120 likes | 275 Views
A .1. Troškovi izrade i overe tehni č ke dokumentacije objekta. Projektovanje se, uobi č ajeno, ugovara po m 2 površine objekta
E N D
A.1.Troškovi izrade i overe tehničkedokumentacije objekta • Projektovanje se, uobičajeno, ugovara po m2 površine objekta • Ovde spadaju arhitektonsko-građevinski projekti i projekti instalacija građevinskog objekta, dok su troškovi planske dokumentacije i projekata infrastrukture svrstani u troškove u tački B.
A.2.Troškovi građenja objekta • Gradnja i opremanje objekta su po finansijskoj vrednosti najznačajnija komponenta strukture investicionog programa. To su sledeći troškovi: • Troškovi izvođenja grubihgrađevinskih radova • Troškovi izvođenja građevinsko- zanatskih radova • Troškovi izvođenja instalaterskih radova • Troškovi izgradnje skloništa
A.3.Troškovi nadzora nad izvođenjem objekta • Nadzor nad izvođenjem se ugovara, uobičajeno, prema vrednosti građenja (u nekom % od vrednosti građenja)
B. Ostali prateći troškovi • troškovi upravljanja projektom/troškovi poslovanja • administrativni troškovi po pojedinim komponentama (troškovi tehničkog pregleda, pribavljanja upotrebne dozvole i saglasnosti na izvedeno stanje) • Ovi troškovi se u investicionom programu obračunavaju po kvadratnom metru objekta.
RAČUNANJE TROŠKOVA IZGRADNJE OBJEKTA • Obračun cene građenja objekta se vrši kao zbir cena svih pozicija iz predmera radova • Obračun cene pojedinih pozicija predmera radova se vrši analizom cena-kalkulacijom pomoću građevinskih normi • Ulazni podaci za analizu cena su: • Cena rada • Cena materijala • Cena rada građevinskih mašina • Kalkulativni faktor
Obračun cene građenja • Cena pozicija izvođenja radova određuje se putem analize cena-kalkulacija na sledeći način: • Cp = EMAT+MEH + ERS x F, gde su Cp-cena pozicije (radova) EMAT+MEH-troškovi materijala sa troškovima mehanizacije ERS -troškovi radne snage F -Kalkulativni faktor na troškove radne snage (bruto zarade proizvodnih radnika)
Obračun cene građenja • U slučaju kada se cena pozicija izvođenja radova određuje po obrascu: Cp = EMAT+MEH + ERS x F • Kalkulativni faktor F se računa: kao količniksvihpratećih troškova koji nisu uključeni u kalkulaciju cene i brutozarada proizvodnih radnika: F= PT /ERS , gde su: F – kalkulativni faktor, PT – prateći troškovi (koji na pr. mogu biti: zarade režijskog osoblja, materijalni troškovi, kancelarijski materijal, transportne usluge, razne takse i dažbine, naknade za bolovanja zaposlenih, troškovi reprezentacije, itd) ERS -troškovi radne snage (bruto zarade proizvodnih radnika)
PROIZVODNA VREDNOST GRAĐEVINSKOG OBJEKTA • Prikazani način formiranja cene, pored troškova izgradnje objekta i infrastrukture na lokaciji, sadrži i razmatranja i obračun naknada koje investitori plaćaju javnim komunalnim preduzećima. • Međutim usled neminovnih promena u ekonomskom sistemu, pitanje je koliko će dugo izloženi model moći da opstane. • Naime uključenjem gradskog građevinskog zemljišta u promet i vlasničkatransformacija komunalnih preduzeća može dovesti do suštinskih promena koje se odnose cenu zemljišta i na gazdovanje objektima infrastrukture.
TRŽIŠNA VREDNOSTGRAĐEVINSKOG OBJEKTA • Tržišna vrednost građevinskog objekta je određena odnosima na tržištu • Proizvodna vrednost objekta je vrednost objekta koji se gradi, gde je uračunata cena izvođenja radova i ostali aktuelni troškovi • U praksi, kupoprodajna vrednost građevinskog objekta na tržištu, iako u mnogome zavisi od proizvodne vrednosti, može biti jednaka, veća, ili manja od njegove proizvodne vrednosti
TRŽIŠNA VREDNOSTGRAĐEVINSKOG OBJEKTA • Postoje metode kojima se računa tržišna vrednost građevinskog objekta. • Ove metode se uglavnom baziraju: • na proizvodnoj vrednosti objekta, na dan obračuna tržišne vrednosti, • na vrednosti lokacije na kojoj je objekat izgrađen, vezano za namenu objekta i infrastrukturnu opremljenost lokacije, kao i • na kvalitetu izvedenih radova i postignutoj funkcionalnosti objekta za projektovanu namenu
TRŽIŠNA VREDNOSTGRAĐEVINSKOG OBJEKTA • Lokacija, kvalitet izvedenih radova, kao i funkcionalnost objekta, mogu na tržištu da povećaju ili umanje proizvodnu vrednost objekta • Kod objekata koji su već korišćeni (objekti u eksploataciji), pri određivanu tržišne vrednosti, osim napred navedenih kriterijuma, uzima se u obzir i: • procenat amortizacije objekta • vrednost sanacije delova objekta, koji su tokom eksploatacije istrošeni i koje je potrebno revitalizovati • U ovakvim slučajevima, očigledno je, da procenat amortizacije i troškovi revitalizacije umanjuju tržišnu vrednost objekta
TRŽIŠNA VREDNOSTGRAĐEVINSKOG OBJEKTA • U literaturi autori prikazuju razne načine sračunavanja tržišne vrednosti objekata. • Ustanove koje se bave procenama i veštačenjima imaju svoje razvijene metode i postupke u određivanju vrednosti objekata. • Proračunom procenjena vrednost objekta verifikuje se na tržištu prilikom kupoprodaje. • Ako za objekat ne postoje zainteresovani kupci, svaka proračunom izvršena procena vrednosti ovakvog objekta nema potvrdu na tržištu. • Veliku primenu računsko određivanje tržišne vrednosti objekata ima kod veštačenja u sudskim procesima, prilikom eksproprijacije, vlasničke transformacije i sl.