1 / 25

KORENI STVARANJA EU

KORENI STVARANJA EU. Prof. dr Gordana Gasmi. * * * * *. “ Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Robert Šuman. Uvodne teze.

teresa
Download Presentation

KORENI STVARANJA EU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KORENI STVARANJA EU Prof. dr Gordana Gasmi

  2. * * * * * “Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Robert Šuman

  3. Uvodne teze • Nadnacionalnost EU nose ključne institucije EU: Komisija EU, EP I ECJ • Nova tvorevina u medj. pravu • EU nije još “gotov proizvod”, ona je u procesu evolucije i ne može se predvideti konačni oblik koji će dobiti – Klaus Borhard • Koliko je fleksibilan jedinstveni institucionalni okvir EU - postavljen na tri stuba saradnje, sa aspekta njegovog reformisanja? • Kakva je i kolika uloga Evropskog parlamenta? • Koliki je stepen i koji su načini otklanjanja demokratskog deficita EU? • Konačno, koji je krajnji cilj ekonomskog ujedinjavanja u okviru EU?

  4. . SIMBOLI EVROPSKE UNIJE

  5. Počeci evropskih integracionih procesa • Ideja o ujedinjenoj Evropi datira od davnina, još 1922. grof Kudenhove-Kalergi predlaže stvaranje evropske federacije. • Pokret Panevropske unije je svojim idejama obeležio period između dva svetska rata (Adenauer, Pompidu -clanovi). • Proces razvoja evropske integracije karakterišu dva pristupa: federalistički i funkcionalistički. • Primenom funkcionalističke metode nastala je EZUČ, 1951.- sektorsko, postepeno ujedinjavanje sa krajnjim ciljem povezivanja svih sektora u jednu celinu • Šumanova deklaracija (1950.) sadržala je predlog Nemačkoj da se pod zajedničku kontrolu stavi proizvodnja uglja i čelika, pod okriljem EZUČ. • Federalizam podrazumeva integrisanje drzava kroz njihovo veliko odricanje od suverenosti u korist jedne para-drzavne tvorevine na medjunarodnom planu

  6. Stvaranje EZUČ • To je prva međunarodna organizacija sa elementima supranacionalnosti: • - Delegirana suverena prava država članica na EZUČ u Ugovorom određenoj granici (ugovor-zakon) • Većinsko odlučivanje, • Organi Zajednice su nezavisni od nacionalnih interesa, • Pravni akti EZUČ imaju veću pravnu snagu od nacionalnih ako proističu iz ovlašćenja EZUČ, a neki su i direktno primenljivi. • Cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika kroz ukidanje svih restrikcija trgovini ovim proizvodima. • Prethodnice stvaranja EZUČ bile su prilike u ratom uništenoj Evropi i Maršalov plan pomoći SAD.

  7. Konferencija u Hagu i Savet Evrope • Skup svih federalističkih pokreta iz 19 zemalja na čelu sa Čerčilom u Hagu 1948. i usvajanje “Poruke Evropljanima” • Jasno izražavanje volje za ujedinjavanjem zapadno-evropskih država • Neposredni uticaj na formiranje Saveta Evrope maja 1949. sa sedištem u Strazburu – baza delovanja je konsenzus • Cilj osnivanja: zaštita ljudskih prava i parlamentarne demokratije (Evropska konvencija o ljudskim pravima, 1950, Sud za ljudska prava) • Delovanje federalista u okviru Saveta Evrope uticalo na osnivanje EZUČ kao sektorskog ujedinjavanja • Luj Kartu: “EZUČ je funkcionalna konstrukcija, čiji je zadatak da pripremi političku uniju putem stvaranja ekonomske solidarnosti”

  8. Organi EZUČ i nadnacionalnost • Pariskim ugovorom 1951. šest zemalja osnivača (Italija, F, N I Benelux) formirale su EZUČ, Ugovor stupio na snagu 25. juna 1952. a zaključen je na 50 godina • Visoka vlast – glavni organ, nezavisna je od uticaja država članica, donosi odluke i preporuke sa obaveznom pravnom snagom i direktnom primenom – preteca danasnje Evropske Komisije • Primat komunitarnih normi nad nacionalnim • Protivteža je Savet ministara kao izraz nacionalnih interesa • Parlament i Sud pravde čine osnovu četvorougaone institucionalne strukture • Parlament bio sastavljen, do 1979. od predstavnika nacionalnih skupština; funkcije - savetodavna uloga, budzetska (predlozi izmene budzeta) i administrativna kontrola Visoke vlasti • Sud pravde je garancija poštovanja komunitarnog prava (čl. 31 Pariskog ugovora)

  9. Ciljevi osnivanja EZUČ • Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika (strateški sektori privrede) kroz ukidanje carina i kvantitativnih ograničenja, kontrola cena, ukidanje diskriminatronih mera, državnih subvencija, slobodni promet, unapredjenje investicija i uslova rada, kao i strukturno prilagodjavanje industrije uglja i čelika zemalja članica • Širi kontekt ovog ujedinjavanja je bio očigledan – težnje ka federalnoj osnovi Zapadne Evrope • “Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Šuman • Organi EZUČ imaju pravo informisanja u sklopu saradnje s državama članicama • Ovlašćenje Visoke vlasti da izriče kazne preduzećima u slučaju kršenja njenih odluka , pravo ubiranja poreza na proizvodnju

  10. Plevenov plan i Evropska odbrambena zajednica – odraz federalizma • Ideja stvaranja Evr. Odbrambene zajednice 1950. u izveštaju Čerčila Savetu Evrope (Evropska vojska) i u obliku Plevenovog plana • Rukovodstvo Evr. Ministra odbrane i direktna kontrola Evr. Parlamenta i finansiranje zajedničkim sredstvima • Institucionalni model po uzoru na EZUČ – prenos dela suvereniteta država članica na vojnom polju • Maja 1952. potpisan je ugovor o osnivanju, praćen idejom stvaranja Evr. Političke zajednice na federalnim principima • Avgusta 1954, došlo do neuspeha realizacije usled odbijanja Francuske da ratifikuje ugovor o osnivanju • Slaba zamena je osnivanje Zapadno-evropske unije 1954, kao način kontrole naoružavanja Nemačke u formi klasične međ. organizacije (kolektivna samoodbrana)

  11. Stvaranje EEZ – Rimski ugovori 1957. • Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika nije bilo moguće ograničiti, s obzirom na suštinsku ulogu ove dve sirovine za privredu - unapred bila predodređena dalja ekonomska integracija u obliku EEZ. • Dobro funkcionisanje EZUČ uticalo na novu inicijativu zemalja Benelux-a da se pregovara o novim sektorima ujedinjavanja • U Mesini je potpisana Rezolucija MIP-ova o težnji za ujedinjenjem na ekonomskom planu, 1955. • Spakova komisija je predložila stvaranje dve Zajednice: EEZ i EURATOM, 1956. • U Rimu 1957. potpisana dva osnivačka ugovora, a stupili na snagu januara 1958. – Rimski osnivacki ugovori Evropskih zajednica (na neodredjeni period)

  12. Evropska ekonomska zajednica • EEZ - zajednicko trzistei postupna izgradnja carinske unije kroz eliminaciju carina medju drzavama clanicama, kao i kvantitativnih ogranicenja. • Istovremeno i stvaranje zajednicke carinske tarife prema proizvodima iz zemalja neclanica u prelaznom periodu od 12 godina. • Princip funkcionisanja zajedničkog tržišta je slobodna konkurencija I 4 osnovne slobode • Carinska unija realizovana 1. jula 1968. • Preduslov zajedničkog tržišta – harmonizacija relevantnih nacionalnih propisa i primena zajedničkih politika (poljoprivreda, trgovina, saobracaj I razvoj) • Obaveza usvajanja sekundarnog komunitarnog zakonodavstva za kreiranje zajedničkog tržišta (uputstva, odluke i pravilnici) • Formulisanje zajedničke trgovinske politike EEZ • Rimski osn. Ugovor – okvirnog tipa, okvirno regulise ovlascenja organa EEZ, posebno Saveta ministara • Povratak funkcionalizmu (ujednjavanje po fazama) • Divergentni interesi 6 drzava osnivaca I pobeda zaj. interesa za privrednim napretkom

  13. EEZ i EURATOM • Ciljevi osnivanja EURATOM: • Doprinos razvoju evropske nuklearne industrije, • Smanjenje troškova istraživanja, • Podsticanje investicija, • Osiguranje snabdevanja atomskim gorivom. * Slabiji elementi nadnacionalnosti kod EEZ i EURATOM u odnosu na EZUČ - centralno mesto Saveta ministara gde su države neposredno predstavljene Odvojeni pravni subjektivitet u međunarodnim odnosima sve tri Zajednice. Rimski ugovori – traite cadre tj. okvirno regulišu ovlašćenja komunitarnih institucija dajući im široke legislativne mogućnosti, posebno Savetu ministara - Neograničeno trajanje Rimskih ugovora (sada čine deo Ugovora o EU – prvi komunitarni stub EU)

  14. Institucionalni sistem Evropskih zajednica • Parlament i Sud pravde su od početka osnivanja EEZ bili zajednički za sve tri Zajednice • Integracija organa 1965. Briselskim ugovorom (Komisija i Savet) – jedinstveni institucionalni sistem Zajednice i jedinstveni budžet • Komisija – uloga izvršnog organa, nadnacionalni karakter (komesari ne smeju primati instrukcije svojih vlada, vrše ovlašćenja nezavisno) • Savet ministara – zakonodavni organ i centralno mesto u sistemu odlučivanja i u institucionalnoj strukturi • Parlament – počev od 1979. direktno biranje delegata iz država članica, ograničena zakonodavna i široka savetodavna uloga, za razliku od nacionalnih skupština i grupisanje po partijskoj pripadnosti - nadnacionalnost • Sud pravde (ECJ) – blizak nacionalnim sudovima po strukturi, obavezna nadležnost (a ne uslovljena pristankom država) za zaštitu komunitarnog pravnog sistema i kontrolu njegove primene

  15. Proširenje Evropskih zajednica • Pored smanjenja stepena nadnacionalnosti prilikom formiranja EEZ, momentum evropskog ujedinjavanja bio oslabljen i cinjenicom nepristupanja V. Britanije • EFTA kao odgovor na formiranje EEZ (1960.) • Pregovori sa Britanijom o ulasku u EEZ (1960 – 1963) prekinuti usled veta De Gola • Novi pregovori o proširenju sa: Britanijom, Danskom, Norveškom i Irskom, 1970. i uspešni završetak 1973. (odbijanje Norveške na referendumu - prvi put) • Drugo proširenje 1981. ulaskom Grčke • Treće - učlanjenjem Španije i Portugala, 1986. • Četvrto – učlanjenje Austrije, Švedske i Finske, 1995. (drugo odbijanje Norveške na referendumu) • Peto – ulazak 10 novih članica maj 2004. – tzv. Veliki prasak (Poljska, Madjarska, Slovenija, Slovačka, Češka, Malta, Kipar, Letonija, Estonija i Litvanija) • Šesto – Rumunija i Bugarska, 2007. - Projekat prosirenja nije zavrsen – Zap. Balkan i neizvesna sudbina Turske

  16. Evropska politička saradnja i formiranje Evropskog saveta • Francuska ponovo inicirala stvaranje politicke unije kroz Fušeov plan od 1961. s ciljem ostvarenja zajedništva u domenu spoljne politike, odbrane, nauke i kulture, ali pod uslovom ocuvanja suvereniteta država clanica. • Neuspeh dva plana Fušeove komisije na konferenciji u Parizu 1962. • Začetak susreta na vrhu od 1963. (De Gol i Adenauer) i ideja redovnih direktnih politickih kontakata • Izveštaj Davinjon 1970. predviđa redovne sastanke MIP-ova dva puta godišnje i osnivanje Političkog komiteta • Neformalni karakter Evropske političke saradnje – vaninstitucionalni (metod “malih koraka”) • Formiranje Evropskog saveta 1974. i dva metoda rada (medjuvladina saradnja i nadnacionalno funkcionisanje Zajednice)

  17. Plan Tindemans i Svečana deklaracija o EU • Samit u Parizu, 1972, kamen temeljac ideje o EU • Plan Tindemans - plan izgradnje EU, 1976. • Naglašava se odlučujuća uloga EP i jačanje efikasnosti rada institucija • Predlozi za poboljšanje rada Saveta ukidanjem jednoglasnosti, unapredjenje kohezije članica Zajednice • Neuspeh plana Tindemans usled odbijanja tadasnjih država članica • Svečana deklaracija o EU, Štutgart juna 1983. (zasedanje Evropskog saveta) - neposredni rezultat prethodnog projekta Genšer – Kolombo iz 1981. o unapredjenju koncepcija evropskog ujedinjenja usled širenja članstva i ekonomskih promena u okruženju (politički dokument o potrebi stvaranja EU u roku od 5 godina)

  18. Predlog Ugovora o EU iz 1984. • Spinelijeva komisija u EP – Predlog ugovora o EU u formi medjunarodnog ugovora • Federalistički stavovi kod definisanja nadležnosti Unije (konkurentna, potencijalna I iskljuciva) • Koncept supsidijarnosti uveden prvi put kod podele nadležnosti • Uvodjenje obavezne saglasnosti EP, veca ovlascenja Komisiji za donosenje uredbi I implementirajucih uputstava, ukidanje jednoglasnosti u Savetu tokom perioda od 10 g. ---- preteca odredbi Ugovora iz Mastrihta, 1992. • Odbijanje članica na sednici ES u Fontenblou i formiranje Komiteta Dooge za institucionalna pitanja 1984/1985 (dva izvestaja) • Sazivanje nove medjuvladine konferencijeuprkos protivljenju Velike Britanije, Grčke i Danske

  19. Potpisivanje JEA • Sredinom 80-tih – jaca svest u zemljama clanicama EZ o neadekvatnosti osnivackih Rimskih ugovora za funkcionisanje Zajednice i potrebi njihove reforme. • Spinelijeva komisija je jula 1983. predstavila Predlog ugovora o EU, koji je usvojen u EP februara 1984. • Širenje nadležnosti institucija, što države članice ipak nisu bile spremne da ratifikuju • Miteran pokreće stvaranje komiteta Dooge 1984. koji je izradio izveštaj - politički dokumenat, 1985. - usvojen u Briselu na sastanku Evropskog Saveta • Luksemburg 1985. – Politički komitet je zadužen za izradu nacrta ugovora o političkoj saradnji i izmenama Rimskih ugovora • Tekst JEA potpisan februara 1986. u Luksemburgu na međuvladinoj konferenciji, stupio na snagu 1. jula 1987. • Pravna osnova – osnivacki ugovori EZ, dopunjeni i izmenjeni odredbama JEA

  20. Značaj JEA • Revizija postojecih ugovora. Ipak ne radi se o sustinskoj transformaciji Zajednice. • JEA je stupio na snagu jula 1987. cilj usvajanja – primena Bele knjige o jedinstvenom trzistu EZ do ‘92. • JEA je rezultat tadasnjih odnosa snaga u Zap. Evropi. Umesto zrtvovanja jedinstva Zajednice ukorist korenitih promena, usvojen je kompromis u vidu JEA. • Bazna nacela postignute reforme su: jacanje postojecih prerogativa; prosirivanje komunitarne akcije na nove oblasti i poboljsanje funkcionisanja institucija. • Uvođenje spoljne politike u institucionalni okvir Zajednice • Po prvi put se zvanično usvojenim aktom, EU postavlja kao cilj postojanja Zajednice. • Predvidjeno (čl. 102A JEA) je sazivanje međuvladine konferencije za reviziju Rimskih ugovora, što je trasiralo put daljem istorijskom razvoju Zajednica na putu ka EU.

  21. Ugovor o EU • Paralelno sa produbljivanjem evropskih integracionih tokova teče proces širenja članstva EU (1973, 1981 – Grčka, 1986 – Španija i Portugal, 1995, 2004) • Delorov komitet – Izveštaj 1989. o tri faze monetarne unije • Prva faza otpočela jula 1990. • Druga faza – 1994. (odluka ES oktobra 1990) i sazivanje predvidjene medjuvladine konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji • Ugovor o EU je rezultat dve paralelne medjuvladine konferencije - potpisan februara 1992. U Mastrihtu, stupio na snagu 1/11/1993.

  22. Tri stuba EU • Nova etapa u procesu stvaranja cvrsceg jedinstva naroda Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou sto blize gradjanima • Prvi stub EU čine postojeće Evropske zajednice i tekovine (Acquis communautaire) • Drugi stub – spoljna politika EU (van nadleznosti Zajednice) • Treći stub – saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova • Drugi i treći stub čine koncept medjuvladine saradnje članica EU bez elemenata nadnacionalnosti • Ustupak V. Britaniji i Danskoj da ne učestvuju u trećoj fazi monetarne unije, rezerve VB prema Socijalnom protokolu • Jacanje komunitarnih ovlascenja i uvodjenje novih podrucja nadleznosti u prvom stubu EU • Zvanicno uvodjenje monetarne unije u 3 faze

  23. Umesto zaključka - Od federalizma do funkcionalizma - Dve koncepcije ujedinjavanja zapadno - evropskih država • Federalizam – način rešavanja tradicionalnih razlika medju suverenim državama, gde se deo suverenih prava transferiše organima supranacionalne zajednice • Za tumačenje razvoja EU neophodno je primeniti funkcionalistički pristup • Politika “malih koraka” je favorizovala funkcionalizam tj. postupnost integracionih kretanja u praksi izgradnje EU • Sadašnji trend ukazuje na širenje kruga pitanja za koje se članice odriču svoje nadležnosti u korist nadnacionalnih organa – federalističke tendencije – primer je Evropski ustav uprkos neuspehu usvajanja

  24. Hvala na pažnji !

More Related