Obnovljivi izvori energije

1. Obnovljiviizvorienergije ENERGIJA TALASA, PLIME I OSEKE OliveraTasić

2. Saznaćete: • Šta je to energija talasa? • Šta je to energija plime i oseke? • Kako se vrši pretvaranje u električnu energiju? 3 12

3. ENERGIJA TALASA To je oblik transformisane sunčeve energije koja stvara stalne vetrove na nekim delovima Zemlje • Pogodna područja za korišćenje: • Škotska, Kanada, južna Afrika, Australija, severne obale SAD-a Ukupna energija talasa je procenjena na 2-3 miliona MW. Eksploatacija za proizvodnju el.energije počinje krajem 19.veka Tek 2008. godine, postavljena je prva ozbiljnija eksperimentalna elektrana u Portugaliji povratak

4. Elektrane na talase, na morskoj obali Princip rada: Energija talasa se pretvara u strujanje vazduha, vazduh pokreće turbinu, a ona pokreće generator.

5. PREDNOSTI: • Lakša izgradnja • Lakše održavanje i kontrola • Mogu služiti kao lukobran • Generatori su odvojeni od morske vode • NEDOSTACI: • Uslovljenost blizinom kopna (u blizini obale, talasi slabe) • Mali stepen iskorišćenja turbine

6. Primeri elektrana na talase, na obali MUTRIKU, prva komercijalna elektrana u Španiji, 300KW Islay LIMPET u Škotskoj, 500KW

7. Elektranenatalase, naotvorenommoru Neke od korišćenihtehnologija: • Atenuatori talasa- Pelamisi • Polupotopljeni, zglobno vezani cilindri • Pod uticajem talasa, energija zglobnog savijanja se koristi za pogon hidrauličnih pumpi • One pokreću generator • Više uređaja se povezuje, i podvodnim kablom, energija transportuje na kopno • Potrebna visina talasa: min. 1m, a za postizanje nominalne snage, 5m do 6m

8. Plutajuće bove- Point apsorbers • Sastoje se iz komponenata koje se pod dejstvom talasa kreću translatorno • Ta mehanička energija se pretvara u električnu • Potrebna visina talasa je 1,5m do 7m • U slučaju prevelikih talasa sistem se automatski zaustavlja • Podvodna podstanica omogućuje električno povezivanje više bova na zajednički energetski kabl

9. Posebno izgrađeni brodovi s ugrađenim turbinama Komore sa oscilujućim vodenim stubom talasi izazivaju kretanje vazduha, turbine i generatora u plitkim vodama se fiksiraju za morsko dno u dubokim vodama,postrojenja su usidrena mogu se medjusobno energetski povezivati

10. PREDNOSTI: • Bolja iskoristivost talasnog potencijala • Veća raspoloživa površina za elektrane • Veća snaga • NEDOSTACI: • Manja pouzdanost usled korozivne i mehanički nepredvidive okoline • Prenos energije do korisnika • Veća cena gradnje

11. Primerielektrananatalase, naotvorenom Port Kembala- istočna Australija 2,5 MW Port Macdonnel- južna Australija 1 MW Agucadora- Portugalija 2,25 MW

12. Energija plime i oseke • Postoji oko 40 lokacija pogodnih za plimne elektrane • Uslov za uspešan rad plimne elektrane je razlika između nivoa plime i oseka najmanje 5m • U 11.veku, britanski mlinari su koristili ovu energiju za pokretanje svojih mlinova Plima je izdizanje, a oseka spuštanje nivoa vode u morima i okeanima Plima nastaje na površini okrenutoj mesecu, a slabija, na suprotnoj strani Zemlje Razlog nastanka plime je privlačna gravitaciona sila Sunca i Meseca (veća je 2,5 puta) povratak

13. Konvencionalne elektrane na plimu i oseku • Na ulazu u zaliv se postavlja brana • U toku plime, zaliv se puni • Kad plima dostigne maksimum, vrata se zatvaraju • Kada nastupi oseka, turbinska vrata se otvaraju i proizvodi se energija • I punjenje zaliva može da se vrši preko turbina, pa se i tada proizvodi energija, što je manje efikasno, ali je isporuka energije ravnomernija

14. PREDNOSTI: • Ne stvara efekat staklene bašte • Nema otpada • mesečeve mene se mogu predvideti • NEDOSTACI: • Veliki početni troškovi • Uništavanje životnih staništa riba i ptica • Dnevno mogu raditi samo 10 do 12 sati

15. Primeri konvencionalnih elektrana na plimu i oseku Shiwa u Južnoj Koreji- 254 MW Eksperimentalna postrojenja u Škotskoj, Rusiji i Kini La Rance u Francuskoj- 210 MW

16. Nekonvencionalne elektrane na plimu i oseku • Rad je u principu isti kao kod vetroelektrana. • Kao fluid, umesto vazduha, služi voda. • Turbine se postavljaju na dubini 20-30m, gde su jake morske struje • Daju 3-4 puta veću snagu od konvencionalnih • Ekološki prihvatljivije • Vrste turbina: • Oscilirajuće ( kretanje se pomoću hidraulike pretvara u el.en.) • Turbine sa vodoravnom osom • Turbine sa vertikalnom osom • Turbine sa venturijevim efektom ( ubrzava se voda kroz turbinu)

17. Primeri nekonvencionalnih elektrana na plimu i oseku Projekti: Kvasalundski kanal 300 KW Devonski kanal 300 KW

18. ZAKLJUČAK • Mora i okeani imaju veliki energetski potencijal, koji se danas premalo koristi • Smanjenjem cene izgradnje postrojenja i povećanjem stepena iskorišćenja, ova energija može postati ravnopravna sa ostalim obnovljivim izvorima • Ovi izvori energije se ne mogu ravnomerno koristiti u svim delovima sveta

19. LITERATURA: http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html http://www.cefix.rs/projekti/znanje-podeli-nagradu-osvoji/item/977-energija-plime-i-oseke www.fer.unizg.hr/_.../ORIZO_Prezentacija5_050...‎ http://powerlab.fsb.hr/enerpedia/index.php?title=ENERGETSKE_TRANSFORMACIJE#Elektrane_na_plimu_i_oseku http://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/nauka/Struja-iz-morskih-talasa-107271.html www.maturski.org/FIZIKA/Fizika/ENERGIJA%20OKEANA.docx‎