140 likes | 243 Views
http://nobel.etf.bg.ac.rs/. Odsek za FI ZIČKU ELEKTRONIKU i Odsek za TELEKOMUNIKACI J E I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE ( smer Sistemsko in ž enjerstvo ). OPTI ČKE MREŽE. 2. Gde se koriste?. 3. Perspektiva. 4. Nastavni plan i program predmeta. 5. Pravila polaganja ispita.
E N D
http://nobel.etf.bg.ac.rs/ Odsek za FIZIČKU ELEKTRONIKU i Odsek za TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (smer Sistemsko inženjerstvo) OPTIČKE MREŽE ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
2 Gde se koriste? 3 Perspektiva 4 Nastavni plan i program predmeta 5 Pravila polaganja ispita SADRŽAJ PREZENTACIJE: 1 Šta su optičke mreže? ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
OPTIČKE MREŽE su telekomunikacione mreže u kojima se informacije prenose optičkim putem. PREDMET PROUČAVANJA: -optoelektronske komponente neophodne za optički prenos informacija, -topologije i dizajn optičkih mreža, -mogućnosti za korišćenje “praktično beskonačnog” propusnog opsega 1 2 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ ŠTA SU OPTIČKE MREŽE? ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
1 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ GDE SE KORISTE? INTERKONTINENTALNE VEZE →Dugodometne mreže SLIKA: Interkontinentalna veza SAD (istočna obala) Zapadna Evropa ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
2 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ GDE SE KORISTE? MREŽE SA MULTIPLEKSIRANJEM TALASNIH DUŽINA →WDM mreže SLIKA: Primer komunikacionog lanca ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
3 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ GDE SE KORISTE? GRADSKE MREŽE → METRO mreže SLIKA: Funkcija Metro mreža ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
4 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ MOGUĆNOSTI PRIMENE MREŽE DO KRAJNJEG KORISNIKA → FTTH, PON → LAN SLIKA: Okosnica LAN mreže ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
4 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ MOGUĆNOSTI PRIMENE MREŽE U SLOBODNOM PROSTORU → WON SLIKA: Bežični optički link ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
A B C D http://nobel.etf.bg.ac.rs/ BUDUĆNOST JEDNA OD NAJPERSPEKTIVNIJIH GRANA TELEKOMUNIKACIJA, SA DOMINANTNIM UTICAJEM NA RAZVOJ INFORMACIONOG DRUŠTVA (BILO GDE, BILO KAD, BILO KOLIKO INFORMACIJA). ZASNOVANA NA MODERNOJ TEHNOLOGIJI – OPTOELEKTRONICI, ČIJI DINAMIČNI RAZVOJ U PERSPEKTIVI MOŽE OMOGUĆITI I OBRADU SIGNALA U OPTIČKOM DOMENU (potpuno optičke mreže) ŠIROKE MOGUĆNOSTI PRIMENE U TELEKOMUNIKACIONOM SEKTORU. PREDVIĐA SE DA ĆE U DRUGOJ POLOVINI XXI VEKA OPTIČKE MREŽE ČINITI VIŠE OD 50% UKUPNOG BROJA SVIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA. ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
1 2 3 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ NASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA UVOD Motivi za širenje i razvoj optičkih mreža (OM). Trend razvoja OM. Hijerarhija OM. KOMPONENTE U OPTIČKIM MREŽAMA Delitelji i sabirači, cirkulatori, optički pojačavači (SOA, EDFA, Ramanovi), konvertori talasnih dužina, multiplekseri/ demultiplekseri, Add-Drop multiplekseri, OXC, specijalne WDM komponente. PODELA OM - Klasifikacija. Dizajn OM. TDM optičke mreže. SONET/SDH mreže. WDM mreže – osobine i varijante. OTDM. Solitonske komunikacije. Perspektive razvoja OM. Mreže sa optičkim paketskim rutiranjem signala. ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
4 5 6 http://nobel.etf.bg.ac.rs/ NASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA UPRAVLJANJE IKOMUTACIJAUMODERNIMOPTIČKIM MREŽAMA. - GMPLS i OBS. VRSTE OM Mreže dalekog dometa. WAN. Metro mreže. Optičke pristupne mreže. PON. FTTx. Bežične optičke mreže - optičke komunikacije u slobodnom prostoru. LAN mreže. Testiranje LAN mreža. Merenja u optičkim mrežama. Merenje slabljenja i disperzije. OTDR. BER. ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
A B C D http://nobel.etf.bg.ac.rs/ PRAVILA POLAGANJA ISPITA • ISPIT NOSI 6 KREDITA(3 časa predavanja i 2 časa računskih vežbi) • UKUPNO 100% • 50% KOLOKVIJUM • 50% ZAVRŠNI ISPIT • Kolokvijum i završni ispit su iste forme, samo pokrivaju • odgovarajuće polovine gradiva. Sastoje se iz računskih • zadataka i pitanja. • Moguće je do 10% ocene obezbediti preko domaćeg • zadatka koji podrazumeva samostalnu izradu težeg • računskog zadatka (samo u prvom ispitnom roku). ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
http://nobel.etf.bg.ac.rs/ HVALA NA PAŽNJI ! ©2006Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu