Dokaz – carine u SAD, Japanu, itd…

1. Dokaz – carine u SAD, Japanu, itd…

2. Carine u Brazilu, Meksiku, Koreji, Kini, Rusiji…

3. Uticaj carine na potrošačev i proizvođačev višak Rast proizvođačevog viška usled carine Gubitak potrošačevog viška usled carine PX = 1, domaći proizvođači proizvode 10X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinomi PX = 2$, oni proizvode 20X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvođača, VCJU = 15$ (neosenčena površina ispodkrive SX između 10X i 20X) predstavlja prirast njihovih troškova proizvodnje, dokostali deo (osenčena površina AGJC = 15$) predstavlja porast rente ili proizvođačevogviška.

4. Troškovi i koristi od carine Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60 Carina – MJHN = 30 RENTA ili proizvođačev višak- AGJC = 15 Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10

5. carina vrši 2 vrste preraspodele dohotka • Od potrošača - domaćim proizvođačima proizvoda (koji dobijaju višu cenu) • od faktora koji je u zemlji relativno obilan ka faktoru koji je u zemlji relativno redak (koji proizvodi uvozne proizvode) • Pitanje – koliko je Srbija izgubila ukidanjem carina?

6. Deljenjem gubitka potrošačevog viška sa brojem radnih mesta koja susačuvana • u industrijizahvaljujućicarini (ilinjojekvivalentnojstopizaštite) možemodaizračunamotroškovepojednomsačuvanomradnommestu

7. Gubitakblagostanja isto je što i trošak zaštite putem carina (CJM + BHN na Slici 8.3).

8. troškovi očuvanjasvakog radnog mesta u proizvodnji gumene obuće - 122.000$ (208 milionadolarapodeljenosa 1.705 sačuvanih radnih mesta) – a proizvođačev dobitak – 55000 usd = + +

10. Ali procene pokazuju da je društvo platilo čak 750.000 USD za svako radno mesto koje je sačuvano u industriji čelika. “Daćemo vam otpremninu u iznosu od 750.000 USD—ne godišnje, već samo jednom—u zamenu za obećanje da nikada više nećete tražiti posao u čeličani.

11. Možete li da zamislite jednog jedinog radnika koji bi odbio ovu ponudu? Zar to nije dovoljan dokaz da je naš sadašnji metod očuvanja radnih mesta u čeličanama sulud?” Blinder (1987).

13. Zašto ljudi u to ne veruju • ljudi pridaju “…beskonačno veliki značaj” vestima o izgubljenim radnim mestima zbog konkurencije iz inostranstva, • a “nulti značaj ” daje radnim mestima koja su otvorena zahvaljujući međunarodnoj razmeni”.

14. Stopa efektivne zaštite • nominalnacarinskastopavažnazapotrošače • (jeronaukazujekolikoje cenafinalnogproizvodaporaslausledcarine), • efektivnacarinskastopa je važnazaproizvođače • jeronaukazujekolika je stvarnazaštitakoja se pružazadomaćuobraduproizvodakomekonkurišeuvoz.

15. PRIMER • vunaod 80$ • cenaodela u uslovimaslobodnetrgovine 100$ • Državanamećeuvoznucarinuod 10 % • Cenaodelazadomaćepotrošačetadaćebiti 110$. • Od toga, 80$ predstavljauvezenuvunu, • 20$ je domaćadodatavrednost, • a 10$ je carina • aliodgovaraefektivnoj • carinskojstopiod 50 procenatajersuefektivnecarineobračunatenadomaćunovododatuvrednostodela (tj., 10$/20$ = 50 procenata).

18. Ako je carinska stopa na inpute ti=5%

19. Uopštavanje i ocena teorije efektivne zaštite • Naravno, nominalna carinska stopa može biti veoma varljiva i ne daje čak ni okvirnuideju o stepenu stvarne zaštite

20. „kaskadna” struktura carina • većina industrijskih zemlja ima sa veoma niske ili nulte carinena sirovine sve više i višestope što je stepen obrade veći • Ova „carinska eskalacija”čini da je stopa efektivne zaštite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo veća od nominalne

22. Kaskadna struktura

23. kodprocenestepenazaštite • stopaefektivnezaštite je definitivnosuperiorna u odnosunanominalnucarinskustopu • iigrala je ključnuulogutokomUrugvajskerundepregovora o trgovini

24. Analiza carine u maloj zemlji pomoću opšte ravnoteže • Potrošačićemoratida plate 2$ zajedinicuproizvoda X, bezobziradali je proizvodizuvozailije proizveden u zemlji

25. Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu X, bez obzira da li je iz uvoza ilije domaća proizvodnja • domaćiproizvođačimogudakonkurišuuvozusvedoksu u stanjudaproizvode X pocenikojanijevećaod 2$. • cena robe X ostaje 1$ svedok se posmatrazemljakaocelina.

26. Jošćemopretpostavitida • vlada male zemljekoristicarinskeprihodeda bi subvencionisalajavnupotrošnju (kaošto je školstvo, policija, itd • Zašto – puna preraspodela – građani ništa ne gube

27. Sa proizvodnjom u tački F i potrošnjom u tački H’, zemlja izvozi 30Y za 30X posle uvođenja carine (nasuprot 60Y za 60X pre uvođenja carine). Slobodna trgovina Slobodna trgovina • Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4 • pa će se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potrošnjom u tačku A, tj. • u autarkiju

28. StoperSamuelson • porastrelativneceneproizvoda (na primer,usledcarine) • Dovodi do rastaceneonog faktora • koji se intenzivnokoristi u proizvodnji • tog proizvoda.

29. Carine dovode do seljenja u tačku F Ekspanzijaproizvodnje X (R – intenzivnogproizvoda) zahtevavećuproporcijuR/K Kao posledica toga w/r raste, Prema tome, carinanaproizvod X u Zemlji 2 povećavazaraduR (oskudnogfaktora u zemlji). Mehanizam u zemlji 2

30. nacionalni dohodak je smanjen usled carine

31. smanjenje zarada vlasnika kapitala premašuje dobitke rada pa zemlja kao celinagubi. Postoji deadweight loss - A smanjen je zato što---

32. Zemlja gubi, ali - • kada mala zemlja u kojoj je K obilanfaktor, poputŠvajcarske,nametnecarinunauvozR - intenzivnogproizvoda • To je razlogzaštosindikati u industrijskimzemljama u opštemslučajupreferirajuuvođenje carina. W raste!!!!

33. Velika zemlja Kada zemlja nameće carinu, njena kriva relativne ponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod. Promena blagostanja Zemlje 2 zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene, ali manjeg obima razmene

34. Stolper–Semjuelsonovateorema je uvektačnazaslučaj male zemljeiobično jetačna i za velike zemlje. • Međutim, za velike zemlje analiza je komplikovanija zbog toga što njihovatrgovinautičenasvetskecene.

35. Meclerov paradoks • U neobičnomslučajukada carina smanjuje, a ne povećava, relativnucenuuvezenogproizvoda • dohodakoskudnogfaktoratakođeopada

36. Optimalna carina i odmazda • Optimalna carina je onacarinskastopakojamaksimiziranetokorist • razlikeizmeđupoboljšanjaodnosarazmenezemljei • Pogoršanja usled smanjenjaobimarazmene

38. Međutim, odnosirazmene trgovinskog partnera se pogoršavaju blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će nametnuti optimalnu carinu.

40. Grafički prikaz StolperSamjuelsonove teoreme za zemlju 2 Uvodi se carina na x Proizvodi se više x A manje y Sada se upotrebljava više kapitala po jedinici rada Produktivnost rada raste Dohodak raste

41. Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinunasirovinskematerijaleipoluproizvode,ali ne i na gotove proizvode. Kakav će to efekat imati na stopu efektivne zaštite u zemlji?

42. Dali je zaIndijuverovatnijedaograničiuvozR– intenzivnihiliK – intenzivnihproizvoda? Zašto? • Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka između rada i kapitala u Indiji?

43. Ako mala zemlja poveća carine • a. Potrošnja tog proizvoda raste • b. Proizvodnja pada • c. Uvoz raste • d. Ništa od ovoga nije tačno

44. Rast proizvođačevog viška pri uvođenju carine meri se zonom •  a. Levo od krive ponude, između linija cena pre i nakon uvođenja carine • b. Ispod krive ponude između količina proizvedenih pre i posle uvođenja carine • c. Ispod krive tražnje umeđu linija cena pre i posle uvođenja carine • d. Ništa od ovoga nije tačno

45. Ako mala zemlja poveća carinu • a. Raste renta domaćih proizvođača • b. Troškovi zaštite padaju • c. Smanjuje se gubitak blagostanja • d. Sve je ovo tačno

46. Uvođenje carine u maloj zemlji • a. Povećava relativnu cenu robe za domaće potrošače i proizvođače • b. Smanjuje relativnu cenu za domaće proizvođače i potrošače • c. Povećava relativnu cenu za zemlju u celini • d. Sve ovo može biti tačno

47. Optimalna carina za malu zemlju je • a. 100% • b. 50% • c. 0 • d. Zavisi od elasticiteta, ne može se unapred reći