240 likes | 672 Views
NERVNI SISTEM. Nervni sistem kičmenjaka je morfološki organizovan u obliku tri celine: Centralni nervni sistem- mozak i kičmena moždina Periferni nervni sistem- sistem nervnih vlakana koja povezuju CNS sa periferno postavljenim receptorima i efektorima
E N D
Nervni sistem kičmenjaka je morfološki organizovan u obliku tri celine: • Centralni nervni sistem-mozak i kičmena moždina • Periferni nervni sistem-sistem nervnih vlakana koja povezuju CNS sa periferno postavljenim receptorima i efektorima • Autonomni nervni sistem-nervi i ganglije koji inervišu unutrašnje (visceralne) organe
Osnovna strukturna jedinica NS je nervna ćelija-NEURON, ali i potporne ćelije
CENTRALNI NERVNI SISTEM KIČMENA MOŽDINA- MEDULLA SPINALIS • smeštena u kanalu kičmenice • U njenoj sredini je centralni kanal oko koga su tela neurona kompaktno raspoređeni i grade sivu masu • Siva masa je organizovana u vidu gornjih i donjih stubova
Gornji (dorzalni) stubovi - grde ih interneuroni i motoneuroni • Donji (ventralni) stubovi - grade ih samo motoneuroni • Oko sive mase je bela masa kičmenemoždine izgrađena od nervnih vlakana - neurita
MOZAK ( ENCEPHALON) • Mzak svih kičmenjaka je petodelan i čine ga: • Završni mozak, produžena moždina(myelencephalon) • Zadnji mozak, mali mozak(metencephalon, cerebellum) • Srednji mozak(mesencephalon)
4. Međumozak(diencephalon) 5. Prednji mozak(telencephalon) • Unutar mozga se nalaze i moždane komore I i II u levoj i desnoj hemisferi prednjeg mozga, III u međumozgu i IV između moždanog mosta i malog mozga • III i IV komora su povezane Silvi- jevim kanalom koji prolazi kroz srednji mozak
Završni mozak, produžena moždina (myelencephalon) • Bela masa spolja, siva unutra • Svi moždani nervi, osim prva četiri polaze iz ovog dela mozga • Kod sisara sa donje ovog dela mozga se formiraju uzdužna zadebljanja- piramide • U ovom delu mozga su centri za: disanje, gutanje, rad srca, kijanje kašljanje, lučenje pljuvačke, povraćanje
Zadnji mozak (metencephalon), mali mozak (cerebellum) • Mali mozak je najupadljiviji deo zadnjeg mozga kod sisara (zadebljali krov) • Čine ga crvoliko središnje ispupčenje i dve hemisfere • Siva masa je spolja • Centri u vom delu mozga su: za koordina- ciju i regulaciju motoričkih aktivnosti tela uključujući i održavanje položaja tela u prostoru
Srednji mozak (mesencephalon) • Na krovu srdnjeg mozga su optički režnjevi kod svih kičmenjaka izuzev sisara do kojih bez prekida stiže najveći broj optičkih vlakana iz parnih očiju • Sa ovog dela mozga polaze III i IV par moždanih nerava koji inervišu mišiće oka • Centri u ovom delu mozga su: za održavanje mišićnog tonusa, primarni centri vida i sluha
Međumozak (diencephalon) • Morfološki se razlikuju tri celine: • Dorzalno- epitalamus (žlezdani organ koji kod ptica i sisara ima endokrinu ulogu) • Bočno postavljeni talamus u kome su relejni centri preko kojih se svi dolazni impulsi upućuju dalje upućuju ka cerebralnim hemisferama • Ventralni- hipotalamus u kome su mnogobrojna jedra u kojima se vrši inte-
gracija i kontrola visceralnih aktivnosti (centri za glad i sitost, žeđ,temperaturu, održa- vanje krvnog pritiska, disajnog ritma) i sekretna jezgra koja luče hormone
Prednji mozak (telencephalon) • Čine ga dve hemisfere ispred kojih su delovi za koje se vezuju nastavci čulnih ćelija mirisnih organa- mirisni bulbusi • Koluste, ribe i vodozemci - siva masa u unutrašnjosti hemisfera • Gmizavci i ptice - siva masa se pomera spolja • Sisari - gradi koru hemisfera na kojoj se uočavaju brazde i vijuge
Najveći deo kore hamisfera vezan je za asocijativne funkcije (mišljenje, pamćenje, učenje) • Senzornim i motornim aktivnostima pripada manji deo Mozak i kičmena moždina su zaštićeni trima opnama: • Tvrda - naleže na delove skeleta • Meka - naleže na nervno tkivo • Paučinasta – između tvrde i meke