Povr š ina Marsa

1. Površina Marsa

2. Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema,koja obilazi oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 228miliona km Mars je relativno mala planeta,sa prečnikom od 6794 km koji je duplo manji od Zemljinog i masom koja iznosi jednu desetinu Zemljine mase

3. Naziv je dobio po Marsu starorimskom božanstvu rata i poljoprivrede koje je u grčkoj mitologiji poznato pod imenom Ares. Važno je napomenuti i da treći mesec u godini,mart takođe vodi poreklo od reči Mars. Poznat je još od praistorijskih vremena i ne zna se pouzdano ko ga je prvi otkrio. Stari Egipćani su ga zvali ’’Horus Crveni’

4. Nekada se smatralo da na Marsu postoji bujan zivot,međutim postoje mnoge tajne koje čekaju da budu otkrivene - zasto je klima na Marsu sada toliko razlicita od toplije i vlaznije klime kakva je prema zaključcima nekih naučnika postojala pre četri milijarde godina;prirode vulkana bez tektonskih ploča;oblikovanje reljefa;da li je nekada bilo vode i ako jeste šta je poslo naopako;kako je jedan svet sličan Zemlji postao toliko isusen,hladan,i gotovo bezvazdusan.Ima li u tome nečeg što bi bilo od koristi da znamo za našu planetu?

5. Do sada je obavljeno nekoliko misija.Roboti koji obavljaju misije na Marsu se zovu landeri - sletači i roveri - kopači.Većina je poslata od strane Japana,SSSR-a i SAD.Najveći broj bio je upućen u svrhu traženja života i vode.Njihova imena su Viking 1 i 2, Mariner kojih je bilo 12,Sovjetski Mars projekat Fobos 1 i 2.Najvise materijala o Marsu potče od NASA-inog globalnog posmatrača -satelita koji orbitira oko Marsa i stalno fotografiše.Poslednj misija bila je 12.08.2005. sa ciljem da izučava klimu i atmosferu Marsa.NASA planira da posalje ljude na Mars do 2030

6. Na Zemlji, analizom podataka, došlo se do zaključka da litosferu predstavlja 7 velikih i oko 20 malih malih ploca koje poput santi leda plivaju po Astenosferi.Ploče su odvojene sistemima razloma koji se nazivaju riftovima. Smatra se da se Mars nekada sastojao iz sličnih tektonskih ploča koje su se sjedinile i obrazovale jedinstvenu koru

7. Litosfera Marsa nije u potpunosti istražena.Letilica Mars Global Surveyor su pokazale da su delovi njegove kore magnetizovani različito u raznim ljuskama koje su širine oko 160 km i 970 km debljine slično kao što je pronađeno na dnu zemaljskih okeana

8. Jedna interesantna teorija iz 1999. god.kaže da bi ove ljuske mogle biti dokaz davnih pokreta tektonskih ploča na Marsu,mada se ovo još nije dokazalo.

9. Površina Marsa je crvena zbog velike koncentracije gvoždja u obliku prašine koja pokriva skoro celu površinu Marsa. Osim gvožđa kojeg u tlu ima 12-16%,ostali sastojci tla su silicijum (15-30%) i sumpor (2-7%). Ima malo metana koji se sakuplja u kotlinama i izaziva plavičast i zelenkast sjaj.

10. Epohe u razvoju Marsa: • Nohijanska epoha koja je trajala od 3.8 milijarde do 3.5 mil. Godina. U to vreme površina je bila delimično tečna i puna kraterima koji su bili ispunjeni vodom. Tada je postojala atmosfera od ugljen - dioksida,vodene pare i sumpor - dioksida. • Hesperijanska epoha od 3.5 milijarde-1.8m godina.tada su nastale visoravni i vulkanske formacije. • Amazonska epoha od 1.8milijarde g. do danas. Tada nastaje vecina formacija na Marsu.

11. Na Marsu se kao i na Zemlji razlikuju 4 godišnja doba. Tako proleće traje 194,leto 177,jesen 142 i zima 156 Marsovih dana Za vreme Marsove zime dolazi do zgušnjavanj ugljen - dioksida u atmosferi pa može da dođe do pojave suvog snega koji pada na površinu i formira privremeni sloj leda • Temperatura varira od 20*C leti do -140*C zimi..

12. Glavni faktor klime na Marsu čine oluje koje u atmosferu dižu ogromne količine prašine i premeštaju je i oblikuju površinu tako što formiraju dine i interkolinska udubljenja. To znači da se javlja eolska erozija.

13. Najveća dina je Kaiser dina. Oluje izazivaju temperaturne razlike između svetlijih i tamnijih područja, odnosno tla i atmosfere. Vetrovi koji su pri tlu brzine 10 m/s podižu čestice prašine do 50 km uvis i prenose na udaljenosti od više hiljada km. Vetrovi dostižu brzine do 100 m/s

14. Pošto nema nivoa mora za nultu visinu, uzima se visina na kojoj je atmosferski pritisak 610 Pa (6.105 mbar).Na zemlji faktor pritiska od 1 Pa opada na 6 km visine, a na Marsu je to na 11 km.

15. Pošto su istraživači mislili da postoje kontinenti davali su im imena kao što su : Arapski kontinent,Amazonski plato ili mora:Mare Erythraeum,Mare Sirenum...

16. Najviša planina je ujedno i najviša planina u sunčevom sistemu - Olimpus Mons sa visinom od 26 km i širinom 8 848 km. To je vulkan.

17. Severna i južna hemisfera Marsa imaju različite karakteristike. Južna hemisfera ima više kratera kao i veće planine nego na severnoj hemisferi. Severna hemisfera je veoma raznolika. Tu su veliki vulkani i prostrane izrovane ravnice. Nijedan od Marsovih vulkana nije aktivan.

18. Najviše kratera ima u Hellas dolini,to su ujedno i najveći.

19. Ideja o zivotu na Marsu, posebno razumnih bića na Marsu, egzistira odavno a taj mit ponovo je popularan pojavom takozvanog LICA NA MARSU,stenovite povrsine koja liči na ljudsko lice kad je bočno osvetljena. Neki naučnici smatraju da je to optička iluzija a neki da je to dokaz drevne civilizacije na Marsu.

20. Oni idu čak tako daleko da optužuju NASU za hotimično uništenje milijardu dolara vredne letilice MARS OBSERVER prošle godine kako ne bi morali priznati da je lice stvarno. Neki istraživači i novinari prepoznali su lice kao jednu neobičnu stenovitu formaciju nastalu erozijom

21. Dva stručnjaka za kompjutere,bez posebnog iskustva u Marsovoj geologiji, radeći po ugovoru za NASU nabasali su na sliku I zaključili da lice nije nastalo prirodnim putem. . Eksperimentisali su s jednim programom i uočili nekoliko "piramida" blizu lica

22. Richard Hoagland, novinar - otkrio je ponovo slučaj Lica na Marsu u nekoliko knjiga i brojnim radio i TV javljanjima. U raštrkanim brežuljcima Cydonie, Hoagland vidi dokaz "srušenih gradova i tvrđava". On tvrdi da su grad i lice povezani na način da, kao Stonehenge na Zemlji, označavaju tačku gde je Sunce izlazilo za vreme Marsovog solsticija pre 500000 godina ( kad Hoagland otprilike drži da je lice izgrađeno ). U svakom slučaju ta orjentacija danas nema nikakvog značaja

23. Potpuno jasno, po Hoglandu, to područje Marsa je ogromni graditeljski poduhvat razumnih bića. Ali ko su bili oni? I zašto lice ima ljudski oblik? Hoagland ima nekoliko teorija. Možda je evolucija imala isti put na Marsu kao i na Zemlji i tako marsovci bitno liče zemljanima? Ili je možda neka davna, nama nepoznata, tehnološki nadmoćna civilizacija došla jednom na Zemlju, pa mi ličimo njima? Ili su možda lice sagradili sofisticirani vanzemaljci poreklom izvan našeg Sunčevog sistema, kao znak ( ili test ) da smo postigli određeni korak tehnološke evolucije

26. DA LI JE LICE STVARNO? • Po mišljenju psihologa čovek je nastrojen da trazi poznate oblike u nepravilnim strukturama okruzenja. Na primer vidimo zivotinje I ljudska bića u oblacima. Druga Vikingova slika prikazuje Marsov krater s nečim što liči nasmeštenom "srećnom licu" u sredini.

27. Ovaj krater na Marsu nastao silinom udara stranog tela o površinu izgleda kao najpoznatiji osmeh ( "happy face" = veselo lice ) u Sunčevom sistemu. Nasmejana usta i oči, stvoreni su pukotinama uzrokovanim udarcem meteorita. Glavni krater ima prečnik od oko 8 kilometara " Planinski starac " u White Mountains ( New Hampshireu ) izgleda kao lice u profilu (desno).

28. " Piramide " u području Cydonia na Marsu najverovatnije su stvorene erozijom vetra. Niko ne misli da je, bilo šta od ovoga namerno stvoreno, pa zašto bi s licem na Marsu bilo drugačije? Šta sa " piramidama " u neposrednoj blizini lica na Marsu. Nalazi se nekoliko brežuljaka na Marsu što nalikuju piramidama u području Cydonia i drugom zvanom Elision. Geolozi, specijalisti za pustinjske reljefne oblike su dobro upoznati sa sličnom, eolskom erozijom I formiranim oblicima ovde na Zemlji, na primer u pustinji Arizone.

29. " Grad " na Marsu je skupina tih piramidastih brežuljaka od kojih najveći ima nekoliko kilometara u osnovi i svi su orjentisani u istom smeru. Carl Sagan je zabeležio da su slične strukture, zvane " dreikanters " viđene i na Antarktiku.

31. Jaki vetrovi , pretežno iz istog smera kroz mnogo godina pretvaraju ono što su nekad bile nepravilne izbočine u lepe simetrične piramide. Dreikantersi su mali, svega nekoliko cm visoki, dok su " piramide " na Marsu mnogo više. Ali vetrovi na Marsu su mnogo žešći od ovih na Zemlji, sa brzinama koje mogu dostići i vrednosti brzine zvuka u našoj atmosferi i nije bezrazložno tvrditi da peščane oluje, nošene tim snažnim vetrovima mogu stvarati daleko veće oblike dreikantersa.

32. .Cydonia područje na Marsu obiluje mnoštvom niskih brežuljaka koji su "modeliranjem " poprimili čudne oblike, možda kombinacijom starih nanosa mulja i erozijom vetra. Izgleda da je lice na Marsu stvoreno na isti način kao i ovi oblici na planeti Veneri postoji vulkan koji liči na Miss Piggy (bez jednog uha). Uzete zajedno i koristeći istu logiku koja je predložena za lice na Marsu, ove dve strukture kao da dokazuju da je nekada postojala skupina razumnih vanzemaljaca, koji su putovali od planete do planete i obožavali, kao bogove likove iz Muppet showa! Ili možda nisu?

33. PEĆINE NA MARSU • Thermal Emission Imaging Sistem (TEMSIS) sa satelita ’’ Mars Odysseya ’’ su otkrili 7 tamnih tacaka u blizini Marsovog ekvatora , za koje naucnici misled a su pecine. Odmah su dobile i imena, po 7 sestara jednog od ljudi koji su ih otkrili - Dena, Chloe,Wendy,Annie,Abbey,Nikki I Jeanne

34. Ove pećine su pronađene u blizini jednog od velikih Marsovih vulkana, Aris Monsa. Veličina pećina se procenjuje na između 100 i 250 metara, a jedna od njih, Dana, nalazi se na oko 130 m ispod površine. To su vertikalne rupe koje imaju padove od 80 do 130 ili vise metara a nalaze se sa bocne strane vulkana Arsa Mons. Temperatura u njihovoj unutrasnjosti je danju hladnija a nocu toplija od okolnog podrucja.

36. Sada su svi uzbuđeni, jer bi to konačno moglo da bude mesto kao stvoreno za preživljavanje određenih mikroorgamizama, za kojima toliko svi tragamo.

37. VODA NA MARSU • Na Marsu su primećene male ali stalne ledene kape,kako na severnom tako i južnom polu. Veličina ovih ledenih površina varira u zavisnosti od godišnjih doba. Interesantno je da je severna polarna kapa sastavljena od običnog leda,a južna od takozvanog suvog leda (zamrznuti CO2). Njihova imena su: Planum Boreum i Planum Australe

38. Marta 2007.god. radarski instrument sa letilice Mars Express je napravio snimke koje potvrđuju ranije mišljenje da se duboko ispod polarnih kapa nalaze ogromne naslage leda. Kako se procenjuje količina vode u tim naslagama bila bi dovoljna da pokrije celu površinu Marsa vodenim omotačem debelim 10-11m.

39. Mars ima 1.6 miliona kubnih km leda i debljina leda je otprilike iste debljine kao na Grenlandu. Voda na Marsu je osim u polovima zarobljena u obliku permafrosta (zaleđenog blata) koji zauzima velike oblasti oko polova.jedan deo vode je na Marsu zarobljen ispod cryosfere (zamrznute kore) i povremeno se oslobađa usled neke vulkanske aktivnosti ili udara meteorita. Voda koja se oslobodi udarom meteorita se brzo zamrzne i formira sloj leda u dnu kratera.

40. Najnovija analiza fotografija, koje je slikao istraživački rover Opportunity pre dve godine, otkrila je male barice tekuće vode na površini Marsa. Mnogi naučnici pak osporavaju tu tvrdnju insistirajući kako je postojanje vode danas na površini "crvene planete " potpuno nemoguće.

41. Mnogi naučnici vjeruju da voda u tekućem obliku ne može danas postojati na Marsu zbog tanke atmosfere "crvene planete".

42. . Glatkoća i transparentnost sugerišu da se radi ili o vodi ili o veoma čistom ledu, tvrdi Levin"Iako su temperature na Marsu nekad dovoljno visoke, atmosfera Marsa je zapravo kao vakuum. To znači da će voda ili led izložen na površini planete ispariti ili sublimirati gotovo istog trenutka. Teoretski je moguće postojanje tekuće vode u tlu, ali pod specifičnim okolnostima.

43. Kada na Marsu uopšte ne bi bilo vetra, što nije slučaj, mogao bi se stvoriti stagnantan sloj pare iznad površine vode koji bi sprečio da voda brzo ispari. Međutim, na Marsu to nije slučaj tvrdi Phill Christensen sa Univerziteta u Arizoni.

44. Levin se ne slaže s njegovim navodima i tvrdi da njegove analize pokazuju da postoje takva okruženja na Marsu koja su u određenim periodima dana zaštićena od vjetra te da se to pravilo upravo može primijeniti na male depresije u krateru Endurance sredinom marsovskog leta.

45. Levin je predložio da se izvrši jednostavan test koji bi pokazao da li se zasta radi o vodi – da rover bušilicom počne bušiti po površini ravni. Ako se radi o ledu ili bilo kojem drugom čvrstom materijalu, bušilica će ostaviti tragove koji će se vidjeti na slikama. Ako se zaista radi o vodi, površina će ostati nepromenjena.

46. Do danas naučnici nisu bili u mogućnosti da proučavaju tekuću vodu na površini Marsa. Prošle godine izvještaji o istraživanju Crvene planete skrenuli su pažnju na postojanje tragova nekadašnjeg toka vode na stranama jednog od kratera, ali veruje se da su to bili tokovi vode kratkog veka, koja se zamrzla skoro istog trenutka.

48. U decembru 2005 radar " Marsis " uspeo je da dopre 3,7 km duboko u tlo Marsa I otkrio zamrznutu podzemnu vodu na severnom polu crvene planete. NASA je otkrila dve manje vododerine koje su nastale poslednjih godina u jednom krateru što navodi na zaključak da voda možda i danas teče Marsom.

49. Postoji veliki broj kanjona koji najverovatnije potiču od rečne erozije i ostaci su nekadašnjih rečnih korita. Smatra se da se povremeno pojavljuju rečni tokovi,međutim nikada nije viđen rečni tok,već samo neposredni dokazi.

50. Najveći kanjon na Marsu,Valis Marineris, je takođe najveći u Sunčevom sistemu.Dužina mu je 4000 km (što je ekvivalentno dužini Evrope) a dubina je 7 km.Grand kanjon ima dužinu 446 km i dubinu 2 km.Drugi kanjon po veličini je Ma’Adim Vallis dug 700km a dubok 2km.U prošlosti je bio zaliv okeana…