Саобраћај у пре-индустријском периоду (до 1800)

Саобраћај у пре-индустријском периоду (до 1800) • Традиционалне врсте копненог саобраћаја: пешачки, носачки, каравански, саонички и колски саобраћај. • Колски саобраћај представља виши облик традиционалног копненог саобраћаја (изградња друмске мреже). а) Пут свиле и арапски поморски путеви б) Каравански путеви у Југославији в) Друмска мрежа у Римском царству г) Кинески Велики канал Караван се креће Путем свиле Каталноски атлас, Мајорка, 14. век

EUROPE Turpan Gobi Desert Rome Black Sea Samarkand Caspian Sea Dunhuang Kashgar Bukhara Taklimakan Desert Athens Constantinople Lanzhou Antioch Hamadan Merv Xi’an Hotan Bactra Rey Mediterranean Ocean Tyre PERSIA Baghdad Alexandria CHINA EGYPT Red Sea Barbaricon Muscat Calcutta Guangzhou Pacific Ocean Berenike Sur Barygaza ARABIA INDIA Kané Arabian Sea Muza South China Sea Bay of Bengal Aden Muziris Mogadishu Malacca SOMALIA Indian Ocean Atlantic Ocean Mombasa JAVA 500 Miles а) Пут свиле и арапски поморски путеви Пут свиле је најтрајнијих трговачки пут у људској историји (око 1.500 година, дужине око 6.400 km). Почетак трговине - око око 139 пне; ширење култура и религија. Између 1. и 6. века – поморски путеви (који повезују Медитеран – Римско царство и Индију). Од 9. вијека, поморска рута је под контролом арапских трговаца. Значај Пута свиле највећи током Монголске царства (13. век); путовања Марка Пола (1271-1292).

б) Каравански путеви • Дубровачки пут: Требиње – Билећа – Гацко – Сутјеска – Фоча – Пљевља – Сјеница – Трговиште – Ибар – Топлица - Ниш • Неретљански пут: Габела – Благај – Коњиц – Високо – Олово – Борач – Сремска Митровица • Зетски пут: Бар – Будва – Котор – Цетиње – Никшић – Брсково • Скадарско-призренски пут: Св. Срђ на Бојани – Скадар – Јањ – Св. Спас на Дриму - Призрен • Которски пут: Котор – Никшић – Пљевља – Пожега • Сплитски пут: Сплит – Клис – Сињ – Ливно - Купрес • Босански друм: Љубљана – Метлика – Кључ – Сарајево – Вишеград – Нови Пазар – Приштина – Скопље • Цариградски пут: Београд – Гроцка – Смедерево – Браничево – Ражањ – Бован – Липовац – Ниш – Пирот – Драгоман • Београдски друм: Београд – Рудник – Борач – Жича – Маглич – Студеница – Пећ – Дечани – Ђаковица – Призрен • Караванске етапне станице – ханови, каравансараји • Војничке постаје – варвадишта • Роба – вуна, сир, мед, восак, свила, зачини, тканине, кафа и др. • Последњи каравани су се кретали са Златибора, Старе Рашке и Сјенице са товарима катрана, лучи, ћумура и сточних производа ка пијацама у Ужицу, Чачку, Крагујевцу и Београду (почетак 20. века).

Први колски путеви градили су се у Персији, Кини, Индији, Египту и Грчкој. Према димензијама, пропусној моћи, квалитету градње, носивости и другим карактеристикама истицали су се римски путеви. Грађени су првенствено за војне потребе. Главни путеви су били широки 3,5-7 m. Укупна дужина путева износила је око 150.000 km. Атлантски океан Црно море Јадранско море Средоземно море 500 km в) Друмска мрежа у Римском царству

Beijing Tonghui Canal (Yuan) Yongji Canal (Sui and Yuan) Old course of the Yellow River (Song) Jiao-Lai Canal (Yuan) Jizhou Canal (Yuan) Yongji Canal (Sui) Jizhou Tongji Canal (Sui) Luoyang Kaifeng Huaiyin Bian Canal (Song) Chuzhou Yangzhou Canal (Song and Yuan) Yangzhou Jiangnan Canal (Sui, Song and Yuan) Suzhou 400 km Hangzhou г)Кинески Велики канал • На свом врхунцу за време династије Минг (1368-1644) систем канала је био дугачак око 2500 km. • Повезивао центар империје на северу са економским и пољопривредним центрима средишњег дела и југа Кине. • Значајан елемент економске и политичке стабилности Кинеске империје. • Своју главну функцију Канал је изгубио почетком 20. века.Данас је дугачак око 1700 km и највише се користи у делти Јангцеа.

Водени саобраћај Железнички саобраћај Парна машина → трансформисање термалне енергије у механичку енергију → механизација Територијална експанзија воденог и железничког саобраћаја. Специјализација саобраћајних услуга и успостављање мрежа за дистрибуцију сировина 2.3. Индустријска револуција и саобраћај (1800-1870) Прва парна машина Џемса Вата (1776.г) Парна кола Николаса Сињоа (1769.г), претеча локомотиве?

1. Водени саобраћај • Почетком 19. века успостављене су прве редовне поморске линије широм света, посебно између Европе и Северне Америке; брзи једрењаци – клипери. • Први брод на механички погон (Clermont) конструисао је1807. године Роберт Фултон. “Клермон” је одржавао редован саобраћај на реци Хадсон, САД. • Пароброд Savannah је први прешао Атлантик 1819. године (Њујорк – Ливерпул) за 29 дана. • Прва редовна трансатлантска путничка линија уведена је 1838. године. • Значајна унапређења пароброда представљали су увођење елисе (1840) и челичне арматуре (1860). • У периоду 1840-1870. година развитак једрењака кулминира. • Године 1850. учешће пароброда у тонажи светске морнарице износило је само 6%, а 1892. год. већ 50%. Champion of seas, огроман клипер конструисан 1854. године Clermont, 1807. година

Проналазак парне локомотиве Џорџа Стивенсона 26.09. 1825. – Locomotion прва парна локомотива; превозила путнике и робу на линији Стоктон–Дарлингтон (брзина 15km/h). 1829. – Локомотива Rocket Џорџа Стивенсона постиже брзину од 56 km/h. 1830. - Прва комерцијална линија између два града: Манчестер – Ливерпул (са локомотивом Rocket). 2. Железнички саобраћај Локомотива Rocket, 1829.г.

Суецки канал (1869) Панамски канал (1914) Прокопавањем Суецког канала скраћен је пловни пут између Европе и јужне Азије за око 6500 km.

1850 1870 1900 1913 Европа 23,500 104,000 282,000 359,000 В. Британија 10,500 24,500 33,000 38,000 Немачка 6,000 19,500 43,000 61,000 Русија 1,000 10,500 50,000 65,000 С. Америка 14,800 90,000 357,000 457,000 Ј. Америка 0 3,000 42,000 107,000 Азија 0 8,400 60,000 108,000 Африка 0 1,800 20,000 44,000 Океанија 40 1,800 24,000 35,000 • Период између 1870. и 1900. – најинтензивнији развој железничког саобраћаја. • Нове железничке пруге се највише граде у Европи и Северној Америци. • Прве пруге у Африци и Јужној Америци – средство колонијалне контроле и експлоатације.

Електрична енергија и развој урбаног саобраћаја • Употреба електричне енергије током 1880-их, омогуђила је увођење трамваја, прво у САД. • Први метро је изграђен у Лондону 1863. године. Електрични трамвај, Њу Хемпшир

Телекомуникације - телеграф • 1844. – Семјуел Морзе успоставио прву експерименталну телеграфску линију између Вашингтона и Балтимора. • У Европи је прва телеграфска линија успостављена између Париза и Лила. • 1951. – постављен подморски кабл испод Ламанша. • 1866. – постављена прва трансатлантска телеграфска линија • До 1895. сви континенти повезани телеграфским линијама. Телеграфски пријемник, 1844.г.

Саобраћај у фордистичком периоду (1920-1970) • Развој аутомобила и друмског саобраћаја • Нафтни танкери – еконимја размера • Развој ваздушног саобраћаја • Клипни авиони • Млазни авиони • Телекомуникације – телефон • Урбани саобраћај и субурбанизација

Развој аутомобила и друмског саобраћаја • 1885. – Карл Бенц конструише први аутомобил са унутрашњим сагоревањем на три точка (претеча модерног аутомобила). • 1885. – ГотлибДајмлер конструише претечу данашњег моторцикла, а годину дана касније и први аутомобил на четири точка. Карл Бенц за воланом свог аутомобила (1885) Дајмлеров мотоцикл, 1885.

Развој аутомобила и друмског саобраћаја • Амерички индустријалац, Хенри Форд, први уводи монтажну покретну траку и почиње серијску производњу аутомобила (Модел-Т); Мичиген, 1913. године. • Модел-Т је произведен у периоду 1908-1927. у 15 милиона примерака. Серијска производња модела-Т

Танкери – економија размера Нафтни танкери – примена економије размера (транспорт робе мање вредности на већим растојањима). Т2 танкери (1942) - 16000 dwt VLCC (Very Large Crude Carrier) – 200000-300000 dwt ULCC (Ultra Large Crude Carrier) - преко 300000 dwt Највећи танкер на свету је Seawise Giant изграђен 1979. г. - 564763 dwt, 35,3 пута већи од Т2 танкера. Seawise Giant у поређењу са Ајфеловом кулом Т2 танкер

1899. – браћа Рајт почињу експерименте везане за конструкцију првог клипног авиона. 1903. - први успешан лет авиона браће Рајт 1919. – прва комерцијална линија између Енглеске и Француске. 1920-30-их – развој регионалног и националног ваздушног саобраћаја у Европи и САД. 1935. – производња једног од првих поузданих комерцијалних клипних цивилних авиона DC-3. 1958. – производња првог цивилног млазног авиона Боинг-707. Развој ваздушног саобраћаја Авион браће Рајт (1903) DC-3 Боинг 707

Телекомуникације • 1876.г. – проналазактелефона (А.Г. Бел). • 1878.– почетакупотребетелефона. • 1895. - проналазакрадија (Маркони; Тесла). • 1925. – проналазактелевизије. Први Белов телефон (1876)

Аутомобилски саобраћај и субурбанизација • Развој аутомобилског – мења се структура градова; субурбанизација. • У густо насељеним и економски развијеним регионима настају међусобно структурно и саобраћајно повезани урбани системи – мегалополиси. Предграђе у САД

Саобраћај у пост-фордистичком периоду (1970- ) • Телекомуникације • Повећање ефикасности саобраћаја а) Логистика и контејнерски саобраћај б) Иновације у ваздушном и железничком саобраћају в) Проблем потрошње горива • Значај аутомобилске индустрије у светској економији

Телекомуникације • Бакарнежице → коаксијални каблови → фибер-оптичкикаблови → комуникационисателити • 1962. – САД и СССР лансирају прве телекомуникационе сателите • 1968. – лансирањем сателита Intelsat 3 остварено је глобално покривање Земље. Intelsat 3 (1968)

Контејнеризација – бржи, ефикаснији, јефтини транспорт, смањени трошкови претовара робе. Ideal-X, први брод за транспорт контејнера (прерађен Т2 нафтни танкер), прва пловидба на релацији Њујорк – Хјустон 1956 (почетак ере контејнеризације). 1960. – Port Elizabeth Marine – прва лука специјализована за контејнерски саобраћај. 1965. – прва редовна трансатлантска контејнерска линија. 1967. – први специјализован брод за транспорт контејнера; До 1988. величина била ограничена панамакс стандардом, након тога се граде већи пост-панамакс бродови. Повећањеефикасностисаобраћаја а) Логистика и контејнерски саобраћај Ideal-X (1956)

Повећањеефикасностисаобраћаја б) Иновације у ваздушном и железничком саобраћају • Иновације у ваздушном саобраћају – већи авиони (Боинг 747) – економија размера – глобализација трговине. • На регионалном нивоу, мреже брзих пруга – брз и ефикасан међуградски саобраћај • Француска (1981; TGV; брзина до 300 km/h) • Јапан (1964; Shinkansen; брзина до 275 km/h). Shinkansen Боинг 747

Повећањеефикасностисаобраћаја в) Проблем потрошње горива • Модерни саобраћај се највећим делом ослања на фосилна горива. • У потрошњи горива доминира друмски саобраћај. Потрошња енергије по врстама саобраћаја (1995)

Саобраћај у пре-индустријском периоду (до 1800)