550 likes | 717 Views
Prezentacija QM34. Sadržaj. Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize, projekcije i preporuke Istraživanja (do s tupna na www . FREN.org.rs ): Osvrt 1. Arsić, M. i Ran đ elovi ć, S. “ Analiza i ocena fiskalne politike za period 2014-2016 . ”
E N D
Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M.i Ranđelović, S.“Analizaiocenafiskalnepolitikeza period2014-2016.” • Osvrt 2. Gligorić, M. “Nizakprilivstranihdirektnihinvesticija: regionalni problem ilispecifičnostSrbije?” • Osvrt 3. Arsić, M.“Dali je privatizacijaglavnikrivaczagubitakradnihmesta u Srbiji?” • Osvrt 4. Hanđiski, B.,L.ŠestovićiJ.Šljivančanin “DaliTurskadobijanaekonomskomznačaju u regionuJugoistočneEvrope?” • Lupa Molnar, D. “Da li je decentralizacija dobra za privredni rast?”
Osnovnitrendovi i ocene • U 2013. rast privrede oko 2% • veći deo privrede je u recesiji - skroman rast generiše nekoliko delatnosti • deficit tekućeg bilansa je prepolovljen, izvoz snažno raste • Domaća tražnja opada, mada je fiskalna politika izrazito ekspanzivna • pozitivno za spoljni bilans • …ali negativno za poreske prihode i fiskalni deficit • Nakon snažnog pada inflacije, od sredine 2013. Srbija je u deflaciji • to je posledica pada tražnje i recesije, ali deflacija povratno produbljuje recesiju, a nije dobra ni za krediblnost modela ciljane inflacije • Uslovi poslovanja se pogoršavaju, a makroekonomski rizici rastu: • kreditna aktivnost opada, procenat loših kredita raste, naplata poreza opada • plasman Srbije na rang listama konkurentnosti se pogošava, uglavnom zbog rasta makroekonomskih rizika • Krajem godine javljaju se pozitivni signali – pregovori o priključivanju EU počinju u januaru 2014. godine, najavljen je sporazum sa MMF • suštinske reforme treba da dođu iznutra, ..., spoljni faktori mogu samo da pomognu
Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Privredna aktivnost u 2013. godini će porasti za 2%, što je bolje od proseka zemalja u Regionu • Privredni rast u ovoj godini posledica je rasta poljoprivrede i automobilske industrije, dok je u većem delu privrede recesija • Ako se isključe poljopivreda i FAS, u većem delu privrede je recesija • Za sada nema znakova širenja oporavka u drugim delatnostima
Izgledi rasta u 2014. • U narednojgodiniočekujemostagnacijuprivrede - pad privredneaktivnostiverovatnijiodrasta • Uticaj rasta poljoprivredneproizvodnje, FIAT-a iNIS se iscrpljuje, a novipokretačirasta se nisupojavili • Za veći deo privrede stagnacijau 2014. je poboljšanjeu odnosuna 2013. • Na stranitražnje, očekujese: • pad lične potrošnje 1,5-2%, • pad državne potrošnje 2,5%, • rastinvesticija3-4% • usporavanjerastaneto izvoza 5% • Sporiji rast izvoza i skroman rast investicija ne mogu da nadoknade pad privatne i državne potrošnje • Zašto se ne očekuje visok rast investicija? • privatni sektor ne investira, jer nema sopstvenih sredstava, a zbog finansijskih problema u kojima se nalazi, banke nisu spremne da ga kreditiraju • najavljivane krupne strane investicije će izostati ili će se realizovati u znatno skromnijem obimu • eventualne reforme će dati efekte tek u 2015. godini
Tržište rada • Formalnazaposlenost i dalje se umerenosmanjuje, što je u skladusarecesionimtendencijama u većemdeluprivrede • U narednojgodini, očekuje se znatnijesmanjenjeformalnezaposlenosti • otpuštanjeradnika u preduzećima u restrukturiranju, ograničenjezapošljavanja u javnomsektoruistagnacijaprivatnogsektora • Najavljene reforme tržišta rada se nedopustivo dugo odlažu, a moguće je i njihovo razvodnjavanje • Ako bi se realizovale reformetržištarada u kombinacijisadrugimreformamazaposlenost bi mogla da se poveća u 2015. godini • Realne zarade u Q3 su opale za 0,9% , a u prvih 10 meseci za 2,8%, što je u skladu sa recesijom u većem delu privrede
Tržište rada i međunarodna konkurentnost • Jediničnitroškovirada u dinarima nastavljaju da se smanjuju, u Q3 su za 6% manji nego u istom kvartalu prethodne godine • Jedinični troškovi rada u evrima takođe opadaju – cenovna konkurentnost privrede je na nivou 2005. godine • Izvoz će u budućnosti biti jedan od osnovnih pokretača privrede Srbije, pa je neophodno da se sprečava realna aprecijacija dinara
Inflacija: novijakretanje i očekivanja Međugodišnja inflacija, u % • Inflacija u Srbiji je dostigla istorijski minimim • međugodišnja inflacija u novembru iznosi 1,6%, • od početka godine inflacija je 2% • od sredine godine Srbija se suočava sa deflacijom • Niska inflacija/deflacija su rezultat • pada domaće tražnje i recesije u većem delu privrede • restriktivne monetarne politke, kojom se utiče na kurs • Deflacija povratno produbljuje recesiju, smanjuje poreske prihode, povećava fiskalni deficit • Zbog niže inflacije od planirane neophodno je da se smanji nominalni BDP za 2013. godinu • Procenjuje se da će inflacija do kraja godine iznositi 2-2,5%, što je ispod donje granice ciljnog koridora NBS • Na početku naredne godine očekuje se jednokratan skok cena usled povećanja donje stope PDV i indeksacije akciza • Sa makroekonomskog stanovništa bilo bi dobro da se inflacija što pre vrati u ciljani koridor
Kurs dinara • Kurs dinara je u periodu jun - novembar relativno stabilan • blaga depresijacijadinara u drugojpolovini Q3 iapresijacija u oktobru • NBS je intervencijama na deviznom tržištu sprečila nagle promena kursa • špekulavni atak krajem Q3 • preterano jačanje dinara usled priliva špekulatinvog kapitala u oktobru-novembru • Reakcija NBS je adekvatna - naročito je dobro što nije podlegla kratkoročnim koristima od jačanje dinara • U uslovima visoke evroiziranosti privrede nije moguće sprovoditi “čist” model ciljane inflacije • Blagarealnadepresijacija bi poboljšalakonkurentnostprivrede, uzprihvatljivetroškovenastraniinflacijeitroškovakredita
Tekući platni bilans • Deficit tekućeg platnog bilansa‚u 2013. je rekordno nizak • u Q3 2,1% BDP-a • U celoj godini se očekuje deficit od oko 5% BDP • deficit će biti manji za oko 60% u odnosu na prošlu godinu • Snažan rast izvoza i skroman rast uvoza poboljšavaju tekući bilans • Izvoz, iako na istorijskom maksimumu, i dalje je znatno niži u odnosu na uporedive zemlje • Važno je da se brz rast izvoza nastavi i u budućnosti • unapređenje ambijenta, kontrola domaće tražnje i konkurentan kurs su presudni
Kapitalni bilans Saldo kapitalnog bilansa • Neto odliv kapitala se nastavlja • nastavlja se razduživanje NBS i banaka • stagnacija u razduživanjupreduzeća • zaduživanje države raste • Portfolio investicije snažno variraju • visoke kamatne stope i stabilan kurs privlače špekulativni kapital, • ..., tokovi mogu naglo da se obrnu • Priliv direktnih investicija u ovoj godini neće preći 1 mlrd. evra • Sledeće godine se ne očekuje znatniji rast investicija • neće biti velikih investicija • ako se poboljša privredni ambijent to ćepostepenouticati na rast investicija Premija rizika Srbija i odabrane zemlje EMBI indeks
Fiskalni tokovi • Fiskalni deficit će u 2013. godini prema domaćoj metodologiji, iznositi oko 5,6% BDP • ...a prema međunarodnoj metodologiji oko 6,5% BDP • Javni prihodi idalje realno opadaju i manji su od planiranih u rebalansu za oko 40 mlrd dinara • Pad prihoda u odnosu na plan je rezultat pada • domaće tražnje, realnih dohodaka, niže inflacije • rasta sive ekonomije i pada poreske discipline
Fiskalna pozicija Srbije u odnosu na zemlje CEE Fiskalni deficit (% BDP): Srbijai CEE Javni dug (% BDP): Srbijai CEE
Nužnost fiskalne konsolidacije u Srbiji • Javni dug će već krajem sledeće godine dostići 23,5-24 mld evra, odnosno blizu 70% BDP • Troškovi servisiranja javnog duga rastu, kako zbog rasta javnog duga,tako i zbog zamene jeftinih kredita skupljim • Sledeće godine troškovi kamata iznosiće blizu 3%BDP, u 2011. godini su iznosili samo 1,4%BDP • Nastavak postojećih tendencija vodi državu u bankrot => pad privredneaktivnosti, rast nezaposenosti • Fiskalna konsolidacija je nužna ne samo zbog javnih finansija, nego i zbog rasta privrede
Ocena usvojene fiskalne konsolidacije • Usvojenafiskalnapolitikaza period 2014-2016 godinu ne predstavljaadekvatanodgovorzaprobleme u javnimfinasijama i privredi Srbije. • Najvećaslabostfiskalnepolitike je što se fiskalni deficit u 2014. godinipovećavana 7,1% BDP, sainačevisokognivoaod 6,5% BDP u 2013. godini. • Povećanjefiskalnogdeficita u prvojgodinigodininajavljenogzaokreta u fiskalnojpolitici, uznajavusnažnogfiskalnogprilagođavanjatek u 2015-2016. godini je nekredibilno • Kredibilnost fiskalne konsolidacija je uslov: • smanjenjutroškovazaduživanja Srbije, • u kombinacijisadrugimpolitikamaireformama, mogladaprokreneopadajućetrendove u privatniminvesticijama i privatnojpotrošnji • Zbog lošeg iskustva sa planovima fiskalne konsolidacije u Srbiji sporazum sa MMF bi doprineo kredibolnosti
Preporuka za korekciju dinamike fiskalne konsolidacije • Da bi fiskalna politika uticala pozitivno na rast neophodno je da bude kredibilna: • Fiskalni deficit u narednoj godini treba da bude bar za 0,5 p.p, BDP manji nego u ovoj godini • plan fiskalne konsolidacije za 2014. nije kredibilan, jer fiskalni deficit rasteumesto da opada – nužan je rebalanskojim bi se deficit smanjio za najmanje 1p.p. BDP • ukolikofiskalni deficit u 2014. ne budesmanjenverovatno se neće ostvariti ni ciljevi za 2015-2016. godinu • Neophodno je da seusvoje nepovratne mere ekonomske politike i reformikoje će obezbediti smanjivanje fiskalnog deficita za oko 1,5 BDP u 2015-2016. • Ključne reforme su penzijska reforma, zaustavljanje prelivanjagubitaka preduzeća i banakana državu, smanjivanje troškova rada , smanjivanje tolerancije prema sivoj ekonomiji dr. • U uslovima kada kreditna aktivnost opada, nesolventnost privrede masovna, nezaposlenost visoka i dr. bolje je da fiskalna konsolidacija bude postepena • banke i preduzeća imaju krupne probleme koje treba rešavati uporedo sa fiskalnom konsolidacijom • malo je verovatno da će bar u prve dve godine investicije i privatna tražnja porasti toliko da kompenziju pad države potrošnje
Struktura fiskalne konsolidacije i rast • Uticaj fiskalne konsolidacije na rast zavisi od toga koji rashodi se smanjuju, kao i od togakoji porezi se povećavaju • Sa stanovišta rasta bolje je smanjivanje deficita smanjivanjem rashoda nego povećanjem poreza • U okviru rashoda bolje je smanjivanje tekuće potrošnje (osim subvencijanamenjenih siromašnim domaćinstvima), dok je loše ako se smanjuju investicije u fizički i ljudski kapital • U Srbiji je tekuća potrošnja (subvencije, plate, penzije) značajno predimezionirana,dok su javne investicije niske i neefikasne • Subvencije su iznosile 3% BDP umesto 1-1,5%, rashodi za plate 10% BDP mesto 8%, rashodi za penzije 13% umesto 9-10% BDP • Program fiskalne konsolidacije Vlade prepoznaje najveće distorzije u javnoj potrošnji i sadrži određene mere da se one otklone
Mogu li uštedena kamatama i oporezivanje sive ekonomije da zamene uštede na platama, penzijama i subvencijama? • U javnosti su prisutni predlozi da smanjenje rashoda za kamate ili oporeivanje sive ekonomije budu ključne mere fiskalne konsolidacije, koje bi zamenileuštede na platama,penzijama i subvencijama!? • U optimističkom slučaju na rashodima za kamate moguće je da se uštedi 100-120 miliona evra (0,3% BDP), • Sistematska, neselektivna i oštra kampanja za suzbijanje sive ekonomije povećala bi prihode kroz 3 godine za oko 1% BDP • Fiskalni deficit iznosi 2,4 mlrd evra (7%) BDP ,a potrebno ga je smanjiti u naredne 3 godine na oko 1-1,2 mlrd evra (za oko 4% BDP) • U najboljem slučaju uštede na kamatama i suzbijanje sive ekonomije bi smanjilo fiskalni deficit za oko 1,3% BDP, što iznosi 1/3 potrebnog smanjenje u naredne tri godine • Vrlo je moguće da uštede na kamatama izostanu, a da prihodi od oporezivanje sive ekonomije budu manji • Stoga uštede na kmatama i suzbijanje sive ekonomije mogu da budu samo dodatna pomoćna mera, a ne zamene za uštede na platama, penzijama i subvencijama • Tvrdnjom da se uštedma na kamatama ili oporezivanjem sive ekonomije može ostvariti fiskalna konsolidacija, dovode se u zabludu donosioci odluka, ali i široka javnost
Monetarna kretanja Kretanje realne novčane mase M2 • Realna stopa rasta M2 nakon tri kvartala ponovo je pozitivna i iznosi 1,2% međugodišnje … kao posledica smanjivanja kredita privredi • I pored niske inflacije… … NBS je vrlo oprezna u smanjivanju referentne kamatne stope • Opravdano je da NBS smanji restriktivnost monetarne politike po cenu blage deprecijacije dinara i vraćanja inflacije u ciljni koridor • Za kredibilnost NBS je loše i kada je inflacija ispod donje granice ciljnog intervala, kao i kada je iznad gornje granice ciljnog intervala Inflacija i referentna stopa u %
Banke i krediti • Nastavlja se trend realnog pada kredita privredi koji u Q3 iznosi čak - 11,8% realno međugodišnje • Banke višak sredstava plasiraju u trezorske zapise i REPO papire • Visoke kamatne stope i očekivana kratkoročna stabilost dinara privlače špekulante • Procenat loših kredita je dostigao čak 25%, dok u slučaju privrede iznosi čak 31% • Stanje nelikvidnosti i nesloventnosti u privredi je alarmantno • potrebno je ponovo aktivirati program subvencionisanja kamatnih stopa, • podstaći poverioce i vlasnike zaduženih preduzeća da pristupe reprogramu/ stečaju i dr.
Zaključak • Ukoliko se ne sprovedefiskalna konsolidacija država ide u bankrot i privredna aktivnost i zaposlenost će značajno opasti • Ipak, za rast privrede nije dovoljna fiskalna konsolidacija – potrebne su reforme kojima će se rešiti akumulirani problemi u preduzećima i bankama i unaprediti privredni ambijent • Fiskalna politika može da pomogne rešavanju problema u privredi i bankama, ali su presudne druge mere: • uspostavljanje čvrstog budžetskog ograničenja (stečajna procedura, poreska disciplina) • ukidanje predatorske regulacije (građevinske dozvole, druge administrativne barijere) • smanjenje rizika koji bi omogućili pad kamatnih stopa • izgradnja infrastrukutre • unapređenje upravljanja javnim preduzećima • jačanje makro-prudencionog nadzora (sprečavanje da se u budućnosti ponovo prenose gubici iz i banaka na državu) • ...,
Zaključak • Osim fiskalne konsolidacije i reformi privrede, za kratkoročni oporavak su neophodne mere za stimulisanje kreditne aktivnosti banaka • U 2014. godini su male šanse za rast, ali postoji velika šansa da se postave dobri temelji za rast u budućnosti • Početak pregovora sa EU i najavljena spremnost za sporazum sa MMF predstavlju pozitivne signale • da bi imali značajnije efekte na investicije treba da budu praćeni konkretnim reformama • Problem je što su politički procesi u kojima se donose odluke u Srbiji vrlo neefikasni • važne mere se ne donose, ili kasne, a kada se donesu one često suboptimalne jer predstavljaju najmanji zajednički sadržilac onoga o čemu se dogovore članice u vladajućoj koaliciji
Da li je privatizacijaglavnikrivaczagubitakradnihmesta u Srbiji? Osvrt 3 Milojko Arsić
Privatizacija i zaposlenost • U javnosti su prisutne procene da je privatizacijaodgovornazagubitaknekolikostotinahiljadaradnihmesta • to bi značilo da je privatizacija najvažniji uzrok smanjenja zaposlenosti • Prema ekstremnijim procenama privatizacija je odgovornazagubitakčak 800 hiljadaradnihmesta • što je približnojednakoukupnomsmanjenjubrojaradnihmesta u periodu 1989 -2012godine • to bi značilo da je privatizacija jedini uzrok smanjenja zaposlenosti u poslednje dve i po decenije • Iz prethodnih tvrdnji sledi da na gubitak radnih mesta nisu uticali sledeći događaji i procesi • tranzicionarecesija,raspadtržištabivše SFRJ,sankcije međunarodnezajednice,bombardovanjeSrbije,aktualnasvetskaekonomskakriza,lošprivredni ambijent, greške u ekonomskojpolitici,masovnoprevremenopenzionisanje • ..., ili da je njihov uticaj manji u odnosu na privatizaciju
Ekonomski i formalni gubitak radnih mesta • U otvorenoj tržišnoj privredi radno mesto je ekonomski izgubljeno ako je na njemu došlo do značajnog smanjenja produktivnosti u odnosu na međunarodnu konkurenciju • ovaj uslov je važan za industriju i druge delatnosti koje proizvode razmenjiva dobra • U tržišnim privredama formalni gubitak radnog mesta se približno poklapa se ekonomskim gubitkom radnog mesta • U Srbiji je postojala sistematska razlika između ekonomskog i formalnog gubitka radnog mesta: • formalno čuvanje neproduktivnih radnih mesta je suštinska karakteristika društvenih i državnih preduzeća • u periodu sankcija Uredbom Vlade je zabranjeno otpuštanje radnika
Ekonomska i formalna zaposlenost • Razlika između ekonomske i formalne zaposlenosti u Srbiji je postojala i ranije, ali je naročito povećana tokom 90-tih • što se jasno uočava iz razlike u kretanju BDP i zaposlenosti • Tokom 90-tih godina BDP je opao za čak 60%, dok je formalna zaposlenost smanjena za 20%,
Produktivnost i zaposlenost • Tokom 90-tih godina produktivnost je u Srbiji opala za oko 50% u odnosu na 1989. godinu • Pri nivou produktivnosti iz 1989. godine BDP u 2001. godini mogao je da se ostvari sa 1,2 miliona zaposlenih • stvarni broj zaposlenih je bio 2,1 milon • “Višak” zaposlenih = broj neproduktivnih radnih mesta iznosio je oko 900 hiljada • Ako se ima u vidu da • Znatan broj radnih mesta u Srbiji nije bio konkurentan 1989. • tokom 90-tih godina produktivnost u svetu je snažno rasla = > skoro sva radna mesta u Srbiji u sektoru razmenjivih dobara su 2001. bila nekonkurentna
Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Masovna insajderska privatizacija u Srbiji je počela krajem 2000 godine i trajala je do početka 2001. godine • Sredinom 2002. godine pokrenuta je privatizacija, koja se zasniva na konkurentskim procedurama (aukcijama i tenderima) • Prema tome privatizacija ne može da bude uzrok smanjenja ekonomske i formalne zaposlenosti u periodu 1989-2000. godine • u tom periodu formalna zaposlenost je smanjena za oko 550 hiljada, od čega je veliki broj radnika prevremeno penzionisan • privatizacija takodje nije odgovorna što je od 2,1 miliona formalno zaposlenih krajem 2000 godine najmanje 900 hiljada radilo na neproduktivnim radnim mestima
Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Stoga se postavlja pitanje da li su: • insajderska privatizacija u okviru koje je privatizovano oko 900 preduzeća i • privatizacija preko aukcija i tendera u okviru koje je privatizovano 2800 preduzeća • ... uzrokovali smanjenje ekonomske i formalne zaposlenosti u periodu 2001-2012. godine • Od 2001 do kraja 2012. • formalna zaposlenost u Srbiji je smanjena za 375 hiljada, • po osnovu rasta proizvodnje i produktivnosti oko 400 hiljadaradnih mesta je postalo produktivno? • U periodu 2001-2012 produktivnost je povećana za čak 75% • od čega je oko 70% posledicarastaproizvodnje, a oko 30% posledicaotpuštanjaradnika
Privatizacija i smanjenje zaposlenosti • Iz prethodnog sledi da je privatizacija u periodu 2001-2012. godine uticala na • smanjenje formalne zaposlenosti • povećanje ekonomski produktivne zaposlenosti • Privatizacija je, zajedno sa drugim reformama • deo nasleđenih neproduktivnih radnih mesta iz 2000 godine učinila produktivnim • drugi deo neproduktivnih radnih mesta je ugašen – formalno stanje je usklađeno sa stvarnim • Iz prethodnog sledi da su ekonomski krajnje neutemeljena procene prema kojoj je privatizacija glavni uzrok smanjenja zaposlenosti u Srbiji u toku prethodne dve i po decenije • Skoro je izvesno da je nakon privatizacije više neproduktivnih radnih mesta učinjeno produktivnim, nego obrnuto
Uticaj privatizacije na zaposlenost – Srbija i zemlje CEE • Ubedljivavećinaempirijskihistraživanja u kojima se ispitujurezultatiprivatizacije u CentralnojiIstočnojEvropiukazujuna to daje privatizacijapozitivnouticalanaproduktivnu zaposlenost • Srbija je primenjivalasličnemetodeprivatizacijekaoidrugezemljeCentralneiIstočneEvrope • malo je verovatno da suinačedobrimetodiprivatizacije u Srbijilošesprovođeni. • kompetentnostdržavneadministracije i nivo korupcije u Srbiji su slični kao u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji. • Niska zaposlenost je najveći ekonomski problem Srbije, ali uzroke niske zaposlenosti treba tražiti u drugim faktorima, a ne u lošoj privatizaciji
Nizak priliv stranih direktnih investicija: Regionalniproblem ili specifičnost Srbije? MirjanaGligorić Ekonomski fakulteti FREN
SDI u Srbiji /1 Pre krize: značajni iznosi • 2006 14,4% BDP-a • 183 evra po stanovniku • 6,0% BDP-a • 1,36 mlrd EUR godišnje (2004-2008: 1,80 mlrd EUR) Tokom krize: smanjenje priliva • 148 evra po stanovniku • 3,6% BDP-a • FIAT, NIS Srbija, neto priliv SDI, 2001- Q3 2013
SDI u Srbiji /2 Visok priliv 2011 • 1,83 mlrd EUR • Delhaize grupa • Dokapitalizacija banaka Naglo smanjenje 2012 – Q3 2013 • Skroman priliv SDI • 242 mil EUR u 2012. godini • 518 mil EUR u prva tri kvartala 2013 • Kapitalnii finansijski račun platnogbilansa i privredni rast
Srbija kao investiciono područje u odnosu na uporedive zemlje Pogodnosti za investicije: • Niske poreske stope • Podsticaji za investicije • Direktni podsticaji • Budžetske subvencije • Indirektni podsticaji: • Poreski podsticaji • Ostali podsticaji • Slabosti: • Nefunkcionalan sistem tržišne ekonomije, makroekonomska nestabilnost, neizgrađena infrastruktura
Budžetske subvencije /1 Subvencije- U samom vrhu zemalja CIE Direktne budžetske subvencije za standardne investicione projekte • 4.000-10.000 evra po novom radnom mestu • Proizvodni sektor, sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine ili strateški projektiiz oblasti turizma • Ukupno odobreno 289,9 miliona evra podsticajnih sredstava, gde je oko ¾ sredstava dodeljeno stranim investitorima • Prosečna vrednost 4.693 evra Nacionalna služba za zapošljavanje • Dodatne subvencije po radnom mestu, za pripravnički program i program prekvalifikacije
Budžetske subvencije /2 Za projekte od posebnog značaja • > 200 mil EUR, najmanje 1.000 novih radnih mesta • 17% ukupne vrednosti investicije Za velike investicione projekte • 50 - 100 mil EUR, najmanje300 novih radnih mesta • 20% ukupnevrednostiinvesticije • >100 mil EUR, najmanje300 novih radnih mesta • 17% ukupnevisineinvesticije Za srednje investicione projekte • >30 mil EUR, najmanje 150 novih radnih mesta • 17% ukupne vrednosti investicije
Poreski podsticaji • Porez na dobit • Oslobađanja • Smanjenje • Prenošenje gubitaka u naredne periode • Doprinosi na socijalno osiguranje • Izuzeće • Odbici za godišnji porez na dohodak građana • Izbegavanje dvostrukog oporezivanja
Ostali podsticaji • Bescarinski uvoz na sirovine i poluproizvode, na mašine i opremu za robu namenjenu izvozu • Različiti lokalni podsticaji • Izuzeci ili umanjenja iznosa zakupagradskog građevinskog zemljišta,uključujući i mogućnost plaćanja u ratama • Smanjenje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, npr. olakšice za jednokratneisplate
Druge zemlje • U ostalim zemljama preovlađuju indirektni podsticaji • Npr. poreske olakšice, davanje besplatnog zemljišta, opremanje zemljišta infrastrukturom • Pri tom uglavnom za krupne investitore • Direktnipodsticajiu regionu • Izdašni: Srbija, Rumunija i Hrvatska • Nisudavaleovuvrstuposticajastraniminvestitorima: Makedonija, Albanija i Bugarska
Trend priliva SDI: Srbija i zemlje CIE Srbija posebno ne odstupa od obuhvaćenih zemalja • Po rezultatima priliva SDI • Po dinamici kretanja SDI Privatizacija i podsticaji • Privatizaciji u Srbiji - kod većine ostalih zemalja ranije završena • Mnogo više direktnih podsticaja izdvaja za investitore
Preporuke za Srbiju SDI - najpoželjniji oblik inostranog kapitala • Pokrivanje tekućeg deficita • Izbeglo smanjenje deviznih rezervi • Ne može se očekivati pretkrizni priliv investicija Model visokih direktnih subvencija investitorima • Fiskalno je neodrživ, a pri tome ne obezbeđuje visoke investicije, ..., treba ga napustiti Poboljšanje uslova poslovanja • Unapređenje efikasnosti administracije, sudstva, uređivanje javnih finansija i smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga, poboljšanje infrastrukture, smanjenje korupcije
QM 34 – Lupa 1Da li je decentralizacija dobra za privredni rast? Dejan Molnar Ekonomskifakultet, Univerzitet u Beogradu dejanmolnar@ekof.bg.ac.rs
Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada Motivacija: • ...prisutno je povećano interesovanje kreatora ekonomske politike za performanse „nižih”nivoa vlasti (pokrajina, regiona, subregiona, lokalnih samouprava itd.); • ...pitanje dodatno dobija na značaju u uslovima kada se u većini zemalja promoviše decentralizacija kao model poželjnog organizovanja državne uprave;
Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada (2) Ciljevi istraživanja: a) analizastepenafiskalnedecentralizacije u zemljamačlanicama EU, b) analizauticajakojidecentralizacija, pre svegafiskalna, imanaprivrednirastpojedinihzemalja, c) detaljnijerazmotrianje stepenafiskalnedecentralizacije u Srbiji i d) da se izvukuodređenepreporukezavođenjejavnepolitike u ovojoblasti u narednom periodu.
Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada (3) Struktura: • Pregled osnovnih karakteristika fiskalne decentralizacije u zemljama EU: - decentralizacija prihoda - decentralizacija rashoda - pokrivenost rashoda izvornim prihodima na subnacionalnom nivou. 2. Uticaj fiskalne decentralizacije na privredni rast.
Decentralizacija prihoda • Udeoprihodanasubnacionalnomnivou u ukupnimprihodimadržave – dinamika u državama članicama EU (1995-2010); • Stanje u Srbiji (izvorni i ustupljeni prihodi: 12,5% u 2002. do 21% u 2011. godini; u zbiru sa transferisanim sredstvima, prihodi lokalnog nivoa u ukupnim prihodima države dostizali su i do 25%).
Decentralizacija rashoda • Udeorashodanasubnacionalnomnivou u ukupnimrashodimadržave - dinamika u državama članicama EU (1995-2010); • Kriterijumi za klasifikaciju zemalja prema stepenu decentralizacije; • Stanje u Srbiji (u periodu 2005-2011, prosek oko 14,5%).
Pokrivenost rashoda izvornim prihodima na subnacionalnom nivou Apsolutna promena (1995-2010.) Stanje u 2010. godini