STABLO

1. STABLO

2. Stablo je vegetativni biljni organ. Jedini organ na kojem se razvijaju pupoljci. Šta su pupoljci? PUPOLJCI su delovi biljke iz kojih niču izdanci, listovi, cvetovi. Najbolje se vide u rano proleće i u zimu. Zaštićeni su kožastim listovima, koji kada se razmaknu, pupoljak se otvori i mogu se uočiti budući listovi i cvetovi. Istovremeno, od osnove pupoljka raste i izdužuje se nova, mlada grančica. Mlade biljke razvijaju stablo iz STABAOCETA KLICE. Stablo odraslih, drvenastih biljaka raste VRŠNIM ili TEMENIM PUPOLJKOM. JEDNOGODIŠNJE IZDANKE predstavljaju sve grančice na stablu sa pupoljcima, listovima i cvetovima koji izrastu iz te godine. Tokom godine ti izdanci odrvene, a naredne godine postaju deo stabla. U međuvremenu iz novih pupoljaka će izrasti novi izdanci. Na taj način, drvenaste biljke neprekidno rastu.

3. PREMA GRAĐI LIJANE DRVENASTO ZELJASTO (puzavice, povijuše) -tanko -zeljasto -može da odrveni -rastu u potrazi za svetlom -čvrsto -često mrke boje -višegodišnje -raste neograničeno (neograničen rast) -mekano -savitljivo -zelene boje -ograničen rast -u sredini je šuplje Prema NAČINU GRANANJA ŠIB ŽBUN DRVO Grane rastu direktno iz zemlje Stablo se grana iznad zemlje, raste najviše do 2,5m Sastoji se iz STABLA (grane i lišće) i KROŠNJE.

4. Zeljasto stablo (trava)

5. šib

6. Žbun (leska)

7. drvo

8. lijana

9. POPREČNI PRESEK DRVENASTOG STABLA KORA Tvrdi,spoljašnji omotač. Štiti od hladnoće i oštećenja. SRŽ SVETLE kružnice Ćelije se dele, prelaz iz zime u proleće. Središnji deo stabla TAMNE kružnice Prestaje deoba ćelija, u kasnu jesen. DRVENASTI DEO Deo stabla između srži i kore. Širi se deobom ćelija, iz godine u godinu postaje deblje. GODOVI-svetle i tamne kružice na osnovu kojih možemo odrediti starost stabla.

10. ULOGA STABLA Osnovna uloga stabla je PROVODNA. Provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne supstance koje upija koren do listova. Hranljive supstance , koje nastaju u listovima, provodi do korena. PROVOĐENJE ovih supstanci vrši se kroz PROVODNE SNOPIĆE. provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne supstance provodi hranljive supstance Stablo ima ulogu i u omogućavanju USPRAVNOG POLOŽAJA BILJKE kako bi ona dobila što više svetlosti (stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti).

11. ZNAČAJ STABLA U ISHRANI ljudi i nekih životinja, zato što se u stablu mogu naći velike količine hranljivih supstanci. U NARODNOJ MEDICINI zato što stabla nekih biljaka imaju lekovito dejstvo. Domaći sirup od kore trnjine Kora gloga KAO GRAĐEVINSKI MATERIJAL stablo drvenastih biljaka se koristi za izradu stolarije, nameštaja, drvna građa, furnir, iverica,u izgradnji kuća (bolji je izolator od betona ili čelika)

12. PAPIR, UGALJ, neki LEKOVI dobijaju se preradom drveta. Mnoge vrste drveća koriste se kao ukrasne biljke u dvorištima, okućnicama, parkovima i na ulicama. U INDUSRIJI GUME-posebna vrsta drveta (kaučuk drvo)

13. Za grejanje stanova, kuća ili drugih objekata – cepanice, briketi, piljevina. U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI za izradu odeće, odevnih elemenata. konoplja Lan (lanene pantalone)

14. PREOBRAŽAJ STABLA Stablo koje ima neku drugu ulogu, pored osnovne, naziva se PREOBRAŽENO stablo. PREOBRAŽAJ STABLA PODZEMNA stabla NADZEMNA stabla -LUKOVICE (kod crnog luka) -KRTOLE (kod krompira) -RIZOM (kod perunike) -STOLONE (kod jagode) -RAŠLJIKE ili VITICE (kod vinove loze ili graška) -NADZEMNA KRTOLA (kod kelerabe) -LISTOLIKO STABLO (kod nekih kaktusa) -TRNJE (kod ruže) za razmnožavanje za smeštaj rezervne hrane kao oslonac čuva rezervu hrane za razmnožavanje vrši fotosintezu za zaštitu

15. LUKOVICE(kod crnog luka) KRTOLE(kod krompira) RIZOM(kod perunike)

16. VITICE KELERABA STOLONE TRN (kod ruže) KAKTUS

17. Rekordna stabla Najviša stabla Sekvoje su najviša stabla na svetu. 1. Obalna sekvoja-115.56 m NP Sequoia, Kalifornija, SAD 2. Eukaliptus-99.6 m južno od Hobarta, Tasmanija, Australija 3. Obična američka duglazija -99.4 m Brummit Creek, Oregon, SAD

18. Stabla najvećeg opsega 1. Gorostasni baobab -15.9 m, (mereno u blizini tla), Provincija Limpopo Južna Afrika. Ovo stablo je iskorenjeno 2009., pa je sada baobab s najvećim opsegom od 10.64 m iz J. Afrike. 2. Meksičkitaksodij -11.62 m, Arbol del Tule, Santa Maria del Tule,Oaxaca, Meksiko. 3. Golemi mamutovac –8.85 m, Kalifornija, SAD Baobab u Tanzaniji

19. Najstarija stabla Starost stabala određuje se pomoću godova, najčešće kada se poseku. Tačno određivanje starosti pomoću godova, moguće je samo za stabla koja rastu sezonski. Najstarija stabla po vrstama su: 1. Pravi tisućljetni bor :4844 godina 2. Patagonski trolist : 3622 godina 3. Golemi mamutovac : 3266 godina 4. Japanska kriptomerija : 3000 godina 5. Lagarostrobos franklinii: 2500 godina Među ostalim stablima za koje se veruje da su takođevrlo stara su: tisa starosti oko 2000 godina i golema tuja te maslina s Maslinske gore u Jerusalemu, koja je također stara oko 2000 godina. Veruje se, da postoji od Isusova vremena. Najstarije stablo je sveta smokva (lat. Ficus religiosa) starosti 2293 godine iz Anuradhapure na Šri Lanki.

20. Topiarij Topiarij je hortikulturna tehnika oblikovanja živih višegodišnjih stabala i grmova u različite geometrijske, životinjske i druge oblike. Reč potiče od latinske reči za ukrasno uređivanje vrtova. Ima poreklo iz vremena Rimljana. U vreme renesanse pojavljuje se u vrtovimaeuropske elite. Najčešći su geometrijski oblici: kugle ili kocke, obelisci, piramide, zašiljene spirale i slično. Bili su popularni i prikazi ljudi, životinja i predmeta. Topiariji u Versaillesu bili su jednostavni. Američki stil izrade topiarija započeo je u Disneylandu oko 1962. godine. Walt Disney želio je videti crtane likove u zabavnom parku u obliku topiarija. Danas se većina vrtova i parkova s topiarijima nalazi u Engleskoj.

21. Bonsai Bonsai je umetnost uzgoja minijaturnih stabala i grmova. Svrha bonsaija je prvenstveno opuštanje i meditacija te za razliku od drugih uzgojenih biljaka, bonsai nije namenjen za proizvodnju hrane, medicinu ili kao parkovno i dvorišno drveće. Sam uzgoj zahteva mnogo nege, ali kao nagradu donosi mirnoću uma, osjećaj osveženja i unutrašnju smirenost. Uzgajanje iz semenke je svakako najdugotrajniji način. Prvi rezultati se vide tek nakon10-ak godina. Velike izložbe bonsaija održane su u Parizu i Londonu. Pretvorio se u poznatu i priznatu hortikulturnu umetnost širom sveta.