Kako je NAFTA promenila ekonomsku geografiju Meksika

1. Kako je NAFTA promenilaekonomskugeografijuMeksika Nevena Stanojevic Br.indeksa 08/406

2. Značaj integracija • Nastaju najvećim delom u periodu nakon II svetskog rata zbog ujedinjenja i obnove država,dekolonizacije,nastojanja nerazvijenih i zemalja u razvoju da ubrzaju svoj ekonomski razvoj... • Devedesetih godina prošlog veka kao glavni razlog javlja se liberalizacija međunarodne trgovine • Osnovno pitanje: da li regionalne integracije zaista doprinose rastu blagostanja njenih članica i zemalja izvan njih? • Osnovni dobici integracija:uklanjanje barijera,podsticaj izvoza,siguran pristup tržištu partnera,rast inostranih investicija,rast konkurentnosti,ekonomija obima,razmena informacija,tehnologije i znanja,rast blagostanja potrošača...

3. DOBICI OD INTEGRACIJE • U kratkomroku dolazi do rasta GDP-a i obima trgovine • Na srednji i duži rok, dolazi do: strukturnih promena u privredama zemalja, izmena u kvalifikacionoj strukturi radne snage, čija se mobilnost povećava, otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti,a ekonomija obima dobija na značaju. Ključno je da svaki učesnik dobija više na dugi rok u okviruintegracijenego što bi bio u stanju da dobije ako deluje sam.

4. NASTANAK I RAZVOJ NAFTA SPORAZUMA • Potpisan je 1992. a stupio na snagu 1.januara 1994.godine • Zemlje potpisnice su SAD,Kanada i Meksiko • Prva integracija koja okuplja razvijene zemlje i zemlje u razvoju • Pre ovog sporazuma postojao je bilateralni sporazum između SAD i Kanade kao preteča NAFTA-e • Priključivanjem Meksika stvorena je zona slobodne trgovine koja pokriva Severnu Ameriku • U početku je Kanada bila protiv priključivanja Meksika • Pretpostavlja se da će uskoro i Čile postati član integracije NAFTA

5. GEOPOZICIJA NAFTA-e

6. Osnovniciljeviintegracije nafta • liberalizacija trgovine u roku od 15 godina (do 2009. godine), • kapitala do 2000. godine, kao i • liberalizacija automobilske industrije

7. EKONOMSKI UTICAJ NAFTA-e NA MEKSIKO • Najpre nagli pad a zatim oporavak GDP-a • Ukupna količina SDI je opala 1999. u odnosu na 1994.godine • Proizvodnja i izvoz rastu,ali raste i uvoz pa se vremenom trgovinski deficit sve više povećavao • Ukupan rast zaposlenosti(3,7% godišnje) • Pad realnih zarada i nemogućnost pronalaženja stabilnih poslova

8. KRETANJE GDP-A MEKSIKA

9. KRETANJE ZARADA

10. UTICAJ NA PRIRODNE RESURSE MEKSIKA • Korišćene raznih hemijskih supstanci,štetnih pesticida i đubriva od strane brojnih kompanija dovelo je do: • visokog saliniteta zemljišta • kiselih kiša • poremećaj prirodnih šumskih procesa • oštećena ozona Promena vlasništva nad zemljištem i proterivanje seljaka dovelo je rasta godišnje stope seče šuma skoro duplo

11. UTICAJ NA RURALNI SEKTOR MEKSIKA • Pad cena poljoprivrednih proizvoda i ugrožen položaj seljaka pa je tako npr. cena kukuruza opala za oko 70% zbog uvoza iz SAD • Seljaci su primorani da napuste svoja zemljišta i da pređu da žive u već prenaseljene gradove • Zbog nemogućnosti zapošljavanja mnogi poljoprivrednici traže bolji život prelazeći najčešće ilegalno na teritoriju SAD

12. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU MEKSIKA • Priliv SDI i izgradnja novih postrojenja doveli su do pojave: • Prenatrpanosti u gradovima,pojava novih i širenje već postojećih bolesti • Zagađenje vazduha najviše je prisutno u pograničnim gradovima kao što je Sijudad Huarez gde je u periodu 1997-2001. porastao broj dece umrlih zbog problema sa disanjem • Porast zagađenosti reka i neadekvatan tretman otpadnih voda-samo 12% otpada se adekvatno reguliše

13. Smatra se da ništa konkretno nije učinjeno kako bi se sprečilo preveliko zagađivanje prostora • Postojali su brojni pokušaji institucionalnih saradnji SAD i Meksika,ali dogovori nikada nisu potpuno sprovođeni • Takođe dolazi do pada efikasnosti inspekcije za očuvanje životne koja sve ređe obavlja svoj posao • Velike korporacije često nisu zainteresovane da poštuju pravila jer im to u velikoj meri smanjuje profit

14. Značaj integracije NAFTA za meksiko • pokazuje se da je NAFTA odgovorna za rastuće SDI za oko 70 % pre svega zbog:geografskaeblizine,velikog tržišta i niskih troškova proizvodnje • Kompanije koje posluju u Meksiku mogu na osnovu tzv.’’maquiladora’’ programa,koji omogućava proizvodnju,montažu ili doradu materijala bez nadoknade ako angažuju meksičke radnike • Privredi Meksika je bio neophodan priliv inostranog kapitala kako bi se servisirao spoljni dug • Inflacija je snižena • Trgovina je dosta liberalizovana • Meksiko je postao jedno od najbrže rastućih tržišta za američku robu

15. Ljuti protivnici nafta sporazuma • Potomci Maja Indijanaca 1. januara 1994. godine, oružano su se pobunili protiv vladine politike, multinacionalnih korporacija i zemljovlasničke torture. Pobuna je počela manje od dva sata pošto je stupio na snagu NAFTA sporazum

16. Maskirani gerilci Zapatističke vojske nacionalnog oslobođenja, početkom 1994. godine, zauzeli su nekoliko gradova uz pomoć više hiljada svojih ljudi, koji su se pred napad infiltrirali meksičku armiju i tajnu policiju. • Zapatisti se ne bore za osvajanje vlasti, već rade na realizovanju jedinog oblika društvenog uređenja koje ljude može spasiti od pogubnog dejstva postojanja vlasti a to je direktna demokratija.

17. Opšti zaključak • NAFTA je donela veliki izazov za dalji razvoj Meksika u 21.veku • Postavlja se pitanje da li može meksiko da ponovo da pokrene svoj zaustavljeni razvoj i prigrabi svoj deo u raspodeli ukupnih koristi • Ovaj sporazum treba da promoviše viši životni standard za sve zemlje članice,a ne da služi za uvećanje profita velikih kompanija • Veoma je važno omogućiti postizanje razvoja uz brigu o životnoj sredini