Psi h i čko , jezičko i komunikativno funkcionisanje kod shizofrenije

1. Psihičko , jezičko i komunikativno funkcionisanje kod shizofrenije Prof.dr Vesna Radoman FASPER

2. Shizofrenia • schizein (grč.)-podeliti,rascepitiphren(grč.)-duh,dušaRASCEP LIČNOSTI Najčešća psihoza od koje oboli približno svaki 100-ti čovek Najčešće se javlja između 15-35 god.(ranije:dementia praecox)

3. DSM-5 • Spektar shizofrenije i drugi psihotični poremećaji • Po kriterijumu A simptomi koji se traže za dijagnozu : neophodna dva simptoma i među njima mora biti jedan od sledećih: • deluzije • halucinacije - dezorganizovan govor

4. PSIHOZA koju karakterišu poremećaji mišljenja,osećanja volje i ponašanja • Prekid veza sa realnošću i odvajanje od okoline (ćutljivost) • Rascep između mišljenja i osećanja • Izražena patologija mišljenja, govora i komunikacije

5. Shizofrenia i shizofazia • SCH predstavlja oboljenje sa drastičnom dezorganizacijom i raspadom strukture ličnosti koja je praćena i drastičnim poremećajem komunikacije sa okolinom i nizom jezičkih a posebno govornih poremećaja -shizofazija

6. Osnovna karakteristika- narušen odnos prema realnosti • Praznina koja nastaje rascepom i narušenim odnosom sa realnošću i okolinom popunjava se fantazmima. Zapravo vrlo često deluje mehanizam projekcije tako što se unutrašnji neprihvatljivi sadržaji izbacuju napolje i smeštaju u spoljašnju realnost, tako je iskrivljujući • Pacijent sa SCH će koristiti projekcije i u svom odnosu sa kliničarom

7. Opis jednog domaćeg psihologa • “Shizofreni pacijent nesvesno “napada” svoje mišljenje, percepciju, osećanja, zato što oni za njega predstavljaju izvor nepodnošljivog bola; on nesvesno inhibira usmeravanje pažnje na unutrašnje i spoljašnje stimuluse, inhibira organizovanje svojih percepcija i pripisivanje značenja opažajima. Istovremeno shizofreni pacijent “napada” i mišljenje drugog” (Sonja Đorđević)

8. Tok razvoja bolesti • Pre ispoljavanja bolesti promene u ponašanju:povlačenje,ćutljivost,eventualno osećaj da se na njih motri itd. • Razvoj “na mahove” (remisije) • Povlačenje i snižavanje nivoa kontakta sa okolinom sve duže i češće • Na kraju potpuna rascepljenost misli i osećanja(otupelost) i prekid kontakta sa realnošću

9. Shizofrenija • Skup psihotičnih poremećaja, obeleženih velikim poremećajima mišljenja, emocija, ponašanja, percepcije, pažnje, te bizarnim poremećajima motoričke aktivnosti • Poremećaji mišljenja sumanute ideje, nametnute misli, emitovanje misli, oduzimanje (isisavanje misli) • Percepcija: halucinacije, glasovi koji raspravljaju

10. Emocije: apatija, osećajna otupelost, neprimereni afekti • Motorička aktivnost: opšte povećanje aktivnosti, veliko uzbuđenje, divlje mlataranje udovima ili katatonička nepokretnost • Vrste: hebefrena i katatona shizofrenija, paranoidna shizofrenijaitd.

11. Komunikacija i jezik(govor) • Prekid odnosa sa okolinom,autistična komunikacija ili redukovana komunikacija • Bizarna verbalizacija • ‚‚Salata od reči” • Diskontinuiran i nekoherentan govor • Neologizmi • Gubitak spontanog govora • Monoton i bezosećajan govor • Afazija • Bizarano pisanje i stereotipija u pisanju • Telegrafski govor • Perseveracija (reči,melodije,radnje,pokreta...)

12. Logoreja Nekad je prisutna ova upadljiva govorna manifestacija koja svraća pažnju okoline na shizofrenog bolesnika

13. Često se javlja konkretizacija mišljenja koja se reflektuje kroz govor • Shizofreni pacijent ima tendenciju da sam jezik i značenja apstraktnih pojmova i reči interpretira doslovno • Oni često metaforu u govoru tumače kao konkretnu realnost

14. Poremećaj komunikacije • Izražen poremećaj komunikacije • Nekada se razvija neverbalna mada oskudna komunikacija putem crteža,šifri, umetničkih tvorevina i drugih sistema simboličkog ali i nesimboličkog komuniciranja (npr. putem plača)

15. Shizofazija • Govor karakterističan za shizofreniju -nepovezan -besmislen -nekoherentan -razgrađen - neologizmi Najčešće ne služi za komunikaciju • Može biti poremećena brzina i ritam do nerazumljivosti

16. Prof. N.Simić (1992.) • Istraživala je razgradnju govora kod shizofrenih pacijenata u nasoj sredini i nasla da je ona povećana kod nuklearnih formi SCH u odnosu na shizofrenoformne psihoze. Našla je više razgrađen govor starijih pacijenata u poređenju sa mlađima i povezanost sa dužinom trajanja bolesti

17. Opis govora • Rasulo misli je praćeno rasulom u govoru • U govoru se javljaju praznine,skliznuća, skokovi i nemotivisane rečenice • Reči koje slično zvuče a imaju potpuno drugačiji smisao nižu se nepovezano • Primer R.Lopašća

18. Lopašić:slučaj bolesnice xy (stara 50god.) “To nije bio konj,to je bio plavi konj kada je dala poljubac, to je bio zlatni princ,eksce, s 4x8, ne eksce 36000 milja” U primeru prisutni: -bizarna verbalizacija -salata od reči -neologizmi -arhaično mišljenje

19. Karakteristike govora mogu biti: • Agramatičan govor (“hoće kući vidi tata”) • Nekoherentan govor • Telegrafski govor • Oskudan rečnik • Zamena mesta slogova

20. Razgradnja kognitivnih funkcija • Poremećaji percepcije (halucinacije) • Poremećaji pamćenja • Poremećaji pažnje • Poremećaji mišljenja -alogično mišljenje - deluzije (bolesna verovanja u nešto što nije istinito, otpornost na racionalne argumente) -sumanute ideje -poremećen asocijacioni tok - disocijacija (rascepljenost,rastrganost misli)

21. Intelektualno propadanje • Izvitoperene logičke relacije • Poremećaji značenja • Vremenska ,prostorna i self dezorjentacija • gubitak apstraktnog rezonovanja (konkretizacija)

22. Disocijativni simptomi: - amnezija - fuga • disocijativni poremećaj identiteta - depersonalizacija

23. Poremećaji afektivnog života • Paradoksalna emocionalnost (paratimija ) • Paramimija (neusklađenost emocija i mimike) • Ambivalentna osećanja • Anksiozna stanja • Afektivna rigidnost • Emocionalna hladnoća (često krije ranjivost) • Apatija, indiferentnost (tupi afekat) • Emocionalna razdražljivost povezana sa hiperaktivnošću ili pak obratno (stupor) • Agresivnost

24. Poremećaj socijalnog funkcionisanja • Socijalno povlačenje i izolacija • Poremećaj interpersonalnih odnosa • Porodica najčešće ne može da se izbori sa neadekvatnim i agresivnim ponašanjem • Ne mogu da kontrolišu nagone-asocijalni ispadi • Ne mogu da se staraju o sebi niti o drugima • Radije govore o onome što se dešava u njima nego okolo njih • Ozbiljne teškoće socijalne adaptacije

25. Poremećaj motivacije • Snižena motivacija • Nedostatak teleološke perspektive • Konfuzija i ambivalencija • Nedostatak inicijative i interesovanja

26. Klasifikacija Hebefrena sch (detinjasto ponašanje) Katatona sch (poremećaj motorike koji je praćen mutizmom i negativizmom). Paranoidna sch. (deluzije) Mešovita

27. Slučaj Davida Američki mladić David jednog dana je iznenada prekinuo da dolazi na posao i odleteo je avionom u udaljeni grad da vidi starog prijatelja iz škole. Ispričao je prijatelju sledeću priču: Tog jutra je dobio telefonski poziv od advokata koga je poznavao i ovaj mu je rekao da bude na tačno označenom letu određene aviokompanije zato što neko važan želi da se sastane sa njim. Kada se ukrcao u avion prišao mu je Hauard Hjuz koji je bio prerušen , i predstavio mu se. David je međutim bio uveren da mu Hjuz već godinama krade ideje. Hjuz mu je ponudio dobro mesto u njegovom preduzeću. Kada je David počeo da sumnja da mu se zaista dogodio ovaj neverovatni sled događaja postao je prilično konfuzan i kratko nakon toga je hospitalizovan na nekoliko meseci nakon čega se prilično oporavio. Pre ove psihotične epizode David je prošao kroz veoma stresna iskustva u kratkom vremenskom roku. Bio je otpušten iz vojske,diplomirao je na univerzitetu ali nije mogao da dobije bolji posao od posla fabričkog radnika,a žena ga je napustila mesec dana nakon otpuštanja iz vojske.

28. Etiologija • Biološka i biohemijska (genetika,encefalit.) • Psihološka – neuspela organizacija ličnosti, regresija, uloga stresa i psih.traum • Socijalna –nastaje zbog neusklađenosti socijalnih zahteva i mogućnosti pojedinca da im se prilagodi i snađe u njima, poremećaji odnosa u porodici itd.

29. Psihološka etiologija • Freud: neuspela organizacija ličnosti dovodi do regresije na rani narcistički nivo funkcionisanja • Frojd: “Neuroza ne poriče stvarnost, psihoza je poriče i neće ništa da zna o njoj” • Klajn M.: na osnovu fiksacije i regresije na prvi oralni podstadijum, SCH nailazi na strah od rasparčavanja i koristi mehanizam cepanja Ja i objekta, projekciju,projektivnu identifikaciju. Prisutan strah od rđavog proganjajućeg objekta i težnja za spajanjem sa idealizovanim dobrim objektom

30. Prof. Branko Ćorić (2009) • “Moramo biti obazrivi u određivanju vrste mentalnih poremećaja, naročito kod klijenata sa psihotičnom fenomenologijom. Posebno treba podsetiti da zbog sve šire, ali relativno uspešne, primene psihofarmaka i pojedinačne i grupne psihoterapijske podrške, često dobijamo složenije i često preklapajuće simptome kod psihotičnih bolesnika, naročito kada se prati raspoloženje klijenta”

31. Porodica shizofrenog pacijenta • Sredinom prošlog veka porodica je izbila u prvi plan kao nova oblast interesovanja stručnjaka koji se bave shizofrenijom i drugim psihozama. • Otvorio se novi prostor za stručni rad sa porodicom u koju je utkan život i biće shizofrenog pacijenta. • Obraćena je pažnja na emocije i odnose koji nastaju u porodici nakon saopštavanja dijagnoze (moguće uključivanje mehanizama odbrane kao što je poricanje, zatim tugovanje, strahovi, osećanja krivice, ljutnja, stid zbog bolesti, prekidanje kontakata sa rodbinom i prijateljima • Edukacija i uključivanje u psihoterapiju

32. Značaj porodice • Porodica je važan i esencijalan deo procene, tretmana i procesa oporavka , posebno u akutnoj psihotičnoj epizodi. Glavni je faktor brige i staranja o svom shizofrenom članu • Stručni rad sa porodicom podrazumeva da se uzmu u obzir potrebe i psihičko stanje svakog člana porodice a i funkcionisanje porodice kao celine (sistemski pristup)

33. Tretman • Farmakološki • Psihoterapijski • Logopedski tretman može nekad biti deo integralnog interdisciplinarnog pristupa kod specifične kliničke slike određenog pacijenta gde će fokus biti na poboljšanju komunikacije a ne toliko na korekciji govora i jezika

34. Psihijatar Lečić- Toševski (2009) • Ukazuje da iako se većina psihijatara deklarativno zalaže za multidisciplinarni pristup, mnogi od njih nerado prihvataju lečenje celovitog čoveka i izjašnjavaju se kao pripadnici različitih škola kao što su biološki psihijatri, psihoterapeuti određene orjentacije ili stručnjaci za samo pojedine kategorije mentalnih poremećaja. Ona ističe da bi holistički, eklektički pristup trebalo da uključi veliko znanje i toleranciju različitih pristupa, a da je kod nas malo psihijatara spremno za tako nešto pa je lakše sakriti se iza pojedinih škola i pravaca

35. Psihoterapijski tretman • Psihodinamski pristup • Njegova efikasnost kod nekih Sch (Sedmak -178 str. u Ljudi govore (2009.)