Cunami u Japanu

1. Cunami u Japanu Ivan Katić ZK 29/2012

2. Uvod • Cunami: serija talasa stvorenih kada sepovršina vode jezera ili morabrzo obruši na obalu • Uzročnici: zemljotresi (podvodni zemljotresi su najčešći uzrok, vulkanskeerupcije,klizišta zemlje i udarivelikihmeteorita • Poreklo reči: iz japanskog tsu= luka i nami=talas • nije podvodna pojava→ ima manju amplitudu (visinu talasa) i izraženu dužinu talasa (neopažen na otvorenom moru)

3. Primer stvaranja cunamija

4. Nastanak cunamija • udar asteroida u Jukatan pre 65 miliona godina uzrokovao nastanak cunamija • može da se javi u morima i u jezerima • u skučenom prostoru (jezero, fjord) može da dostigne ogromnu visinu → megacunami u fjordu Lituaja Bej na Aljasci 1958. godinepreko 500m • retko prave preveliku štetu→ogračeni na relativno mali prostor koji je najčešće slabo naseljen • Erupcije vulkana, pogotovo eksplozivne, mogu da stvore cunami koji je, iako sa manjim talasima, daleko ubitačniji→razlog: puno veće područje dejstva

5. VRSTE I KARAKTERISTIKE CUNAMIJA • na osnovu visine talasa : 1. Cunami 2. Megacunami • može da bude stvoren kada se okeansko dno naglo deformiše i vertikalno podigne velike vodene mase • podvodna klizišta zemlje, kao i vulkanske erupcije, takodje mogu da uznemire površinu vode odronjavanjem sedimenata morskih stena • talasi se formiraju kao velika vodena masa koja se kreće pod uticajem Zemljine teže i zapljuskuje kontinentalne obale

6. vodeća ivica cunamija iznenada raste i kombinovana sa težinom i pritiskom okeana iza nje ima daleko veću snagu • najveća šteta obično je izazvana velikom masom vode iza predvodnog fronta • cunami može da ostvari velike brzine, da putuje prekookeanskim distancama sa malim gubitkom energije • može da proizvede štetu hiljadama kilometara od mesta nastanka pa može da prodje i nekoliko časova izmedju negovog nastanka i udara na obalu • može da izazove seriju talasa različite visine koji se nazivaju voz

7. na otvorenom moru ima veoma dug period (od nekoliko minuta do nekoliko sati) • talas preko okeana putuje brzinom od 500 do 1000 km/h→približavanjem obali postaje sve strmiji i brži • zavisno od dubine: 1.duboke 2. srednje 3. plitke vode • Megacunami je neformalan termin→ 40m-100m • Nemaju ni isti uzrok nastanka • megacunami → posledica veoma velikog klizišta zemlje ili udara meteorita o površinu vode, pri cemu se voda ne može siriti u svim smerovima.

8. ANALIZA CUNAMIJA U JAPANU • 11.mart 2011. (14:46) → severoistočni deo Japana (9.0°R ) • Hipocentar zemljotresa: ispod površine morskog dna (u blizini poluostrva Oshika) • zabeležen kao najveći zemljotres u Japanu u proteklih 140 godina • javilo se i niz manjih jačine 6.0°R do 7.4°R • talasadostizali visinu veću od 8 metara, dok je najviša tačka nadolazećeg talasa iznosila čak 24 metra • poplavljene su morske luke, industrijske zone, gradove, sela, farme...

9. živote izgubilo 15.880 ljudi • ranjeno 6.144 • 2.676 se vodi kao nestalo • uništeno 45.700 zgrada • oštećeno više od 144.300 objekata • velika šteta na saobraćajnicama, putevima i železnicama • požari u velikom delu Japana • pucanje sistema zaštita od poplava

10. Najopasnija posledica cunamija i zemljotresa →niz nesreća na nuklearnoj elektrani Fukušima • Mnogi električni generatori su prestali da rade i najmanje tri nuklearna reaktora su pretrpela eksplozije zbog otkaza sistema za hlađenje • posle Drugog svetskog rata najveća katastrofa koja je zadesila Japan • Vlada mobilisala svoje snage za odbranu u katastrofalnim situacijama u zone pogođene zemljotresom i cunamijem • mnoge države su poslale svoje timove za traženje i spašavanje preživelih • Formiran je štab za upravljanje akcijama spašavanja u ovom nesrećnom događaju

11. Skloništa za evakuisano stanovništvo suočena sa nedostatkom vode za piće, hrane, ćebadi • 17. marta 2011., 336.520 stanovnika Japana je iseljeno iz svojih domova • formirana savetodavna komisija, čiji je zadatak bio rekonstrukcija istočnog dela Japana pogođenog zemljotresom, gde spada i uklanjanje skoro 3 miliona tona otpada, od kojeg je većina radioaktivna • šteta 325 milijardi dolara, što ovu katastrofu čini najvećom što se tiče ekonomskih gubitaka

15. PREVENCIJA I ZAŠTITA OD CUNAMIJA • širom sveta formirane posebne službe za obaveštavanje i upozoravanje o potencijalnoj opasnosti od cunamija→da prate sve pojave i događaje, koji mogu da izazovu cunami i da na vreme upozore stanovnike ugroženih oblasti • u SAD formirana NOAA→razvila sistem specijalnih bova, nazvanih DART (DART bova sadrži senzor za određivanje visine talasa, a informacije šalje na instrumente na kopnu, koji ih preko satelita preusmeravaju na dva centra za upozoravanje na opasnost od cunamija, locirana na Aljasci i Havajima)

16. indonežanski cunami je naterao naučnike da potraže novi način za brzu procenu jačine zemljotresa • najnovije tehnike zasnivaju se na primeni globalne mreže GPS stanica • jaki zemljotresi izazivaju pomeranje tla i na velikoj udaljenosti od epicentra, a GPS merenjima mogu da se odrede promene položaja stanice, koje su reda veličine milimetra • nedavno testirano • potencijalna upotreba ovog sistema zahteve gušću mrežu GPS stanica i emitovanje podataka u realnom vremenu

17. Zaključak • Prevencija zahteva: • bolji sistem za registrovanje ove pojave • efikasnije mreže za upozoravanjei evakuaciju • stalnu edukaciju stanovnika potencijalno ugroženih

18. Hvala na pažnji 