E N D
Dr Branimir Stojković MEĐUNARODNO KOMUNICIRANJE
Kratak opis programa i ciljeva kursa:Svrha kursa je upoznavanje studenata drugog stepena (masters) sa načinom funkcionisanja i glavnim akterima medjunarodnog komuniciranja. U prvom planu je komuniciranje posredstvom masovnih medija ali su veoma prisutni i sadržaji koji spadaju u sociokulturne osnove međunarodnog komuniciranja. Posebno se izlaže uloga najvažnijih aktera medjunardnog komuniciranja jer se ono odvija izmedju pojedinih podsistema drzava/ drustava i na njega uticu kako (multi) nacionalne osobenosti tako i medjunarodno okruzenje.Ishodi kursa:- Razumevanje o međunarodnog komuniciranja kao osnove za nastajanje svetskog društva u jos uvek dominantnom okruzenju nacionalnih drzava.- Uvid u delovanje najvažnijih okvira i aktera međunarodnog komuniciranja - Sticanje profesionalnih veština neophodnih komunikatoru čije okruženje predstavlja informaciono-komunikacioni sistem u procesu globalizacije. MEDJUNARODNO KOMUNICIRANJE
Teme predavanja • 1. UVODNO PREDAVANJE • 2. PROSTORNA I VREMENSKA DIMENZIJA MEDJUNARODNOG KOMUNICIRANJA • 3. KULTURE, IDENTITETI I MEĐUNARODNO KOMUNICIRANJE • 4. AKTERI MEĐUNARODNOG KOMUNICIRANJA 5. TRGOVINA I SAOBRAĆAJ • 6. UNESKO I ITU – SOCIOKULTURNA I TEHNICKA OSNOVA MEDJUNARODNOG KOMUNICIRANJA • 7. MEDIJSKE MREZE I MEDJUNARODNE NEWS AGENCIJE • 8. KULTURNE INDUSTRIJE • 9. NAUKA I NAUČNICI • 10. RELIGIJA • 11. EVROPSKI OKVIR MEĐUNARODNOG KOMUNICIRANJA
Međunarodno komuniciranje kao mreža MK je nastalo umnožavanjem kanala koji pospešuju i ubrzavaju ljudsku komunikaciju. To je tehnološka i organizacijska osnova njegovog nastanka i razvoja. Njegovu socijalnu potku čine niti kulturnih (duhovnih) tvorevina. MK jesloženatvorevina kojom protiče mnoštvo ideja - proizvoda socijalne i individualne imaginacije, umetnosti, mitova i saznanja.
x OPSEG KOMUNIKACIJA BIKULTURNI POJEDINAC MEŠOVITI SUSRETI Intrapersonalno Interpersonalno Grupno Masovno Interkulturno Kontakti grupa različitih kultura (MULTIKULTI) Globalni masmediji
GLOBALNI TOKOVI • Osam dimenzija globalnih komunikacionih tokova koji se medjusobno dodiruju, prepliću, osnažuju ili suprotstavljaju. To su: • Etnoscape • Mediascape • Tecnoscape • Finanscape • Ideoscape • Godscape • Artscape (uključiv industriju kulture i modu) • Sportscape
Sufiks scape Apadurai koristi stogašto odslikava fluidnu i nepravilnu prirodu tih predstava (landsacape = pejzaž/krajolik) na koji istovremeno utiču tako različite determinante kao što su međunardni finansijski kapital i svetski modni trendovi koji su u odredjenom trenutku aktuelni. Ako se želi da naglasi dinamička dimenzija, spravnije bi bilo koristiti termin tok (eng. flow) • Reč je o približnom predstavljanju nečega što u stvarnosti postoji u daleko složenijem vidu, oblikovanom istorijskim, lingvističkim i političkim pozicijom raznih vrsta aktera. Ti akteri mogu biti: • države, • multinacionalne korporacije, • međunarodne organizacije • zajednice dijaspore • razne grupacije koje postoje na podnacionalnom nivou (političke, religijske, ekonomske) kao i • male grupe u kojima postoje lični, neposredni odnosi kao što su sela, susedstva i porodice. • Na samom kraju tog lanca nalazi se pojedinac na koga ti akteri utiču, ali na koje i on utiče mogućim kolektivnim delovanjem.
Izvor: A. Appadurai (tekst, čiji je naslov “Disjunkcija i razlika u globalnoj kulturnoj ekonomiji” - nalazi se u rideru STUDIJE KULTURE, koji je priredila J.Đorđević (Sl. List, 2008, str. 557-567) ili u knjizi A. Apadurai: KULTURA I GLOBALIZACIJA, bibl. XX vek, str. 47-77.
STRUKTURNI MODEL MEĐU/NARODNOG KOMUNICIRANJA/KULTURNOG Međunarodne organizacije Mediji B ITU, EBU, UNESCO,EU • Mediji A Grupa A Grupa B Osoba C
DEFINICIJA • Međunarodno komuniciranje je proces koji obuhvata ukupnost komunikacionih aktera, odnosa i normi pomoću kojih se kroz svetski prostor i vreme informacije (duhovne tvorevine) prelivaju s onu stranu nacionalnih granica.