KI Č, ŠUND, TRIVIJALNA KNJIŽEVNOST

1. KIČ, ŠUND, TRIVIJALNA KNJIŽEVNOST doc drPredrag Cvetičanin 29. 11.2012

2. TERMINI I POJMOVI: KIČ • Reč “kič” u današnjem značenju javlja se u Minhenu, oko 1860. godine. • Dolazi od glagola kitschen što na nemačkom znači sklepati, gomilati blato sa ulica, nov nameštaj preparirati tako da izgleda kao star (prema Ludvigu Gicu), odnosno praviti nov nameštaj od starog (prema Abrahamu Molu); k tome etwas verkitschen znači: krišom podmetnuti, prodati nešto jeftino, i to umesto onoga što se htelo kupiti. • Prema nekim manje ubedljivim tezama, reč “kič” dolazi od iskvarene engleske reči sketch (skica).

3. TERMINI I POJMOVI: ŠUND • U nemačkoj književnoj kritici, od sredine XVIII veka, u upotrebi je i reč “šund” (nem. Schund, nevredna stvar, loša roba), kao opšta oznaka za književne proizvode bez vrednosti. • Zdenko Škreb smatra da termin šund treba ostaviti svakodnevnom govoru i da nema potrebe komplikovati terminološki aparat njegovim uvodjenjem i diferenciranjem u odnosu na pojmove “kiča” i “trivijalne literature.

4. TRIVIJALNA KNJIŽEVNOST • Nemački termin Trivialliteratur - “trivijalna književnost” po nekima je značenjski ekvivalent termina “kič” u oblasti književnosti (na engleskom subliterary literature, na francuskom sous-littérature). • Skovan je u nemačkoj književnoj kritici 1923. godine, gde se ustalio kao oznaka za lošu, neumetničku književnost.

9. OSOBINE KIČERSKIH PROIZVODA (PO LUDVIGU GICU) • Kičerskiproizvod je, najpre, sentimentalan, dirljiv; on vršilažno de-demonizovanježivotatj. skrivanjegovutamnuiturobnustranu; kičpreobraćagraničnesituacijeljudskeegzistencije (smrt, očajanje, strepnja…) u “dirljivuidilu”, čimenepovratnofalsifikuježivotinjegoveistine. (demunutivnaosećanja – “osećajčić”) • Kič je penetrantan(prodoran) ilepljiv, što je svojstvenonasladjivačkomiskustvu, koje ne da subjektu da se distancira od predmetai da zauzmeaktivanstav u estetskom doživljaju.

10. OSOBINE KIČERSKIH PROIZVODA (PO LUDVIGU GICU) • Kič je egzotičan– u njemu se egzotizujeonošto je familijarno, bliskoisvakodnevno, da bi se, zauzvrat, familijarizovaloonošto je doistaegzotično • Kič je sinestezičan– sinestezija je sadejstvorazličitihčula, a u kičuoznačavagomilanjerazličitihčulnihdraži, inapadanjevišečulaodjednom, radiindukovanjaodredjenihraspoloženja. • Kič je jeftin(bukvalnoimetaforično) • http://www.youtube.com/watch?v=NeG-h27g5i8 • http://www.youtube.com/watch?v=BFHqpRTlgYQ

11. OSNOVNI PRINCIPI KIČA (PO ABRAHAMU MOLU) • Principneadekvatnosti(odstupanje u odnosu na nominalnicilj i proklamovanufunkciju) • Principkumulacije(gomilanjerazličitihdraži) • Principsinestezijskepercepcije (napadanjevišerazličitihčulaodjednom) • Principosrednjosti (kič je umetnostzamaseizanjega je karakterističnoantiavangardnodržanje, kaošto je zaavangarduuobičajeno da svakopopularnodeloisvakoprihvatanjetakvogadelanazivakičerskim). • Principkomfora(ovo “olakoprihvatanje” pre govori o socijalno-psihološkojisocijalno-istorijskojdimenziji, nego o estetskojdimenziji)

12. ODLIKE KIČA UKNJIŽEVNOSTI • Po ZdenkuŠkrebu, suštinskaodlikamaksimalnokomercijalizovanetrivijalneknjiževnostijesteekstremnashematizacija u svimelementimaknjiževnogdela: “u fabuli, tj. radnjiilizbivanju, u prikazulikova, u jezikui u idejnojpozadinidjela… • Škreb: “Uvjerensam da se termintrivijalnaknjiževnostmožesamotakodefiniratisaznanstvenomobjektivnošću da se shvatikaooznakazaekstremnoshematiziranepripovjedačkeilidramskeknjiževnevrste, kadre da improdukcijabudekomercijalizovana”.

13. KIČ - ČOVEK • Ludvig Gic: antroloploška dimenzija kiča – Gic pokušava da kič sagleda kao jednu od bitnih odlika ljudskih bića i govori o njegovoj suštinskoj ugradjenosti u odredjeni tip ljudskog ponašanja i čak odredjeni tip čoveka. Za tu svrhu, on polazi od Brohovog pojma “kičlije” ili “kič-čoveka” (Kitsch-Mensch).

14. DVA PRISTUPA FENOMENU KIČA • Po IvanuFochtu, kiču se možepristupitidvostruko: • funkcionalistički, odnosnosubjektivistički i relativistički, kada se braniteza da svemožebitikičiliumetnost, u zavisnostiodnašegindividualnogiliistorijskiodredjenognačinadoživljavanja; • supstancijalistički, tj. objektivistički i normativistički, pričemu se smatra da je kičutemeljen u samojstrukturidela (Fochtzastupa ovo drugostanovište). • CAMP – dolazi od francuskog slen termina camper, što znači pozirati uz naglašeno preterivanje – ironičan pristup kiču.

15. ISTORIJSKA I SOCIJALNA DIMENZIJA KIČA • Poreklokiča– u vezi sa ovimpitanjem po Gicu su se formiraladvasuprotnastanovišta: • po jednom, kičpostojioduvek, dakle, star je koliko i ljudskisvet, odnosnoljudskakultura (i samGiczastupa ovo stanovište sa svojimantropološkimutemeljenjemkiča u osobenomtipuuživanja “kičlije”. • Drugostanovišteinsistira na tezi da je kičnastao u drugojpolovini XIX veka, i da je presvegakulturno-istorijskifenomen.

16. GRAĐANSKO DRUŠTVO I KIČ • Abraham Mol: kič je fenomen svih vremena i svih umetnosti, ali je “ipak na svom vrhuncu u doba trijumfa buržoazije, a zatim “društva izobilja” - to znači, da kič postaje značajna društvena pojava, a onda i mogući predmet sociološkog ispitivanja, tek u gradjanskom društvu, tj. u uslovima masovne industrijske proizivodnje zabave i profita.

17. NAŠE DOBA I KIČ (Đ.DORFLES) • ĐiloDorflessmatra da fenomenkičatrebavezivatisamozanašuepohu– u starijimepohamaumetnost je imaladrukčijufunkciju, tj. organskijureligijskuilietičko-političkufunkciju, pa je u okvirima date kultureimalastatus “apsolutne” i večitetvorevine, koja se ne možemeritidanašnjimkriterijumima: bilo bi, po njemu, “besmislenopozivati se na lošukus u razmatranjutihumetničkihformi, zakojeproblemukusanijenitipostojao”

18. SREDNJA EVROPA – DOMOVINA KIČA • SrednjaEvropa – domovinakiča– ovaevolucija se odnosi na kretanja u prvoj, centralnojzonikiča i kičerskeprodukcije – na područjuJužneNemačke, Bavarske i SrednjeEvrope. • Abraham Mol smatra da je maticasentimentalne “Gemütlichkeit” (prijatnosti) u XIX veku, dakle, prestonicakiča – Minhen. Herman Broh, pak, sledećisvojaneposrednakulturnaiskustva, status “metropolekiča” rezervišezaBeč. U svakomslučaju, oba centra pripadajukulturnomkrugutzv. SrednjeEvrope.

19. POLITIČKI I RELIGIOZNI KIČ • Carstvokičaprostire se izvansistemaumetničkihvrsta– Kič se prvenstvenoodredjujekao pseudo-umetnost, medjutim, njegovocarstvoprostire se i izvanumetnosti u tradicionalnomsmislureči, tj. izvansistemaumetničkihvrsta. • Postoji, naime i tzv “religioznikič”, koji se locirapresvega u mestimavelikihverskihhodočašća (suveniri), ali je prisutan i svuda gde crkveneinstitucijenastoje da prodru u svakodnevlje, tj. da osvoje deo teritorije i vremenacarstvaprofanog. • Postoji i političkikič, pričemu se misli na sladunjavofraziranje i obećavanjebrda i dolina, na slatkorečivoosvajanjevlasti, praćenosvimvidovimaskorojevićskeneautentičnosti. • http://max.tportal.hr/Kic-u-religiji-Video_14458_0__0.aspx

25. NOVA PREBIVALIŠTA KIČA • Abraham Mol je otkrio i nekenovije forme i prebivalištakiča: presvegarobnukuću i supermarket. • Ove dveinstitucijeindustrijskogdruštvasuštinski su povezane s trošenjemkaonovomvrstommasovnoguživanja. One predstavljajunekuvrstusavremenogveštačkog raja na zemlji, u kojem se dobijalažniosećajmoći, tj. iluzijaotvorenihmogućnostizadovljavanjasvihpotreba.

28. TURIZAM KAO POLJE KIČA • Turizam, takodje, nudiiluzijuzadovoljenjaljudskihsnova, avanturističkihfantazija, i stogapredstavljamašinuzapražnjenjeneautentičnesentimentalnosti. • Povrhtoga, turizampredstavljanajplodnijetleprodukcije i potrošnjesuvenira, a uvodi u estetikusvakodnevlja i jednupotpunoprotivurečnoobožavanje ruina. (vrhunacovogcivilizacijskoglicemerjapredstavljajupojavegroteskneindustrijskeproizvodnje ruina – zaturističkuupotrebu).

29. SOCIJALNO POREKLO KIČA • Malogradjanin kao socijalni nosilac kiča - Svaki ozbiljniji pokušaj da se odmakne od psiholoških i psihologističkih teorija o tobože arhetipskoj prirodi kičerskih duševnih stanja, i ustanove socijalni korenovi kiča, ističe tezu o njegovom buržoaskom poreklu, odnosno o malogradjanštini kao njegovom glavnom nosiocu. • Slika sveta malogradjanina – malogradjanin je tipični predstavnik srednje klase, koji, dakle, ima osrednju imovinu i prihode, teži socijalnoj i političkoj sigurnosti, ima konformističke životne i političke stavove, i sklon je prihvatanju raznih predrasuda i stereotipa; usled takvog životnog položaja, malogradjanin često pokušava da svoj neizvesni položaj podupire i “podigne” imitiranjem stila života ekonomske, političke i kulturne elite.

30. SOCIJALNO POREKLO KIČA • Kič je stvoren po meri “malog čoveka” – po Gicu, u savremenosti susrećemo, s jedne strane, “preosetljivost na kič kod kulturne elite i povećanje težnje za kičem u širokim masama. Što elita postaje ekskluzivnija, to se masa nesputanije predaje kiču. • T.Adorno: Samorazumljivost kiča je izraz sveprisutne represije – po Adornu, “to što je niža umetnost razonoda koja je samorazumljiva i društveno legitimna – to je ideologija; ta samorazumljivost je samo izraz sveprisutne represije”. Adorno ističe da ne potcenjuju umetnici mase, već masa podcenjuje mogućnosti svoga umetničkog ukusa i mogućnosti njihovog obrazovanja: “umetnost respektuje mase time što u odnosu prema njima istupa kao prema onome što bi one mogle biti, umesto da im se prilagodjava u njihovom uniženom obliku”.

31. MALOGRAĐANSKI UKUS • I.Focht: “od glazbe će ostati samo melodija, od romana samo fabula, od slike samo figure” – po Fochtu, “osnovne sklonosti malogradjanskog ukusa jesu površina i vanjski sjaj, snažni elementi i fragmenti, sentimentalnost u doživljaju i izrazu, sadržina i tzv. realistička umetnost, te konzervativizam”. • Malogradjanin će nepogrešivo, ističe Focht, iz preširokog korpusa “umetnosti” izabrati upravo ona dela “koja nisu umjetnička, a na sebi nose vanjske atribute umetnosti”. • Malogradjanin se zadržava na površini, ne ide “iza”, pa ne samo da bira površna dela po sebi, već će i kod dela koja imaju dubinu ostajati na površini: “od glazbe ostat će samo melodija, od romana samo fabula, od slike samo figure”.

32. HIPER-KIČ: KIČ KULTURNE ELITE • Đilo Dorfles je pokazao nešto više tolerantnosti i razumevanja za “prosečnog čoveka”, čije nerazumevanje moderne umetnosti jeste uglavnom “posledica nedostatka obrazovanja i navike” i čiji se stav bitno razlikuje od držanja kič-čoveka, očaranog efektima ugodnosti, prijatnosti, dekorativnosti, i opsednutog statusnim simbolima. • S druge strane, Dorfles je pokušao da bude pravedan i ukazivanjem na mogućnost “lošeg ukusa visoke kulture”, “hiper-kiča”, tj. “kiča kulturne elite” koja snobovski fetišizuje avangardu (i svoju tobožnju avangardnost) u njenim spoljašnjim, površinskim obeležjima.

33. KIČ KOD NAS • Područja kiča u nas – prema uobičajenim i neposrednim životnim iskustvima, u nas se o kiču govori u sledećim oblastima kulture: suveniri i dekorativne drangulije, trivijalna književnost (pre svega “krimići” i “ljubići”); zabavne (šlagerska) i “novokomponovana narodna muzika”; novi talas filmskih komedija; uvezene i domaće “sapunske televizijske serije…u celini može se reći da osim novokomponovane narodne muzike, na našem kulturnom prostoru nema nekih posebnosti u pogledu kičerske produkcije.

34. ZABAVA KAO DOMINANTNA VREDNOST • Uloga medija – na sve to se nadovezuje i presudno dejstvo masovnih medija, koji dosta imaju demokratizujuće efekte u pogledu distribucije kulturnih sadržaja i vrednosti, ali su podložni snižavanju kriterijuma upravo zbog povladjivanja masovnom ukusu i komercijalizacije; radi se o propuštanju mogućnosti da se iskoriste emancipatorski potencijali medija. • Zabava kao dominantna kulturna vrednost – to verovatno proishodi i iz pogrešnog shvatanja suštine autentičnog ljudskog života (za koju se retko vezuju vrednosti stvaralaštva i nužnost borbe za smisao), zatim iz nevolje radnog vremena i profesionalnog argatovanja, odnosno neizvesnosti života bez posla i sigurnih izvora prihoda

35. SERIJE I FILMOVI • BROD PLOVI ZA ŠANGAJ • http://www.dailymotion.com/video/xriemj_brod-plovi-za-sangaj-domaci-film-ii-od-ii-deo_shortfilms • RANJENI ORAO • http://www.youtube.com/watch?v=Qhjcj046m8U • ŽIKINA DINASTIJA • http://www.youtube.com/watch?v=W-mWHhQDDR4

36. KIČ ILI NE (I ZAŠTO)

44. CENZURA ILI VASPITANJE UKUSA • U uslovima masovne kič-produkcije i njene medijske difuzije, svakodnevni razgovori prepuni su zgražavanja, čiji učesnici – suočeni sa sopstvenom nemoći – obično preporučuju neku vrstu cenzure. No, cenzura je, po sebi, totalitarno rešenje, i ona samo otvara mogućnost afirmacije totalitarnog kiča. Osim toga, cenzura uvek podstiče ekspanziju podzemne produkcije zabranjenog. • Jedina civilizacijski prihvatljiva mogućnost jeste vaspitanje ukusa, kroz opšte i umetničko obrazovanje. (pri tome, valjalo bi znati da se ukus ne može vaspitavati učenjem pravila, formula, normi, nekom diskurzivnom obukom; ukus se obrazuje isključivo u komunikaciji sa autentičnim umetničkim vrednostima).