Pneumatika

1. Pneumatika • Predstavlja deo mehanike fluida koji izučava vazduh pod pritiskom. • Industrijska pneumatika predstavlja deo mašinstva koji se bavi: proizvodnjom, skladištenjem, distribucijom, razvodjenjem i primenom vazduha pod pritiskom. • Radni fluid je isključivo atmosferski vazduh,mada može biti i neki drugi gas.

2. Prednosti pneumatskih uredjaja su: • mala masa i jednostavna konstrukcija • jednostavno odr`avanje, • velika vrednost sile na izvršnom organu • mogu}nost finog regulisanja brzine kao i postupnog pove}anja sile pritiska, • neosetljivost na preoptere}enje, • mala opasnost od nesre}nog slu~aja, • primena u te{kim uslovima rada, • velika pouzdanost u radu.

3. Principijelna {ema proizvodnje, pripreme i distribucije vazduha pod priitiskom: 1.kompresor, 2.rezervoar, 3.ispust za kondezat, 4.kompenzacioni sud, 5.pripremna grupa, 6.potro{a~.

4. Procesni lanac koji povezuje izvor elektri~ne energije i krajnjeg potro{a~a: • Pogon (elektro motor) • Kompresor (stvara vazduh povišenog pritiska) • Skladištenje vazduha (rezervoar: vertikalni ili horizontalni) • Priprema vazduha (grupa za pripremu: prečistač, regulatorpritiska, zauljivač) • Distribucija vazduha (cevi i razvodnik) • Krajnji korisnik (izvršni organi sa pravolinijskim ili obrtnim kretanjem)

5. Podela kompresora prema ISO 5390 standardu

6. Pneumatika – klipni kompresor • Kod klipnih kompresora vazduh se sabija pod dejstvom klipa koji se kre}e u cilindru. Postoji vi{e vrsta klipnih kompresora i to: • 1) Kompresori jednosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha samo sa jedne strane klipa. Obi~no dose`u pritiske do 6bar. • 2) Kompresori dvosmernog dejstva koji vr{e usisavanje i sabijanje vazduha sa obe strane klipa. Imaju ve}i kapacitet od jednosmernih, obi~no su stacionarni i koriste se u sklopu centralne kompresorske stanice. • 3) Vi{ecilindri~ni kompresori koji mogu biti izradjeni u dve varijante. Prva je da se za isti kapacitet vazduha treba ostvariti vi{i pritisak, i tada su cilindri kompresora u rednoj vezi, odnosno re~ je o vi{estepenom kompresoru. Druga varijanta je kada se za isti pritisak treba dobiti ve}a koli~ina sabijenog vazduha, pa je re~ o paralelnom vezivanju kompresora.

7. Rad jednostepenog kompresora jednosmernog dejstva: a)usisavanje b)sabijanje i istiskivanje

8. Teorijski ciklus jednostepenog kompresora iz slede}ih osnovnih procesa:4-1 izobarsko usisavanje do zapremine V1 atmosferskog vazduha1-2 politropsko (naj~e{}e izotersko ili adijabatsko) sabijanje vazduhaod p1 do p22-3 sabijeni vazduh stanja 2 potiskuje se ka rezervoaru

9. Teorijski i stvarni ciklus rada kompresora u p-V dijagramu

10. Kapacitet kompresora jednosmernog dejstva • gde su: λ(-) – koeficijent punjenja kompresora (0,7-0,88), D(m) – unutra{nji pre~nik cilindra, s (m) – hod klipa, n (min-1) br. obrtaja. • Za kompresor dvosmernog dejstva sa pre~nikom klipnja~e (d) kapacitet se ra~una kao: (m3/min)

11. Snaga potrebna za pogon kompresora: • u kW

12. Rotacioni kompresori • Postoje dva osnovna tipa rotacionih kompresora: • radijalni (centrifugalni) kompresori • aksijalni kompresori

13. [ematski prikaz aksijalnog kompresora

14. Krilni kompresori

15. [ematski prikaz Ruts-ovog kompresora

16. Vij~ani kompresori Velika primenljivost ovih kompresora u poslednje vreme ogleda se pre svega u: • njihovoj dobroj karakteristici (ta~no ostvarenom pritisku pri velikom stepenu iskori{}enja koji dose`e i do 0,96), • visokom pouzdano{}u u radu • u poredjenju sa klipnim i turbokompresorima, vij~ani kompresori se odlikuju be{umnim radom i relativno malim gabaritima

17. Vij~ani kompresor: 1-vode}i rotor, 2-vodjeni rotora) horizontalni presek; b) presek po vode}em rotoru (A-A); c) popre~ni presek preko rotora; d)popre~ni presek preko usisne komore

18. Rezervoar za vazduh Svaki rezervoar mora imati: • priključene otvore za dovod i odvod vazduha • priključeni otvor za vezu sa regulatorom • ventil sigurnosti • manometar • slavinu za ispuštanje vode i ulja • otvor za ulaz radi čišćenja unutrašnjosti rezervoara • ventil za isključenje rezervoara od mreže

19. Izgled vertikalnog rezervoara za vazduh

20. Grupa za pripremu vazduha • Prečistač vazduha

21. Regulator pritiska

22. Zauljivač

23. Razvodnici • Razvodnici su pneumatske komponente za upravljanje izvršnim organima(cilindrima) • U razvodniku se vazduh usmerava ka cilindru ili se cilindar preko razvodnika povezuje sa atmosferom. Razvodnikom se upušta vazduh u jednu ili drugu stranu pneumatskog cilindra dvosmernog dejstva. Po ovome zadatku da se razvodnikom usmerava – raspoređuje struja vazduha po vremenu, pravcu i količini ova pneumatska komponenta je dobila ime. • Ozna~avanje razvodnik označen npr. sa 5/2 ima 5 priključka i 2 položaja razvodnog klipa.

24. Razvodnik 5/2

25. Pneumatika - razvodnici

26. Ventili • Obi~no se nalaze izmedju razvodnika i izvr{nog elementa, mada se mogu na}i i iza kompresora a pre razvodnika (nepovratni ventil, ventil za ograni~enje pritiska i sl.) • Brzoispusni ventil • Kada je potrebno brzo isprazniti cilindar kroz razvodnik, primenjuje se brzoispusni ventil. • Postavlja se tamo gde su dugački pneumatski vodovi između razvodnika i cilindra, a pražnjenje cilindra i vazduha u vodu treba da bude brzo izvedeno

27. Nepovratni ventil • Propuštanje vazduha kroz cevnu mrežu u jednom smeru bez mogućnosti suprotnog strujanja, obezbeđuje se nepovratnim ventilom. Nepovratni ventili se izvode sa kuglicom ili klipom koji je obično sa jedne strane potiskivan oprugom

28. Prigušni ventil • Prigušivanje vazduha u protoku primenjuje se za regulisanje brzine klipa u cilindru, za meko prilaženje klipa do krajnjeg položaja. • Primenjuje se kod automatizacije mašina i uređaja.

29. Pneumatski motori (izvr{ni organi) • Pneumatski motori mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to : • Rotirajući (obrtni)

30. 2) Pravolinijski pneumatski motori prikaz pneumatskih alata udarnog dejstva Pneumatski cilindar dvosmernog dejstva

31. Pneumatika – primena u drvnoj industriji U preradi drveta pneumatski uredjaji se koriste za: • izvodjenje kretanja nosa~a alata kod alatnih ma{ina (bu{ilica, ru~na brusilica i sl.), • stezanje obratka na ma{ini (lju{tilica za furnir, putem vakuuma kod obradnih centara i sl.), • raspr{ivanje boje i lakova, • ostvarenje sile pritiska kod prese, • pneumatski transport drvnog otpatka, • transport i dizanje materiajala i gotovih proizvoda, • ~i{}enje radnog mesta, • kontrolu kvaliteta itd

32. Pneumatika – primena u drvnoj industriji

33. Pneumatika – primena u drvnoj industriji

34. Odr`avanje pneumatskih instalacija • Da bi pneumatske instalacije ispravno i pouzdano radile u predvidjenom radnom veku potrebno je bri`ljivo i periodi~no odr`avanje kompresorske stanice i razvodne mre`e. Ovo podrazumeva redovno servisiranje kompresora i ventilatora u za to predvidjenom roku, svakodnevno ispu{tanje kondenzata iz rezervoara i cevovoda, kontrola sastava cevi najmanje dva puta godi{nje, remont razvodne mre`e bar svake tri godine i sl. • Takodje, treba naglasiti da svaka kompresorska stanica i rezervoari pod pritiskom moraju biti izvedeni po propisima koji va`e za sudove pod pritiskom.