika x@destinacija.com; E-mail interfejs program korisnika postavlja poruku u red za slanje; Program za prenos poruke na korisnikovom kompjuteru proučava red odlaznih poruka, i pronalazi poruku; Program za prenos poruka otvara konekciju do destinacija.com; Program za prenos poruka koristi SMTP za prenos poruke; Program za prenos poruka zatvara konekciju; Mail server na destinacija.com prima poruku i postavlja kopiju u poštansko sanduče korisnika x; Korisnik x na destinacija.com pokreće program interfejsa pošte, koji prikazuje korisnikovo poštansko sanduče, uključujući novu poruku;

  16. Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) Jednostavni prtokol prenosa pošte (Simple Mail Transfer Protocol-SMTP) je standardni protokol kog program za prenos pošte koristi za prenos poruka preko Interneta do servera. SMTP: • Sledi paradigmu toka • Koristi tekstualne kontrolne poruke • Prenosi samo tekstualne poruke • Omogućava pošiljaocu da specifikuje imena primaoca i proveri svako ime • Šalje jednu kopiju date poruke

  17. Protokoli za pristup pošti (POP, IMAP) Pristupni protokoli su: POP3-Post Office Protocol version 3 IMAP-Internet Mail Access Protocol Imaju sledeće karakteristike: • Obezbeđuju pristup korisnikovom poštanskom sandučetu • Dozvoljavaju korisniku da pregleda hedere, prenosi, briše, ili šalje individualne poruke • Klijent se pokreće na korisnikovom ličnom kompjuteru • Serveri se pokreću na kompjuteru koji skladišti korisnikovo poštansko sanduče

  18. Standardi predstavljanja e-mail-a Postoje dva značajna standarda predstavljanja email-a: • RFC2822 Mail Message Format – poruka se predstavlja kao tekstualna datoteka i sastoji se od sekcije hedera (header), prazne linije, i tela (body). • Multi-purpose Internet Mail Extensions (MIME) – proširuje funkcionalnost email-a da se omogući prenos netekstualnih podataka u poruci.

  19. Sistem imena domena - DNS DNS (Domain Name System) obezbeđuje servis koji mapira ljudska simbolična imena u kompjuterske adrese. Prevod imena domena u adresu se naziva rastavljanje imena (name resolution), a za ime se kaže da je rastavljeno (resolved) u adresu. Primeri najvažnijih domena i grupa kome je svaki dodeljen:

  20. Internacionalizovana imena domena DNS ne može da čuva imena u alfabetima koji nisu predstavljeni u ASCII. IETF je izabrala pristup poznat kao Internacionalizovanje imena domena u aplikacijama (Internationalizing Domain Names in Applications – IDNA)za prilagođavanje međunarodnih imena domena. Umesto modifikovanja osnovnog DNS-a, IDNA koristi ASCII za čuvanje svih imena. Ako se pojavi ime domena koje sadrži neki ne-ASCII karakter, IDNA prevodi to ime u niz ASCII karaktera.

  21. Proširljiva predstavljanja - XML Tradicionalni aplikacioni protokoli upotrebljavaju fiksna predstavljanja, odnosno, aplikacioni protokol specifikuje tačan set poruka koje klijent i server mogu razmeniti kao i tačnu formu podataka koji prate poruku. Alternativa fiksnom predstavljanju je proširljivi sistem koji omogućava pošiljaocu da specifikuje format podataka. Standard koji je široko prihvaćen je Extensible Markup language – XML. Za razliku od HTML, tagovi u XML nisu unapred specifikovani i ne odgovaraju komandama formatiranja. XML opisuje strukturu podataka i obezbeđuje imena za svako polje.

  22. Primer XML-a <ADDRESS> <NAME> <FIRST> John </FIRST> <LAST> Public </LAST> </NAME> <OFFICE> Room 320 </OFFICE> <PHONE> 765-555-1234 </PHONE> </ADDRESS>

More Related