II. TRŽIŠTE I FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA

1. II. TRŽIŠTE I FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA

2. Definicija tržišta -MESTO SUSRETA PONUDE I POTRAŽNJE -MESTO DEFINISANJA RAVNOTEŽNE I TEKUĆE TRŽIŠNE CENE -MESTO RAZMENE –TRGOVANJA ROBAMA

3. ROBA je zajednički naziv za najrazličitije veličine /stvari, intelektualne tvorevine, usluge/ koje se iznose na tržište sa ciljem prodaje

4. Koristi od tržišne razmene -Dolaženje u posed stvari koje neznamo i nemožemo da proizvedemo -Mogućnost predmetne proizvodne specijalizacije i obezbeđivanje prednosti kroz specijalizaciju -Obezbeđivanje zarade

5. Tržište sa aspekta preduzeća -Mesto nabavke i prodaje -Mesto na kome naše robe i rad preduzeća dobija ocenu -Mesto oštre konkurentske borbe -Mesto ekvivalentne ili neekivalentne razmene

6. KONKURENTSKE-TRŽIŠNE PREDNOSTI PREDUZEĆA KROZ VREME APSOLUTNE PREDNOSTI RELATIVNE PREDNOSTI RAZVOJNE PREDNOSTI T

7. KONKURENTNOST – Razvojna prednost robe na tržištu -Atraktivnost robe /roba ima prednosti u odnosu na ono što nude konkurenti/ -Cenovna tj. troškovna prednost

8. OŠTRA KONKURENTSKA BORBA NA TRŽIŠTU /PONUDA ROBA > PLATEŽNE TRAŽNJE/

9. Sistematizacija tržišta sa aspekta roba koje se prodaju TRŽIŠTA RADNE SNAGE FINANSIJSKA TRŽIŠTA TRŽIŠTA ROBA /proizvoda, usluga, tehnologije/

10. Sistematizacija tržišta sa aspekta barijera u trgovanju i razlika u uslovima trgovanja -LOKALNA TRŽIŠTA -NACIONALNA TRŽIŠTA -NADNACIONALNA – REGIONALNA TRŽIŠTA -SVA STRANA TRŽIŠTA – SVETSKA TRŽIŠTA

11. GLOBALIZACIJA = ELIMINISANJE CARINSKIH I VANCARINSKIH BARIJERA U TRGOVANJU IZMEĐU ZEMALJA Zemlja A Zemlja B

12. Druge sistematizacije tržišta -SPONTANA I ORGANIZOVANA /sajmovi, berze..../ TRŽIŠTA -PROMTNA I TERMINSKA TRŽIŠTA

13. Različite konfiguracije tržišta zavisno od tržišne strukture i slobode delovanja tržišnih zakona -KONKURENTSKO TRŽIŠTE -TRŽIŠTE MONOPOLISTIČKE KONKURENCIJE -MONOPOLSKO I MONOPSONSKO TRŽIŠTE -OLIGOPOLSKO I OLIGOPSONSKO TRŽIŠTE -TRŽIŠTE POD KONTROLOM DRŽAVE

14. Bitne odrednice konkurentskog tržišta -Veliki broj učesnika na strani ponude i na strani tražnje -Puna sloboda ulaska i izlaska učesnika na strani ponude i potražnje -Ni jedan tržišni učesnik nemože da utiće na tekuću tržišnu cenu -Tekuća tržišna cena kreće se oko ravnotežne tržišne cene sa težnjom da se izjednači sa njom

15. Bitne odrednice tržišta monopolističke konkurencije -Ponuda je veća od platežno sposobne tražnje -Proizvođači nude sličan /isti/ proizvod -Proizvođači razvijaju neke osobine proizvoda po kojima će se razlikovati od konkurenata i ove osobine reklamiraju -Tržišne cene su više od cena na konkurentskom tržištu

16. PRISUTAN JE INTERES ZA OBEZBEĐIVANJEM SLOBODNOG KONKURENTSKOG TRŽIŠTA ........................ -Otvorenost /liberalizovanost/ tržišta -Borba protiv monopola -Min. intvervencije države na tržištu i u privredi .............................

17. Slobodno delovanje tržišnih zakona – zakona vrednosti, zakona ponude i potražnje; zakona prosečnog profita RACIONALNU ALOKACIJU OGRANIČENIH FAKTORA POSLOVANJA U DRUŠTVU kroz seljenje proizvođača između oblasti proizvodnje i između tržišta prodaje

18. VISOK KVALITET U FUNKCIONISANJU EKONOMIJE U USLOVIMA SLOBODNOG DELOVANJA TRŽIŠNIH ZAKONA /racionalna alokacija, motivisanje, nagrađivanje...../ ZAKONITE KRIZE U FUNKCIONISANJU TRŽIŠNIH EKONOMIJA

19. ZAKON VREDNOSTI -Nevidljivi zakon PROSEČNA DRUŠTVENO PRIZNATA VREDNOST-FERVREDNOST ILI RAVNOTEŽNA TRŽIŠNA CENA -PROSEČNI TROŠKOVI PROIZVODNJE -PROSEČAN PROFIT t

20. PROSEČNI TROŠKOVI PROIZVODNJE -Fiskni troškovi – troškovi angažovanih osnovnih sredstava -Varijabilni troškovi – troškovi angažovanih obrtnih sredstava ili prosečna cena koštanja proizvoda na nivou oblasti posmatranja

21. VLASNIKU KAPITALA ZA ANGAŽOVANI KAPITAL U PROIZVODNJI PRIPADA NAKNADA - ZARADA PO PROSEČNOJ PROFITNOJ STOPI -PROFITNA STOPA > Kamatne stope -SVE OBLASTI PROIZVODNJE I POSLOVANJA NEMAJU JEDNAKE PROSEČNE PROFITNE STOPE. NAJVIŠE SU PROSEČNE PROFITNE STOPE U NOVIM-PROPULZIVNIM OBLASTIMA PROIZVODNJE -TOKOM VREMENA PROSEČNE PROFITNE STOPE U NOVIM OBLASTIMA PROIZVODNJE PADAJU NA NIVO PROSEKA /Zakon pada prosečnog profita/

22. PONUDA ROBE TEKUĆA TRŽIŠNA CENA KONKRETNE ROBE NA TRŽIŠTU TRAŽNJA ROBE FER VREDNOST- RAVNOTEŽNA TRŽIŠNA CENA KONKRETNE ROBE NA TRŽIŠTU

23. RAZLIKA IZMEĐU TEKUĆE TRŽIŠNE I RAVNOTEŽNE TRŽIŠNE CENE DOVODI DO PROMENA NA STRANI: - PONUDE - I POTRAŽNJE TEKUĆA TRŽIŠNA CENA RAVNOTEŽNA TRŽIŠNA CENA U DUŽEM VREMENSKOM PERIODU TEKUĆA TRŽIŠNA CENA TEŽI DA SE IZJEDNAČI SA RAVNOTEŽNOM TRŽIŠNOM CENOM ILI FER VREDNOŠĆU

24. PONAŠANJA NA STRANI PONUDE • -Viša fer vrednost od tekuće cene povećava interes za povećavanjem ponude roba i prodaje • -Niža fer vrednost od tekuće cene smanjuje interes za prodajom i prodaju roba • Ponašanja na strani ponude zavise od: • - marginalnih troškova • profitnih stopa koju obezbeđuje proizvodnja i prodaja konkretnih roba • -vremenskog horizonta promena • -transportnih troškova, troškova zaliha • -drugih pokazatelja

25. PONAŠANJA NA STRANI TRAŽNJE zavisi od: - vrste i značaja robe za potrebe korisnika - postojanje alternativnih roba Ekonomiste interesuje: - CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE ili promena obima tražnje sa promenom cena za jedinicu - DOHODOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE ili promene u obimu tražnje konkretne robe sa promenama raspoloživih primanja za jedinicu

26. NA SAVREMENIM TRŽIŠTIMA VRLO AKTUELNO JE PITANJE EFIKASNOSTI ILI INFORMATIVNE EFIKASNOSTI TRŽIŠTA -Konkurentsko tržište zahteva da su svi učesnici jednako informisani o svim relevatnim pitanjima vezanim za fer vrednost i tekuću tržišnu cenu -Pojedinici dolaze u posed privilegovanih informacija /poslovnih tajni/ i na bazi istih realizuju tzv. insajdersku trgovinu ostvarujući velike zarade ili izbegavaju velike štete

27. TEKUĆA TRŽIŠNA CENA – 120 din DRUŠTVENO PRIZNATA VREDNOST –STVARNA VREDNOS -127 din *Kako će se ponašati proizvođači? *Kako će se ponašati kupci?

28. -TEKUĆA TRŽIŠNA CENA – 120 din -RAVNOTEŽNA TRŽIŠNA CENA ILI STVARNA VREDNOST – 124 din PONAŠANJE PREDUZEĆA I ZARADE PREDUZEĆA -planirana prodajna cena 119 din / 102 din-cena koštanja + 17 din –zarada/ -planirana prodajna cena 141 din /123 din-cena koštanja + 18 din-zarada/