1 / 84

WEB

WEB. World Wide Web (ili samo Web ) - kolekcija ogromnog broja elektronskih dokumenata sačinjenih od povezanih Web stranica napisanih u HTML-u . Hipertekst. Koncept stranic e koja sadrži pokazivače na druge srodne stranice . Web na Internetu. Dve komponente:

udell
Download Presentation

WEB

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. WEB • World Wide Web (ili samo Web) - kolekcija ogromnog broja elektronskih dokumenata sačinjenih od povezanih Webstranica napisanih u HTML-u. Internet i Web tehnologije

  2. Hipertekst • Koncept stranice koja sadrži pokazivače na druge srodne stranice. Internet i Web tehnologije

  3. Web na Internetu • Dve komponente: • Web pretraživač (browser) - klijent • Aplikacioni program za pribavljanje i prikazivanje stranica. • Najpoznatiji pretraživači: Internet Explorer i Natscape Navigator • Web server • Čuva i isporučuje Web stranice Internet i Web tehnologije

  4. Web na Internetu Internet i Web tehnologije

  5. Web pretraživač • Program koji može da prikazuje Web stranice i reaguje kada se mišem klikne neki objekat na stranici. • Kada je objekat izabran, pretraživač prati hipervezu pridružen objektu i pribavlja izabranu stranicu. • URL - način imenovanja Web stranica • Npr. http://www.abcd.com/products.html • http - ime protokola • www.abcd.com - simboličko (DNS) ime računara kome se pristupa • /products.html - ime datoteke koja sadrži stranicu Internet i Web tehnologije

  6. Web pretraživač • Pretraživač se obraća DNS serveru tražeći od njega IP adresu hosta www.elfak.ni.ac.yu. • DNS server odgovara sa 160.99.1.1 • Pretraživač uspostavlja TCP konekciju sa hostom 160.99.1.1 na portu 80. • Preko otvorene TCP konekcije, pretraživač šalje zahtev tražeći fajl /home/index.html. • Server www.elfak.ni.ac.yu odgovara slanjem fajla /home/index.html. • TCP konekcija se zatvara. • Pretraživač prikazuje tekst sadržan u falju /home/index.html. • Pretraživač pribavlja i prikazuje sve slike iz ovog fajla. Internet i Web tehnologije

  7. Web pretraživač • HTML - jezik za pisanje Web stranica • Web pretraživač - HTML interpretator + • Dodatne funkcije koje olakšavaju navigaciju na Web-u: • Dugme za povratak na prethodnu stranicu, • Dugme za prelazak na sledeću stranicu i • Dugme za direktno učitavanje stranice koju je korisnik označio kao svoju početnu stranicu. • Podrška za bookmark-e, tj. kreiranje liste često posećivanih stranica. • Učitane stranice se mogu štampati ili snimiti na hard disk. • Opcije za podešavanje izgleda stranice. Internet i Web tehnologije

  8. Pomoćne aplikacije i plug-in-ovi • Web stranice osim HTML mogu sadržati: • Dokumente u PDF formatu • Fotografije u JPEG formatu • Muziku u MP3 formatu • Video u MPEG formatu • ... bilo koji sadržaj u jednom od stotina različitih tipova fajlova i formata • Pretraživač mora biti u stanju da prepozna i pravilno interpretira sve ove formate. • Kako ? Internet i Web tehnologije

  9. Pomoćne aplikacije i plug-in-ovi • Web server, zajedno sa stranicom, šalje i dodatne informacije o stranici, kao što je MIME tip stranice. • Stranice tipa text/html se prikazuju direktno u pretraživaču, a to važi i za još nekoliko drugih ugrađenih tipova. • Za tipove koje ne podržava direktno, pretraživač konsultuje svoju tabelu MIME tipova u kojoj su MIME tipovima pridruženi odgovarajući programu za prikazivanje. • Programi za prikazivanje (interperetaciju) spedifičnih formata, mogu biti: • Plug-in-ovi (dodaci programu) • Pomoćne (helper) aplikacije Internet i Web tehnologije

  10. Plug-in • Programski moduli, koji se čuvaju u posebnom direktorijumu na hard disku, i koje, po potrebi, pretraživač instalira kao svoje sopstveno proširenje • Plug-in nije program za sebe, već se izvršava kao deo pretraživača i na taj način ima pravo pristupa tekućoj stranici i može je procesirati • Nakon što je plug-in obavio svoj zadatak, on se odstranjuje iz memorije pretraživača. • Pre korišćenja plug-in mora biti instaliran u sistem • Plug-in se preuzima (download) sa svog Web sajta • Kopira u direktorijum za plug-in-ove i • Registruje u sistem (MIME tip kojeg plug-in obrađuje se upisuje u tabelu MIME tipova) Internet i Web tehnologije

  11. Plug-in • Svi plug-in-ovi, predviđeni za određeni pretraživač moraju posedovati identičan interfejs (skup procedura koje pretraživač može da poziva). Na taj način, • pretraživač koristi sve plug-in-ove na identičan način. • Pojava novog tipa fajla (tj. formata) zahteva kreiranje odgovarajućeg plug-in-a, ali ne zahteva bilo kakvu izmenu u pretraživaču Internet i Web tehnologije

  12. Pomoćne aplikacije • Kompletni programi koji se izvršavaju nezavisno od pretraživača • Adobe Acrobat Reader, Microsoft Word, ... • Komunikacija pretraživač - pomoćna aplikacija: • Ne koristi interfejs, već • Pomoćnoj aplikaciji se prosleđuje ime fajla koji treba obraditi • Pomoćna aplikacija otvara naznačeni fajl i prikazuje njegov sadržaj. Internet i Web tehnologije

  13. Pomoćne aplikacije • Koriste MIME tip application • application/pdf za PDF fajlove ili • application/msword za Word fajlove. • U Windows sistemu, program koji se instalira na računar ujedno i registruje MIME tipove koje želi da obrađuje. • Koflikt kada u sistemu postoji više prikazivača za isti MIME podtip (npr. video/mpg). • Poslednji program koji je registrovan prepisuje postojeću asocijaciju ˝MIME tip - pomoćna aplikacija˝ i dati MIME tip/podtip vezuje za sebe. Internet i Web tehnologije

  14. Otvaranje lokalnih fajlova • Pretraživači mogu otvarati i lokalne fajlove (sa hard diska). • Lokalnim fajlovima nisu pridruženi MIME tipovi. Kako pretraživač zna koji plug-in ili pomoćnu aplikaciju da pokrene ? • Na osnovu ekstezije u imenu fajla. (npr. za nesto.doc se otvara Word) Internet i Web tehnologije

  15. Problem sigurnosti • Preuzeti fajlovi sa nastavkom .exe se ne obrađuju plug-in-om ili pomoćnom aplikacijom veće se direktno izvršavaju • .exe može biti virus ! • Pretraživač može biti podešen da ne startuje automatski nepoznate programe ili da konsultuje korisnika pre nego što pokrene preuzeti program Internet i Web tehnologije

  16. Web server • Web server - program koji neprekidno, u petlji, obavlja sledeći niz aktivnosti: • Prihvata TCP konekciju od klijenta (pretraživača). • Preuzima ime zahtevanog fajla. • Pronalazi fajl (na svom hard disku). • Šalje fajl klijentu. • Zatvara TCP konekciju. • Plus brojne dodatne mogućnosti Internet i Web tehnologije

  17. Web server • Performanse - svaki zahtev upućen od strane klijenta, podrazumeva pristup hard disku radi uzimanja traženog fajla. • Broj opsluženih zahteva zavisi od vremena pristupa hard disku. • Npr. za vreme pristupa hard disku od 5 ms, najviše 200 zahteva/s • Isuviše malo za Web sajtove sa velikim brojem pristupa ! Internet i Web tehnologije

  18. Web server • Kako obraditi veći broj zahteva u sekundi ? • Prvo rešenje - keš: • U operativnoj memoriji servera kreira se keš sa n najskorije zahtevanih fajlova. • Ako je traženi fajl u kešu, tada nije potrebno pristupati hard disku jer se fajl može uzet direktno iz memorije. Internet i Web tehnologije

  19. Web server - multithreading server • Multithreading(rad sa više niti u isto vreme) • Pristupni modul prihvata dolazne zahteve i prosleđuje ga jednom od k pozadinskih modula (svaki modul jedna nit) • Dok su jedan ili više pozadinskih modula blokirani čekajući na završetak operacije čitanja fajla sa diska (i zbog toga ne troše CPU vreme), ostali moduli mogu biti aktivno upošljeni na obradi novih zahteva • Ima smisla ako u sistemu postoji više od jednog hard diska • Propusna moć multithread Web severa sa k pozadinskih modula u sistemu sa k diskova, može biti k puta veća u odnosu na single-thread server i jedan disk Internet i Web tehnologije

  20. Web server - multithreading server • U zavisnosti od tipa pristiglog zahteva, pozadinski modul obavlja neki podskup sledećeg niza aktivnosti: • Određivanje imena zahtevane Web stranice iz URL-a. • Provera autentičnosti klijenta • Provera prava pristupa klijenta. • Provera prava pristupa Web stranici. • Provera keša. • Pribavljanje zahtevane stranice sa diska. • Određivanje MIME tipa koji će biti sadržan u odgovoru koji se vraća klijentu. • Slanje odgovora klijentu. • Kreiranje zapisa u log fajlu. Internet i Web tehnologije

  21. Web server - farma servera • Za Web sajtove sa veoma velikom brojem pristupa u sekundi. • Više čvorova (računara) sa više hard diskova • Svi čvorovi poseduju sve Web stranice • Pristupni modul raspodeljuje zahteve rezličitim čvorovima • Ne postoji zajednički keš • traženi fajl prisutan u kešu nekog čvora, a da zahtev je prosleđen čvoru kod kojeg se fajl mora pročitati sa diska. Zato • pristupni modul vodi evidenciju o tome kome je poslao svaki zahtev, a naredne zahteve koji odnose na istu stranicu šalje istom čvoru Internet i Web tehnologije

  22. URL • URL-u (Uniform Resource Locator - uniformni lokator resursa)- mehanizma za imenovanje i lako lociranje stranica • Daje odgovor na pitanja: • Koje je ime stranice? • Gde se stranica nalazi? • Kako se stranici može pristupiti? • Svaka stranica na Web-u poseduje URL, kao svoje svetski jedinstveno ime • Sastoji se iz tri dela: • Protokol (ili šema) - kao se stranici pristupa; • DNS ime računara na kome je stranica locirana i • Lokalno ime fajla u kojem je stranica zapamćena Internet i Web tehnologije

  23. URL http://es.elfak.ni.ac.yu/iw/iw.htm • Deo za ime fajla može biti izostavljen: • http://es.elfak.ni.ac.yu • Web server se preusmerava na glavnu stranicu Web sajta • Deo za ime fajla može da sadrži putanju do direktorijuma, ali ne i samo ime fajla • http://es.elfak.ni.ac.yu/iw/ • Web server se preusmerava na podrazumevani fajl u tom direktorijumu • http://es.elfak.ni.ac.yu/iw/index.html Protokol Host Ime fajla: relativna putanja + ime samog fajla Internet i Web tehnologije

  24. URL • Deo za protokol - sadrži ime aplikacionog protokola koji se koristi za pristup stranici. Nije ograničen samo na http Internet i Web tehnologije

  25. Cookie • Web ne koristi koncept stanja. (Kaže se da je Web stateless (bez stanja) ili bez memorije). Kod Web-a ne postoji sesija: • Pretraživač šalje zahtev, a server vraća nazad fajl. Nakon obavljene transakcije, server ˝zaboravlja˝ da je ikada komunicirao sa tim konkretnim klijentom. • Nedovoljno za nove primene • Kako će Web server znati da li zahtev potiče od registrovanog ili neregistrovanog korisnika ? • Web portali (npr. Yahoo) kod kojih svaki korisnik može da konfiguriše sadržaj početne stranice birajući informacije koje će biti prikazane uvek kada učita stranicu • . . . Internet i Web tehnologije

  26. Cookie • Da li je dovoljno da sever vodi evidenciju od IP adresama sa kojih se upućuju zahtevi ? • Ne • IP adrese identifikuje računara, ali ne i korisnika koji trenutno radi na računaru. • Mnogi korisnici koriste dinamičke IP adrese • Rešenje: cookie • Mali (najviše 4KB) fajl (ili string) kojeg server dostavlja klijentu zajedno sa traženom stranicom • Kada se neredni put obraća serveru, kijent zajedno sa zahtevom šalje i cookie Internet i Web tehnologije

  27. Cookie • Sadrži do pet polja: • (Domain, Path, Content, Expires, Secure) • Domain - domeniz kojeg cookie potiče (domen servera) • Path - (putanja) sadrži putanju u strukturi direktorijuma servera koja ukazuje na deo njegovog stabla direktorijuma unutar kojeg sve stranice mogu koristiti cookie. • Content (sadržaj) oblika ime = vrednost. Ime i vrednost mogu biti bilo koja informacija koju server želi da uvrsti u cookie. • Expires sadrži datum i vreme kada prestaje važnost cookie-ja. Ako ovo polje ne postoji, pretraživač uništava cookie prilikom svog zatvaranja (neperzistentni cookie). • Secure, ako je postavljeno na Yes, nalaže pretraživaču da cookie može da vrati serveru samo u šifrovanom obliku Internet i Web tehnologije

  28. Cookie • Kako se koristi: • Pretraživač, pre nego što pošalje zahtev za nekom stranicom, proverava da li u svom direktorijumu, predviđenom za cookie-je postoji cookie ranije poslat iz domena kome će zahtev biti upućen. • Server preuzima cookie i interpretira njegov sadržaj na način koji želi. Internet i Web tehnologije

  29. Cookie - Primer (on-line knjižara) • Prilikom prve posete sajtu za on-line prodaju knjiga, od korisnika se zahteva da izabere jednu ili više oblasti za koje je zainteresovan (tehnika, beletristika, ...) • Server kreira cookie sa sadržajem • oblast1=tehnika • oblast2=naucna_fantastika ... • Server šalje cookie klijentu. • Pretraživač izdvaja cookie iz odgovora i smešta ga u odgovarajući direktorijum. • Kad god kasnije korisnik pristupi ovom sajtu, pretraživač zajedno sa zahtevom šalje serveru i odgovarajući cookie • Na osnovu sadržaja cookie-a, Web server kreira, i vraća nazad stranicu koja sadrži spisak novih knjiga iz oblasti za koje je korisnik zainteresovan. Internet i Web tehnologije

  30. Statički Web dokumenti • U svom najjednostavnijem obliku, Web stranice su statičke - datoteke smeštene na nekom serveru koje ˝čekaju˝ da budu zatražene i koje se, bez bilo kakvih izmena, dostavljaju klijentu. • HTML - jezik za kreiranje statičkih Web stranica Internet i Web tehnologije

  31. HTML • HTML (HyperText Markap Language - hipertekstualni markerski jezik) • Za kreiranje Web stranica koje sadrže tekst, grafiku i hiperveze ka drugim Web stranicama • Markap language- znači da HTML služi za opis načina na koji su dokumenti formatirani, odnosno kako će biti prikazani u Web pretraživaču. • HTML definiše skup komandi za formatiranje koje, ugrađene u prvobitni tekst dokumenta, daju uputstva za prikazivanje sadržaja dokumenta. Internet i Web tehnologije

  32. HTML - tagovi Internet i Web tehnologije

  33. HTML <html> <head><title> Primer stranice sa tabelom </title></head> <body> <table border=1 rules=all> <caption> Razlike izmedju verzija HTML-a </caption> <col align = left> <col align = center> <col align = center> <col align = center> <col align = center> <tr><th>Stavka<th>HTML 1.0<th>HTML 2.0<th>HTML 3.0 <th>HTML 4.0</tr> <tr><th>Hiperveze <td> x <td> x <td> x <td> x </tr> <tr><th>Slike <td> x <td> x <td> x <td> x </tr> <tr><th>Liste <td> x <td> x <td> x <td> x </tr> <tr><th>Aktivne mape i slike<td>&nbsp<td>x<td>x<td>x</tr> <tr><th>Forme<td> &nbsp <td> x <td> x <td> x </tr> <tr><th>Formule<td> &nbsp <td> &nbsp <td> x <td> x </tr> <tr><th>Tulbarovi<td> &nbsp <td>&nbsp<td> x <td> x </tr> <tr><th>Tabele<td>&nbsp<td>&nbsp<td>x<td>x</tr> <tr><th>Ugradnja objekata<td>&nbsp<td>&nbsp<td>&nbsp<td>x </tr> <tr><th>Skripte<td>&nbsp<td>&nbsp<td>&nbsp<td>x</tr> </table> </body> </html> Internet i Web tehnologije

  34. HTML - Forme • HTML 1.0 je omogućavo samo jednosmernu komunikaciju. Korisnik je mogao da dobije traženu stranicu od servera, ali je teško mogao da vrati nazad povratnu informaciju. • U verziji HTML 2.0 uvedene su forme • Forme sadrže box polja (ili dugmad) koja korisnik može da popuni traženim podacima ili učini izbor između više ponuđenih opcija i unetu informaciju vrati vlasniku stranice. • Box-ovi: tag <input> u različitim oblicima: • Polje za unos teksta, • Kvadrati za štikliranje, • Radio dugme • Dugme Submit Internet i Web tehnologije

  35. HTML - Forme <html> <head><title> FORMA ZA NARUCIVANJE KNJIZARE CENTAR</title></head> <body> <h1> Forma za narucivanje knjiga </h1> <form ACTION="http://www.centar-knjiga.com/cgi-bin/narudzba" method=POST> <p> Ime <input name="kupac" size=46></p> <p> Ulica<input name="ulica" size=20> Mesto <input name="mesto" size=14></p> <p> Br. kreditne kartice <input name="cardno" size=10> Istice <input name="istice" size=4> MASTER <input name="cc" type=radio value="mastercard"> VISA <input name="cc" type=radio value="visacard"></p> <p>Narucujem knjigu <input name="knjiga" size=46></p> <p>Povez Tvrdi <input name="povez" type=radio value="tvrdi"> Meki <input name="povez" type=radio value="meki"> Dostava preko brze poste <input name="express" type=checkbox></p> <p><input type=submit value="narucivanje"></p> Hvala na poverenju. </form> </body> </html> Polje za unos teksta Radio dugme Kvadrat za štikliranje Dugme Submit Internet i Web tehnologije

  36. HTML - Forme • Kada korisnik klikne na Submit dugme, pretraživač pakuje informacije prikuljene sa forme u jednu dugačku liniju i šalje je serveru na obradu: • kupac=Petar+Petrovic&ulica=Beogradska+14&mesto=Nis&cardno=1234567890&istice=9/07&cc=mastercard&povez=tvrdi&express=on • Server tumači dobijeni string i preduzme odgovarajuće akcije. Internet i Web tehnologije

  37. XML i XSL • HTML, sa ili bez formi, ne bavi se struktuiranjem podataka na Web stranici niti razdvaja sadržaj od formatiranja. • Nove aplikacije, novi zahtevi • Zamislimo program koji pretražuje Web u potrazi za najjeftinijom knjigom ili CD-om. Program bi morao da analizira veliki broj Web stranica raznih sajtova za elektronsku trgovinu i da iz svake izdvoji naslove i cene knjiga ili CD-ova. Ako su Web stranice napisane u HTML-u, program će veoma teško moći da zaključi gde se na stranici nalazi tražena informacija Internet i Web tehnologije

  38. XML i XSL • W3C - organizacija koja se bavi razvojem Web-a i standardizacijom protokola za Web uvela je • Dva nova jezika: • XML (eXtesible Markup Language) . opisuje Web sadržaj na struktuirani način • XSL (eXtensible Style Language) opisuje formatiranje Web stranice nezavisno od njenog sadržaja Internet i Web tehnologije

  39. Primer XML dokumenta <?xml version="1.0"?> <?xml-stylesheet type="text/xsl" href="book_list.xsl"?> <book_list> <book> <title> Computer Networks, 4/e </title> <author> Andrew S. Tanenbaum </author> <year> 2001 </year> </book> <book> <title> Internetworking with TCP/IP, Vol I</title> <author> Douglas E. Comer </author> <year> 2000 </year> </book> <book> <title> Data Communications and Networking</title> <author> Behrouz A. Forouzan, 2/e </author> <year> 2001 </year> </book> </book_list> Tagovi ukazuju na smisao informacije Laka pretraga po različitim kriterijumima Sadrži podatke, ali ne kazuje ništa o tome kako prikazati podatke Internet i Web tehnologije

  40. XML • Omogućava kreiranje složenijih struktura: • Višestruka polja (npr. više od jednog autora knjige) • Opciona polja (npr. naslov pratećeg CD-ROM-a) • Alternativna polja (npr. URL knjižare, ako knjiga nije rasprodata ili URL sajta za aukcijsku prodaju, ako je knjiga rasprodata) • Polja se mogu deliti na podpolja: <author> <first_name> Andrew </first_name> <last_name> Tanenbaum </last_name> </author> Internet i Web tehnologije

  41. Primer XSL dokumenta <?xml version='1.0'?> <xsl:stylesheet xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform" version="1.0"> <xsl:template match="/"> <html> <body> <table border="2"> <tr> <th> Title </th> <th> Author </th> <th> Year </th> </tr> <xsl:for-each select="book_list/book"> <tr> <td><xsl:value-of select="title"/></td> <td><xsl:value-of select="author"/></td> <td><xsl:value-of select="year"/></td> </tr> </xsl:for-each> </table> </body> </html> </xsl:template> </xsl:stylesheet> Definiše način prikazivanja podataka iz XML dokumenta Početak HTML dokumenta Naslovna vrsta tabele Vrste sa podacima Objašnjava kako XML dok. transformisati u HTML dok. Kraj HTML dokumenta Internet i Web tehnologije

  42. Primer XSL dokumenta <xsl:for-each select="book_list/book"> <tr> <td><xsl:value-of select=”title”/></td> <td><xsl:value-of select=”author”/></td> <td><xsl:value-of select=”year”/></td> </tr> </xsl:for-each> • Slično for petlji iz C-a • Pretraživač jedanput kroz petlju za svaku knjigu iz pridruženog XML dokumenta i u svakom prolasku generiše pet HTML linija oblika: <tr> naslov, autor, godina </tr> popunjenu podacima o jednoj knjizi. Internet i Web tehnologije

  43. XML/XSL • XML/XSL predstavlja daleko fleksibilnije rešenjeod HTML • Ako je potrebno u spisak uvrstiti nove knjige, dovoljno je u XML dokument dopisati nova <book> polja; XSL ostaje neizmenjen • Ako treba promeniti način prikazivanja potrebno je modifikovati XSL fajl, ali ne i XML dokument • Program koji na Web stranici traži informacije o nekoj knjizi, analizira XML dokument. XML + HTML XSL Internet i Web tehnologije

  44. Dinamički i aktivni Web dokumenti • Ne postoje u unapred definisanom obliku, već se kreiraju na zahtev. • Dinamički dokument - Web server, po prijemu zahteva, pokreće odgovarajući aplikacioni program koji kreira dokument, a klijentu vraća izlaz programa. • Aktivni dokument - Web stranica osim statičkog sadržaja (HTML, slike i sl.) sadrži i program koji se nakon učitavanja stranice izvršava na strani klijenta (u pretraživaču) Internet i Web tehnologije

  45. Dinamički vs. Aktivni 1. Klijent šalje zahtev serveru 1. Klijent šalje zahtev serveru 2. Server vraća klijentu kopiju programa 2. Na strani servera se izvršava program koji kreira dokument 3. Program se izvršava na strani klijenta i kreira dokument. 3. Server vraća klijentu kreirani dokument Internet i Web tehnologije

  46. Dinamički dokumenti - CGI • Korisnik popunjava formu • Forma se vraća serveru • Forma se predaje CGI-u • CGI postavlja upit bazi podataka • Iz baze se preuzimaju traženi podaci • CGI kreira HTML stranicu • Stranica se vraća klijentu • i prikazuje u pretraživaču CGI (Common Gateway Interface - opšti interfejs pristupa). CGI predstavlja standardizovani interfejs koji omogućava Web serveru da ˝razgovara˝ sa pozadinskim programima Zastereli pristup Internet i Web tehnologije

  47. Dinamički dokumenti - PHP • PHP (Hypertext Processor) • Skript sadržan u HTML stranici <?php . . . ?> • Klijent upućuje zahtev za .php stranicom • http://www.abcd.com/test.php • Web server otvara fajl test.php, pronalazi u njemu PHP skript, uzvršava ga, modifikuje stranicu i vraća je klijentu <html> <body> <h2>Ovo je sve sta znam o tebi:</h2> <?php echo $HTTP_USER_AGENT?> </body> </html> Internet i Web tehnologije

  48. Dinamički dokumenti - PHPPrimer 1/2 1. Korisnik popunjava formu <body> <form action=”action.php” method=”post”> <p>Unesi svoje ime: <input type=”text” name=”name”> </p> <p>Koliko imas godina: <input type=”text” name=”age”> </p> <input type=”submit”> </form> </body> </html> Internet i Web tehnologije

  49. Dinamički dokumenti - PHPPrimer 2/2 <html> <body> <h1> Odgovor:</h1> Zdravo <?php echo $name;?>. Predvidjanje: sledece godine imaces <?php echo $age + 1;?> godina </body> </html> action.php Parametri iz forme Web server procesira i modifikuje stranicu action.php pre nego što je vrati klijentu <html> <body> <h1> Odgovor:</h1> Zdravo Barbara. Predvidjanje: sledece godine imaces 25 godina </body> </html> Internet i Web tehnologije

  50. Dinamički dokumenti • PHP • Orijentisan na spregu između Web servera i servera baze podataka • Poseduje promenljive, stringove, polja i većinu upravljačkih struktura koje srećemo u C-u • Open source i dostupan je za slobodno korišćenje. • Posebno je projektovan za rad sa Apache web serverom (koji je takođe open source). • Alternative: • JSP (JavaServer Pages). • Dinamički deo stranice se piše u programskom jeziku Java. Stranice koje koriste ovu tehniku obično imaju nastavak .jsp. • ASP (Active Server Pages) je Microsoft-ova verzija PHP-a i JSP-a. Za generisane dinamičkog sadržaja se koristi skript jezik Visual Basic Script (ili VB skript). Stranice koje koriste ASP, obično imaju nastavak .asp Internet i Web tehnologije

More Related