UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE

1. UNITED NATIONS ECONOMIC COMMISSION FOR EUROPE Uloga i doprinos UNECE razvoju saobracajne infrastrukture u Evropi Miodrag PešutBeograd, 21 oktobar 2009 1

2. Vitalna karika za nacionalnu privredu i stanovnistvo • Saobracaj je neophodan za proizvodnju i distribuciju • Zadovoljenje osnovnih potreba i pristup osnovnim uslugama za sve: obrazovanje, zdravstvo, …. • Medjunarodni saobracaj, neophodan za trgovinu, izvoz i uvoz, kljucni faktor privrednog rasta • Osnovni faktor blize integracije drzava, smanjenje njihovih medjusobnih razlika • Kljucni faktor razvoja za drzave u razvoju i tranziciji, uvecava pozitivne uticaje procesa globalizacije, posebno za one drzave koje nemaju izlaz na more 2

3. Veliki i znacajni izazovi za saobracaj • Neadekvatna i nekoherentna saobracajna mreza • Duge i slozene procedure i kontrole na granicama • Terorizam i drugi sigurnosni rizici • Hetergogena transportna regulativa • Rastuca briga za bezbednost u sobracaju i zivotnu okolinu 3

4. Doprinos UNECE • Platforma za razmenu znanja; • Mogucnost za uskladjivanje regulative, normi i standarda; • Partnerstvo i ucesce u analizi nacionalnih planova razvoja transportnog sektora; • Koperacija sa medjunarodnim finansijskim institucijama u identifikaciji I odredjivanju prioritetnih projekata; • Partnerstvo sa medjunarodnim finansijskim institucijama u podizanju strucnosti nacionalnih kadrova.

5. Saobracajna mreza • Saobracajna mreza je nedovoljno razvijena neadekvatna, nekoherentna, neizbalansirana; • U centralnoj i jugoistocnoj Evropi postoji veliki akumulirani zastoj u razvoju savremene infrastrukture • Evidentan je nedostatak fondova da se ovaj zaostatak otkloni • Saobracajna mreza se planira i finansira iz nacionalnih budzeta • Konkurencija sa ostalim sektorima: obrazovanje, zdravstvo, gradjevinarstvo….. • Makroekonomska ogranicenja: deficit, javni dug • Nedovoljno izdvajanje iz DBP za saobracajnu infrastrukturu 5

6. Dvokolosecne prugeu ukupnoj zeleznickoj mrezi (%) 6

7. Autoputevikm/1000 km2 7

8. Javno finansiranje

9. Razvoj saobracajne infrastrukture u drzavama UNECE • Izgradnja soabracjne mreze: zahteva ogromne investicije, resursi limitirani – nuzno odabrati prioritetne koridore, projekte i planove • Vlade drzava clanica UNECE saradjuju u cilju koordinisanog razvoja saobracajne mreze: • Medjunarodni sporazumi o infrastrukturi • TEM i TER Projekti • Projekat razvoja Euro-Azijskih sabracajnih veza • Metodologija-instrumenti za planiranje infrastrukture

10. UNECE infrastrukturni sporazumi • Medjudrzavni sporazumi o saobracajnoj mrezi: AGR, AGC, AGTC, AGN – pravno obavezujuci ali bez rokova • AGC - 1985, danas 27 drzava potpisnica • Definisu “E” zeleznicku mrezu, zajednicki infrastrukturni parametri, identifikacija pruga • Odredjue glavne medjunarodne pravce Z-I i J-S • Osnova za koridore definisane skupovima na Kritu i u Helsinkiju 80 tih godina • Od 2002 prosirenje na drzave na Kavkazu i centralnoj Aziji • Permanentno inoviran 10

11. Ciljevi sporazuma AGC • Obezbedjuje koordinisani plan za razvoj i izgradnju glavnih zeleznickih linija od medjunarog znacaj; • Mrezu cine glavne pruge – osnovni pravci i sporedne - dodatne linije; (anex I) • Sve linije ispunjavaju tehnicke standarde koji su deo sporazuma ili ce biti dovedene do nivoa uskladjenosti sa standardima buducim projektima modernizacije; (anex II)

12. TEM i TER • Projekti regionalne saradnje otvoreni za ucesce drzavama centralne, istocne, jugoistocne Evrope, Kavkaza I centralne Azije za razvoj “E” mreze • Samofinansirani – Fond, na osnovu sporazuma, UN ECE Izvrsna agencija za projekte I pruza podrsku • Nacionalni koordinatori/ Upravni komitet, Centralni biroi projekata • Teziste na aktivnostima vezanim za zajednicku mrezu • TEM i TER Master Plan

13. TEM i TER Master Plan • 21 drzava iz C, I & JI Evrope • Zajednicka metodologija - dva scenarija, prognoza traznje za transportnim uslugama do 2020 • Osnovna putna I zeleznicka mreza I nedostajuce linije i veze • 172 zeleznicka projekta procenjena i odredjeni kao prioritet u 4 kategorije – ukupna vrednost : € 52.5 milijarde, od cega € 30.5 milijardi obezbedjeno (58%) finansiranje i 319 putnih projekata - € 49.5 milijardi od cega € 15.3 milijarde (31%) obezbedjeno finansiranje; • Obradjene i analizirane razne mogucnosti finansiranja • Analizirani problemi vezani za prelazak granica i preporucene mere za njihovo prevazilazenja • Izuzetno koristan za TEN-T u novim clanicama EU

14. TER Master Plan – Projekti na TER mrezi

15. TEM-TER Master Plan nastavak • Drzave da sprovedu projekte • Nadzor nad sprovodjenjem projekta • Revizija zapocela 2008 • Dodavanjem novih projekata • Kompletiranjem podataka • Ukljucivanje novih drzava • Dalje proucavanje aspekata finansiranja prioritetnih projekata

16. Iskustva TEM i TER projekata • Konkretni rezultati • Efikasan mehanizam za kooperaciju sa ciljem kordinisanog razvoja transportne infrastrukture • Implementacija – dugorocan proces koji zahteva politicku volju I blisku saradnju i kooperaciju drzava I vlada; • Evropska Komisija i medjunarodne finansijske institucije podrzavaju rad TEM/TER projekata i saradnju ostvarenu putem implementacije njihovih ciljeva.

17. TEM i TER Projekti – Sledece faze • Nastavak rada na Master Planu • Analiza mera za olaksice pri prelasku granica • Prosirenje Projekata dalje ka istoku i jugu • Razvoj i kompletiranje baze podataka • Razmena stecenih iskustava i znanja • Jacanje saradnje sa EK • Doprinos daljoj razradi projekta razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije

18. Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrope I Azije Projekat izveli UN ECE and ESCAP u periodu 2003-2007 Ciljevi: - Identifikacija saobracajnih veza izmedju Evrope i Azije - Jacanje strucnog kapaciteta ucestvuju u projektima - Stavljanje u funkciju saobracajnih veza Rezultati: • Utvrdjeni glavni putni, zeleznicki i recni pravci, pretovarni centri i luke (9 zeleznickih I 10 drumskih prioritetnih pravaca) • Izvrsena tehnicka ocena pravaca i njihove performanse • Izabrani prioritetni projekti na bazi dogovorene metodologije • Prva analiza fizickih i administrativnih barijera • 4 ekspertska sastanka i 7 nacionalnih seminara • Formirana baza podataka i GIS mape 18

19. Projekat razvoja saobracajnih veza izmedju Evrop I Azije

20. Pregled projekata Vrsta projekta pom. recni granice 4.9% manje od 1% drum • Od ukupno 230 projekata • 112drumskih • 68 zeleznickih • 37 pomorskih • 11recnih • 2granicnih 16% 48.7% 29.5% zeleznica Troskovi po vrsti projekta granice drum pom. recni 0.01% • Od ukupno $43.4 milijarde • drumski$12.7 milijarde • zeleznicki$23.4 milijarde • pomorski$5.7 milijarde • recni $1.6 milijarde • granicni$ 0.003 milijarde 3.7% 13.1% 29.3% 53.9% zeleznica 20

21. Pregled po drzavama • Projekti Iznos • ProjektiIznos • Kirgizstan 8 1.555.1 • Moldavija 9 888.9 • Rumunija 12 721.8 • Tadzikistan 7 240.2 • Turska 19 11,450.0 • Ukraina 7 1,226.2 • Uzbekistan 12 1,774.5 Jermenija 8 121.7 Azerbejdzan 10 1,681.5 Belorusija 428.1 Bugarska 24 5,488.9 Kina 3 4,603.0 Gruzija 49 3,312.0 Iran 44 8,428.3 Kazakstan 14 1,902.4 4 drzave – oko 30 milijardi.$ - (70%) • Troskovi u milionima $

23. Planiranje infrastrukture • UNECE metodologija za planiranje “E” mreze: • Inter-modalni pristup • Definicije uskih grla i sekcija koje nedostaju • Popis saobracajnih tokova • Na E putevima svakih 5 godina • Na E prugama: prvi put 2005 • Smernice za socio-ekonomsku analizu troskova iprihoda i ocenu projekata saobracajne infrastrukture u skladu sa praksom EK, EIB, EB za Obnovu i Razvoj i Svetske Banke.

24. EK, EBRD, EIB, WB i najuspesnijim iskustvima iz clanica UNECE Uputstva za podnosenje projekata i vrednovanje/ uporedjivanje Socio-ekonomska analiza troskova i prihoda takodje ukljucuje aspekte bezbednosti u saobracaju, zastite okoline,i saobracajne politike Zajednicka polazna osnova Smernice za socio- ekonomsku analizu troskova i prihoda u saobracajnim projektima

25. Koherentna mreza medjunarodnih saobracajnica • Izgradnja saobracajne mreze zahteva ogromna sredstva • Bolje koriscenje postojece infrastrukture • Rehabilitacija ili nova izgradnja? • Koji deo nacionalnog budzeta zahvataju investicije u saobracaj? • Namenski fondovi: porez na gorivo i drugi specificni porezi, putarine. Medjutim, koliko su korisnici spremni da ucestvuju i plate? • PPP (PDP): jos uvek postoje visoke barijere siroj primeni ovog metoda koje je moguce ukloniti 25

26. Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata • Usvojiti integralni pristup za saobracjni sistem; • Proceniti mogucnosti kombinovanog transportnog sistema; • Izbegavati razdvajanje izmedju projekata i programa; • Obezbediti da tip finansiranja odgovara vrsti projekta; mehanizmi finansiranja moraju uzeti u obzir cinjenicu da se svi saobracajni projekti mogu svrstati u dve kategorije: • One koji mogu generisati visoke prihode u nacionalnoj i domacoj valuti, • One koji nisu sposobni da se samo finansiraju posto nemaju dovoljan stepen iskoriscenja (ili vrlo mali)

27. Pouke i iskustava izfinansiaranja projekata • Usavrsiti pripremu tehnicke, ekonomske I finansijske dokumentacije potrebne za pripremu studija izvodljivosti; • Unaprediti pripremu zahteva za finansiranje. • Stabilni pravni okvir I pravila igre; • Nemati iluzija o privatnom finansiranju; • Osnivanje garantnog fonda za zajmove od medjunarodnih institucija;

28. Pitanja: • Koje su glavne saobracajne veze izmedju prosirene EU i “sire” Evrope? • Koji je uticaj prosirenja EU na planiranje transportne infrastructure u “siroj” Evropi? Na koji nacin ce se buduci koridori povezati sa glavnim Evro-Azijskim pravcima? • Kakve institutcionalne, organizacione i regulativne mere ce biti neophodne kako bi osigurale veci kapacitet saobracajnog sistema i konkurentnost u okruzenju? Da li je, na primer, potrebno planirati razvoj posebnih teretnih zeleznickih koridora/mreze za povezivanje sa EU, blizimi i daljim okruzenjem? 28

29. Pitanja….. • Da li se ucesce saobracajnih vidova pomera u korist zeleznice I recnog saobracaja? Da li buduce infrastruktune investicije treba da favorizuju zeleznicu i recni saobracaj? Na koji nacin najbolje iskoristiti inter-modalni saobracaj? • Izvan EU postoje brojne metodologije za planiranje saobracajne infrastrukture. Postoji potreba da se one harmonizuju i ko bi na najbolji nacin to obavio na efikasan i konzistentan nacin? Na koji nacin razni akteri u ovom procesu mogu da dopune jedni druge? • Na koji nacin ce nova saobracajna tehnologija uticati na buduce traznju za infrastrukturom? Na koji nacin postojeca infrastruktura moze biti bolje iskoriscena (regulativa, granicne procedure, itd.)? 29

30. Pitanja za zeleznicki/drumski sektor • Koje su uspesne strategije koje su dale ton razvoju zeleznicke/drumske infrastrukture u regionu? • Da li je i na koji nacin je liberalizacija zeleznickog teretnog saobracaja uticala na poslovanje zeleznica? • Na koji nacin oni koji upravljaju infrastrukturom racionalizuju upravljanje mrezom i njenu modernizaciju? • Koji su kljucevi uspesnog angazovanja veceg udela privatnih investicija? • Sta je neophodno da putnicki prevoz zeleznicom postane profitabilniji i efikasniji?

31. Hvala na pažnji www.unece.org/trans